''Predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko je 5. novembra 2024. godine potpisao pismo predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu o spremnosti naše zemlje da se pridruži BRIKS- u kao partner'', navodi se u saopštenju Minsitarstva, prenosi RIA.
Lukašenko je rekao da BRIKS neprestano jača multilateralnu interakcju, postajući ''ne samo simbol, već jedan od stubova multipolarnosti''.
Na Samitu BRIKS-a u Kazanju prošlog meseca usvojena je deklaracija u čijem tekstu je uvršten i spisak zemalja-partnera BRIKS-a.
Grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine.&nbsp;
Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao unopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.,
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Belorusija postala zemlja-partner BRIKS-a

Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.
"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.
<h2>Dedolarizacija ostaje važna tema</h2>
Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.
"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.
Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.
"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.
Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.
"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DiZOKUbWOGmE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
<h2>Briks ne može Turskoj da zameni EU</h2>
Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.
"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.
Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.
"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.
<h2>Pritisci sa strane</h2>
Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.
"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.
Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.
"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.
Izvor: Insajder

Teme

Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

"Kubi je čast da se pridruži BRIKS-u kao zemlja partner... Pet slova i velika nada za zemlje juga na teškom putu ka pravednijem, demokratskijem, ravnopravnijem i održivom međunarodnom poretku", napisao je predsednik Kube na platformi Iks.&nbsp;
Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su članice BRIKS-a na samitu u Kazanju usaglasile listu država partnera te asocijacije.
Prema rečima bolivijskog predsednika Luisa Arsea, njegova zemlja je takođe dobila ovaj status.
BRIKS je međudržavno udruženje osnovano 2006. godine, a Rusija je preuzela predsedavanje udruženjem 1. januara 2024. godine.&nbsp;
Ova godina je počela prijemom novih članica, te pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS sada uključuje Egipat, Etiopiju, Iran, UAE i Saudijsku Arabiju.&nbsp;
Rusko predsedavanje BRIKS-om održava se pod sloganom jačanja multilateralizma za pravičan globalni razvoj i bezbednost.
Izvor: Tanjug

Kuba se pridružila BRIKS-u kao zemlja partner

Još jedan susret u nizu koje je predsednik Srbije imao sa evropskim zvaničnicima poslednjih dana. Osim premijera Grčke koji je u prestonici bio juče, u poseti je i premijer Poljske – zemlje koja u januaru preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije. Poseta premijera Poljske Donalda Tuska dešava se dan pre nego što će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doći u Srbiju u okviru zapadnobalkanske turneje.
„Poljska podržava evropski put Srbije. Bez Srbije EU nije kompletna. Pozdravljam ekonomski uspeh Srbije. Ekonomski jaka Srbije je dobit za Evropsku uniju. Podržavamo regionalnu saradnju, naročito inicijativu Otvoreni Balkan, kao i Berlinski proces. Svesni smo ambicioznih planova koje Srbija ima kada je u pitanju plan rasta kako bi ubrzala svoj evropski put“, izjavio je u Beogradu premijer Poljske Donald Tusk na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXUvgN4HAWf8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Premijer Tusk kaže i da razume da Poljska i Srbija imaju različite poglede u odnosu prema Rusiji, ali da Srbija i Evropska unija imaju isti interes. Za predsednika Srbije, međutim, upravo je Tusk kriv što nije otišao na Samit BRIKS-a, na koji ga je pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.&nbsp;
„Pošto je on kriv što nisam u Kazanju na Samitu BRIKS-a onda je i on želeo da me sasluša. Jer, naravno, neću da krijem - premijer Tusk bi želeo da vidi punu usklađenost sa evropskim deklaracijama, odnosno u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i kao što vidite ja to uopšte ne krijem od vas. Ja sam se trudio da poziciju Srbije objasnim“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
A pozicija Srbije je, po svemu sudeći, takva da će se truditi da ostane &nbsp;okrenuta i ka Zapadu i ka Istoku. Iako je Vučić ostao u zemlji kako bi dočekivao evropske zvaničnike, Vulin - inače poznat kao jedan od najvećih pristalica Rusije u Vladi, predvodi delegaciju Srbije u Kazanju gde se danas završava Samit zemalja BRIKS-a.
Novinarka Bojana Stojanović

Ko je kriv što je Vučić u Srbiji, umesto u Kazanju? (VIDEO)

On je istakao da je planirano da deklaracija bude dosavljena UN kao zajednički dokument, prenosi RIA.
''Pripremljena je konačna deklaracija koja sadrži opšte ocene stanja u svetu, sumiranje rezultata ruskog predsedavanja BRIKS-om i postavlja smernice za dugoročnu saradnju'', rekao je Putin.
Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i predstavnik te zemlje na Samitu Ahmed bin Ali Al Sajeh rekao je da će deklaracija biti važan korak u jačanju saradnje, ''uspostavljanjem opšte prihvaćenog okvira za suprotstavljanje budućim izazovima i postizanje naših zajedničkih ciljeva''.
Putin je prethodno predložio da se u tekst deklaracije uvrsti i spisak zemalja - partnera BRIKS-a a njegov pomoćnik Jurij Ušakov je dodao da su dogovreni kriterijumi za države - partnere, i da je prema njima usaglašen spisak na kojem se nalazi 13 zemalja, ali da on još nije objavljen.
Samit organizacije BRIKS održava se u ovom ruskom gradu do 24. oktobra, a na njemu učestvuju predstavnici 36 zemalja, kao i šest međunarodnih organizacija.
Grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine.&nbsp;
Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao unopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
<h2>Stano: Učesnici samita BRIKS-a da pozovu Putina da prekine rat</h2>
Evropska unija poručila je danas da bi učesnici samita organizacije BRIKS trebalo da od ruskog predsednika Vladimira Putina zatraže da, kako navode, prekine rat u Ukrajini.
Portparol EU Peter Stano je osudio rusku “zloupotrebu” predsedavanja organizacijom BRIKS i konstatovao da postoji nalog za hapšenje Putina.
"Očekujemo da svi učesnici samita u Kazanju iskoriste taj događaj da od Putina ponovo zatraže da odmah prekine rat protiv ukrajinskog naroda", rekao je Stano.
On je naveo da EU pruža podršku generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, koji prisustvuje samitu, javlja Rojters.
"Verujemo da će Gutereš ojačati zahtev Rusiji i Putinu da bezuslovno zaustave brutalnu agresiju na ukrajinski narod", izjavio je Stano.&nbsp;
Izvor: Tanjug, FoNet

Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu deklaraciju

Gutereša je dočekao šef parlamenta ruske republike Tatarstan, Farid Muhamečin.
Generalni sekretar UN će se sastati sa "velikim brojem lidera koji učestvuju na samitu", saopštile su UN.
Kremlj je najavio za sutra sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Gutereša, koji je prvi put u Rusiji od aprila 2022.
Izvor: Beta

Generalni sekretar UN na Samitu BRIKS-a u Rusiji

"Za 15 godina, BRIKS je zauzeo specijalnu poziciju u svetu. Danas mnoge države žele da nam se pridruže, a o budućnosti širenja BRIKS-a razgovaraćemo na Samitu", izjavio je Narendra Modi, premijer Indije pred Samit u Kazanju.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5jgcnCAf6xM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Od svog nastanka 2009, BRIKS predvođen drugom svetskom ekonomijom – Kinom - postao je privlačan takozvanom globalnom jugu, nekada ekstremno siromašnim državama sa južne zemljine hemisfere. U trci sa Zapadom, da bi pridobile te države, zemlje BRIKS-a formirale su niz finansijskih institucija koje nude povoljne zajmove. Među njima je i Nova razvojna banka.
"Nadam se da će se BRIKS proširiti na zemlje globalnog juga, kako bismo imali više mesta za ulaganje u narednim godinama. Širenje BRIKS-a, zajedno sa obezbeđivanjem dovoljno sredstava za razvoj država članica, naši su glavni ciljevi", izjavila je Dilma Rusef, bivša predsednica Brazila i direktorka Nove razvojne banke.
Rat u Ukrajini dodatno približio države BRIKS-a – ignorisale su sankcije Rusiji i, uprkos pozivima Zapada, nastavile da produbljuju saradnju sa Rusijom. Savez je privukao pažnju i bogatih zalivskih monarhija koji su najveći prodavci energenata; pored Emirata, u članstvo je pozvana i Saudijska Arabija. Dok na Zapadu odbacuju da BRIKS može da postane globalni rival, pre svega jer države članice imaju različite stavove o mnogim geopolitičkim pitanjima, jedna od vodećih država NATO-a – Turska - ozbiljno razmišlja o članstvu.
Izvor: Insajder

