Istoričar Pisari za "Svet i mi": Sećanje pamti Blagoja Jovovića, ne i istoriografija (VIDEO)
Dve ćerke Blagoja Jovovića, Adrijana Andrea Jovović i Gabrijel Alehandro Jovović - državljanke Argentine, od sada su i državljanke Srbije. Tako je odlučila Vlada Srbije, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Blagoje Jovović bio je atentator na ratnog zločinca Anta Pavelića a, kako se navodi u saopštenju Vlade, njegovi potomci nikada nisu izgubili vezu sa zavičajem i sećanje na podvig i ličnu žrtvu svog oca. Pored dvoje dece Blagoja Jovovića koja su od ove nedelje srpski državljani, i njegova ćerka Marija je državljanka Srbije od kraja 2023. godine. Ko je bio Blagoje Jovović i kako ga pamti istorija?
Ažurirano -
Devetnaestogodišnjeg Blagoja Jovovića aprilski slom ’41. zatekao je u Strumici, na granici Kraljevine Jugoslavije i Grčke. Preko Kosova i Metohije stigao je do svog sela Kosići u Crnoj Gori, gde se najpre pridružuje partizanima, a potom prelazi u četnike. Tokom Drugog svetskog rata završava u Italiji, gde je neko vreme bio i u izbegličkim kampovima, a posle rata odlazi u Britaniju, pa Argentinu, gde je živeo i nekada prvi čovek NDH Ante Pavelić.
Sa grupom istomišljenika, Jovović prati Pavelića; odlučuju da ga ubiju dan uoči godišnjice NDH, 9. aprila 1957. godine. Kako su u predgrađu Buenos Airesa Pavelića zatekli u društvu supruge i ćerke, odlučili su da atentat izvrše sutradan. Kada je Pavelić izlazio iz restorana, Jovović je ispalio je pet metaka, od kojih su dva metka pogodila Pavelića.
"Istoriografija ga u suštini ne pamti, sećanje ga pamti u smislu da je poznata priča da je Blagoje Jovović čovek koji je izvršio atentat na Pavelića. Međutim, jedini izvor koji ima o tome jeste njegova lična priča. Nemamo nikakav dokumentovani trag da je stvarno izvršio atentat. Ne može se reći da je istoriografija potvrdila da je on izvršio atenat na Pavelića, ali sećanje jeste, njegovo lično sećanje i ljudi koji su, kako kažu, bili tu prisutni", kaže za "Svet i mi" istoričar Milovan Pisari.
Nedelju dana posle atentata, Jugoslavija je Argentini ponovo uputila zahtev za izručenje Ante Pavelića – prvi zahtev iz 1951. odbila je Peronova vlada - ali se u priču umešao španski diktator Franko, i prebacio ga u Španiju.
"To, zapravo, govori o nekoj ozbiljnosti te države. Jugoslavija nije nameravala da ubije Pavelića, kao što nije nameravala da ubije druge ustaške zločince, nego da im sudi, i to se desilo 1986. s Artukovićem koji je bio ministar unutrašnjih poslova NDH. Zato je Jugoslavija najmanje dva puta tražila izručenje. Bilo je bitno ne ubiti Pavelića, nego ga osuditi da on prizna šta je sve rađeno u NDH", navodi istoričar Milovan Pisari.
Ante Pavelić je umro u Madridu dve godine kasnije posle atenata, 1959, mnogi misle od posledica ranjavanja, a Blagoje Jovović četiri decenije kasnije, 1999. godine. Njegovo četvoro dece su, samo godinu dana pre njegove smrti, kada i javnost, saznala da je njihov otac pucao u Anta Pavelića. Od pre pet godina, jedna ulica u Zemunu nosi ime Blagoja Jovovića.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.