Prof. Ivanka Popović za Insajder o najaktuelnijem društvenom pitanju: U uslovima opšte nesigurnosti, protesti nisu dovoljni

U intervjuu Insajderu, osim o litijumu, govori i o aktivnostima Inicijative ProGlas - čiji je deo, ali i o izborima, opoziciji, obrazovanju…

Koliki je domet protesta protiv iskopavanja litijuma?

"Ti skupovi su spojili ljude najrazličitijih pogleda na život i divergentnih političkih uverenja. Jasno su izrazili svoje zahteve. A ti zahtevi mogu da se ispune samo pod uslovom da u Srbiji dođe do ozbiljnih promena i unapređenja u radu pravne države. U uslovima opšte nesigurnosti, korupcije i otimačine, protesti nisu dovoljni. Bez daljeg zajedničkog delovanja svih društvenih i političkih aktera protesti će ostati samo još jedna propuštena prilika. To bi bila velika šteta“.

Koliko javna rasprava o iskopavanju litijuma može da pomogne u otklanjanju nedoumica?

"Dokle god vlast potpuno kontroliše medije sa nacionalnom frekvencijom ne može da bude govora o pozitivnim aspektima javne rasprave o litijumu. Smatram malo verovatnim da će i posete i razgovori predsednika sa građanima o litijumu biti korisni. Umesto foruma za otvorenu raspravu, možemo da očekujemo pažljivo kontrolisane propagandne skupove".

Da li biste podržali eventualni referendum o tom pitanju?

"Ne verujem ni da je eventualni referendum rešenje. Pošto izborni uslovi nisu unapređeni i pošto vlast kontroliše izborne spiskove, ishod referenduma se zna unapred.“

Da li je pitanje litijuma, zapravo, postalo više političko nego rudarsko, ekološko, ekonomsko...?

"To pitanje litijuma je od početka bilo i ostaje političko pitanje. Politika, kako je interpretira vladajuća stranka, isključivo je borba ne samo za vlast, već za potpunu kontrolu. Stranačka politika je ušla u sve sfere našeg života, upregla je sve instrumente upravljanja i sve institucije za svoje potrebe. Jednostavno rečeno, ili ćemo se prilagoditi i sarađivati ili ćemo biti skrajnuti, ili ćemo otići. Sve te aspekte u sebi nosi projekat Jadar. I zato je način na koje će se to pitanje razrešiti od izuzetnog značaja za budućnost Srbije.“

Na Studiji Rio Tinta o proceni uticaja na životnu sredinu radile su i Vaše kolege s TMF-a, mada javnost ne zna tačno koje. Imate li poverenja u struku kada je reč o tom pitanju?

"U ovom trenutku nemam razloga da sumnjam u struku, posebno što struka neće donositi odluku o tome da li će se projekat realizovati ili ne, već političari. Da li imam poverenje u kompaniju je sasvim drugo pitanje.“

Struka kao paravan

Kako shvatate to što se kriju imena stručnjaka koji su radili na Studiji? Rio Tinto tvrdi da ih tako štiti od uvreda, šikaniranja, pretnji, progona...

"Pošto je dokumentacija njihova, njihovo je bilo i pravo da li će objaviti imena angažovanih stručnjaka. Usledila je, i još traje, iscrpljujuća javna priča koja ne vodi ničemu, jer su to nepotpuna i neslužbena dokumenta. U tom smislu imena angažovanih u studijama i istraživanjima nisu toliko ni relevantna. Mi ne znamo koji će biti sadržaj i zaključci konačnih dokumenata koje će Kompanija podneti na usvajanje resornim državnim organima. Ta dokumenta će nositi imena odgovornih projektanata i angažovanih timova. I ta dokumenta moraju da budu dostupna javnosti. Imajući u vidu okolnosti u zemlji poslednjih godina, otvara se pitanje da li će resorni državni organi čestito i objektivno raditi svoj posao vezano za ovaj, ili bilo koji drugi projekat u Srbiji.“

Vi ste ranije tvrdili da je struka ovde zloupotrebljena...

"Da, tvrdim i dalje. Sve struke angažovane na realizaciji tog projekta, koje itekako imaju šta da kažu, iskorišćene su kao paravan, kao sredstvo za otklon od činjenice da se ništa u zemlji niti odobrava niti zabranjuje bez saglasnosti vladajuće stranke i njene interesne grupe. Sa jedne strane se stručni i kompetentni ljudi sklanjaju iz uprava velikih državnih sistema, kao što su javna preduzeća, a sa druge strane se struka potura da obezbedi legitimitet netransparentnim i sumnjivim poslovima koji donose basnoslovne zarade izabranom krugu, a bedu i nesreću svima ostalima.“

Da li onda verujete da rudnik litijuma može da radi, a da ne ugrožava životnu sredinu?

