<p>Neformalna nketna komisija stručnjaka iz više oblasti formirana samonicijativno, kako bi ispitala uzroke pada nadstrešnice na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, pod kojom je život izgubilo 16 građana, traži da tužilaštva ispitaju odgovornost političara za donošenje te, kako kažu, štetne odluke.&nbsp;</p>
<p>Odluka da se projekat modernizacije železnice realizuje u saradnji sa Rusijom i Kinom, a ne sa Evropskom unijom doneta je 2014, kad je na čelu Vlade bio Aleksandar Vučić, ministar finansija bio Mlađan Dinkić, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.</p>
<p>Po preliminarnoj studiji iz 2012. i 2013. godine, modernizacija železnice od Novog sada do Subotice trebalo je da košta 330 miliona evra, a ne milijardu i 162 miliona dolara, koliko je za taj posao na kraju plaćeno – saopštio je danas član Anketne komisije stručnjaka, profesor Fakulteta organizacionih nauka, Vladimir Obradović.&nbsp;</p>
<p>Po aranžmanu ugovaranom 2011. godine, posao je trebalo da bude finansiran delom od evropskih grantova, a delom iz kredita Evropske unije, ali se od saradnje sa Evropskom unijom u tom poslu ipak odustalo. Posao je u maju 2018. poveren kineskim izvođačima. Obradović traži da domaće tužilaštvo ispita zbog čega je modernizacija železnice od Novog Sada do Subotice plaćena tri i po puta više od prvobitno planiranog iznosa.</p>
<p>"Ne postoji drugo objašnjenje, već da smo taj koncept finansiranja koji nam je nudila Evropska unija, koji podrazumeva jeftine kredite i bespovratna sredstva u jednom delu, napustili samo zato što evropska metodologija i evropsko finansiranje ne poznaje prijateljske dogovore, ne poznaje izbor dobavljača bez konkursa", kaže profesor Fakulteta organizacionih nauka, Vladimir Obradović.</p>
<p>Po planu da se kroz evropske kredite i grantove finansira modernizacija pomenute deonice, Unija je 2013. godine Srbiji odobrila grant od 3,95 miliona evra za izradu idejnog projekta, studije uticaja na životnu sredinu, studije izvodljivosti i tenderske dokumentacije, rekao je danas Obradović. Za konsultanta je izabrana francuska kompanija Luj Beržer.&nbsp;</p>
<p>Prema toj dokumentaciji, pruga je bila projektovana za brzinu kretanja putničkih vozova od 160 km/h, a ne 200 km/h, kako je predvideo novi projekat. Obradović od evropskog tužilaštva traži da ispita da li su evropski grantovi dati Srbiji iskorišćeni namenski.&nbsp;</p>
<p>"Da li su sredstva evropskih obveznika, evropskih poreskih obveznika iskorišćena na pravi način, da li su oni ta sredstva namenili da se projekat realizuje onako kako je to predviđeno evropskim normama, &nbsp;ili su oni mislili da je to okej finansirati da bi se kasnije Kinezima i Rusima ti poslovi ustupili?", pita član neformalne Anketne komisije, Vladimir Obradović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FqvHcMCEkYvM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Memorandum sa Rusijom i Kinom je potpisan u decembru 2014, kada se zvanično i konačno odustalo od rekonstrukcije pruge u saradnji sa Unijom. Komisija traži da se ispita odgovornost tadašnjih predstavnika vlasti za odluku koja je kasnije dovela do značajnog poskupljenja radova. Sa Kinom je krajem 2014. dogovorena rekonstrukcija deonice od Beograda do Stare Pazove i od Novog Sada do Subotice, a sa Rusijom od Stare Pazove do Novog Sada.&nbsp;</p>
<p>Novinarka <i>Radoslavka Žigić Despotović</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Domaće i evropsko tužilaštvo da ispitaju da li je novac za modernizaciju železnice trošen namenski – traži neformalna Anketna komisija (VIDEO)

