<article><p>Vuksanović je rekao da bez Amerike bezbednosna struktura Evropske unije ne bi postojala onakva kakvu znamo od 1945. godine, a posebno ne bi postojala onakva kakvu smo znali od 1991. i raspada Sovjetskog saveza.</p><p>"Jer, postavlja se ono ključno pitanje, a to je ko plaća bezbednost, ko će da garantuje tu bezbednost. U tom kontekstu bi i dalje bilo ključno pitanje Nemačke. Uvek je bilo centralno pitanje odnosa sa Rusijom, ali kada je u pitanju evropska bezbednost odmah je tu - skoro u istoj ravni - bilo pitanje stava Nemačke. Ako bi Nemačka, kao najveća ekonomija Evrope, morala sama da ulaže u svoju odbranu - to bi bila zaista impresivna vojna sila. I takva vojna sila bi aktivirala crvene alarme u mestima kao što su London, Pariz, Rim, a delimično i Moskva. Onda bi ove evropske države, koje više ne bi mogle da se oslanjaju na SAD, morale da ulažu više u odbranu. To, naravno, ne znači da bismo mi videli Evropu kakva je bila 1914. ili 1939. godine, ali bismo imali Evropu gde postoji neko bezbednosno nepoverenje između država članica", naveo je on.  </p><h2><b>Evropske države imaju različite prioritete</b></h2><p>Upitan o formiranju evropske vojske, što je predsednik Francuske Emanuel Makron predlagao tokom prvog mandata Donalda Trampa na čelu SAD, Vukanović je naveo da je ta ideja stara koliko je stara i posthladnoratovska Evropa, ali nikada nije bila uspešna.</p><p>"Da budem iskren, ne verujem da bi ikada ideja o evropskoj armiji bila uspešna. Tu uvek postoji onaj Kisindžerov problem - koji broj da zovem ako treba da pričam sa Evropom. Mi uporno zaboravljamo da Evropa nije nacionalna država, Evropa je klub nacionalnih država članica. I tu bi bio odmah veliki problem - ko bi imao najviše vojnih snaga, kome bi one odgovarale kad je u pitanju i vojna hijerarhija, a i tu je i pitanje političkog prestiža. Naravno da bi odmah usledio neki tip rvanja, na primer između onih najdominantnijih, kao što su, recimo, Pariz i Berlin. Postavilo bi se i pitanje glasa za istočnoevropske zemlje, poput Poljske, čiji je glavni prioritet, naravno, Rusija. A isto tako bi bilo pitanje i ko bi plaćao tu vojsku. Ono što je veoma krupno pitanje jeste da pojedinačne države članice - zavisno od toga kakav je njihov stepen socioekonomskog razvoja i zavisno od toga gde se nalaze u Evropi - imaju totalno različite prioritete kad je u pitanju njihova nacionalna bezbednost", kazao je on.</p><p>Navodi da Grčku najviše brine Turska, a mediteranske zemlje, poput Grčke, Italije, Španije, pa čak i Francuske, mnogo više brine Mediteran, naročito u kontekstu nestabilnosti u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, te zbog migracija, dok sa druge strane istočnoevropske zemlje prvenstveno brinu oko Rusije.</p><p>"Znači, čak i ukoliko bi postojala neka ozbiljnija inicijativa, velika prepreka tome bi bilo neslaganje između evropskih država - u šta uložemo, za šta ulažemo i šta obezbeđujemo", smatra Vuksanović.</p><h2><b>Izazov za SAD i EU – uspon Kine</b></h2><p>Na pitanje kako će sada Tramp gledati na Evropu, posebno po pitanju bezbednosti i ulozi Amerike u tome, on je naveo da novi predsednik SAD ima neki prezir prema Evropi, što nije samo pitanje izdataka za odbranu.</p><p>"Bez obzira ko bude ušao u Belu kuću, Evropljani bi kad-tad morali da se suoče sa realnošću da za Amerikance više Evropa nije prioritet. Američka spojna politika je imala princip od Drugog svetskog vrata naovamo - Evropa na prvom mestu. Međutim, strukturalni izazov 21. veka i za SAD i za Evropljene je uspon Kine, jer to je jedina država koja ima kapacitet da bude direktan izazivač za mesto broj 1 Sjedinjenim Državama i samim tim kad-tad će to zahtevati od SAD da preusmere svoje kapacitete ka azijsko-pacifičkom regionu i da smanji svoje vojno učešće u evropskoj bezbednosti. To je nešto na šta će Evropljani kad-tad morati da nađu odgovor", naveo je Vuksanović.