“Osim tog kulta nasilja, takođe imamo javno razdvajanje građana Srbije na naše i njihove, gde su svi koji nisu njihovi, neprijatelji. Tako da su svi oni koji se ne slažu sa predsednikom etiketirani, a poslednjih dana smo zaista bili svedoci da je dekanka Jovanović bila više nego etiketirana… Ne mislim da je baš normalno da šetate ulicom i držite nož u ruci. Takođe, ne bih ulazila u to, ali stanje svesti počinioca može biti predmet razmatranja suda, ali da je čin učinjen, jeste učinjen. Mi stalno govorimo o nekim poslednjim trenucima, crvenoj liniji, ali ovo su sad stvari da prosto imate osećaj da je otvorena sezona lova na neistomišljenike, da je sve to dozvoljeno i da će se završiti samo opaskom ‘pa šta’, koju predsednik voli da izgovori”, objašnjava Popović.&nbsp;
Ona dodaje da ulazimo u jako opasnu fazu, &nbsp;podseća da bilo kakve razlike među ljudima nisu vredne toga da neko strada, i ocenjuje da se predsednik jako neodgovorno igra životima građana. Smatra da jaz između SNS-a i Univerziteta postoji od osnivanja te partije, i da to nije ništa novo.
“Zauzimanjem pozicija, Srpska napredna stranka nije uspela da privuče veći broj intelektualaca u svoje redove. Neću da kažem da ih nema, oni su potpuno instrumentalizovani za potrebe stranke i oni znaju zašto to rade i to je na njima. Ali &nbsp;ozbiljna podrška Univerziteta nikada nije došla i mislim da sad kad je shvaćeno da neće biti podrške, onda udri. I to nije samo etiketiranje Univerziteta, nego je to etiketiranje znanja”, napominje Popović.
Smatra da rad visokoobrazovanih institucija funkcioniše samo zahvaljujući entuzijazmu i posvećenosti ljudi koji su zaposleni na njima.&nbsp;
“Ovo što se dešava sa onima što su doneli zaključke oko plata, to je sve vid ponižavanja i obeshrabrivanja, jer su većini ljudi koji rade na fakultetima plate vrlo skromne. Ljudi žive od meseca do meseca i mislim da je cilj sličan kao sa nastavnicima u osnovnim i srednjim školama, da se finansijskim putem ljudi privole da se vrate na posao pa da se nadaju da će oni uticati na studente, da budu solidarni sa njima. Ali mislim da je to pogrešan put jer su studenti suviše postigli i svi mi zajedno sa njima, želeći, tražeći i boreći se za promene u ovoj zemlji, da mislim da je krajnji ishod svega ovoga da su ljudi još više kivni i namerni da istraju, da se dođe zaista do ireverzibilnih promena koje će onemogućiti u budućnosti ovakvu zloupotrebu vlasti”, zaključuje Ivanka Popović.
Bivša rektorka kaže da je najjednostavnije objašnjenje trenutne situacije da se pristojna Srbija suprotstavlja siledžijama; veruje da su siledžije kukavice i da ne mogu da uspeju jer naspram njih stoje “odlučni studenti koji će reći kad je kraj.”
“Mislim da studenti imaju i pravo da, nakon ovoliko vremena neodaziva na njihove zahteve, da ih možda i preformulišu. &nbsp;Možda ćemo i to videti. Ali, ono što je svakako obaveza svih nas koji podržavamo studente je da se prosto jača jedan paralelni front koji će zajedno sa studentima održavati taj otpor i insistirati da do promena dođe. I jedino tim konstantnim pritiskom na vlasti možemo da računamo da će nešto da se pomakne. Da li će biti pravi ustupak, minimalni ustupak, da li će se nešto pomeriti u smislu političkog aktera, ja to sad ne znam, ali svakako da studenti kao i građani imaju pravo da se artikulišu politički. Svi mi smo posle ovoliko meseci već možda malo istrošeni, tenzija je velika, ali sad zaista nije trenutak da se opustimo”, smatra Ivanka Popović.
Kaže da je poslednjih mesec dana mnogo stranih novinara dolazilo u Srbiju da izveštava sa protesta.
“Tako da mislim da građani u Evropi vrlo dobro znaju šta se dešava u Srbiji. Jako poštujem ovaj čin studenata, biciklističku turu do Strazbura. To će biti jako naporno a, s druge strane, biće medijski ispraćeno i mislim da će to imati dobar efekat i da je njihov cilj plemenit i da treba da ih podržimo. Mislim da je najvažnije da znamo da moramo sami da rešimo situaciju u kojoj smo se našli. Znači, lepo je to da može da postoji neka podrška sa strane, ali niko ne može da reši ovo nego mi sami. Svako ko hoće da pomogne super, ali ovo je naša borba i mi moramo u njoj istrajati”, zaključuje Ivanka Popović.&nbsp;
Konstatuje i da je sada svaki član društva neophodan za kritičnu masu kako bi se napravila trajna promena i da, “bez obzira na to koliko smo razočarani u opoziciju, ne treba da dignemo ruke od nje.”
<div class="embed-block"><iframe width="927" height="521" src="https://www.youtube.com/embed/vASoa9Qoa78" title="Ivanka Popović: &quot;Ovo je borba pristojne Srbije i siledžija&quot;" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
 
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prof. Ivanka Popović o stanju u zemlji: Pristojna Srbija protiv siledžija (VIDEO)

Skoro četiri meseca je prošlo od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1.novembra kada je petnaestoro građana izgubilo svoj život. Blokade i protesti su i dalje u punom jeku - studenti zahtevaju ispunjenje zahteva - insistirajući da se zakoni poštuju, a da nadležne institucije rade svoj posao. Oni nastavljaju i da se ograđuju od svih političkih aktera, uključujući i predstavnike opozicije. Posle Kragujevca, pred studentima je novi skup - ovoga puta u Nišu za 1.mart, a pred narodnim poslanicima redovno martovsko zasedanje Skupštine Srbije na kojima će se naći neke od ključnih tačaka - usvajanje ostavke premijera Miloša Vučevića, glasanje o kreditima za mlade, ali i donošenje odluke: da li raspisati izbore ili formirati novu Vladu?
Opozicija poručuje da izbori u ovom trenutku nisu opcija.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DEYOYKvYAL40&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Najnoviji predlog iznela je inicijativa ProGlas koja je saopštila da je politička kriza u Srbiji dostigla vrhunac i da je formiranje privremene prelazne Vlade razuman i najmanje bolan izlazak iz sadašnje krize. Prof.Ivanka Popović kaže da je od presudne važnosti omogućiti institucijama da rade.
“Mislim da možemo da zaključimo da nije stvar u tome da je sistem pokvaren, nego je sistem zarobljen. Znači, ima neko ko ne dozvoljava da sistem radi. I sad se postavlja pitanje i za studente i za sve nas - kako osloboditi sistem, odnosno osloboditi ga od onih koji ne dozvoljavaju da on radi. I to je to pitanje od milion dolara o kojem mislim cela Srbija razgovara”, kaže prof. Ivanka Popović.
Prof. Ivanka Popović dodaje da opozicija nije u dogovoru po pitanju predloga za prelaznu Vladu i da svaka stranka i pokret pojedinačno predlažu svoj.
“Nema tu mnogo nekakvih opcija. Mi možemo da pričamo o finesama, kako bi se to izvelo, ali je poenta da mi moramo da napravimo toliko jak društveni pritisak da bi uopšte moglo da dođe do nastanka bilo kakvog prelaznog tela”, smatra prof. Ivanka Popović.
Ona ističe da je trenutno ključ rešenja ove krize u učešću celokupnog društva, a ne isključivo opozicije.
“Moramo svi da se angažujemo. Ja sad bih rekla da su studenti rekli šta su imali da kažu. Oni rade svoj posao u smislu da traže da sistem proradi i pri tom ne žele da se iskažu na politički način, iako ja mislim da se oni ipak bave politikom, ali neka bude kako oni kažu. Mi svi ostali treba da guramo, da ih podržavamo i da vršimo pritisak na vlast da te promene dođu. Tako da mislim da svaka građanska inicijativa, nevladine organizacije, opozicione stranke, bilo kakve profesionalne grupe kao što su poljoprivrednici - svi smo mi tu da zajedno guramo tu stvar”, kaže prof. Ivanka Popović.
U narednom periodu, svakako, smatra prof. Ivanka Popović neophodno je da se opozicija ujedini i povrati izgubljeno poverenje kod građana.
“Naše prethodno iskustvo baš i nije vezano za to da se mi jako dobro dogovaramo između sebe, jer da je to tako ne bismo mi došli do ove situacije u kojoj smo. Ja verujem kako se stvari budu razvijale da će usaglašavanja biti sve više i više, ali opozicione stranke moraju malo više da se potrude pred građanima imajući u vidu šta se sve dešavalo pred junske izbore, tako da mislim da kod opozicionih stranaka, osim dobrih ideja, mora da bude akcija kojima će povratiti poverenje građana. Mislim da je sada momenat da se svi delovi društva dignu i da pokažu svoje neslaganje sa situacijom u kojoj su. Tako da - kako se gradi poverenje, tako će jačati i nepristajanje”, kaže prof. Ivanka Popović.
Na osnovu predloga Proglasa za prelaznu Vladu kandidati za te funkcije ne treba da budu ljudi koji će sutra zauzeti mesta u nekoj novoj Vladi Srbije. Prof. Popović ukazuje da na čelu tog tela treba da budu oni koji nesumljivo imaju stručnost, autoritet i poštovanje javnosti.
“Mislim da u Srbiji postoji dovoljan broj čestitih i profesionalnih ljudi koji znaju oblast kojom treba da se bave, da bi došlo do promena koje su neophodne. Znači, mi treba da oslobodimo prostor da može da dođe do fer i slobodnih izbora, a u krajnjoj liniji prva stvar koja treba da se uradi je da se omogući da se ispune studentski zahtevi. Znači, to je sve moguće. Ja verujem da Srbija apsolutno ima dovoljno takvih ljudi i za prelaznu i za novu Vladu”, smatra prof. Ivanka Popović.
Kada je reč o studentima, ona kaže da trenutno nisu u aktivnim razgovorima sa njima, ali da su uvek otvoreni za dijalog.
“Mi smatramo da je naš predlog korak u dobrom pravcu, ali jedna stvar koja je neophodna da bi do te promene došlo i da bi razgovarali o privremenoj prelaznoj vladi ili nekoj drugoj varijanti, jeste konstantna i kontinualna masovnost u otporu. Mislim da se predsednik i vladajuća stranka u suprotnom apsolutno neće obazirati. Smatram da je neophodno da masovno i dalje izražavamo svoje neslaganje sa onim kako funkcioniše ova država i da je kontinuirani pritisak jedini način da ostvarimo promenu”, ističe prof. Ivanka Popović.
Izvor: Insajder

Prof. Ivanka Popović za Insajder: Nije stvar u tome da je sistem pokvaren, sistem je zarobljen (VIDEO)

"Lokalni front je odlučio da ličnostima neupitno posvećenim dobrobiti društva u celini oda i dužno priznanje, ceneći njihovo poštenje, hrabrost i savesnost, prepoznajući njihova životna opredeljenja i delanja u jednom pojmu — pojmu integriteta", navela je ta asocijacija.
Dodaju da je nagrada individualna i da će se dodeljivati ljudima koji nisu dozvolili da se ovo društvo "potpuno vrednosno uruši".
Izvor: Beta

Prenosimo

Profesorka Ivanka Popović dobitnica priznanja "Prsten integriteta"

U intervjuu Insajderu, osim o litijumu, govori i o aktivnostima Inicijative ProGlas - čiji je deo, ali i o izborima, opoziciji, obrazovanju…
Koliki je domet protesta protiv iskopavanja litijuma?
"Ti skupovi su spojili ljude najrazličitijih pogleda na život i divergentnih političkih uverenja. Jasno su izrazili svoje zahteve. A ti zahtevi mogu da se ispune samo pod uslovom da u Srbiji dođe do ozbiljnih promena i unapređenja u radu pravne države. U uslovima opšte nesigurnosti, korupcije i otimačine, protesti nisu dovoljni. Bez daljeg zajedničkog delovanja svih društvenih i političkih aktera protesti će ostati samo još jedna propuštena prilika. To bi bila velika šteta“.
Koliko javna rasprava o iskopavanju litijuma može da pomogne u otklanjanju nedoumica?
"Dokle god vlast potpuno kontroliše medije sa nacionalnom frekvencijom ne može da bude govora o pozitivnim aspektima javne rasprave o litijumu. Smatram malo verovatnim da će i posete i razgovori predsednika sa građanima o litijumu biti korisni. Umesto foruma za otvorenu raspravu, možemo da očekujemo pažljivo kontrolisane propagandne skupove".
Da li biste podržali eventualni referendum o tom pitanju?
"Ne verujem ni da je eventualni referendum rešenje. Pošto izborni uslovi nisu unapređeni i pošto vlast kontroliše izborne spiskove, ishod referenduma se zna unapred.“
Da li je pitanje litijuma, zapravo, postalo više političko nego rudarsko, ekološko, ekonomsko...?
"To pitanje litijuma je od početka bilo i ostaje političko pitanje. Politika, kako je interpretira vladajuća stranka, isključivo je borba ne samo za vlast, već za potpunu kontrolu. Stranačka politika je ušla u sve sfere našeg života, upregla je sve instrumente upravljanja i sve institucije za svoje potrebe. Jednostavno rečeno, ili ćemo se prilagoditi i sarađivati ili ćemo biti skrajnuti, ili ćemo otići. Sve te aspekte u sebi nosi projekat Jadar. I zato je način na koje će se to pitanje razrešiti od izuzetnog značaja za budućnost Srbije.“
Na Studiji Rio Tinta o proceni uticaja na životnu sredinu radile su i Vaše kolege s TMF-a, mada javnost ne zna tačno koje. Imate li poverenja u struku kada je reč o tom pitanju?
"U ovom trenutku nemam razloga da sumnjam u struku, posebno što struka neće donositi odluku o tome da li će se projekat realizovati ili ne, već političari. Da li imam poverenje u kompaniju je sasvim drugo pitanje.“
<h2> Struka kao paravan</h2>
 Kako shvatate to što se kriju imena stručnjaka koji su radili na Studiji? Rio Tinto tvrdi da ih tako štiti od uvreda, šikaniranja, pretnji, progona...
"Pošto je dokumentacija njihova, njihovo je bilo i pravo da li će objaviti imena angažovanih stručnjaka. Usledila je, i još traje, iscrpljujuća javna priča koja ne vodi ničemu, jer su to nepotpuna i neslužbena dokumenta. U tom smislu imena angažovanih u studijama i istraživanjima nisu toliko ni relevantna. Mi ne znamo koji će biti sadržaj i zaključci konačnih dokumenata koje će Kompanija podneti na usvajanje resornim državnim organima. Ta dokumenta će nositi imena odgovornih projektanata i angažovanih timova. I ta dokumenta moraju da budu dostupna javnosti. Imajući u vidu okolnosti u zemlji poslednjih godina, otvara se pitanje da li će resorni državni organi čestito i objektivno raditi svoj posao vezano za ovaj, ili bilo koji drugi projekat u Srbiji.“
Vi ste ranije tvrdili da je struka ovde zloupotrebljena...
"Da, tvrdim i dalje. Sve struke angažovane na realizaciji tog projekta, koje itekako imaju šta da kažu, iskorišćene su kao paravan, kao sredstvo za otklon od činjenice da se ništa u zemlji niti odobrava niti zabranjuje bez saglasnosti vladajuće stranke i njene interesne grupe. Sa jedne strane se stručni i kompetentni ljudi sklanjaju iz uprava velikih državnih sistema, kao što su javna preduzeća, a sa druge strane se struka potura da obezbedi legitimitet netransparentnim i sumnjivim poslovima koji donose basnoslovne zarade izabranom krugu, a bedu i nesreću svima ostalima.“
Da li onda verujete da rudnik litijuma može da radi, a da ne ugrožava životnu sredinu?
"Tehnologija je vrlo uznapredovala i postoje načini da se ona realizuje sa minimalnim rizikom ugrožavanja životne sredine, ali uz višestruko povećana ulaganja i troškove, znači, na način koji se kompaniji neće isplatiti i neće joj doneti profit. Znajući da Nemačka ima značajna nalazišta rude litijuma, a da ipak ne razvija sopstvenu proizvodnju, jasno je da ne postoje odgovarajući uslovi da se realizuje unosan posao bez ugrožavanja životne sredine, poljoprivredne zemlje i naselja. U Srbiji je to još manje moguće.“
Nemački kancelar je u Beogradu, na potpisivanju Memoranduma o razumevanju Srbije i EU o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, rekao da garantuje da će se prilikom iskopavanja litijuma u Srbiji poštovati najviši standardi zaštite klime, životne sredine i biodiverziteta, te da ovaj mineral može da nam „donese sreću“. Šta, po Vama, predstavlja potpisani memorandum?
"Mislim da političari nisu kompetentni da određuju šta kome donosi sreću. Nije mi poznato da je jedna nezavisna zemlja mogla da da bilo kakve garancije o poštovanju standarda u drugoj zemlji, čak i u slučaju da je ta druga zemlja bila u zavisnom, praktično, kolonijalnom statusu spram prve. Uspešna međunarodna saradnja se oslanja na međusobno uvažavanje i realizaciju zajedničkih interesa. Potpisani memorandum u optimističnom tumačenju može da znači da će Nemačka podržati Srbiju u realizaciji odgovorne i održive politike iskorišćenja prirodnih resursa, a u pesimističnom da je Nemačka našla oportuni način da nametne svoj interes, podržavajući autokratsku vladu koja je spremna na sve zarad opstanka na vlasti. Memorandum će ostati mrtvo slovo na papiru ako ne dođe do ozbiljnih promena u odnosu Srbije prema evropskom pridruživanju i odnosu EU prema autokratskoj vlasti u Srbiji.“
Da li Memorandum, kako je moglo da se čuje, ubrzava put Srbije ka EU?
"Ne verujem da će doprineti ubrzanju našeg puta ka EU, a to se već i čuje i iz Unije. Ali će svakako povećati evroskepticizam u Srbiji."
<h2>ProGlas nije izborni arbitar</h2>
 Da li je i ProGlas malo zbunio – pojedini tvrde i izneverio - građane uoči prošlih izbora; neki od vas su pozivali na glasanje, neki su bili za bojkot?
"Okolnosti na izborima u decembru i junu nisu bile iste. Pre izbora u decembru javnost nije bila upoznata sa razmerama izborne krađe i izbornog inženjeringa. Posle tih saznanja, do kojih se došlo hrabrim angažovanjem velikog broja posvećenih ljudi, a posebno Organizacije CRTA, strategija oko junskih izbora je morala da bude drugačija. ProGlas se zalagao za sve vidove borbe za poboljšanje izbornih uslova. Do njih zapravo nije došlo i jedino što je bilo važno jeste da opozicija ostane jedinstvena u svom stavu. Ni to se na žalost nije desilo. ProGlas nije i nema ulogu arbitra. Smatrali smo da svaka građanka i građanin treba da odluči po svojoj savesti, jer u datoj situaciji nije bilo ’tačnog’ odgovora.“
Mislite li da se opozicija već sprema za neke naredne izbore?
"Vladajuća stranka je stalno u kampanji, tako da očekujem od opozicije da i ona to bude - da bude spremna za izbore, da jača svoje pozicije na lokalu i da ide ’od vrata do vrata’, da je izbori ne zateknu nespremnu.“
<h2>Očekivano propadanje školstva</h2>
Sve manje mladih želi da se bavi tim poslom. Postoje studijski programi poput hemije, fizike, matematike ili geografije na koje se upisuje veoma mali broj studenata, na nekim katedrama bude tek po jedan student... Kako kao profesor to doživljavate?
"Tužno, ali očekivano. Svako, a posebno mlada osoba, želi da bude pozitivno prepoznata u izabranom zanimanju. Mislim da materijalni momenat nije odlučujući faktor u neizboru nastavničkih fakulteta, već činjenica da ne postoji nikakva sigurnost u tom poslu, pa čak ni lična. Revitalizaciju učiteljskog, nastavničkog i profesorskog poziva može da sprovede samo država jasno definisanom dugoročnom strategijom nadstranačkog karaktera. Pitanje je kada i da li ćemo takvu strategiju dobiti.“
Kako profesorskom pozivu vratiti dostojanstvo, ugled, poštovanje? Odnosno, kako smo došli do toga da profesor mora da živi u strahu da će đak u učionici nasrnuti na njega, pa se menja zakon da bi oni dobili status službenog lica?
"Nije dovoljno budućim prosvetnim radnicima ponuditi stipendije, bolje plate i siguran posao. Neophodno je promovisati znanje kao najveću vrednost i ulogu nastavnika koji tu vrednost poseduje i prenosi. Dokle god država svojim ponašanjem zapravo omalovažava znanje i ljude koji ga poseduju i etiketira ih kao ’lažnu elitu’, školstvo će i dalje propadati. A što se tiče nasilja - kao sada već javno i medijski prihvatljivog modela ponašanja u društvu - ono neće prestati dokle god ga vladajuća stranka bude promovisala u javnom govoru i delovanju.“
Izvor: Insajder

Prof. Ivanka Popović za Insajder o najaktuelnijem društvenom pitanju: U uslovima opšte nesigurnosti, protesti nisu dovoljni