JKP Gradska čistoća od 15. avgusta zaračunava nove, više cene svojih usluga transporta komunalnog otpada. 	
Po novom cenovniku JKP Gradska čistoća, sakupljanje i transport komunalnog otpada naplaćuje se po metru kvadratnom 9,90 dinara, ukoliko se plaća paušal po kanti, onda je cena 950 dinara sa PDV-om. 	
Samostalne delatnosti plaćaju paušalno iznošenje komunalnog otpada prema površini poslovnog prostora do 30 kvadrata od 1.570 dinara pa do 2.948 dinara u zavisnosti od vrste samostalne delatnosti. 	
Odluka je doneta u skladu sa činjenicom da se cene usluga sakupljanja i transporta otpada nisu menjale od 2022. godine, saopštili su ranije iz JKP Gradska čistoća. 	&nbsp;
Kako je navedeno, stare cene bile su ekonomski neopravdano niske, pogotovo u uslovima kada su troškovi energenata, rezervnih delova i usluga popravki komunalnih vozila značajno uvećani. 	
Odlukom Nadzornog odbora JKP Gradska čistoća od 19. juna 2024. godine donete su nove cene usluga sakupljanja i transporta komunalnog otpada i cena usluga tretmana kabastog otpada i zbrinjavanje posebno odvojenih frakcija iz komunalnog otpada koje se zbog svog sastava i karakteristika ne mogu odlagati u opremu za sakupljanje komunalnog otpada.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uvećani avgustovski računi za Infostan zbog poskupljenja komunalnih usluga

Ona će danas biće zatvorena za redovne posete zbog pripreme svečanog obeležavanja jubileja, navodi se u saopštenju koje je preneo Beoinfo.
U okviru svečane proslave, nakon obraćanja i dodeljivanja povelja institucijama i pojedincima koji su dali doprinos razvoju te Botaničke bašte, planiran je koncert Big benda Radio-televizije Srbije, uz vokalnu solistkinju Aleksandru Bjelić.
Obeležavanje će trajati do kraja godine, a od danas će na ogradi Bašte biti postavljena izložba pod naslovom "Šira slika".
Na 50 postera predstavljen je istorijat Botaničke bašte, njena značajna uloga u obrazovanju, nauci, kulturi i zaštiti biodiverziteta, dodaje se u saopštenju.
Pored izložbe biće organizovan niz predavanja, tematskih vođenja i radionica, a termini svih programa će biti blagovremeno objavljeni na sajtu i društvenim mrežama Botaničke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Botanička bašta u Beogradu osnovana je 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, na predlog lekara i biologa Josifa Pančića.
Za potrebe Botaničke bašte dodeljen je plac na Dorćolu, uz obalu Dunava, koji se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan, jer se nalazio blizu reke i bio je sklon plavljenju, navodi se na sajtu te institucije.
"Vrlo brzo se neadekvatnost lokaliteta i dokazala jer su se tih godina desile dve velike poplave koje su potpuno uništile biljni fond. Pančić je nastavio da traži bolji prostor za Baštu, ali na žalost, veliki prirodnjak i upravnik prve Botaničke bašte u Srbiji, umro je 1888. godine ne dočekavši da vidi Baštu bezbedno smeštenu na novoj lokaciji", dodaje se.
Kralj Milan Obrenović je 1889. godine poklonio Velikoj školi svoje imanje (voćnjak 5,2 ha), nasleđeno od dede Gospodara Jevrema Obrenovića, za potrebe podizanja nove Botaničke bašte.
Kraljeva želja bila je da se Bašta nazove po njegovom dedi "Jevremovac", a nedugo po preseljenju Bašte na današnju lokaciju, 1892. godine kupljena je, od fabrike Mozentin iz Drezdena, velika staklena bašta.
"U to vreme bila je jedna od najlepših i najvećih u ovom delu Evrope. U narednim decenijama Bašta se razvija dostižući svoj zenit tridesetih godina 20. veka, u vreme upravnikovanja akademika Nedeljka Košanina, velikog srpskog botaničara", dodaje se na sajtu Botaničke bašte.
U okviru botaničke bašte nalazi se staklenik površine 500 kvadratnih metara, podignut 1892. godine, a od 2004. i japanski vrt.
Biljni fond, prema različitim podacima, obuhvata više od 2.000 domaćih i stranih biljnih vrsta, od kojih je u stakleniku oko 1.100.
Izvor: Beta&nbsp;

