Dok Izrael, u ratu sa palestinskim islamističkim pokretom Hamas, nastavlja svoje vojne operacije na palestinskoj teritoriji, nekoliko desetina pripadnika pravoslavne hrišćanske zajednice okupilo se da obeleže Božić, u crkvi Svetog Porfirija, u centru grada Gaze.
Sedeći na drvenim klupama, stariji muškarci i žene pridružili su se arhiepiskopu Aleksiju u recitovanju molitvi i paljenju sveća, u nadi da će dočekati kraj rata, koji traje već 15 meseci.
U Pojasu Gaze živi oko 1.100 pravoslavnih hrišćana.
"Praznici su ograničeni samo na molitve, bez poklona za decu, bez radosti ili znakova radosti za decu. Nadamo se i pozivamo sve zemlje da pomognu u uspostavljanju primirja u Pojasu Gaze", rekao je jedan vernik Frans presu.
Drugi vernik je rekao da hrišćanska zajednica i dalje traži mir i sve molitve su za ljubav i mir.
U dvorištu crkve, delimično oštećenoj tokom izraelskog vazdušnog napada na tu oblast u oktobru 2023. godine, jasno se vide razne ruševine i oštećenja.
Oko 20 palestinskih hrišćana poginulo je u izraelskom napadu na tu oblast u oktobru 2023. godine, prema podacima Ministarstva zdravlja te palestinske teritorije pod kontrolom Hamasa.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sumorni Božić za pravoslavne hrišćane u Pojasu Gaze

Izraelska vojska nije komentarisala najnovije udare, ali je u današnjem saopštenju navela da je proteklog dana napala desetine položaja Hamasa širom Gaze, u oblastima u kojima je ta ekstremistička organizacija planirala i izvodila napade. Vojska je saopštila da je preduzela mere za ublažavanje patnje civila, poput upotrebe precizne municije i nadzora iz vazduha.

U jučerašnjim izraelskim udarima na meti su bili bezbednosni zvaničnici Hamasa i humanitarna zona koju je proglasio Izrael. U napadima rano jutros ubijen je nezavisni novinar Omar al-Deravi.

Istovremeno sa izraelskim napadima na Pojas Gaze, u Izraelu su se rano jutros čule sirene za vazdušnu opasnost. zbog raketnih napada iz Jemena.

Za sada nema izveštaja o povređenima ili o materijalnoj šteti, iako se u Jerusalimu mogla čuti slaba eksplozija, verovatno od projektila ili od presretača. Izraelska vojska je saopštila da je presretnuta raketa.

Očekuje se da danas u Kataru budu nastavljeni pregovori Izraela i Hamasa uz posredstvo SAD.

Ti pregovori su u više navrata bili u zastoju tokom 15 meseci rata, izazvanog napadom palestinskih ekstremista predvođenih Hamasom na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Ekstremisti su tog dana ubili oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, i oteli oko 250. Oko 100 talaca je još u Gazi, a za trećinu se veruje da su mrtvi.

Izrael je odmah, u znak odmazde, započeo ofanzivu na Pojas Gaze, tokom koje je, prema navodima Hamasa, ubijeno više od 45.500 Palestinaca. Ministarstvo zdravlja Hamasa, koje ne pravi razliku između poginulih civila i boraca, navodi da žene i deca čine više od polovine mrtvih.

Izraelska vojska tvrdi da napada jedino ekstremiste i krivi Hamas za smrt civila jer njegovi borci deluju u gustim stambenim područjima. Vojska Izraela navodi da je ubila 17.000 ekstremista, ali za to ne nudi dokaze.

Rat je doveo do razaranja velikog dela Pojasa Gaze i raseljavanja oko 90 odsto od 2,3 miliona stanovnika te enklave.
Izvor: Beta

Najmanje 30 mrtvih u današnjim izraelskim napadima u Pojasu Gaze

Islamistički pokret Hamas i Izrael koji ratuje protiv njega su nedavno razmenili optužbe da odlažu zaključivanje takvog sporazuma. 
 
Netanjahu je "ovlastio delegacije Mosada (izraelske spoljne obaveštajne službe), Šin Beta (domaće obaveštajne službe) i vojske da nastave pregovore u Dohi", piše u saopštenju njegove kancelarije o tim indirektnim pregovorima vođenim poslednjih nedelja uz posredovanje Katara, Egipta i Sjedinjenih Država, koji su oživeli nade u sporazum. 
 
