<p>Devetnaestogodišnjeg Blagoja Jovovića aprilski slom ’41. zatekao je u Strumici, na granici Kraljevine Jugoslavije i Grčke. Preko Kosova i Metohije stigao je do svog sela Kosići u Crnoj Gori, gde se najpre pridružuje partizanima, a potom prelazi u četnike. Tokom Drugog svetskog rata završava u Italiji, gde je neko vreme bio i u izbegličkim kampovima, a posle rata odlazi u Britaniju, pa Argentinu, gde je živeo i nekada prvi čovek NDH Ante Pavelić.</p> <p>Sa grupom istomišljenika, Jovović prati Pavelića; odlučuju da ga ubiju dan uoči godišnjice NDH, 9. aprila 1957. godine. Kako su u predgrađu Buenos Airesa Pavelića zatekli u društvu supruge i ćerke, odlučili su da atentat izvrše sutradan. Kada je Pavelić izlazio iz restorana, Jovović je ispalio je pet metaka, od kojih su dva metka pogodila Pavelića.</p> <div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DJByNr4I5kcs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div> <p>"Istoriografija ga u suštini ne pamti, sećanje ga pamti u smislu da je poznata priča da je Blagoje Jovović čovek koji je izvršio atentat na Pavelića. Međutim, jedini izvor koji ima o tome jeste njegova lična priča. Nemamo nikakav dokumentovani trag da je stvarno izvršio atentat. Ne može se reći da je istoriografija potvrdila da je on izvršio atenat na Pavelića, ali sećanje jeste, njegovo lično sećanje i ljudi koji su, kako kažu, bili tu prisutni", kaže za "Svet i mi" istoričar Milovan Pisari.&nbsp;</p> <p>Nedelju dana posle atentata, Jugoslavija je Argentini ponovo uputila zahtev za izručenje Ante Pavelića – prvi zahtev iz 1951. odbila je Peronova vlada - ali se u priču umešao španski diktator Franko, i prebacio ga u Španiju.</p> <p>"To, zapravo, govori o nekoj ozbiljnosti te države. Jugoslavija nije nameravala da ubije Pavelića, kao što nije nameravala da ubije druge ustaške zločince, nego da im sudi, i to se desilo 1986. s Artukovićem koji je bio ministar unutrašnjih poslova NDH. Zato je Jugoslavija najmanje dva puta tražila izručenje. Bilo je bitno ne ubiti Pavelića, nego ga osuditi da on prizna šta je sve rađeno u NDH", navodi istoričar Milovan Pisari.<br/> </p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20250313230320_4f652e172a92c75b6abc4bf6d8179f4dde73beb054d0ea600a70003847dbf5c8.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20250313230320_4f652e172a92c75b6abc4bf6d8179f4dde73beb054d0ea600a70003847dbf5c8" data-rendition-name="original" width="4000" height="2666" loading="lazy" alt="ulica blagoja jovovića"> <figcaption> Ulica Zagorska u Zemunu odlukom gradskih vlasti Beograda preimenovana je u ulicu Blagoja Jovovića, atentatora na poglavnika NDH Antu Pavelića. Jovović je 10. aprila 1957. u Buenos Airesu izvršio atentat na poglavnika Antu Pavelića, foto: Srđan Ilić<span></span></figcaption> </figure>  <p><br/> Ante Pavelić je umro u Madridu dve godine kasnije posle atenata, 1959, mnogi misle od posledica ranjavanja, a Blagoje Jovović četiri decenije kasnije, 1999. godine. Njegovo četvoro dece su, samo godinu dana pre njegove smrti, kada i javnost, saznala da je njihov otac pucao u Anta Pavelića. Od pre pet godina, jedna ulica u Zemunu nosi ime Blagoja Jovovića.</p> <p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Istoričar Pisari za "Svet i mi": Sećanje pamti Blagoja Jovovića, ne i istoriografija (VIDEO)