"Trenutna situacija nije dobra. Iran, zbog okončanja nuklearnog sporazuma, umesto da bude najmanje godinu dana od toga da ima kapacitet za proizvodnju fisionog materijala za nuklearno oružje, sada je verovatno za jednu ili dve nedelje u stanju da to učini", rekao je on na forumu u Koloradu. 
 
 On je precizirao da Iran još "nije razvio oružje".
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Blinken: Iran sposoban da proizvede fisioni materijal za nuklearno oružje u roku od nedelju dana

"Iran snažno odbacuje bilo kakvu umešanost u nedavni oružani napad na Trampa i tvrdnje o iranskoj nameri za takvu akciju", rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Naser ​​Kanani. 
 
Dodao je međutim da će Iran pokrenuti tužbu protiv <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-se-pojavio-prvi-put-u-javnosti-nakon-atentata-sa-zavojem-preko-uha">Trampa</a> "zbog direktne umešanosti" u ubistvo generala Kasema Sulejmanija. Sulejmani je bio komandant Kuds snaga iranske islamske garde čuvara revolucije i ubijen je u napadu dronom u Bagdadu u januaru 2020. godine.
Uoči pokušaja atentata na Donalda Trampa na predizbornom mitingu u subotu, pojavile su se informacije da Iran planira njegovo ubistvo. Međutim i američki zvaničnici tvrde da pokušaj atentata i navodne iranske pretnje nisu povezani. 
 
Iranski ambasador u UN Amir Said Iravani ocenio je juče optužbe protiv Teherana kao "neosnovane" i "politički motivisane".
Izvor: Beta&nbsp;

Iran negira da kuje zaveru za ubistvo Trampa, ali najavljuje tužbu protiv njega

CNN je takođe preneo da nema naznaka da je 20-godišnjak koji je u subotu pokušao da ubije <a href="https://insajder.net/prenosimo/tramp-pravo-je-cudo-sto-sam-ziv-cenim-poziv-bajdena">Trampa </a>povezan sa tom zaverom.&nbsp;
Ranije danas vršilac dužnosti iranskog ministra spoljnih poslova Ali Bageri Kani izjavio je da ostaje otvoren za obnavljanje pregovora sa SAD o svom nuklearnom programu radi obnavljanja sporazuma, nakon što su se SAD 2018. godine, dok je predsednik bio Tramp, povukle iz nuklearnog sporazuma između Irana i šest svetskih sila koje su ograničile nuklearne programe Teherana.&nbsp;
Indirektni pregovori između SAD i Irana o oživljavanju tog sporazuma su u zastoju.&nbsp;
Iran je smanjio ispunjavanje svojih obaveza na osnovu sporazuma zbog sankcija koje su SAD uvele prema Teheranu.
Izvor: Tanjug

CNN: SAD imale obaveštajne podatke da je Iran navodno spremao zaveru o ubistvu Trampa

Kako je u utorak 16. jula saopštio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, Srbija se nije uskladila sa odlukom koju je Savet EU doneo 24. juna (CFSP) 2024/1795 o restriktivnim merama protiv pojedinaca i entiteta vezano za situaciju u Iranu i humanitarnim izuzećima. 
 
 Srbija se nije uskladila ni sa odlukom od 24. juna (CFSP) 2024/1791 o restriktivnim merama zbog vojne podrške Irana ruskoj agresiji na Ukrajinu i grupama i entitetima na Bliskom istoku i u regionu Crvenog mora. 
 
 Sa dve nove odluke Saveta EU uskladile su se sve zemlje kandidati za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana izuzev Srbije - Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH - koje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu s tim, a EU prima na znanje tu obavezu i pozdravlja je, navodi se u saopštenju.
Izvor: Beta&nbsp;

Srbija se ponovo nije uskladila sa novim spoljnopolitičkim odlukama EU o Iranu

<a href="https://insajder.net/prenosimo/reformisticki-kandidat-masud-pezeskijan-novi-predsednik-irana">Masud Pezeškijan</a> je "Moju poruku novom svetu" objavio u državnom "Teheran tajmsu", hvaleći poslednje predsedničke izbore na kojima je pobedio jer su "pokazali izuzetnu stabilnost" i obećavši da će ispuniti obećanja koja je dao tokom predizborne kampanje. 
 
 Pezeškijan, 69-godišnji kardiohirurg i dugogodišnji poslanik, pobedio je tvrdolinijaškog bivšeg pregovarača o nuklearnom sektoru Saida Džalilija u drugom krugu izbora 5. jula i došao na mesto šefa države posle Ebrahima Raisija koji je poginuo u padu helikoptera u maju. 
 
 Novi šef države je napisao da će njegova administracija "dati prioritet jačanju odnosa s našim susedima" i pozvao arapske zemlje da iskoriste "sve diplomatske poluge" da bi se zalagale za trajni prekid vatre u ratu Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. 
 
 Iran je dugo podržavao militantnu grupu Hamas, a Pezeškijan je u sredu u poruci šefu te grupe Ismailu Hanijeu samo izrazio punu podršku "otporu Plastinaca". 
 
 Pezeškijan je u tekstu pozdravio odnose svoje zemlje sa Rusijom i Kinom koje su "dosledno bile uz nas u teškim vremenima". Rekao je da je Moskva "cenjeni strateški saveznik" i da će njegova vlada proširiti bilateralnu saradnju. On je takođe izrazio spremnost da "podrži inicijative koje imaju za cilj" postizanje mira između Rusije i Ukrajine u ratu koji je ušao u treću godinu. 
 
 Predsednik je takođe rekao da se raduje unapređenju saradnje sa Pekingom i pozdravio ga zbog posredovanja u sporazumu o normalizaciji odnosa između Irana i Saudijske Arabije posle sedam godina diplomatskih tenzija. 
 
 Pezeškijan je rekao da se raduje uključivanju u konstruktivan dijalog sa evropskim zemljama "zasnovan na principima međusobnog poštovanja" uprkos odnosu koji je imao "i uspone i padove". 
 
 U maju 2018. SAD su se jednostrano povukle iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije - nuklearnog sporazuma koji je takođe uključivao Rusiju, Kinu, Britaniju, Francusku i Nemačku. Od tada zapadne sile optužuju Islamsku Republiku da je proširila nuklearni program i obogaćivala uranijum do nivoa od 60 odsto što je bez presedana, skoro do nivoa da se može koristiti za oružja. SAD su uvele teške, uglavnom ekonomske sankcije Iranu. 
 
 Pezeškijan je optužio evropske zemlje da odriču obaveze preuzete posle povlačenja SAD da obezbede "efikasne bankarske transakcije, efikasnu zaštitu kompanija od američkih sankcija i promociju investicija u Iranu". Međutim, dodao je da još postoji mnogo mogućnosti za saradnju između Irana i Evrope. 
 
 Zatim se u članku obratio SAD, podvlačeći odbijanje svoje zemlje da "odgovori na pritisak", dodavši da je Iran "ušao u sporazum 2015. u dobroj nameri i u potpunosti ispunio svoje obaveze". Pezeškijan je rekao da je povlačenje SAD iz tog sporazuma nanelo "na stotine milijardi dolara štete našoj ekonomiji" i zbog sankcija izazvalo "neopisivu patnju, smrt i uništenje iranskom narodu – posebno tokom pandemije kovida". 
 
 Pezeškijan je rekao da zapadne zemlje "ne samo da su propustile istorijsku priliku da smanje i upravljaju tenzijama u regionu i svetu, već su i ozbiljno potkopale Ugovor o neširenju oružja". On je naglasio da "iranska odbrambena doktrina ne uključuje nuklearno oružje". 
 
 Iran je imao indirektne razgovore sa administracijom predsednika Džoa Bajdena, iako nije bilo jasnog pomaka ka ograničavanju nuklearnog programa Teherana radi ukidanja ekonomskih sankcija. 
 
