<p>Razrušena Evropa posle Drugog svetskog rata nije se pitala dok su je na svoje sfere uticaja delile Sjedinjene Države i Sovjetski Savez. U godinama posle rata, pod pokroviteljstvom dve svetske sile, nastali su vojni savezi – NATO i Varšavski pakt, koji su i formalno podelili Stari kontinent. Dok su se evropske države oporavljale od najrazornijeg rata u istoriji čovečanstva, Sjedinjene Države starale su se o bezbednosti zapadnog dela Evrope od sovjetskog uticaja sa istoka – &nbsp;i vojnog, i diplomatskog.</p>
<p>"Generalni sekretaru Gorbačov, ako želite mir, ako želite prosperitet za Sovjetski Savez i istočnu Evropu, ako želite liberalizaciju, dođite i otvorite kapije Berlinskog zida. Gospodine Gorbačov, srušite ovaj zid", izjavio je Ronald Regan, predsednik SAD sa zapadne strane Berlinskog zida 12. juna 1987. godine.</p>
<p>Vođa istočnog bloka Mihail Gorbačov je to i učinio – ali se padom Berlinskog zida raspao i Sovjetski Savez. Kraj Hladnog rata umnogome je pojednostavio bezbednosnu situaciju u Evropi, ali nakratko – počeli su ratovi na teritoriji Jugoslavije, pa se ponovo pokazalo da glavnu reč o bezbednosti Starog kontinenta vodi Vašington; posle niza intervencija, to poglavlje završeno je bombardovanjem Jugoslavije. Početkom novog veka, iako su zapadnoevropske države vratile moć i ugled koji su nekada uživale, američki uticaj nije slabio, naprotiv - rastao je širenjem NATO-a na istok Evrope. Takav bezbednosni pejzaž, odnosno glavnu ulogu američke vojske na Starom kontinentu, Evropljani su uzimali zdravo-za-gotovo – dok 2016. na vlast nije došao Donald Tramp.</p>
<p>"Izuzetno bogate evropske države troše malo novca na odbranu zato što ih Sjedinjene Države subvencionišu. Zloupotrebljavaju američku vojsku, iako bi lako mogli da plate puni iznos. Nemačka plaća jedan odsto za odbranu, a treba da plaće četiri odsto. Isto je i sa drugim državama. Kad im kažem: ’Žao mi je, ali moraćete da platite’, meni opadne popularnost u Evropi. Ali, mene je briga za Evropu, nisu me izabrali Evropljani, već Amerikanci", kazao je Donald Trump, predsednik SAD, 2. januara 2019. godine.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FkWkaN7-iw4Q&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Stav predsednika Amerike da evropske države treba da plate svoj deo za odbranu, naterao je evropske lidere da razmišljaju o evropskoj vojsci još u vreme prvog mandata Donalda Trampa. Međutim, od izjava se nije daleko odmaklo – najpre, formiranje vojske je skupo, usledila je pandemija korona virusa, a naposletku i rat u Ukrajini, u vreme mandata američkog predsednika Džozefa Bajdena. U trenutku povratka Donalda Trampa u Belu kuću, Evropa se za svoju bezbednost i daje oslanja na Sjedinjene Države ali i, zbog rata na istoku, izdvaja više nego ikada za svoju odbranu.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bezbednosna struktura Evrope - postoji li bez Sjedinjenih Država? (VIDEO)