Ali krajem prošlog meseca, obe strane su jedna drugu optužile za stvaranje novih prepreka za koje su rekli da bi odložile postizanje sporazuma o oslobađanju talaca. 
 
Delegacija Hamasa je takođe stigla u Kairo da pripremi pregovore u Dohi "narednih dana" - rekao je zvaničnik tog pokreta za AFP pod uslovom da mu se ne objavi ime. 
 
Tokom neviđenog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. koji je izazvao rat u Gazi, 251 osoba je kidnapovana i odvedena na palestinsku teritoriju. U Gazi ih je sada 96, od kojih je izraelska vojska rekla da su 34 mrtva. 
 
Za skoro 15 meseci rata, Izrael i Hamas su sklopili samo jednonedeljno primirje u novembru 2023. godine, čime je omogućeno oslobađanje 105 talaca u zamenu za 240 Palestinaca iz zatvora u Izraelu. 
 
Jedna od glavnih tema u pregovorima je uspostavljanje trajnog prekida vatre. 
 
Drugi kamen spoticanja je upravljanje Gazom posle rata što je i dalje veoma kontroverzno pitanje i za podeljeno palestinsko rukovodstvo. 
 
Izrael je više puta ponavljao da neće dozvoliti Hamasu koji je silom preuzeo vlast u Gazi 2007. godine, da ponovo vlada tom malom priobalnom teritorijom. Netanjahu je takođe rekao da neće pristati na potpuno povlačenje trupa iz Gaze. 
 
Po podacima AFP-a na osnovu zvaničnih podataka, prvobitni napad Hamasa na Izrael doveo je do smrti više od 1.200 ljudi na izraelskoj strani, većinom civila. 
 
Više od 45.500 Palestinaca je od tada poginulo u izraelskoj vojnoj kampanji odmazde na Pojas Gaze, uglavnom civila, po podacima Ministarstva zdravlja Hamasove vlade u Gazi koje UN smatraju pouzdanim.
Izvor: Beta

Netanjahu ovlastio zvaničnike Izraela da s Hamasom nastave pregovore o taocima

Katarska televizija je saopštila da je snimatelj Ahmed al Luh ubijen "u izraelskom bombardovanju" izbegličkog kampa Nuseirat u centru opkoljene palestinske teritorije.
Portparol Civilne odbrane Mahmud Basal rekao je da su spasioci radili tokom noći i pronašli 18 tela, dok je na desetine ljudi povređeno.
Četiri osobe su poginule, a osam je povređeno u napadu na šator u kome se nalaze desetine raseljenih ljudi u Deir el-Balahu, gradu u centru palestinske teritorije, prema istom izvoru.
Basal je rekao da je među poginulima najmanje troje dece.
Izraelska vojska, koju je AFP kontaktirao, potvrdila je da je sprovela napade na oblasti Beit Hanun i Beit Lahija.
Izraelska vojska već nekoliko nedelja izvodi vojne operacije na severu pojasa Gaze, čiji je cilj da spreči pregrupisavanje boraca Hamasa.
Vojska tvrdi da je tamo eliminisala desetine "terorista".
Izraelska ofanziva je ostavila najmanje 44.976 mrtvih u Pojasu Gaze, od kojih su većina civili, prema najnovijim podacima Hamasovog ministarstva zdravlja Gaze pod kontrolom Hamas, a koje UN smatraju pouzdanim.
Izvor: Beta

Civilna odbrana Gaze: Najmanje 22 Palestinca ubijena u izraelskim napadima

Na osnovu plana za koji je potrebno odobrenje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa u komitetu bi bilo deset do petnaest nestranačkih ličnosti koje bi bile zadužene za ekonomiju, obrazovanje, zdravstvo, humanitarnu pomoć i obnovu, sudeći po nacrtu predloga do koga je došla agencija Frans pres.
Nije jasno da li bi Izrael pristao na takav dogovor, pošto ta zemlja odbacuje svaku ulogu Hamasa u Gazi posle rata započetog posle napada palestinskih ekstremista na južnu izraelsku teritoriju 7. oktobra prošle godine.
Izrael je saopštio da nema poverenja u Palestinsku upravu da rukovodi enklavom, prenose izraelski mediji.
Posle razgovora u Kairu, kojima je posredovao Egipat, dve rivalske palestinske frakcije Fatah i Hamas su se dogovorile da će komitet upravljati palestinskom stranom kontrolnog punkta Rafa na granici s Egiptom.
Rafa, preko koje je isporučivan najveći deo humanitarne pomoći Gazi, je zatvorena otkako ju je izraelska vojska osvojila u maju.
Cilj izraelskog vojnog odgovora na napad Hamasa je da se ta organizacija uništi i da više ne vlada Gazom, te da se osigura da se takav napad ne ponovi i da se oslobode taoci odvedeni na palestinsku teritoriju.
Delegacija Fataha, koju je predvodio član centralnog komiteta partije Azam al-Ahmad, se danas vratila u Ramalu na Zapadnoj obali da traži konačno odobrenje Abasa, rekli su pregovarači obe strane Frans presu.
Hamasovu delegaciju je predvodio član političkog krila Khalil al Haja.
Panarapski novinski sajt Al Arabi al Džadid je objavio da je takođe video kopiju dokumenta i naveo da je u njemu predstavljen plan za obrazovanje komiteta za upravljanje Gazom, prenose izraelski mediji.
Dokument ima šest delova, a u prvom se naglašava očuvanje jedinstva palestinskih teritorija u granicama pre 1967. godine.
Drugi se bavi jačanjem komunikacija između palestinske vlade na Zapadnoj obali i komiteta u Gazi.
Komitet bi počeo da radi posle ponovnog otvaranja graničnih prelaza kao pre oktobra 2023.
Konačna verzija plana zahteva ratifikaciju svih palestinskih frakcija na sastanku koji će se ponovo održati u Kairu.
Vlada premijera Izraela Benjamina Netanjahua nije ponudila jasan plan o upravljanju Gazom posle zaustavljanja borbi i ultradesničari u vladajućoj koaliciji vrše pritisak da ta zemlja zadrži kontrolu i da se tamo ponovo osnuju jevrejska naselja.
Izvor: Beta

Fatah i Hamas se složili da obrazuju komitet koji bi upravljao Gazom

"(Ako se) taoci ne oslobode pre 20. januara 2025, datuma kada s ponosom preuzimam dužnost predsednika Sjedinjenih Država, na Bliskom istoku će platiti paklenu cenu", rekao je Tramp u objavi na društvenim mrežama, navodeći da se to odnosi naročito na "odgovorne koji su počinili zverstva".
Dajući najeksplicitnije komentare o sudbini talaca koje drži Hamas, među kojima ima i američkih državljana, Tramp je dodao da će odgovorni za te zločine "biti pogođeni jače nego bilo ko ranije u dugoj i ispričanoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država", preneo je Rojters.
Hamas je ranije danas saopštio da su u Gazi 33 taoca poginula tokom skoro 14-mesečnog rata između te palestinske militantne grupe i Izraela, bez navođenja njihove nacionalnosti.
"Uz nastavak vašeg ludog rata, mogli biste izgubiti svoje taoce zauvek. Uradite ono što morate da uradite pre nego što bude prekasno", naveo je Hamas u saopštenju upućenom Izraelu.
Ubrzo nakon saopštenja, Hamas je objavio video u kojem se detaljno objašnjava kada i kako su taoci navodno ubijeni, okrivljujući izraelskog premijera Benjamina Netanijahua za njihovu sudbinu.
Izrael je započeo rat u Gazi nakon što je Hamas napao zajednice u južnom Izraelu 7. oktobra 2023. godine, ubivši, prema izraelskim izvorima, oko 1.200 ljudi, dok je više od 250 osoba oteto.
U izraelskoj vojnoj ofanzivi koja je usledila poginulo je više od 44.400 Palestinaca i raseljen je veći deo stanovništva Gaze, prema navodima palestinskih zvaničnika.
Izvor: Tanjug

Tramp: Platiće paklenu cenu na Bliskom istoku ako ne oslobode taoce do 20. januara

Jalon, koji je bio izraelski ministar odbrane od 2013. do 2016. godine, rekao je za izraelsku televiziju Kan da "tvrdolinijaši u ekstremno desničarskom kabinetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua" nastoje da uklone Palestince iz severne Gaze i da tamo ponovo uspostave naselja.&nbsp;
"Primoran sam da upozorim na ono što se tamo dešava i što se krije od nas. Na kraju krajeva, počinjeni su ratni zločini", rekao je on, prenela je Al Džazira.	
Netanjahuova partija Likud optužila je Jalona za širenje "klevetničkih laži".&nbsp;
Ministar spoljnih poslova Gideon Sar je rekao da su njegove optužbe neosnovane.&nbsp;
"Sve što Izrael radi je u skladu sa međunarodnim pravom i šteta je što bivši ministar Jalon ne shvata štetu koju je napravio i ne povuče svoje izjave", rekao je on na konferenciji koju je organizovao lokalni list "Izrael Hajom".
Izvor: Tanjug

