<article><p>Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.</p><p>"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.</p><h2><b>Dedolarizacija ostaje važna tema</b></h2><p>Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.</p><p>"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.</p><p>Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.</p><p>"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.</p><p>Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.</p><p>"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DiZOKUbWOGmE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2><b>Briks ne može Turskoj da zameni EU</b></h2><p>Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.</p><p>"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.</p><p>Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.</p><p>"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.</p><h2><b>Pritisci sa strane</b></h2><p>Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.</p><p>"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.</p><p>Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.</p><p>"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.</p>
<p>"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.</p>
<h2><b>Dedolarizacija ostaje važna tema</b></h2>
<p>Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.</p>
<p>"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.</p>
<p>Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.</p>
<p>"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.</p>
<p>Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.</p>
<p>"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DiZOKUbWOGmE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<h2><b>Briks ne može Turskoj da zameni EU</b></h2>
<p>Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.</p>
<p>"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.</p>
<p>Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.</p>
<p>"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.</p>
<h2><b>Pritisci sa strane</b></h2>
<p>Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.</p>
<p>"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.</p>
<p>Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.</p>
<p>"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Briks. Foto: Tanjug/Alexander Nemenov, Pool Photo via AP

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

NATO

Rusija

BRIKS

Više od vesti

Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

Tagovi: