Kako je došlo do Iranske revolucije koja je preoblikovala region? (VIDEO)
Iranci danas obeležavaju 46. godišnjicu pobede Islamske Republike u revoluciji 1979. godine, odnosno pad monarhije dinastije Pahlavi i uspostavljanje teokratske vlasti u toj državi. “Srušićemo ih kao što smo srušili sve njihove prethodne projekte”, to je poruka vođe Hamasa u Pojasu Gaze Halil al Haje, sa proslave. Proslava revolucije održava se od jutra širom države; građani izlaze na ulice i uzvikuju antiameričke i antiizraelske slogane. Vlasti su pozvale građane da ove godine u većem broju i učestvuju u svečanostima, kao odgovor na povratak Donalda Trampa u Belu kuću i na njegovu politiku "maksimalnog pritiska na Iran". Iranska islamska revolucija prekretnica je u šest milenijuma dugoj iranskoj civilizaciji.
Ažurirano -
Iran pre i Iran posle islamske revolucije iz 1979, sudeći prema arhivskim snimcima, nemaju mnogo toga zajedničkog; pre revolucije Iran je bio monarhija, a sada je islamska teokratija, pre je bio okrenut Zapadu, a sada gleda ka Istoku, žene su pre 46 godina uživale široka prava, a danas je Iran asocijacija na represiju nad ženama. Jedina zajednička tačka Irana pre i posle - jeste autokratija.
Stepen društvenih sloboda i tada je bio okidač za pobunu; građani su decenijama bili nezadovoljni režimom šaha Mohameda Reze Pahlavija - samovlašćem, korupcijom, neravnomernom raspodelom naftnog bogatstva, ali i prevelikom bliskošću Teherana i Vašingtona.
Kada je šah Reza Pahlavi pokušao da reši te probleme, odnosno modernizuje zemlju kroz takozvanu Belu revoluciju, društvo Irana se usprotivilo. Za iransku javnost to je bilo narušavanje tradicionalnih društvenih struktura, a kao vodeći protivnik reformi istakao se verski vođa Ruholah Homeini - koji je zbog toga prognan iz Irana.
Nezadovoljstvo društva situacijom u državi i protivljenje reformama izazvalo je seriju protesta i štrajkova tokom 1978. godine. Monarhija je proteste pokušala da uguši nasiljem; za manje od godinu ubijeno je 3.000 demonstranata, a nezadovoljstvo je samo raslo. Početkom 1979, pod unutrašnjim ali i međunarodnim pritiskom, poslednji iranski šah Mohamed Reza Pahlavi pobegao je iz države. U izgnanstvu je i umro godinu i po kasnije. Situaciju je iskoristio disident Ruholah Homeini koji se iz izgnanstva vratio u državu.
Na referendumu, iranska javnost izjasnila se da je za islamsku republiku kao uređenje, a Homeini je proglašen iranskim verskim vođom - ajatolahom. Promenom državnog uređenja poništena su mnoga ranija dostignuća, posebno na planu prava žena, a spoljna politika postala je antizapadna.
Izuzetno loši savremeni odnosi Teherana i Vašingtona korene vuku iz tog vremena; iranski militanti krajem 1979. uzeli su 53 taoca posle upada u Ambasadu Sjedinjenih Država u Teherenu i američke diplomate držali u zarobljeništvu 444 dana. Iranska revolucija koja je sprovedena pod sloganom: “Nezavisnost, sloboda i islamska republika” ispunila je dva od tri obećanja jer je Iran danas država sa jednim od najnižih stepena sloboda.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.