<p>Vuksanović je rekao da bez Amerike bezbednosna struktura Evropske unije ne bi postojala onakva kakvu znamo od 1945. godine, a posebno ne bi postojala onakva kakvu smo znali od 1991. i raspada Sovjetskog saveza.</p>
<p>"Jer, postavlja se ono ključno pitanje, a to je ko plaća bezbednost, ko će da garantuje tu bezbednost. U tom kontekstu bi i dalje bilo ključno pitanje Nemačke. Uvek je bilo centralno pitanje odnosa sa Rusijom, ali kada je u pitanju evropska bezbednost odmah je tu - skoro u istoj ravni - bilo pitanje stava Nemačke. Ako bi Nemačka, kao najveća ekonomija Evrope, morala sama da ulaže u svoju odbranu - to bi bila zaista impresivna vojna sila. I takva vojna sila bi aktivirala crvene alarme u mestima kao što su London, Pariz, Rim, a delimično i Moskva. Onda bi ove evropske države, koje više ne bi mogle da se oslanjaju na SAD, morale da ulažu više u odbranu. To, naravno, ne znači da bismo mi videli Evropu kakva je bila 1914. ili 1939. godine, ali bismo imali Evropu gde postoji neko bezbednosno nepoverenje između država članica", naveo je on. &nbsp;</p>
<h2><b>Evropske države imaju različite prioritete</b></h2>
<p>Upitan o formiranju evropske vojske, što je predsednik Francuske Emanuel Makron predlagao tokom prvog mandata Donalda Trampa na čelu SAD, Vukanović je naveo da je ta ideja stara koliko je stara i posthladnoratovska Evropa, ali nikada nije bila uspešna.</p>
<p>"Da budem iskren, ne verujem da bi ikada ideja o evropskoj armiji bila uspešna. Tu uvek postoji onaj Kisindžerov problem - koji broj da zovem ako treba da pričam sa Evropom. Mi uporno zaboravljamo da Evropa nije nacionalna država, Evropa je klub nacionalnih država članica. I tu bi bio odmah veliki problem - ko bi imao najviše vojnih snaga, kome bi one odgovarale kad je u pitanju i vojna hijerarhija, a i tu je i pitanje političkog prestiža. Naravno da bi odmah usledio neki tip rvanja, na primer između onih najdominantnijih, kao što su, recimo, Pariz i Berlin. Postavilo bi se i pitanje glasa za istočnoevropske zemlje, poput Poljske, čiji je glavni prioritet, naravno, Rusija. A isto tako bi bilo pitanje i ko bi plaćao tu vojsku. Ono što je veoma krupno pitanje jeste da pojedinačne države članice - zavisno od toga kakav je njihov stepen socioekonomskog razvoja i zavisno od toga gde se nalaze u Evropi - imaju totalno različite prioritete kad je u pitanju njihova nacionalna bezbednost", kazao je on.</p>
<p>Navodi da Grčku najviše brine Turska, a mediteranske zemlje, poput Grčke, Italije, Španije, pa čak i Francuske, mnogo više brine Mediteran, naročito u kontekstu nestabilnosti u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, te zbog migracija, dok sa druge strane istočnoevropske zemlje prvenstveno brinu oko Rusije.</p>
<p>"Znači, čak i ukoliko bi postojala neka ozbiljnija inicijativa, velika prepreka tome bi bilo neslaganje između evropskih država - u šta uložemo, za šta ulažemo i šta obezbeđujemo", smatra Vuksanović.</p>
<h2><b>Izazov za SAD i EU – uspon Kine</b></h2>
<p>Na pitanje kako će sada Tramp gledati na Evropu, posebno po pitanju bezbednosti i ulozi Amerike u tome, on je naveo da novi predsednik SAD ima neki prezir prema Evropi, što nije samo pitanje izdataka za odbranu.</p>
<p>"Bez obzira ko bude ušao u Belu kuću, Evropljani bi kad-tad morali da se suoče sa realnošću da za Amerikance više Evropa nije prioritet. Američka spojna politika je imala princip od Drugog svetskog vrata naovamo - Evropa na prvom mestu. Međutim, strukturalni izazov 21. veka i za SAD i za Evropljene je uspon Kine, jer to je jedina država koja ima kapacitet da bude direktan izazivač za mesto broj 1 Sjedinjenim Državama i samim tim kad-tad će to zahtevati od SAD da preusmere svoje kapacitete ka azijsko-pacifičkom regionu i da smanji svoje vojno učešće u evropskoj bezbednosti. To je nešto na šta će Evropljani kad-tad morati da nađu odgovor", naveo je Vuksanović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FM7U3OZNttTE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Kada je reč o ratu u Ukrajini i najavama Donalda Trampa da za 24 sata može da ga zaustavi, Vuksanović kaže da je, na neki način, ishod rusko-ukrajinskog sukoba već odlučen.</p>
<p>"Sada je samo pitanje koliko će vojnika i koliko teritorije Ukrajina da izgubi. Ostajem skeptičan da će ishod tog rata da dođe kao rezultat neke mirotvorne inicijative gospodina Trampa. On ima tendencije da daje prilično glamurozna obećanja, ali u ovom slučaju imaće dva problema. Prvi je kako će da ’proda’ primirje s Rusijom i dalje jakom antiruskom lobiju na Kapitol hilu i u drugim centrima moći u Vašingtonu. Jer, uprkos impresivnoj pobedi, i dalje se postavlja pitanje kako će da prebrodi ove unutrašnje prepreke. Ali je ono ključno pitanje i što u Rusiji isto tako možda ne veruju više toliko Zapadu i oni smatraju da treba, dokle god imaju priliku, da udare što više, da treba da ispostave što teže zahteve prema drugoj strani. Biće veoma, veoma teški pregovarači. Znači, meni sve deluje ipak da smo mi bliži onom scenariju da će se ishod ovog rata zapravo odlučiti na bojnom polju, a ne za pregovaračkim stolom", kazao je Vuk Vuksanović.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Vuksanović (BCBP) za "Svet i mi": Ishod rata u Ukrajini odlučiće se na frontu, a ne za pregovaračkim stolom (VIDEO)