<p>Nabavke za EXPO će se sprovoditi, ali ne po Zakonu o javnim nabavkama, već po Leks specijalisu usvojenom za potrebe EXPO-a, i po Uredbi usvojenoj uz njega. Neprimenjivanje Zakona o javnim nabavkama znači, međutim, i da ponuđači za te poslove neće moći da podnose prigovore za zaštitu prava, ukoliko smatraju da su tokom nabavki oštećeni, ili da je prekršen zakon.</p>
<p>“Može se sasvim legitimno i po zakonu diskriminisati jedan ponuđač u odnosu na drugog ponuđača. Da bi se na neki način predupredile, odnosno prividno predupredili nedostaci, Vlada je donela neku Uredbu koja, međutim, omogućava samo javni poziv za nabavke velike vrednosti i tri ponude za nabavke manje vrednosti. Ostavljam vašoj mašti i našem iskustvu da zamislite čemu to sve vodi”, rekla je profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić na današnjoj konferenciji za javnost neformalne Anketne komisije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DcDLsDVNeA1E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Dodatni prostor za moguću političku korupciju otvara se odredbom kojom se privrednim društvima daje svojstvo investitora tokom izgradnje i rekonstrukcije objekata za EXPO. Njihovo poslovanje Zakon je uredio po ugledu na poslovanje firmi sa privatnim kapitalom. Za potrebe EXPO-a je, međutim, već formirano jedno privredno društvo u državnom vlasništvu.</p>
<p>“Dakle, ona posluju kao privatna privredna društva, a koriste javni novac. I sva privredna društva, naravno, po ustaljenoj već praksi kod nas, imaju svoje rukovodstvo. To rukovodstvo, kao i za javna preduzeća i za ostala privredna društva, &nbsp;koja su pod kontrolom Republike Srbije, regrutuju se i iz Srpske napredne stranke i lica bliskih najvišim državnim funkcionerima”, ističe Rakić Vodinelić.</p>
<p>Ta privredna društva zakon ovlašćuje i da izdaju prostor namenjen EXPO-u po ceni nižoj od tržišne, upozorava profesorka. Sve to, uz rizik po bezbednost objekata zbog skraćenih procedura tokom gradnje bilo je povod da anketna komisija uputi apel Vladi Srbije da predlog Izmena zakona o EXPO povuče iz skupštinske procedure.</p>
<h2>"Skok u budućnost“ ili preskakanje zakonskih procedura</h2>
<p>"Skok u budućnost“ – kako vlast zove pripreme za svetsku EXPO izložbu, ili preskakanje zakonskih procedura – nova je dilema pred kojom će se naći poslanici prilikom usvajanja izmena Zakona o posebnim postupcima za EXPO 2027.&nbsp;</p>
<p>Podsetimo, tim izmenama je predviđeno da se građevinske dozvole i to za pojedinačne delove objekata, počev od temelja, izdaju bez usvojenih studija o proceni uticaja na životnu sredinu od strane nadležnih. Sve se pravda složenošću objekata i tehnologije izvođenja radova.&nbsp;</p>
<p>Izmenama se definišu čak i privremene građevinske dozvole, i to za objekte koji su u funkciji realizacije izložbe. U pitanju su privremeni objekti, odnosno paviljoni u kojima će države učesnice organizovati izložbe. Skraćena procedura odnosi se čak i na objekte sa trajnom namenom.</p>
<p><a href="https://www.insajder.net/teme/izmene-leks-specijalisa-za-ekspo-zakonske-odredbe-za-zaobilazenje-zakona-video"><u>Kako je Insajder ranije pisao</u></a>, skraćene procedure izdavanja građevinskih dozvola nisu jedine zakonske izmene koje bi mogle da utiču na bezbednost objekata. Tim objektima će, ako zakon bude usvojen, biti omogućen i probni rad na period od dve godine, i to samo na osnovu pozitivnog mišljenja Komisije za tehnički pregled, a bez upotrebne dozvole. Upotrebnu dozvolu bi, ako predlog bude usvojen, bilo neophodno pribaviti tek nakon te dve godine.</p>
<p>Efikasniji završetak projekta, s ciljem da Srbija ispuni obavezu realizacije međunarodne Expo izložbe u rokovima i na način predviđen Konvencijom o međunarodnim izložbama i dokumentima, razlog je izmena zakona koji je Vlada kao predlagač prosledila Skupštini 17. januara.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><iframe width="996" height="560" src="https://www.youtube.com/embed/XEBdOqH78mY" title="Izmene Leks specijalisa za Ekspo – zakonske odredbe za zaobilaženje zakona" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
<p>Novinarka <i>Radoslavka Žigić Despotović</i></p>

Neformalna Anketna komisija: Zakoni doneti za potrebe EXPO izložbe otvaraju prostor za korupciju (VIDEO)

<p>Član komisije i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, Vladan Kuzmanović, upozorava i na još jedan primer odstupanja u vođenju građevinskih dnevnika glavnog izvođača i podizvođača. Taj primer ukazuje i na mogućnost da je podizvođač u posao rekonstrukcije ušao mnogo pre nego što je o svemu obavestio glavnog izvođača. Tako nešto bilo bi suprotno komercijalnom ugovoru koji su potpisale dve kineske kompanije, kao glavni izvođač, država kao finansijer i “Infrastruktura železnice Srbije”, kao investitor.</p>
<p>„Izvođač, konzorcijum dve firme CRIC&amp;CCCC, počeo je da vodi građevinske dnevnike 13. decembra 2021. Za razliku od tih građevinskih dnevnika, građevinski dnevnici firme Starting su počeli praktično čitavih mesec dana ranije, 10. novembra. To znači da je izvođač Starting više od mesec dana radio na gradilištu bez uvođenja glavnog izvođača i zapravo bez pravog početka radova. Osim toga, postoji razlika u opisima između ovih građevinskih dnevnika. Takođe, u listovima građevinskog dnevnika firme Starting ne postoji ni jedan jedini upis, komentar ili primedba nadzornog organa, što postoji u građevinskim dnevnicima ove dve kineske firme“, rekao je profesor Kuzmanović, član Podkomisije za građevinska pitanja.</p>
<p>Naglasio je da se zbog svega ovoga opravdano postavlja pitanje koliko je ova dokumentacija verodostojna.</p>
<p>„Postavlja se i pitanje kada je sačinjena i ko je zapravo tu dokumentaciju potpisivao, posebno imajući u vidu ono što smo vas prethodno informisali, da jedno od lica, potpisnika, zapravo u to vreme nije radilo u kompaniji Starting“, istakao je Kuzmanović<b>.</b></p>
<p>Profesor je rekao i da u objavljenoj dokumentaciji nema statičkog proračuna za zastakljeni deo nadstrešnice – odnosno dokumenta kog je bilo neophodno pribaviti pre početka radova.</p>
<p>„Pregledom dokumentacije videli smo da postoji obaveza da izvođač uradi statički proračun zastakljenog dela na nastrešnici, što takođe postoji i u tehničkim uslovima projekta za izvođenje. Međutim, ova dokumentacija do sada nije stavljena na raspolaganje, pa se postavlja pitanje da li je zaista to neko uradio, iako je to bila obaveza izvođača radova“, istakao je profesor Građevinskog fakulteta.</p>
<p>Ukoliko ovaj statički proračun nije urađen, to predstavlja moguće kršenje procedura i zakona, a ukoliko je urađen, a nije obavljen, postavlja se pitanje zašto nije.</p>
<h2>Insajder: Hronologija pada</h2>
<p>Betonska nadstrešnica teška 300 tona srušila se u trenutku, iako je zgrada nekoliko meseci ranije rekonstruisana i svečano otvorena. Poginulo je 15 ljudi, a dve osobe su teško povređene. Insistiranje na odgovornosti izazvalo je najveću pobunu studenata, masovne proteste i blokadu više od 80 fakulteta širom zemlje.</p>
<p>Kako je Insajder ranije objavio, optužnica koja je podignuta protiv 13 osoba niti je dala sve odgovore, niti je obuhvatila sve odgovorne za pad nadstrešnice sa zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra. Tek nedavno je saopšteno da će Javno tužilaštvo za organizovani kriminal istraživati finansijske tokove u ovom slučaju.</p>
<p>Na sam dan pada nadstrešnice jedini dostupan dokument bila je građevinska dozvola, a njen deo i glavna sveska projekta. Analizom ovog dokumenta otkriveno je da nije u potpunosti tačna prvobitna tvrdnja nadležnih, da rekonstrukcija zgrade koja je svečano otvorena samo tri meseca pre pada, nije obuhvatala rekonstrukciju nadstrešnice. Već je glavna sveska otkrila da je planirana rekonstrukcija fasade, čiji je deo i nadstrešnica.</p>
<p><a href="https://insajder.net/teme/insajder-zgrada-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu-nema-upotrebnu-dozvolu"><u>Novinari Insajdera otkrili su</u></a> da je zgrada Železničke stanice svečano otvorena u julu ove godine bez upotrebne dozvole. Ispostavilo se da nije ni predat zahtev za izdavanje dozvole Ministarstvu građevinarstva. To je trebalo da uradi preduzeće „Infrastrukture železnice Srbije“, koje je vlasnik železničke stanice i investitor rekonstrukcije.</p>
<p>Jedanaestog dana nakon pada nadstrešnice novinari Insajdera otkrivaju da je zgrada Železničke stanice otvorena <a href="https://insajder.net/teme/zgrada-zeleznicke-stanice-otvorena-uz-samo-jedan-papir-video">na osnovu jednog papira</a>, koji nije predstavljao nikakvu garanciju da je zgrada bezbedna.</p>
<p>Dok su jedni na druge u lancu odgovornih prebacivali odgovornost, novinari Insajdera <a href="https://insajder.net/teme/posle-nesrece-u-novom-sadu-koliko-je-dug-lanac-odgovornosti-video">objavili su hijerhiju odgovornih</a> državnih institucija i firmi za projektovanje, izvođenje radova i nadzor.</p>
<p><a href="https://insajder.net/teme/insajder-na-zgradi-zeleznicke-stanice-u-novom-sadu-radovi-nisu-uradeni-po-projektu-cip-a-video">Novinari Insajdera došli su do svih projekta</a> koji se tiču rekonstrukcije zgrade, a dokumenti su otkrili da nije urađeno ni sve kako je projektom bilo predviđeno, odnosno da iako je to predviđeno, nije temeljno rekonstruisana kamena fasada.</p>
<p><a href="https://insajder.net/teme/kontrole-pre-rekonstrukcije-nadstresnice-morale-da-pokazu-problem-sa-sajlama-ako-su-vrsene-video">Otkrivamo i da bi problemi bili uočeni</a> da je preduzeće „Infrastrukture železnice Srbije“ vršilo održavanje i kontrolu bezbednosti objekta, na šta su po propisima bili dužni. Ispostaviće se, <a href="https://insajder.net/teme/izvestaj-vestacenja-srusene-betnoske-nadstresnice-potvrduje-istrazivanje-insajdera-tragedija-je-mogla-da-bude-sprecena-odgovorni-svi-u-lancu-video">kako smo naknadno otkrili</a>, da ne postoje dokazi da je ikada vršena kontrola od kada je objekat izgrađen - pre 60 godina.</p>
<p>U emisiji “Hronologija pada” je, između ostalog, utvrđeno da nije rekonstrukcija nije smela da bude započeta. Naime, projektanti preuzimaju posao iako konstatuju da nije pronađen originalni projekat iz 1964. godine. Takva situacija zahtevala je elaborat o stanju zgrade, ali on nije urađen. Uprkos tome, projekat rekonstrukcije odobrava i reviziona komisija i tehnička. Niko ne zahteva da se utvrdi u kakvom je stanju zgrada i nadstrešnica koja je prikačena za zatege.</p>
<p>Svaki sledeći korak je predstavljao novi propust novih komisija i stručnjaka za nadzor. Bilo je uočljivo da postoji korozija između zatega i krova i da je to krpljeno malterom, ali to niko nije napisao u građevinskom dnevniku. Kada je betonska nadstrešnica pala ispostavilo se da je unutrašnjost zatega već bila 40 posto neupotrebljiva.</p>
<p>Na osnovu uvida u prikupljenu dokumentaciju, otkrili smo ceo niz propusta koji su na kraju doveli do pada nadstrešnice, kada je 15 osoba poginulo, a dve su i dalje u bolnici u teškom stanju. Sve detalje pogledajte u emisiji „Hronologija pada“.</p>
<div class="embed-block"><iframe width="996" height="560" src="https://www.youtube.com/embed/s0Wa4Zi_FWQ" title="Insajder: &quot;Novi Sad – hronologija pada&quot;" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
<p><br/></p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Prenosimo

Profesor Kuzmanović: Ne poklapaju se građevinski dnevnici za rekonstrukciju Železničke stanice, upitna verodostojnost dokumentacije