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FM7U3OZNttTE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kada je reč o ratu u Ukrajini i najavama Donalda Trampa da za 24 sata može da ga zaustavi, Vuksanović kaže da je, na neki način, ishod rusko-ukrajinskog sukoba već odlučen.</p><p>"Sada je samo pitanje koliko će vojnika i koliko teritorije Ukrajina da izgubi. Ostajem skeptičan da će ishod tog rata da dođe kao rezultat neke mirotvorne inicijative gospodina Trampa. On ima tendencije da daje prilično glamurozna obećanja, ali u ovom slučaju imaće dva problema. Prvi je kako će da ’proda’ primirje s Rusijom i dalje jakom antiruskom lobiju na Kapitol hilu i u drugim centrima moći u Vašingtonu. Jer, uprkos impresivnoj pobedi, i dalje se postavlja pitanje kako će da prebrodi ove unutrašnje prepreke. Ali je ono ključno pitanje i što u Rusiji isto tako možda ne veruju više toliko Zapadu i oni smatraju da treba, dokle god imaju priliku, da udare što više, da treba da ispostave što teže zahteve prema drugoj strani. Biće veoma, veoma teški pregovarači. Znači, meni sve deluje ipak da smo mi bliži onom scenariju da će se ishod ovog rata zapravo odlučiti na bojnom polju, a ne za pregovaračkim stolom", kazao je Vuk Vuksanović.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Vuksanović je rekao da bez Amerike bezbednosna struktura Evropske unije ne bi postojala onakva kakvu znamo od 1945. godine, a posebno ne bi postojala onakva kakvu smo znali od 1991. i raspada Sovjetskog saveza.</p>
<p>"Jer, postavlja se ono ključno pitanje, a to je ko plaća bezbednost, ko će da garantuje tu bezbednost. U tom kontekstu bi i dalje bilo ključno pitanje Nemačke. Uvek je bilo centralno pitanje odnosa sa Rusijom, ali kada je u pitanju evropska bezbednost odmah je tu - skoro u istoj ravni - bilo pitanje stava Nemačke. Ako bi Nemačka, kao najveća ekonomija Evrope, morala sama da ulaže u svoju odbranu - to bi bila zaista impresivna vojna sila. I takva vojna sila bi aktivirala crvene alarme u mestima kao što su London, Pariz, Rim, a delimično i Moskva. Onda bi ove evropske države, koje više ne bi mogle da se oslanjaju na SAD, morale da ulažu više u odbranu. To, naravno, ne znači da bismo mi videli Evropu kakva je bila 1914. ili 1939. godine, ali bismo imali Evropu gde postoji neko bezbednosno nepoverenje između država članica", naveo je on. &nbsp;</p>
<h2><b>Evropske države imaju različite prioritete</b></h2>
<p>Upitan o formiranju evropske vojske, što je predsednik Francuske Emanuel Makron predlagao tokom prvog mandata Donalda Trampa na čelu SAD, Vukanović je naveo da je ta ideja stara koliko je stara i posthladnoratovska Evropa, ali nikada nije bila uspešna.</p>
<p>"Da budem iskren, ne verujem da bi ikada ideja o evropskoj armiji bila uspešna. Tu uvek postoji onaj Kisindžerov problem - koji broj da zovem ako treba da pričam sa Evropom. Mi uporno zaboravljamo da Evropa nije nacionalna država, Evropa je klub nacionalnih država članica. I tu bi bio odmah veliki problem - ko bi imao najviše vojnih snaga, kome bi one odgovarale kad je u pitanju i vojna hijerarhija, a i tu je i pitanje političkog prestiža. Naravno da bi odmah usledio neki tip rvanja, na primer između onih najdominantnijih, kao što su, recimo, Pariz i Berlin. Postavilo bi se i pitanje glasa za istočnoevropske zemlje, poput Poljske, čiji je glavni prioritet, naravno, Rusija. A isto tako bi bilo pitanje i ko bi plaćao tu vojsku. Ono što je veoma krupno pitanje jeste da pojedinačne države članice - zavisno od toga kakav je njihov stepen socioekonomskog razvoja i zavisno od toga gde se nalaze u Evropi - imaju totalno različite prioritete kad je u pitanju njihova nacionalna bezbednost", kazao je on.</p>