Bivši izraelski ministar odbrane Moše Jalon optužio Izrael za ratne zločine

"Put kojim nas vode je osvajanje, aneksija i etničko čišćenje", rekao je Jalon u intervjuu na privatnom kanalu DemokratTV.
Na pitanje novinara da li smatra da Izrael ide ka etničkom čišćenju, Jalon je odgovorio da izraelska vojska "čisti zemlju od Arapa".
Izraelske vlasti odmah su reagovale na njegove tvrdnje. Ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir opisao je kao sramotu "to što je Izrael imao takvu ličnost za šefa vojske i ministra odbrane".
Moše Jalon (74) bio je na čelu izraelske vojske između 2002. i 2005. godine, neposredno pre jednostranog povlačenja Izraela iz Pojasa Gaze. Pridruživši se Likudu, partiji premijera Benjamina Netanjahua, Jalon je bio ministar odbrane i zamenik premijera, pre nego što je podneo ostavku 2016. godine zbog nesuglasica sa Netanjahuom.
Smatran jastrebom tokom svoje političke karijere u Likudu, Jalon se 2019. godine udružio sa aktuelnim opozicionim liderom Jairom Lapidom, pre nego što se povukao iz političkog života 2021. godine.
Jalon je nedavno podržao vojnike koji su pretili da se neće odazvati na vojnu službu kao rezervisti.

Bivši izraelski ministar Moše Jalon smatra da Izrael sprovodi etničko čišćenje u Gazi

"Žao nam je što smo saznali da je u izraelskom vazdušnom napadu u Gazi pogođeno vozilo naših radnika", navodi se u saopštenju nevladine organizacije.
WCK nije naveo broj stradalih radnika, dodajući da za sada ima nepotpune informacije o tom napadu.
Izraelska vojska potvrdila je da je jedan od ubijenih palestinskih humanitarnih radnika, o čijoj je smrti danas obavestila civilna odbrana Gaze, radio za američku nevladinu organizaciju.
Izraelska vojska je navela da je on "terorista koji se infiltrirao u Izrael i učestvovao u masakru 7. oktobra u Kibucu Nir Oz", veoma blizu Pojasa Gaze, a da je radio za WCK.
Civilna odbrana Pojasa Gaze saopštila je ranije danas da su u izraelskom napadu u subotu, na Kan Junis, ubijena tri humanitarna radnika, a da je vojska "gađala jednog teroristu". Ti humanitarni radnici su bili Palestinci.
Izvor: Beta

NVO Svetska centralna kuhinja najavila obustavu operacija u Gazi zbog smrti zaposlenih

"Posebno sam zabrinut zbog gladi. Potraga za osnovnim životnim potrepštinama postala je svakodnevica, borba za opstanak", rekao je Sunghaj u Ženevi putem video linka iz Jordana, preneo je Rojters.
Sunghaj je naglasio da UN nisu bile u mogućnosti da pošalju pomoć u severnu Gazu, gde, prema njegovim rečima, oko 70.000 ljudi još uvek živi, i to zato što izraelske vlasti zabranjuju humanitarne konvoje.
On je posetio izbegličke kampove u kojima borave ljudi koji su nedavno raseljeni iz severnih delova Gaze, a uslovi života su, kako je naglasio, "strašni", sa manjkom hrane i lošim sanitarnim uslovima.
"Očigledno je da je ogromna humanitarna pomoć potrebna, ali ona ne stiže. Veoma je važno da izraelske vlasti to omoguće", rekao je Sunghaj, ali nije precizirao kada je poslednji put pomoć UN-a stigla u severnu Gazu.
Sjedinjene Američke Države prošlog meseca su navele korake koje Izrael treba da preduzme u roku od 30 dana kako bi rešio situaciju u Gazi, upozoravajući da bi neuspeh mogao da ima posledice po vojnu pomoć Izraelu.
Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a, 12. novembra, saopštilo je da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zaključila da Izrael ne sprečava pomoć u Gazi i da time ne krši američke zakone.
Izraelski vladin organ koji upravlja pomoći, COGAT, tvrdi da olakšava ulazak humanitarne pomoći u Gazu, optužujući UN agencije za neefikasnu distribuciju iste.
Takođe, pljačka se pokazala kao dodatni problem, jer je 16. novembra napadnuto skoro 100 kamiona sa hranom.
Izvor: Tanjug

Pojas Gaze