"Tehnologija je vrlo uznapredovala i postoje načini da se ona realizuje sa minimalnim rizikom ugrožavanja životne sredine, ali uz višestruko povećana ulaganja i troškove, znači, na način koji se kompaniji neće isplatiti i neće joj doneti profit. Znajući da Nemačka ima značajna nalazišta rude litijuma, a da ipak ne razvija sopstvenu proizvodnju, jasno je da ne postoje odgovarajući uslovi da se realizuje unosan posao bez ugrožavanja životne sredine, poljoprivredne zemlje i naselja. U Srbiji je to još manje moguće.“

Nemački kancelar je u Beogradu, na potpisivanju Memoranduma o razumevanju Srbije i EU o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, rekao da garantuje da će se prilikom iskopavanja litijuma u Srbiji poštovati najviši standardi zaštite klime, životne sredine i biodiverziteta, te da ovaj mineral može da nam „donese sreću“. Šta, po Vama, predstavlja potpisani memorandum?

"Mislim da političari nisu kompetentni da određuju šta kome donosi sreću. Nije mi poznato da je jedna nezavisna zemlja mogla da da bilo kakve garancije o poštovanju standarda u drugoj zemlji, čak i u slučaju da je ta druga zemlja bila u zavisnom, praktično, kolonijalnom statusu spram prve. Uspešna međunarodna saradnja se oslanja na međusobno uvažavanje i realizaciju zajedničkih interesa. Potpisani memorandum u optimističnom tumačenju može da znači da će Nemačka podržati Srbiju u realizaciji odgovorne i održive politike iskorišćenja prirodnih resursa, a u pesimističnom da je Nemačka našla oportuni način da nametne svoj interes, podržavajući autokratsku vladu koja je spremna na sve zarad opstanka na vlasti. Memorandum će ostati mrtvo slovo na papiru ako ne dođe do ozbiljnih promena u odnosu Srbije prema evropskom pridruživanju i odnosu EU prema autokratskoj vlasti u Srbiji.“

Da li Memorandum, kako je moglo da se čuje, ubrzava put Srbije ka EU?

"Ne verujem da će doprineti ubrzanju našeg puta ka EU, a to se već i čuje i iz Unije. Ali će svakako povećati evroskepticizam u Srbiji."

ProGlas nije izborni arbitar

Da li je i ProGlas malo zbunio – pojedini tvrde i izneverio - građane uoči prošlih izbora; neki od vas su pozivali na glasanje, neki su bili za bojkot?

"Okolnosti na izborima u decembru i junu nisu bile iste. Pre izbora u decembru javnost nije bila upoznata sa razmerama izborne krađe i izbornog inženjeringa. Posle tih saznanja, do kojih se došlo hrabrim angažovanjem velikog broja posvećenih ljudi, a posebno Organizacije CRTA, strategija oko junskih izbora je morala da bude drugačija. ProGlas se zalagao za sve vidove borbe za poboljšanje izbornih uslova. Do njih zapravo nije došlo i jedino što je bilo važno jeste da opozicija ostane jedinstvena u svom stavu. Ni to se na žalost nije desilo. ProGlas nije i nema ulogu arbitra. Smatrali smo da svaka građanka i građanin treba da odluči po svojoj savesti, jer u datoj situaciji nije bilo ’tačnog’ odgovora.“

Mislite li da se opozicija već sprema za neke naredne izbore?

"Vladajuća stranka je stalno u kampanji, tako da očekujem od opozicije da i ona to bude - da bude spremna za izbore, da jača svoje pozicije na lokalu i da ide ’od vrata do vrata’, da je izbori ne zateknu nespremnu.“

Očekivano propadanje školstva

Sve manje mladih želi da se bavi tim poslom. Postoje studijski programi poput hemije, fizike, matematike ili geografije na koje se upisuje veoma mali broj studenata, na nekim katedrama bude tek po jedan student... Kako kao profesor to doživljavate?

"Tužno, ali očekivano. Svako, a posebno mlada osoba, želi da bude pozitivno prepoznata u izabranom zanimanju. Mislim da materijalni momenat nije odlučujući faktor u neizboru nastavničkih fakulteta, već činjenica da ne postoji nikakva sigurnost u tom poslu, pa čak ni lična. Revitalizaciju učiteljskog, nastavničkog i profesorskog poziva može da sprovede samo država jasno definisanom dugoročnom strategijom nadstranačkog karaktera. Pitanje je kada i da li ćemo takvu strategiju dobiti.“

Kako profesorskom pozivu vratiti dostojanstvo, ugled, poštovanje? Odnosno, kako smo došli do toga da profesor mora da živi u strahu da će đak u učionici nasrnuti na njega, pa se menja zakon da bi oni dobili status službenog lica?

"Nije dovoljno budućim prosvetnim radnicima ponuditi stipendije, bolje plate i siguran posao. Neophodno je promovisati znanje kao najveću vrednost i ulogu nastavnika koji tu vrednost poseduje i prenosi. Dokle god država svojim ponašanjem zapravo omalovažava znanje i ljude koji ga poseduju i etiketira ih kao ’lažnu elitu’, školstvo će i dalje propadati. A što se tiče nasilja - kao sada već javno i medijski prihvatljivog modela ponašanja u društvu - ono neće prestati dokle god ga vladajuća stranka bude promovisala u javnom govoru i delovanju.“

Izvor: Insajder