 Pezeškijan je u svom otvorenom pismu optužio američku administraciju za eskalaciju "neprijateljstava" ubistvom generala Kasema Sulejmanija, arhitekte regionalnih vojnih aktivnosti Irana, ubijenog u napadu američke bespilotne letelice u susednom Iraku 2020. 
 
 Pored regionalnih previranja i napetih odnosa zbog iranskog nuklearnog programa, iranski predsednik se suočava sa mnogim izazovima na domaćem terenu. On mora da ubedi ljutu javnost pod finansijskim pritiskom zbog sankcija, tvrdoglavo visoke inflacije i nezaposlenosti, da može da izvrši obećane promene dok su u administraciji uglavnom verski tvrdolinijaši. 
 
 Pezeškijan je dobio podršku drugih umerenih i reformističkih ličnosti tokom predsedničke kampanje. Njegov glavni zagovornik bio je bivši ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif koji je postigao sporazum sa svetskim silama 2015. Pezeškijan je imenovao Zarifa za šefa Strateškog saveta za prelazni period administracije. Savet koji se sastoji od stručnjaka i savetnika, oceniće potencijalne kandidate za ključne pozicije u kabinetu i obezbeđivanje neometane primopredaje rukovodstva.
Izvor: Beta&nbsp;

Novi predsednik Irana: Ravnoteža odnosa sa svim državama, nećemo odgovoriti na pritisak SAD

Pezeškijan je na više od 30.530.157 prebrojanih glasova osvojio 16.384.403 glasa, dok je Džalili osvojio osvojio 13.538.179 glasova. 
 
 Gotovo 50 odsto birača sa pravom glasa glasalo je u <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-iranu-zavrsen-drugi-krug-vanrednih-predsednickih-izbora">drugom krugu izbora.&nbsp;</a>
Nova administracija, 14. nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, izabrana je na period od četiri godine. Pristalice Pezeškijana, kardiohirurga i dugogodišnjeg poslanika, izašle su na ulice Teherana i drugih gradova pre zore da proslave pobedu Pezeškijana nad Džalilijem, bivšim nuklearnim pregovaračem bliskim iranskom vrhovnom lideru.&nbsp;
Pobednik iranskih predsedničkih izbora nazvao je svoje političke konkurente braćom i obećao da će "pružiti ruku prijateljstva svima", prenosi iranska novinska agencija Nour.&nbsp;
"Pružiću svima ruku prijateljstva i uključiti sve u razvoj zemlje. Moji konkurenti su moja braća", rekao je on.&nbsp;
Pezeškijan je ranije pozvao na pregovore sa zapadnim zemljama oko obnavljanja nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, prema kojem je Iran pristao da stavi pod kontrolu svoj nuklearni program u zamenu za ublažavanje zapadnih sankcija.&nbsp;
On je takođe kritičan je prema ozloglašenoj iranskoj moralnoj policiji, navodi BBC.&nbsp;
Njegov rival, Said Džalili uživa snažnu podršku među najreligioznijim zajednicama u Iranu, poznat je po tvrdom antizapadnom stavu i protivi se obnavljanju nuklearnog sporazuma.&nbsp;
Drugi krug izbora je usledio nakon što ni jedan od kandidata nije obezbedio većinu u prvom krugu izbora održanom 28. juna, kada je glasalo 40 odsto birača, što je najniži odziv birača od Islamske revolucije 1979. godine.&nbsp;
Izbori za predsednika Irana održani su godinu dana pre roka, nakon što je iranski predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći u maju.&nbsp;
Da bi se kandidovali na izborima, oba kandidata su morala da prođu kroz proces provere koji vodi Savet čuvara, telo koje se sastoji od 12 sveštenika i pravnika koji imaju značajnu moć u Iranu.&nbsp;
U tom procesu iz predsedničke trke su uklonjena 74 druga kandidata, uključujući nekoliko žena.&nbsp;
Grupe za ljudska prava kritikovale su taj savet zbog diskvalifikacije kandidata koji nisu dovoljno lojalni režimu.
Izvor: Tanjug

Reformistički kandidat Masud Pezeškijan novi predsednik Irana

Građani Irana su danas glasali u drugom krugu predsedničkih izbora, nakon što više od 60 odsto birača nije izašlo na glasanje u prvom krugu izbora održanom 28. juna.
Iranski glasači birali su naslednika pokojnog predsednika Ebrahima Raisija, koji je u maju poginuo u helikopterskoj nesreći, a u drugi krug prošli su umereni kandidat Masud Pezeškijan i bivši nuklearni pregovarač Said Džalili.
Oba kandidata obećala su da će oživeti ekonomiju, opterećenu lošim upravljanjem, državnom korupcijom i sankcijama.
Analitičari ocenjuju da pobeda protivnika Zapada Džalilija ne bi donela velike promene ni u unutrašnjoj, ni u spoljnoj politici Teherana, a da bi Pezeškijan mogao da unapredi pragmatičnu spoljnu politiku, ublaži tenzije sa Zapadom i poboljša izglede za društvenu liberalizaciju i politički pluralizam u Iranu.
Konačan rezultat drugog kruga izbora biće objavljen sutra, iako bi prvobitni rezultati mogli biti poznati ranije.
Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei priznao je da je izlaznost u prvom krugu manja nego što je bilo očekivano, ali je istakao da je pogrešno pretpostaviti da se oni koji su bili uzdržani u prvom krugu protive islamskoj vladavini.
Odziv birača je opao u protekle četiri godine, a kritičari tvrde da to pokazuje da se smanjuje podrška islamističkoj vladavini, usled sve većeg nezadovoljstva javnosti zbog ekonomskih teškoća i ograničavanja političkih i društvenih sloboda u zemlji, navodi Rojters.
Agencija dodaje da je samo 48 odsto birača učestvovalo na izborima 2021, kada je Raisi preuzeo vlast, a da je izlaznost na parlamentarnim izborima u martu bila 41 odsto.
Izbori u Iranu održavaju se u trenutku eskalacije regionalnih tenzija zbog rata između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze i sukoba Izraela i libanskog Hezbolaha, kao i pojačanog pritiska Zapada na Iran zbog nuklearnog programa Teherana.
Izvor: Tanjug

U Iranu završen drugi krug vanrednih predsedničkih izbora

Predsednički izbori održani u petak sazvani su na brzinu posle pogibije konzervativnog predsednika Ebrahima Raisija (63) u udesu helikoptera 19. maja.
Portparol izbornog tela Mohsen Eslami objavio je danas preliminarne rezultate na konferenciji za novinare koju je prenosila iranska državna televizija. Prema njima niko od kandidata nije dobilo potrebnih više od 50 odsto glasova za pobedu u prvom krugu, te će se drugi krug održati između dva vodeća kandidata.
Eslami je rekao da je od 24,5 miliona prebrojanih glasova, poslanik Pezeškijan osvojio 10,4 miliona glasova (42 odsto), a bivši pregovarač za nuklearna pitanja Džalili 9,4 miliona (38 odsto). Portparol parlamenta Mohamad Bagher Kalibav je dobio 3,3 miliona, šiitski sveštenik Mostafa Purmohamadi je dobio više od 206.000 glasova.
"Niko od kandidata nije osvojio apsolutnu većinu glasova i prema tome prvi i drugi kandidat će ići u drugi krug 5. jula", rekao je novinarima Eslami.
Prema pravilima ukoliko ni jedan od kandidata ne dobije više od 50 odsto glasova, vodeća dva kandidata će se kvalifikovati za drugu rundu.&nbsp;
Od 14 predsedničkih izbora organizovanih od 1979. godine do sada su samo jedni odlučeni u drugom krugu, 2005. godine, prenosi Frans pres.
Četiri kandidata, tri konzervativca i jedan reformator, učestvovala su na izborima na kojima je pravo glasa imao 61 milion birača.
Savet čuvara islamske revolucije početkom juna odobrio je šestorici kandidata učešće na izborima, ali su dvojica odustala od trke dan pre glasanja.
Sa pažnjom se prate izbori u Iranu, važnoj azijskoj zemlji u središtu geopolitičkih kriza, od rata u Gazi do nuklearnog pitanja, u kojima se protivi zapadnim zemljama.
Izvor: Beta