Botanička bašta "Jevremovac" u Beogradu obeležava 150 godina postojanja

“Uobičajeno je da 'bail out' (izbavljenje) u normalnim državama ponudi vlast, a ne opozicija. Kada se gradonačelnik već oglasio pozivom opoziciji, naglašavam da nam nije namera da radimo za Šapića, već da smatramo da je ustanova koja koja proizvodi preko 150 galenskih lekova u svojim laboratorijama i koja je tokom pandemije pokazala koliko je važna u &nbsp;spasavanju života stanovnika Beograda treba da bude sačuvana od privatizacije. U suprotnom, od gradonačelnika možemo očekivati i privatizaciju Hitne pomoći, jer oni tek posluju u dubokom minusu”, kaže Kuzmanović.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 550px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 100%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&url=https%3A%2F%2Fx.com%2FBaneKuzmanovic%2Fstatus%2F1833144598232780878&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
 
Ističe da su demokrate još pre godinu dana “upozoravale na namere vlasti, nakon što je direktorka koristila ovu ustanovu za izvlačenje para pravljenjem besmislenog lagera neprofitne robe, istovremeno sa pojavom prvih kašnjenja plata”.
“Jasno je i nama da apoteka u Jagnjilu ne može da donese profit, ali je itekako važna stanovnicima toga sela i okoline. I pored toga lanac apoteka sa jakim brendom i lokacijama po celom gradu i domovima zdravlja ne može da posluje loše, osim ako ga sistematski ne uništavate godinama”, kaže Kuzmanović za Insajder.
Dodaje kako je apsolutno moguće, uz domaćinsko poslovanje i u dogovoru sa radnicima, obezbediti dovoljno profita za plate u roku od 200 dana.
“U suprotnom, uz privatizaciju ćete imati momentalno zatvaranje slabo profitnih apoteka po selima pa će nekoj majci sa detetom lek biti na 15 kilometara &nbsp;od mesta življenja, prestanak izrade pojedinačnih, neprofitnih magistralnih lekova ili njihovo višestruko poskupljenje što će korisnicima tih lekova otežati život kao i otpuštanje radnika čija je prosečna starost blizu 50 godina, što je najteži trenutak da se ostane bez posla. Otuda naša nesvakidašnja ponuda da u interesu Beograda i Beograđana izbavimo Apoteke 'Beograd' iz krize u koju su zapali nebrigom vlasti”, zaključuje Kuzmanović.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić <a href="https://insajder.net/teme/radnici-apoteka-beograd-cekau-odgovor-na-svoje-zahteve-sapic-opoziciji-nudi-mesto-direktora" target="_blank">ponudio je danas opozicionim strankama da daju svoje kadrovsko rešenje</a> za novog direktora Apoteke "Beograd" i obećao da će se založiti da predloženi kandidat već na predstojećoj sednici Skupštine grada, za nekoliko dana, bude izabran na to mesto. 
 
 "Daćemo im priliku da u praksi pokažu da imaju rešenje i da učine preduzeće Apoteka Beograd održivim. Evo, mi ne tražimo da prave profit, samo neka pokriju troškove zaposlenih i mi Apoteku nećemo prodavati", rekao je Šapić, objavljeno je na sajtu Gradske uprave. 
 
 Šapić je ranije na konferenciji za novinare rekao da je jedino rešenje za tu ustanovu da bude prodata jer posluje u minusu, a plate zaposlenima se isplaćuju iz donacija grada. Dodao je da će do kraja godine biti doneta definitivna odluka, što je izazvalo negativne reakcije opozicije i zaposlenih te ustanove.
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;

Teme

Kuzmanović za Insajder: Prihvatam Šapićev predlog, za 200 dana može se rešiti problem Apoteka Beograd

"Kaže Aleksandar Šapić da je kritika vlasti politikantstvo?! Nego da mu olakšam, evo prihvatam, očekujem 200 dana, da rešimo to i njemu i Beogradu i zaposlenim u Apotekama Beograd. Da ne bude da je njegova ponuda politikantstvo, kao što verovatno jeste", naveo je Kuzmanović u objavi na Iksu.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Kaže <a href="https://twitter.com/AcaSapic?ref_src=twsrc%5Etfw">@AcaSapic</a> da je kritika vlasti politikanstvo?!? Nego da mu olakšam, evo prihvatam, očekujem 200 dana, da rešimo to i njemu i Beogradu i zaposlenim u Apotekama Beograd. Da ne bude da je njegova ponuda politikanstvo, kao što verovatno jeste? <a href="https://t.co/z7rosCHfgO">https://t.co/z7rosCHfgO</a>&mdash; Branimir Kuzmanovic (@BaneKuzmanovic) <a href="https://twitter.com/BaneKuzmanovic/status/1833144598232780878?ref_src=twsrc%5Etfw">September 9, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
 Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić <a href="https://insajder.net/teme/radnici-apoteka-beograd-cekau-odgovor-na-svoje-zahteve-sapic-opoziciji-nudi-mesto-direktora">ponudio je danas opozicionim strankama da daju svoje kadrovsko rešenje</a> za novog direktora Apoteke "Beograd" i obećao da će se založiti da predloženi kandidat već na predstojećoj sednici Skupštine grada, za nekoliko dana, bude izabran na to mesto. 
 
 "Daćemo im priliku da u praksi pokažu da imaju rešenje i da učine preduzeće Apoteka Beograd održivim. Evo, mi ne tražimo da prave profit, samo neka pokriju troškove zaposlenih i mi Apoteku nećemo prodavati", rekao je Šapić, objavljeno je na sajtu Gradske uprave. 
 
 Šapić je ranije na konferenciji za novinare rekao da je jedino rešenje za tu ustanovu da bude prodata jer posluje u minusu, a plate zaposlenima se isplaćuju iz donacija grada. Dodao je da će do kraja godine biti doneta definitivna odluka, što je izazvalo negativne reakcije opozicije i zaposlenih te ustanove.
Izvor: Beta

Kuzmanović (DS) prihvatio Šapićevu ponudu za mesto direktora Apoteke Beograd

Plava dvorana će imati više mesta nego ranije, odnosno kapacitet je povećan sa 3.672 na 4.000 mesta, najveće 3D platno u regionu, unapređenu akustiku, a u njenu rekonstrukciju uloženo je 40 miliona evra. 	
Otvaranju sale prisustvovali su premijer Srbije Miloš Vučević, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović, Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, kao i brojne ličnosti iz javnog života - glumici, pevači i drugi. 	
Viša potpredsednica za strategiju i razvoj kompanije Delta Holdinga Marija Desivojević Cvetković istakla je da kod tako velikih projekata investitori najčešće govore o brojkama, koliko je šta koštalo, koliko je ljudi bilo zaposleno, ali da su emocije iznad svega. 	
Ona je naglasila da je ponosna što je Delta Holding imao priliku da obnovi jedan takav "biser arhitekture i simbol moći" koji je nosila zemlja u kojoj smo živeli i u kojoj živimo. 	
"Bili su brojni izazovi pre svega građevinski, ali naš tim stručnjaka je uspešno uradio posao", podvukla je ona. 	&nbsp;
Glumac Milan Marić istakao je da ga Sava centar asocira na mnoge lepe trenutke i uspomene. 	
"Tinejdžersko zaljubljivanje u moj posao, u film desilo se ovde. I za mene je otvaranje Sava centra jedan od zapravo najvažnijih događaja u pet ili 10 godina koji su se desili u ovom gradu", rekao je on. 	
Nakon crvenog tepiha usledila je svečanost povodom otvaranja, a odmah potom i koncert Zdravka Čolića.	 	
Sava Centar je 1977.godine sagrađen sa vizijom da traje večno, zbog čega je proglašen spomenikom kulture. Danas obnovljeni Sava Centar ima istu viziju - da oslonjen na svoju slavnu prošlost bude centar najvećih budućih događaja u Jugoistočnoj Evropi. &nbsp;	
Novi Sava Centar koristi gotovo 50 odsto manje električne energije - nova troslojna stakla osiguravaju izuzetnu termoizolaciju, a na krovu Sava Centra postavljeno je 912 solarnih panela, naveli su ranije kompanije. 	
Sava Centar je ujedno prvi obnovljeni objekat u regionu koji će imati BREEAM sertifikat, koji je jedan od najvažnijih sistema rangiranja uticaja jednog objekta na životnu sredinu. &nbsp;	
Na ukupno 17.000 kvadratnih metara zelenih površina posađeno je više od 50.000 sadnica niskog rastinja i 300 stabala. 	
Obnova Sava Centra odvijala se tri godine, a u novembru 2023. godine otvoren je kongresni i poslovni deo. 	
Plava dvorana Sava Centra sada može da ugosti produkciono najkompleksnije muzičko-scenske događaje, a već unapređena akustika podržana je posebnim audio sistemima za filmske projekcije, koncerte i kongresna dešavanja. &nbsp;	
Sava Centar je od otvaranja ugostio 55.000 posetilaca, od kojih su više od polovine strani delegati.
Izvor: Tanjug

Otvorena Plava dvorana beogradskog Sava Centra

Na skupu održanom pored mosta rečeno je da se vlast iživljava u nameri da ga sruši.
Pisac Dejan Atanacković rekao je da Stari savski most smeta "onima kojima je Beograd ništa više do jedan pljačkaški plen i onima koji se iz svojih patoloških razloga Beogradu svete i iživljavaju nad njime".
Aktivistkinja Eko straže Aleksandra Bulatović ocenila je da su razlozi za očuvanje mosta brojni.
"Oni su istorijski, kulturni, ali i praktični razlozi svakodnevnog funkcionisanja Beograđana", kazala je Bulatović.
Pozvala je na protest podrške ekološkim aktivistima, koji će u nedelju u 19.00 biti održan ispred sedišta Radio televizje Srbije.
Aktivista inicijative "Blokovi 61-64" Aljoša Marković ocenio je da u Srbiji "mafija ima svoju državu", ali da im, kako je kazao, ovo neće proći.
"Ovde most ostaje, ostajemo i mi i borićemo se za naše", rekao je Marković.
Rušenju mosta usprotivila se i novinarka Dubravka Duca Marković, koja je poručila da neće dozvoliti "da nam odnesu most".
"Jedino da odnesu i nas", navela je Marković.
Sa njom se složio i nekadašnji basista benda Idoli Zdenko Kolar, koji je svojevremeno bio vozač tramvaja.
"Ne, ne. Most mora da ostane. Jedino da dodaju još jedan ovakav pored njega", rekao je Kolar.
Aktivisti su podsetili da je prvi tramvaj prešao Stari savski most na današnji dan pre 40 godina, 30. avgusta 1984. u smeru Novog Beograda.
Oni su ranije danas, tim povodom, okitili jedan tramvaj na liniji 9 sa balonima, cvećem i transparentima "Most ostaje" i provozali se u oba smera preko mosta.
Predstavnici gradske vlasti u Beogradu najavljuju za novembar rušenje Starog savskog mosta, koji je izgrađen 1942. godine tokom nemačke okupacije.
Plan je, kako tvrde, da se izgradi novi sa više traka, koji bi trebalo da se proteže do tunela, koji se takođe planira, a koji će voditi od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta.
Izvor: FoNet/Beta

Protest protiv rušenja Starog savskog mosta

Kako je navedeno u saopštenju na sajtu Univerziteta, prijava će trajati danas i sutra, dok će polaganje prijemnih ispita biti 2. i 3. septembra, rok za objavljivanje preliminarnih rezultata je najkasnije do 4. septembra, a rok za objavljivanje konačnih rezultata je 9. septembar.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/za-univerzitet-u-beogradu-se-prijavilo-16-735-kandidata-i-dalje-najpopularniji-it-smerovi">Upis na sve visokoškolske ustanove</a> je planiran do 12. septembra, a najkasnije 13. septembra fakulteti dostavljaju Univerzitetu broj upisanih studenata po studijskim programima i i preostali broj slobodnih mesta.
U prvom upisnom roku na fakultete Univerziteta u Beogradu upisano je 11.522 studenta (7.730 na budžet i 3.792 samofinansirajućih).
Sva slobodna mesta mogu se pronaći na sajtu Univerziteta na sledećem <a href="https://www.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2024/07/slobodna-mesta-posle-prvog-upisnog-roka-2024-2025-UB.pdf">linku</a>.
Izvor: Beta

Počinje drugi upisni rok na 26 fakulteta u Beogradu

Zvaničnik Vlade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) potvrdio da su sa Bernsom razgovarali o pitanjima od zajedničkog interesa, što uključuje i teritorijalni integritet i suverenitet BiH.
Takođe, razgovarano je o "zabrinjavajućoj secesionističkoj retorici i delovanju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske", istakao je zvaničnik Vlade SAD.
Berns je na poziciju direktora CIA došao na predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena, a jednoglasno je podržan u Senatu. Ranije je bio ambasador u Rusiji.
Prvi je karijerni diplomata na poziciji direktora CIA, a služio je i u vreme vlasti i demokrata i republikanaca.
Vilijam Berns dobro poznaje prilike u BIH; kao zamenik državnog sekretara SAD 2012. godine posetio je tu zemlju i razgovarao sa članovima Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem, Željkom Komšićem i Nebojšom Radmanovićem, kao i sa predsedavajućim Veća ministara i ministrom spoljnih poslova BIH.
Izvor: FoNet

Beograd