<p>"Podizanjem visine kazni neće se ništa postići. Ako se ne bavimo tom decom, nećemo rešiti problem nasilja među decom i nad decom", upozorio je Jurić, u pauzi međunarodne konferencije o bezbednosti dece "Bezbednost i odgovornost 2024".</p>
<p>Njegova je zamisao da se pilot projekat iz Novog Sada, zbog kojeg je, kaže, okupio izuzetno stručan tim, proširi po celoj Srbiji, o čemu planira da govori i sledeće sedmica na skupštinskom Odboru za prava deteta, gde očekuje podršku stanaka, bez obzira da li su u vlasti ili opoziciji.</p>
<p>On je naveo i da mu se čini da nije urađeno dovoljno posle prošlogodišnje tragedije, kada je učenik osnove škole "Vladislav Ribnikar", u Beogradu, ubio devetoro dece i čuvara škole.</p>
<p>Istakao je da je potrebno unaprediti sistem "Pronađi me", za obaveštavanje putem elektronske komunikacione mreže za hitno pronalaženje nestale dece, navodeći da je tokom prošle godine prijavljen nestanak 1.525 dece, a pronađeno ih je 1.510.</p>
<p>Takodje je naglasio da je neophodno uraditi strategiju vezanu za bezbednost dece na internetu, kako bi se postigla veća efikasnost u njihovoj zaštiti, dodajući da je zbog toga imao razgovor u ministarstvu informisanja i telekomunikacija.</p>
<p>Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je, na otvaranju konferencije, istakao da je veoma važno da dete ume da prepozna nasilje, da zna kako da ga prijavi i zaštiti se od njega.</p>
<p>Poručio je roditeljima da prijave svaku sumnjivu aktivnost koja ugrožava bezbednost njihove dece, jer upravo od te brzine zavisi da se što pre stupi u akciju protiv predatora i da se zaštiti dete.</p>
<p>Veliki saveznik ugroženoj deci, ukazao je Dačić, "jeste baš policija i deca to moraju da znaju – da je policija uvek tu za njih, da ih sasluša i razume i naravno spreči da im se desi bilo koji vid nasilja i diskriminacije".</p>
<p>"Policija će nastaviti da kroz edukativne i informativne radionice podiže svest kod učenika o tome kakve sve mogu biti posledice koje izaziva nasilje i koji su to načini podrške ukoliko bi eventualno došlo do njega. Uz to, ne zaboravimo da je svakog dana u Srbiji oko 2.400 policajaca posvećeno bezbednosti u školama", podsetio je Dačić.</p>
<p>Pema njegovim rečima, potrebne su promene zakona i uvođenje što oštrijih sankcija, ali i bolja organizacija svih institucija koje se bave vladavinom zakona, kao i nevladinih organizacija, medija i svih drugih koji mogu u tome da pomognu.</p>
<p>Američki ambasador Kristofer Hil istakao je veliki značaj sistema "Pronađi me", uz konstataciju da je to bila zajednička ideja uspešno implementirana i u Srbiji.</p>
<p>Hil je naveo da je internet postao deo problema jer "zli ljudi" mogu da ga zloupotrebe protiv dece i istakao da svi delovi društva moraju da se uključe u borbu protiv toga, ilustrujući porukom koju koriste mornari da "to zahteva sve ruke i mornare na palubi".</p>
<p>"Ovo nije problem jedne zemlje kako da se izbori sa nasiljem nad decom, on je globalni. Reč o tome kako zajednički možemo da radimo i razmenjujemo iskustva. Dosta toga deli ljude u svetu, ali ovaj problem nas sve objedinjuje", naveo je Hil.</p>
<p>Izvor: Beta</p>

Bezbednost

Bezbednosna struktura Evrope - postoji li bez Sjedinjenih Država? (VIDEO)

Vuksanović (BCBP) za "Svet i mi": Ishod rata u Ukrajini odlučiće se na frontu, a ne za pregovaračkim stolom (VIDEO)

Jurić: Očekujem podršku države za projekat "Uključi se"