BRIKS - kako je i zašto nastao (VIDEO)

Rjabkov je u naveo da će se na Samitu BRIKS-a, koji počinje danas u Kazanju okupiti više od 30 svetskih lidera i međunarodnih organizacija i izrazio nadu da će tokom trodnevnog skupa biti doneta odluka o uvođenju kategorije ''države-partnera''.
Pojasnio je da se BRIKS do sada razvijao kao organizacija koja se postepeno širila, ali koja je istovremeno praktikovala formate ''Autrič'' i BRIKS plus.
''Autrič podrazumeva blisko susedstvo: na primer, kada je predsedavala Južna Afrika , ona je pozivala uglavnom afričke zemlje. A BRIKS plus znači pridruživanje država iz drugih regiona, između ostalog i po principu koordinacione uloge koje te države imaju u istovrsnim multilateralnim strukturama'', naveo je Rjabkov.
Kako je rekao, BRIKS sada želi da otvori vrata zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju u sferama zanimljivim za njih , kako bi, kaže, mogle da uzmu maksimalno učešće u efektivnom radu.
''Srbija je naravno kao jedan od naših najpouzdanijih partnera u Evropi, na Balkanu, tradicionalno prijateljska zemlja koja je s Rusijom povezana mnogim nitima u raznim oblastima, među onima koji su nam dobrodošli kao partneri'', naveo je Rjabkov.
Naglasio je da BRIKS podrazumeva poštovanje suverenog izbora i da nikoga ni na šta ne primora, iako je u interesu da se dinamika približavanja BRIKS-u nastavi.
Komentarišući želju Turske da se pridruži tom savezu, Rjabkov kaže da o prijemu novih članova u punom smislu te reči tokom ove godine nema govora i dodaje da se od 1.januara 2024.godine broj članova BRIKS-a gotovo udvostručio, a da se članice koje su se tek pridružile još nisu u potpunosti akomodirale. 
''Nije lako kombinovati dalje proširenje i efikasnost na delu. Poštujemo želju Turske da se pridruži BRIKS-u i drago nam je što će predsednik Erdogan doći u Kazan'', istakao je ruski zvaničnik.
Na konstataciju da Rusija tradicionalno podržava Srbiju u vezi sa najvažnijim pitanjima kao što je pitanje KiM, glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, Rjabkov je istakao da je ta zemlja uvek bila i da će biti među onima koji prednjače u promovisanju stava u međunarodnoj zajednici da Srbija i Srbi žele mir i normalan suživot sa svima. 
Kako kaže, ne sme se dozvoliti da Srbija i srpski narod budu i dalje apsolutno neprihvatljivo stigmatizovani. 
Rjabkov smatra da ideja o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda i država, ishodeći iz savremenih iskustava, mora biti odbačena i da Zapad mora da shvati da je vreme takvog diktata prošlo. 
Dodao je da će se Rusija na svim platformama - u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u držati tog stava.
''Postkonfliktna normalizacija na Balkanu bila bi uspešnija da je nisu toliko kočili zapadnjaci koji su zainteresovani za podele i koji žele da kosovska rana boli, a ne da zaraste, koji žele sve da potčine svom diktatu i da ozvaniče članstvo u strukturama iz kojih nema izlaza'', kaže Rjabkov.
Poručio je da će Rusija nastaviti da brani interese Srbije i srpskog naroda uz ocenu da je neophodno pokazati političku volju i čvrstinu kako bi se razgovaralo i zajednički doći do potrebnih rešenja.
''Tada će šanse za napredak i izlaz iz kriza biti znatno veće'', zaključio je Rjabkov.
Izvor: Tanjug

BRIKS