Pezeškijan i Džalili idu u drugi krug predsedničkih izbora u Iranu, potvrdili izborni zvaničnici

Vašington uvodi sankcije za tri entiteta, čiju je imovinu u vidu 11 plovila identifikovao i blokirao. 	
Stejt department napominje da je tokom prošlog meseca Iran najavio poteze u cilju daljeg širenja svog nuklearnog programa na načine koji nemaju kredibilnu miroljubivu svrhu. &nbsp;	
U saopštenju se navodi da akcije Irana, da poveća svoje kapacitete za obogaćivanje, sve više brinu zato što Iran kontinuirano odbija da sarađuje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), kao i zbog izjava iranskih zvaničnika koje sugerišu potencijalne promene iranske nuklearne doktrine. 	
"Ostajemo posvećeni tome da nikada ne dozvolimo Iranu da dobije nuklearno oružje i spremni smo da iskoristimo sve elemente nacionalne moći da osiguramo taj ishod", navodi Stejt department. 	
Predsednik Bajden i drugi lideri Grupe 7 izjavili su ranije ovog meseca da Iran mora da prekine svoje eskalacije u vezi sa svojim nuklearnim programom, kao i drugim destabilizujúćim akcijama.
Izvor: Tanjug

Stejt department: SAD uvode nove sankcije Iranu zbog nuklearnih eskalacija

Nili je za AP rekao da je Mohamadi osuđena po optužbi za propagandu protiv sistema. &nbsp;	
Prema njegovim rečima, kazna je izrečena nakon što je Mohamadi pozvala birače da bojkotuju nedavne parlamentarne izbore u Iranu, poslala pisma poslanicima u Evropi i dala komentare u vezi sa mučenjem i seksualnim napadom koje je pretrpeo jedan iranski novinar i politički aktivista. 	
Mohamadi je smeštena u iranskom zatvoru Evin. Ona je već odslužila kaznu od 30 meseci, a na kaznu joj je u januaru dodato još 15 meseci. 	
<a href="https://insajder.net/prenosimo/deca-zatvorene-iranske-aktivistkinje-narges-mohamadi-primic-e-u-njeno-ime-nobelovu-nagradu-za-mir">Mohamadi </a>je 19. žena koja je dobila Nobelovu nagradu za mir i druga Iranka, nakon aktivistkinje za ljudska prava Širin Ebadi, koja je nagradu dobila 2003. godine. &nbsp;	Mohamadi je nastavila sa svojim aktivizmom uprkos hapšenju.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-mir-iranskoj-aktivistkinji">Nagres Mohamadi</a> je poznata po kampanji za ženska prava i demokratiju u svojoj zemlji, a Nobelovu nagradu za mir za njen višedecenijski aktivizam uprkos brojnim hapšenjima od strane iranskih vlasti i godinama provedenim iza rešetaka dobila je 2023. godine. 
 
Igrala je vodeću ulogu u protestima 2022. godine koji su bili izazvani smrću <a href="https://insajder.net/prenosimo/advokat-porodici-mahse-amini-zabranjeno-da-napusti-iran">Mahse Amini</a> u policijskom pritvoru zbog navodnog kršenja strogog zakona o maramama koji primorava žene da pokrivaju kosu i celo telo. 
 
Njena deca koja sa ocem žive u egzilu u Parizu primila su nagradu u Oslu, nakon čega su <a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-pozdravila-odluku-da-se-nobelova-nagrada-za-mir-dodeli-mohamadijevoj">u ime svoje majke</a> održali govor.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DAejEOpOIu7U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Tanjug

Iran