"Ako to ne uspemo da rešimo za pregovaračkim stolom, postoje druge mogućnosti da osiguramo da Iran nikada ne dođe do nuklearne bombe", rekao je on za Foks njuz.&nbsp;
"Onim što radimo protiv Huta i u regiji, pokazali smo sposobnost da idemo daleko, duboko i vrlo snažno (...). Ne želimo da dođemo do te tačke, ali ako bude potrebno, učinićemo to kako bismo sprečili Iran da razvije nuklearnu bombu", rekao je američki ministar odbrane.
<h2>Nastavak pregovora uz posredovanje Omana</h2>
Dve zemlje, koje nisu imale diplomatske odnose od 1980. godine, održale su <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-i-sad-odrzali-prvu-rundu-razgovora-sledece-nedelje-nastavak-razgovora">pregovore u subotu uz posredovanje Omana</a>.
Hegset je opisao raspravu kao "vrlo konstruktivnu", što je bilo i stanovište Teherana. Pregovori se nastavljaju 19. aprila.
Indirektni pregovori Irana i Sjedinjenih Država trajali su nešto više od dva sata u subotu. Pregovori u Muskatu, glavnom gradu Omana, održali su se u različitim prostorijama s omanskim zvaničnicima koji su iranskom i američkom izaslanstvu prenosili poruke.
Iranska državna televizija objavila je da su specijalni Trampov izaslanik Stiv Vitkof i šef iranske diplomatije Abas Aragči "kratko razgovarali" u prisustvu omanskog ministra spoljnih poslova na kraju pregovora.
<h2>Dugogodišnji nuklearni spor i Trampova strategija</h2>
Zapadne zemlje predvođene Sjedinjenim Državama decenijama sumnjaju da Teheran želi da se domogne nuklearnog oružja.&nbsp;
Iran, čija se privreda muči pod sankcijama, odbacuje ove optužbe i navodi da su njegove nuklearne aktivnosti ograničene na civilne svrhe.
Vašington se povukao iz međunarodnog nuklearnog sporazuma s Iranom 2018., delimično motivisan nedostatkom mera protiv iranskog programa balističkih projektila koji se doživljava kao pretnja njegovom savezniku Izraelu.
Ali, Donald Tramp je u drugom mandatu odlučio da pokrene pregovore s Teheranom o novom nuklearnom sporazumu.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-zapretio-iranu-bombardovanjem-i-carinama-iran-odbija-direktne-pregovore">Američki predsednik</a> je istovremeno zapretio da će bombardovati Iran ako diplomatski napori ne uspeju, te je uveo dodatne sankcije protiv iranskog naftnog sektora.
Izvor: Index
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

SAD spremne da napadnu Iran ako nuklearni pregovori propadnu

Dogovoreno je da se razgovori delegacija nastave.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči objavio je na Telegramu da je iranska delegacija imala kratak susret sa Trampovim izaslanikom za Bliski istok Stivom Vitkofom uz posredovanje Omana.
„Posle završetka više od dva i po sata indirektnih razgovora, šefovi iranske i američke delegacije razgovarali su nekoliko minuta u prisustvu ministra spoljnih poslova Omana kada su napuštali razgovore“, rekao je Arakči.
On je rekao da su razgovori protekli u „produktivnoj i pozitivnoj atmosferi“ i dodao da su se obe strane složile da nastave razgovore naredne nedelje.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei je ranije rekao da svaka delegacija ima svoju posebnu prostoriju i da će razmenjivati poruke preko omanskih posrednika, prenosi Rojters.
„Trenutni fokus razgovora je deeskalacija regionalnih tenzija, razmena zatvorenika i ograničeni sporazumi za ublažavanje sankcija (protiv Irana) u zamenu za kontrolu iranskog nuklearnog programa“, rekao je izvor iz Omana za Rojters.
Baghaei je negirao ovu izjavu, ali nije precizirao šta je netačno.
Američka strana za sada nije komentarisala sastanak.
Tramp je, tokom prvog mandata 2018, povukao SAD iz tzv. iranskog nuklearnog dogovora, koji je prvobitno sklopljen 2015.
<h2>Iranski ministar spoljnih poslova: Sledeće nedelje druga runda pregovora sa SAD</h2>
Druga runda pregovora između Irana i SAD o nuklearnom programu Teherana verovatno će se održati 19. aprila, rekao je danas iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči.
On je, posle današnjih pregovora u Omanu, rekao da će naredna runda razgovora biti fokusirana na stvaranje šireg okvira za potencijalni sporazum, prenosi Rojters.
Ministar spoljnih poslova Irana je dodao da lokacija razgovora možda neće biti u Omanu, ali će se i dalje odvijati uz posredovanje Omana.
„Nijedna od strana ne traži neplodonosne razgovore, razgovore kojima se gubi vreme“, rekao je Arakči.
Najviši pregovarači iz Irana i SAD razmenili su stavove svojih vlada u vezi sa iranskim nuklearnim programom i ukidanjem sankcija Islamskoj Republici preko ministra spoljnih poslova Omana Badra bin Hamada Al Busaidija.
U indirektnim razgovorima učestvovali su Arakči i specijalni izaslanik američkog predsednika za Bliski istok Stiv Vitkof.
Obe strane ocenile su da su razgovori bili konstruktivni.
 Izvor: Tanjug

Iran i SAD održali prvu rundu razgovora, sledeće nedelje nastavak razgovora

Tramp je ovo izjavio uoči razgovora američkih i iranskih zvaničnika zakazanih za ovaj vikend u Omanu, prenosi Asošiejted pres.
<a href="Tramp: SAD počele direktne pregovore sa Iranom o nuklearnom programu">Tramp je ranije ove nedelje rekao da će razgovori biti "direktni", dok je Iran opisao angažman kao "indirektne" razgovore sa SAD</a>.
Sjedinjene Američke Države su sve zabrinutije jer je Teheran bliži nego ikad funkcionalnom nuklearnom oružju, piše AP.
SAD i druge svetske sile su 2015. godine postigle dugoročni, sveobuhvatni nuklearni sporazum koji je ograničio Teheransko obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.
Ali Tramp je jednostrano povukao SAD iz nuklearnog sporazuma 2018. godine, nazvavši to "najgorim sporazumom ikada".
Izvor: Tanjug

Tramp: Izrael će predvoditi napad na Iran ako Teheran ne odustane od nuklearnog oružja

"Mislim da se svi slažu da bi sklapanje dogovora bilo bolje", rekao je Tramp na sastanku sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u Beloj kući u ponedeljak, prenosi CNN. 	
Tramp je rekao da će "veoma veliki sastanak" biti održan u subotu. 	
On je izrazio optimizam da će razgovori biti uspešni u ubeđivanju Irana da odustane od svog nuklearnog programa, za koji Teheran insistira da je u miroljubive svrhe. 	
"Nadajmo se da će ti razgovori biti uspešni. I mislim da bi bilo u najboljem interesu Irana da budu uspešni...Nadamo se da će se to dogoditi", rekao je američki predsednik. 	
Iran je ranije<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-zapretio-iranu-bombardovanjem-i-carinama-iran-odbija-direktne-pregovore"> odbio Trampovu ponudu o direktnim pregovorima</a> o svom nuklearnom programu, nudeći umesto toga da se uključi u indirektne pregovore. &nbsp;	
Ponuda, koju je Tramp poslao iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju u martu, predlaže pregovore o novom nuklearnom sporazumu, uz dvomesečni ultimatum za postizanje sporazuma, rekao je za CNN izvor upoznat sa sadržajem pisma.
izvor: Tanjug

Tramp: SAD počele direktne pregovore sa Iranom o nuklearnom programu

U telefonskom intervjuu za NBC Njuz Tramp je rekao da su američki i iranski zvaničnici razgovarali, ali nije otkrio više detalja o razgovoru.
"Ne sklope li dogovor, biće bombardovanja, a postoji i šansa da ću im, ako ne sklope dogovor, nametnuti sekundarne carine, kao što sam učinio pre četiri godine", poručio je Tramp Iranu.
U svom prvom mandatu 2017. do 2021. Tramp je povukao Sjedinjene Države iz sporazuma postignutog 2015. između Irana i svetskih sila, kojim su postavljena stroga ograničenja u pogledu sporne nuklearne aktivnosti Teherana u zamenu za ublažavanje sankcija Iranu.
Teheran je dosad ignorisao Trampovo upozorenje o potrebi sklapanja dogovora i mogućeg suočavanja sa vojnim posledicama.
Iran je posredstvom Omana poslao odgovor na Trampovo pismo. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/iran-odbio-trampov-poziv-na-direktne-pregovore-sa-sad">Iranski predsednik Masud Pezeškian ponovo je odbacio direktne pregovore o nuklearnom programu</a> svoje zemlje sa Trampovom administracijom, navodi Rojters.
Iranska agencija IRNA javila je da je predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je Iran poručio Sjedinjenim Državama da je otvoren za indirektne pregovore, dodajući da će tok pregovora zavisiti od ponašanja Vašingtona.
Pezeškijan je danas rekao da je Iran u svom odgovoru na pismo predsednika SAD Donalda Trampa napisao da Islamska Republika nikada nije bežala od pregovora i da su samo prekršena obećanja druge strane ta koja su narušila poverenje koje mora da se vrati, navela je IRNA
"Iako odgovor isključuje mogućnost direktnih razgovora između dve strane, u njem,u se kaže da su vrata i dalje otvorena za indirektne pregovore“, citirala je IRNA Pezeškijana.
Izvor: FoNet

Tramp zapretio Iranu bombardovanjem i carinama, Iran odbija direktne pregovore

Izjava Pezeškijana predstavlja prvo zvaničnu reakciju na Trampovo pismo. Takođe može značiti da bi tenzije mogle dalje rasti između Teherana i Vašingtona.
"Iako je sada odbačena mogućnost direktnih pregovora između dve strane, naglašeno je da put za indirektne pregovore ostaje otvoren", dodao je Pazeškijan.
Nejasno je, međutim, da li bi Tramp prihvatio indirektne pregovore. U prošlosti indirektni pregovori Teherana sa svetskim silama 2018. godine nisu bili uspešni.
Izvor: Beta

Iran odbio Trampov poziv na direktne pregovore sa SAD

On je rekao danas u objavi preko društvenih mreža da američki "hrabri ratni borci upravo sada sprovode vazdušne napade na baze, lidere i raketne odbrane terorista" kako bi odbranili američke brodove i avione, putovanje glavnim vodenim tokom, da bi povratili slobodu plovidbe. 
 
Tramp je dodao da "nikakva teroristička sila" neće zaustaviti američke trgovinske i vojne brodove od slobodne plovidbe pomorskim putevima sveta. 
 
On je takođe upozorio Iran da prestane da podržava pobunjeničku grupu i obećao da će ta zemlja biti u potpunosti odgovorna za njihovo delovanje. 
 
Ministarstvo zdravlja vlade Huta je navelo da je prema preliminarnom bilansu poginulo devet civila i devet je ranjeno, većinom teško, u američko-britanskoj agresiji na Sanu, prenela je agencija pobunjenika Saba. 
 
Huti su prijavili niz eksplozija na svojoj teritoriji večeras, pa odmah upozorili da ovi napadi neće ostati bez odgovora. 
 
Tramp je najavio ove napade dve nedelje pošto je poslao iranskim vođama pismo u kome nudi put ka ponovnom uspostavljanju bilateralnih razgovora o iranskom nuklearnom programu, za koji je ranije rekao da neće dozvoliti da postane operacionalan. 
 
Vazdušni udari sprovode se nekoliko dana pošto su Huti saopštili da će ponovo nastaviti napade na izraelske brodove koji plove u jemenskim vodama, kao odgovor na izraelsku blokadu Gaze, ali od tada nije prijavljeno da je zaista bilo njihovih napada.
Izvor: Beta

Tramp naredio napade na pobunjenike u Jemenu koje podržava Iran, Huti prijavili devet poginulih

Iran pre i Iran posle islamske revolucije iz 1979, sudeći prema arhivskim snimcima, nemaju mnogo toga zajedničkog; pre revolucije Iran je bio monarhija, a sada je islamska teokratija, pre je bio okrenut Zapadu, a sada gleda ka Istoku, žene su pre 46 godina uživale široka prava, a danas je Iran asocijacija na represiju nad ženama. Jedina zajednička tačka Irana pre i posle - jeste autokratija.
Stepen društvenih sloboda i tada je bio okidač za pobunu; građani su decenijama bili nezadovoljni režimom šaha Mohameda Reze Pahlavija - samovlašćem, korupcijom, neravnomernom raspodelom naftnog bogatstva, ali i prevelikom bliskošću Teherana i Vašingtona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DxklgtPWhEhk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kada je šah Reza Pahlavi pokušao da reši te probleme, odnosno modernizuje zemlju kroz takozvanu Belu revoluciju, društvo Irana se usprotivilo. Za iransku javnost to je bilo narušavanje tradicionalnih društvenih struktura, a kao vodeći protivnik reformi istakao se verski vođa Ruholah Homeini - koji je zbog toga prognan iz Irana.
Nezadovoljstvo društva situacijom u državi i protivljenje reformama izazvalo je seriju protesta i štrajkova tokom 1978. godine. Monarhija je proteste pokušala da uguši nasiljem; za manje od godinu ubijeno je 3.000 demonstranata, a nezadovoljstvo je samo raslo. Početkom 1979, pod unutrašnjim ali i međunarodnim pritiskom, poslednji iranski šah Mohamed Reza Pahlavi pobegao je iz države. U izgnanstvu je i umro godinu i po kasnije. Situaciju je iskoristio disident Ruholah Homeini koji se iz izgnanstva vratio u državu.
Na referendumu, iranska javnost izjasnila se da je za islamsku republiku kao uređenje, a Homeini je proglašen iranskim verskim vođom - ajatolahom. Promenom državnog uređenja poništena su mnoga ranija dostignuća, posebno na planu prava žena, a spoljna politika postala je antizapadna.
Izuzetno loši savremeni odnosi Teherana i Vašingtona korene vuku iz tog vremena; iranski militanti krajem 1979. uzeli su 53 taoca posle upada u Ambasadu Sjedinjenih Država u Teherenu i američke diplomate držali u zarobljeništvu 444 dana. Iranska revolucija koja je sprovedena pod sloganom: “Nezavisnost, sloboda i islamska republika” ispunila je dva od tri obećanja jer je Iran danas država sa jednim od najnižih stepena sloboda.
Izvor: Insajder

Teme

Kako je došlo do Iranske revolucije koja je preoblikovala region? (VIDEO)

"Veoma je zabrinjavajuće što se broj ljudi koji su podvrgnuti smrtnoj kazni u Iranu povećava iz godine u godinu", rekao je Tirk i dodao da je "krajnje vreme da Iran stavi tačku na ovaj talas pogubljenja".
Najmanje 853 osobe su pogubljene u Iranu 2023. godine, prema Visokom komesaru.
Portparol Visokog komesara Liz Trosel (Throssel) je na konferenciji za novinare objasnila da te brojke dolaze "iz raznih organizacija za ljudska prava" koje se smatraju pouzdanim.
Većina pogubljenja u 2024. bila je za krivična dela u vezi sa drogom, ali su pogubljeni i disidenti i ljudi povezani s protestima 2022-23.
Visoka komisisarijat UN preneo je da se poveća broj pogubljenih žena. 
 
Po podacima "Iran hjuman rajts-a" (Human Rights - IHR), iranske vlasti su pogubile najmanje 31 ženu 2024. godine, što je rekord od 2008. godine, od kada ta nevladina organizacija prati primenu smrtne kazne u Iranu.
"Mnoge od žena pogubljenih zbog ubistva bile su žrtve porodičnog nasilja ili seksualnog zlostavljanja i delovale su iz očaja", navodi IHR.
Nekoliko organizacija za ljudska prava, uključujući Amnesti internešenel (Amnesty International), kaže da na svetu Iran pogubljuje najveći broj ljudi, uz Kinu, za koju se ne mogu dobiti nikakve brojke.
Aktivisti za ljudska prava smatraju da iranske vlasti koriste smrtnu kaznu za unošenje straha u društvo.
Izvor: Beta

UN: U Iranu 901 osoba pogubljena tokom 2024.

Zamenica stalnog predstavnika Irana pri Ujedinjenim nacijama Zahra Eršadi je na sednici Generalne skupštine UN u utorak da je ta zemlja još jednom odbacila rezoluciju koju je nazvala "pristrasnom i nepravednom" i politički motivisanom, prenela je iranska agencija Irna.
Eršadi je i 14. novembra kritikovala rezoluciju koju je prethodno usvojio Treći komitet Generalne skupštine UN, navodeći da dovođenje u pitanje ljudskih prava u Irana pokazuje dvostruke standarde Zapada.
Ona je rekla da Kanada opstruiše iranske demokratske procese odbijanjem da dozvoli iranskim državljanima u dijaspori da glasaju, tako da je veliki broj Iranaca koji žive u Kanadi išao u susedne zemlje da bi glasao.
Eršadi je takođe osudila sponzore rezolucije - Kanadu, SAD, Veliku Britaniju i Nemačku - zbog toga što podržavaju, kako je navela, "gnusne zločine koje je počinio izraelski režim" u Pojasu Gaze.
Izvor: Tanjug

Iran