<p>Navodi da Grčku najviše brine Turska, a mediteranske zemlje, poput Grčke, Italije, Španije, pa čak i Francuske, mnogo više brine Mediteran, naročito u kontekstu nestabilnosti u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, te zbog migracija, dok sa druge strane istočnoevropske zemlje prvenstveno brinu oko Rusije.</p>
<p>"Znači, čak i ukoliko bi postojala neka ozbiljnija inicijativa, velika prepreka tome bi bilo neslaganje između evropskih država - u šta uložemo, za šta ulažemo i šta obezbeđujemo", smatra Vuksanović.</p>
<h2><b>Izazov za SAD i EU – uspon Kine</b></h2>
<p>Na pitanje kako će sada Tramp gledati na Evropu, posebno po pitanju bezbednosti i ulozi Amerike u tome, on je naveo da novi predsednik SAD ima neki prezir prema Evropi, što nije samo pitanje izdataka za odbranu.</p>
<p>"Bez obzira ko bude ušao u Belu kuću, Evropljani bi kad-tad morali da se suoče sa realnošću da za Amerikance više Evropa nije prioritet. Američka spojna politika je imala princip od Drugog svetskog vrata naovamo - Evropa na prvom mestu. Međutim, strukturalni izazov 21. veka i za SAD i za Evropljene je uspon Kine, jer to je jedina država koja ima kapacitet da bude direktan izazivač za mesto broj 1 Sjedinjenim Državama i samim tim kad-tad će to zahtevati od SAD da preusmere svoje kapacitete ka azijsko-pacifičkom regionu i da smanji svoje vojno učešće u evropskoj bezbednosti. To je nešto na šta će Evropljani kad-tad morati da nađu odgovor", naveo je Vuksanović.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FM7U3OZNttTE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Kada je reč o ratu u Ukrajini i najavama Donalda Trampa da za 24 sata može da ga zaustavi, Vuksanović kaže da je, na neki način, ishod rusko-ukrajinskog sukoba već odlučen.</p>
<p>"Sada je samo pitanje koliko će vojnika i koliko teritorije Ukrajina da izgubi. Ostajem skeptičan da će ishod tog rata da dođe kao rezultat neke mirotvorne inicijative gospodina Trampa. On ima tendencije da daje prilično glamurozna obećanja, ali u ovom slučaju imaće dva problema. Prvi je kako će da ’proda’ primirje s Rusijom i dalje jakom antiruskom lobiju na Kapitol hilu i u drugim centrima moći u Vašingtonu. Jer, uprkos impresivnoj pobedi, i dalje se postavlja pitanje kako će da prebrodi ove unutrašnje prepreke. Ali je ono ključno pitanje i što u Rusiji isto tako možda ne veruju više toliko Zapadu i oni smatraju da treba, dokle god imaju priliku, da udare što više, da treba da ispostave što teže zahteve prema drugoj strani. Biće veoma, veoma teški pregovarači. Znači, meni sve deluje ipak da smo mi bliži onom scenariju da će se ishod ovog rata zapravo odlučiti na bojnom polju, a ne za pregovaračkim stolom", kazao je Vuk Vuksanović.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Foto: Insajsder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Bezbednost

Ukrajina

Više od vesti

Vuksanović (BCBP) za "Svet i mi": Ishod rata u Ukrajini odlučiće se na frontu, a ne za pregovaračkim stolom (VIDEO)

Vuksanović (BCBP) za "Svet i mi": Ishod rata u Ukrajini odlučiće se na frontu, a ne za pregovaračkim stolom (VIDEO)

Tagovi: