Milan Krstić kaže da je ovakav vid sastanka telefonskim putem specifičan, ali da to ne znači da je nemoguće usaglasiti saopštenja. On smatra da sa obe strane “postoji razumevanje za to da je bitna komunikacija i sa sopstvenom publikom u svojim državama i sa trećim akterima koji su zainteresovane strane, a ne učestvuju u ovim pregovorima”.
“Verovatno je dogovoreno ili prećutno dozvoljeno da postoji ta konstruktivna dvosmislenost, kako mnogi vole da kažu, u saopštenjima koje će biti izdata. Verujem da su sve te teme adresirane, ali očigledno nisu sve dogovorene. Da su sve dogovorene, bile bi onda sadržane u oba saopštenja. Problem je ako u nekoj narednoj fazi, kada se dođe do nekih konkretnih dogovora, i dalje imamo dvosmislene odredbe, to je bio recimo slučaj sa mirovnim ugovorom za Nemačku, kada nije jasno da li je bilo zabranjeno da se NATO uopšte širi na istok ili samo drži svoje trupe u istočnoj Nemačkoj i vidimo da je to dugoročno dovelo zapravo do različitih tumačenja, pa i do straha Rusije od širenja NATO i to je možda jedan od generatora svega ovoga što se sada dešava”, objašnjava profesor FPN-a.
On ističe da su za mirovne ugovore i za šire dogovore vrlo bitne konkretne odredbe, a da u prelaznim fazama nekada to možda može da bude i taktički korisno - da se prećute neke razlike.&nbsp;
Profesor Milan Krstić smatra da ovaj razgovor može da se posmatra i kao dobar, ali i kao fasada za javnost u komplikovanim pregovorima.
"Možda zvuči takođe kao konstruktivna dvosmislenost, ali jeste fasada za javnost, ako uzmemo u obzir da su najave bile kako će da se vrlo brzo postigne primirje, što je Donald Tramp olako, rekao bih, obećavao. U tom smislu ovo jeste fasada, jer ovo je mnogo daleko od toga. Ali ako bismo gledali realno šta je bila početna tačka, dakle ne šta je bilo ono što je Tramp obećavao, nego šta je bila početna tačka, ovo jeste neki korak unapred. I ja zaista mislim da mora da se razgovara i da je greška bila što nisu postojali nekakvi kanali razgovora za vreme Bajdenove administracije. Bilo je u Istanbulu, kada su ukrajinska i ruska strana razgovarale, ali nakon toga su se obe strane odlučile, očigledno, za rat”, rekao je za Insajder Krstić.
Komentarišući poziciju Ukrajine, Profesor FPN-a govori da je “Ukrajina očigledno sekundarni akter” u ovom slučaju.
“Međutim, ne treba zaboraviti da ipak na kraju bez saglasnosti Ukrajinaca, ne može zaista da stane rat. Iako je očigledno da Ukrajinci nisu oni koji će imati dirigentsku palicu u ovim pregovorima, ovo nisu u ovom trenutku tet-a-tet pregovori, Amerika je tu neki posrednik zapravo između Kijeva i Moskve. Ipak, treba računati na to da Ukrajinci moraju da kažu da rat staje i takođe da Evropska Unija mora da se usaglasi sa tim, imajući u vidu da postoje indicije da bi Evropska Unija mogla da, u slučaju da Amerikanci zaista obustave vojnu pomoć, kompenzuje određenim, povećanim izdacima Ukrajini, zapravo, to što gube od Vašingtona”, pojašnjava Krstić za Insajder.&nbsp;
On dodaje da to ne znači da Evropska unija (EU) može da kompenzuje sve. Objašnjava da EU ne može da ponudi alternative kakvu daje Amerika, kao što je Starlink sistem koji Ukrajina koristi. Ipak, kako navodi, mora se uzeti u obzir i šta će reći Brisel, koji je, kaže, “najmanje bitan akter u ovoj priči”. Međutim, objašnjava da će se u narednim fazama pregovora videti ostali akteri i da ima indikacija da bi i Brisel mogao više da “ubaci svoju kožu u igru”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9m8AqXola-0%3Fsi%3Ds0Qv8ZM0tpOET6Aj&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kaja Kalas je rekla da telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa pokazuje da Rusija nije spremna da pravi „ustupke“ oko Ukrajine, kao i da je ruski zahtev za prekid zapadne vojne pomoći Kijevu neprihvatljiv.
“Mislim da je ovo upravo signal Kijevu, dakle ukoliko Amerika reši da prekine pomoć, mi ćemo kompenzovati, mislim da je to zapravo primarni cilj izjave Kaje Kalas, sa jedne strane. Sa druge strane, naravno da je to neki zahtev koji je oštar, ali Vladimir Putin i Rusija kreću sa maksimalističkim zahtevima. Uostalom, to im je omogućeno u ovom trenutku. Ne znači da su oni u apsolutnoj prednosti, ali imaju blago napredovanje na frontovima. Očigledno da je došlo do redefinisanja pozicije na zapadu. Sve veća skepsa koliko dugo je ovakva situacija održiva, naročito u Americi”, rekao je Milan Krstić&nbsp;
Profesor FPN-a smatra da Putinu najviše odgovara u ovom trenutku da je energetska infrastruktura zaštićena i sa njegove strane, zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske elektrane i u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom i u samoj Ruskoj federaciji, tako da to “odgovara obema stranama”.
“Tako da je to nešto što u ovom trenutku govori o obe strane. Za ovo ostalo, verovatno bi Rusija tu dala malo veći ustupak, imajući u vidu da pod pojmom civilne infrastrukture ili infrastrukture dualne namene, možemo da podrazumevamo bukvalno sve. I sad, da bismo došli do dogovora u vezi sa tim, zaista bi moralo da se precizira na šta se konkretno misli. Takav dogovor, nakon jednog telefonskog razgovora od sat i po, nije bilo ni realno očekivati, ali ne isključuje mogućnost da se i to desi u nekoj od narednih faza. Najavljeno je da će se nastaviti i na terenu u Saudijskoj Arabiji putem radnih grupa, a i telefonski”, navodi Krstić.
Profesor Milan Krstić osvrnuo se i na odluku američkog Federalnog sudije o blokiranju Agencije za efikasnost Vlade na čijem je čelu Ilon Mask; i objašnjava da bi jedan od zadataka sudske vlasti trebalo da bude kontrolisanje izvršne vlasti, u američkom ustavu, ali i kod nas.
“Ovo nije prva odluka koju su doneli američki sudovi, kojima je suspendovana ili obustavljena neka od direktiva koje je potpisao predsednik Tramp. To pokazuje, dakle, da je vladavina prava na prvom mestu. Dakle, da niko ne može, bez obzira koliku god podršku ima u narodu, a predsednik Tramp je nesumnjivo ima, da vlada mimo zakona, mimo ustava Sjedinjenih Američkih Država”, rekao je za Insajder profesor.&nbsp;
Sa druge strane, on pravi paralelu sa funkcionisanjem sudske vlasti u Srbiji. Objašnjava da je “evidentno postojala primena nečega protiv građana”, ali da Tužilaštvo ne reaguje.
“To smo svi mogli da vidimo na snimcima, a Tužilaštvo ne reaguje ili se bavi samo time da li je bio u pitanju zvučni top, sužava se na jedan instrument i da li je on upotrebljen, oko čega su organi vlasti imali potpuno kontradiktorne izjave. Isto tako imamo da nisu ispunjeni, od strane Tužilaštva, zahtevi koje su studenti uputili u vezi sa procesuiranjem onih koji su ih napadali kod FDU. Dakle, očigledno je da kod nas nemate takve delotvorne institucije i to je najveći problem i zbog toga mislim da dokle god se to ne promeni, ovi studentski zahtevi će biti nešto što okuplja najveći broj građana kod nas i što je najveća društvena snaga u zemlji”, zaključuje profesor Milan Krstić.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Profesor Krstić za Insajder: Za mirovne ugovore o ratu u Ukrajini - bitne konkretne odredbe (VIDEO)

Razgovori su završeni bez izjava za novinare, a automobil sa ruskom delegacijom napustio je teritoriju rezidencije generalnog konzula SAD u Istanbulu, gde su se pregovori vodili nešto oko 14.20 po srednjeevropskom vremenu, prenosi TASS.
Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je napomenuo da će informacije o rezultatima pregovora “na ovaj ili onaj način biti dostavljene medijima“.
Sastanku su prethodila dva preliminarna tehnička kontakta Moskve i Vašingtona na ovu temu.
Poslednjih nedelja intenzivirani su kontakti između Rusije i SAD. 
U sredu 12. februara telefonom su razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i američki lider Donald Tramp, a gotovo devedestominutni razgovor održan je samo 23 dana nakon Trampove inauguracije. 
Tramp i Putin razgovarali su tada o širokom spektru tema, uključujući rat u Ukrajini, bilateralne odnose i razmenu pritvorenih građana. 
Zatim su se 18. februara u Rijadu sastale visoke delegacije Rusije i Sjedinjenih Država. 
Ministar spoljnih poslova rusije Sergej Lavrov nakon tog sastanka je izjavio da su strane postigle dogovor o što skorijem imenovanju ruskog ambasadora u SAD i američkog ambasadora u Rusiji, kao i o uklanjanju dugogodišnjih prepreka za rad diplomatskih misija.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je tada da je mir u Ukrajini ključ za otvaranje ekonomskih mogućnosti sa Rusijom.
On je nakon <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/u-rijadu-poceli-pregovori-ruske-i-americke-delegacije-o-okoncanju-rata-u-ukrajini">pregovora delegacija SAD i Rusije o Ukrajini u Rijadu</a> rekao da je deo fokusa bio da se obezbedi da diplomatske misije mogu da funkcionišu i da vode žive diplomatske odnose, a da je drugi element sastanka bio vođenje mirovnih pregovora o Ukrajini, za koje je dodao da će uključivati "angažovanje i konsultacije" sa Ukrajinom i "partnerima u Evropi. 
Kao treću temu Rubio je istakao stvaranje izvanrednih mogućnosti, ako sukob dođe do prihvatljivog kraja, da se SAD udruže sa Rusima geopolitički, po pitanjima od zajedničkog interesa i ekonomski, preneo je Gardijan. 
"Nadamo se da će diplomatski deo krenuti prilično brzo, jer to uključuje angažman naših misija", rekao je Rubio na konferenciji za novinare američke delegacije nakon sastanka održanog u Rijadu 18. februara. 
Izvor: Insajder, Tass

Prenosimo

Razgovori Rusije i SAD u Istanbulu okončani nakon šest i po sati

Evropski lideri su razgovarali u Parizu o zajedničkom stavu prema mogućim pregovorima SAD i Rusije o ratu u Ukrajini. Na pitanje da li se sastanak dešava u 5 do 12 ili je možda već 12 i 5, viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže za Insajder da je sigurno već 12 i 5, te da je sastanak izazvan ili isprovociran govorom američkog potpredsednika J.D. Vensa koji je održao pre nekoliko dana u Minhenu, i telefonskim pozivom Trampa Putinu u kome su njih dvojica, čini se, već na putu da dogovore uslove za okončanje sukoba, samo što o tome izgleda nisu pitali ni Kijev, a ni evropske predstavnike. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D2Vw5C4lGOM4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Na pitanje mogu li se i kako evropske sile nametnuti kao ravnopravni učesnici mirovnih pregovora ako bi nastupile nezavisno od SAD, odgovara da tako nešto u ovom trenutku ne deluje realno, ali se i pita šta je delovalo realno do pre samo nedelju dana.&nbsp;
“Čini mi se da smo u ovih nekoliko dana videli velike promene u međunarodnim odnosima, odnosno najavu velikih promena u međunarodnim odnosima i da će Evropska unija, a verovatno i Evropska unija sa Velikom Britanijom, pokušati da iznađe svoj pravac delovanja i svoj predlog daljeg postupanja koje će u jednom delu morati da obuhvati i nastavak značajne vojne pomoći Ukrajini”, kaže Savković.&nbsp;
Dodaje da se sankcije protiv Rusije svakako nastavljaju, s obzirom na to da je Evropska unija oko njih, uz puno problema, na kraju postigla saglasnost, i da ne vidi da će one biti okončane pre nego što se zaista pristupi okviru za mirovni sporazum sa kojim je saglasna i Ukrajina, s obzirom da su same članice morale da plate značajnu cenu kada je reč o režimu sankcija.
“Ono gde možda možemo očekivati nezavisne nastupe Evropske unije je ta ideja razmeštanja snaga, nezavisno od svih osim od Ukrajine jer, za razliku od Amerike koja je pod Trampom napustila taj princip, Evropska unija neće razgovarati o miru bez Ukrajine, odnosno bez Kijeva. Kada jednom dođe do tog razmeštanja, sa njim bi morala da se saglasi Rusija, ako je to deo mirovnog sporazuma” navodi Savković.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DpVXlhFzU_e4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kaže da očekuje da to budu trupe Francuske i Velike Britanije.&nbsp;
“Videćemo da li će uspeti da zainteresuju još neku zemlju. Za Poljsku smo imali prilike da čujemo i ona se prilično jasno odredila da neće slati svoje trupe i da pomaže Ukrajinu na druge načine. Isto tako, očekujem da te snage budu na granici, ne na liniji fronta ili liniji razdvajanja, već da budu jedna vrsta strateške rezerve ukrajinskim snagama s tim da bi onda, verovatno, u još većoj meri pomagale onim sistemima naoružanja koje su već uputili za odbranu Ukrajine”, dodaje Savković.&nbsp;
Uoči susreta visokih zvaničnika SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji, u utorak, na pitanje da li od sastanka Lavrova i Rubija očekuje nešto veliko, odgovara da, nakon onoga što je Tramp rekao, ne očekuje - "jer već imamo jedan ozbiljan iskorak."&nbsp;
“Sama najava da će Amerikanci razgovarati sa Rusima o Ukrajini bez svih drugih, već predstavlja jednu veliku promenu. Videćemo sa koliko dalekosežnim posledicama. S obzirom da je to tek prvi sastanak delegacija čiji su šefovi određeni, osim pozivanja, verovatno poslovičnog, na to da se proces nastavi, ne očekujem više ništa”, zaključuje u razgovoru za Insajder Marko Savković iz ISAK fonda.
Izvor: Insajder &nbsp;

Savković (ISAK fond) za "Svet i mi": Nerealno da Evropa bude ravnopravni učesnik pregovora o Ukrajini (VIDEO)

"Ako neko želi da vodi mirovne pregovore u Slovačkoj, bićemo spremni i ukazaćemo dobrodošlicu", rekao je premijer Robert Fico na Fejsbuku. 
 
Slovačko ministarstvo spoljnih poslova nagovestilo je da bi ovaj dijalog trebalo da se odvija "uz učešće Rusije", za razliku od samita, koji je zakazan u Švajcarskoj za jun 2025. godine. 
 
Ruski predsednik je u četvrtak potvrdio da se Slovačka, čiju "neutralnu poziciju" hvali, ponudila da bude svojevrsna "platforma" za evenutalne pregovore. 
 
"Smatramo izjavu ruskog predsednika kao pozitivan signal da se što pre okonča ovaj rat, krvoproliće i razaranja", napisao je na Fejsbuku slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar. 
 
Nacionalistički premijer Robert Fico, jedan od retkih evropskih lidera koji su ostali bliski Kremlju, sastao se sa Vladimirom Putinom u Moskvi 22. decembra, čime je izazvao gnev Ukrajine, čijih se 17 odsto teritorije nalazi pod ruskom okupacijom otkako je Rusija u februaru 2022. godine izvela invaziju na tu zemlju. 
 
Prema rečima Blanara, Bratislava je u oktobru obavestila "ukrajinske partnere" o dostupnosti za mirovne pregovore. 
 
Iako je Slovačka članica Evropske unije i NATO-a, ona se približila Rusiji, podržavajući stav Mađarske, otkako se Fico u jesen 2023. godine vratio na vlast. 
 
Fico je obustavio svu vojnu pomoć Ukrajini i optužuje Kijev da ugrožava snabdevanje njegove zemlje ruskim gasom. 
 
Vlasti u Bratislavi žele da nastave da kupuju ruski gas i da im on stiže preko ukrajinske teritorije. 
 
Međutim, Ukrajina je prošlog leta najavila da neće obnoviti ugovor sa Rusijom o transportu gasa za zemlje Evropske unije preko svoje teritorije. Rešenje za problem još nije pronađeno. 
 
Fico je čak Ukrajini zapretio da će od 1. januara "proceniti mogućnosti uzvratnih mera". 
 
"Ako bude potrebno, prekinućemo isporuku električne energije koja mu je potrebna kada ona nestane", dodao je Fico, koji kaže da odbija da bude "potčinjen" Zelenskom, sa kojim ima zategnute odnose. 
 
Bratislava tvrdi da je obezbedila snabdevanje gasom za 2025. godinu - šta god da se desi.
izvor: Beta&nbsp;

Slovačka potvrdila da je pristala da bude domaćin eventualnih mirovnih pregovora o Ukrajini

U delu zaključaka o proširenju koji se odnosi na Srbiju navodi se da Savet prihvata ocenu Evropske komisije da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ali i ističe da će se vratiti pitanju otvaranja tog klastera nakon što zemlja načini značajan dalji napredak. 
 
Pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala, usklađivanje sa spoljnom politikom i sankcijama EU, sloboda izražavanja i nezavisnost medija i izborni proces oblasti su u kojima prema oceni Saveta Srbija nije ostvarila dovoljan napredak. 
 
Pozdravljajući to što je Srbija ponovo potvrdila da joj je integracija u EU strateški cilj, Savet je istakao da je značajno da zemlja pokaže snažnu političku volju i konzistentnost u sprovođenju reformi, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU. 
 
Savet je pozdravio ukupan napredak Srbije u pretpristupnim pregovorima do sada i istakao da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i dalje određivati tempo pregovora. 
 
Takođe Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i isporučivanjem konkretnih rezultata, kao i da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila iz oblasti vladavine prava. 
 
Izrazivši duboku zabrinutost za situaciju na severu Kosova, Savet je pozvao Beograd i Prištinu da nastave održive napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih postupaka koji bi mogli dovesti do tenzija i nasilja i da izbegavaju retoriku koja dovodi do podela. 
 
Savet je osudio nedavni napad na kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, izrazio očekivanje da će počinioci biti uhapšeni i privedeni pravdi i pozvao sve strane na punu saradnju s nadležnim organima. 
 
Nekoliko nekoordinisanih akcija Kosova, uključujući one usmerene protiv struktura i službi koje podržava Srbija, koje deluju na Kosovu, kako se navodi, negativno su uticale na kosovske Srbe i druge zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama. 
 
Savet takođe ponavlja snažnu osudu nasilnih postupaka demonstranata - kosovskih Srba demonstranata protiv građana, pripadnika Kfora, policije i medija 29. maja 2023 (kada su pkušali da spreče preuzimanje opština na severu Kosova posle izbora koje su bojkotovali) kao i nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine na severu Kosova (u mestu Banjska). 
 
"Nasilje se ne može opravdati. Savet ponavlja očekivanje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi uhapsila i hitno privela pravdi počinioce napada iz 2023. i ističe potrebu za potpunom odgovornošću, uz duboko žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne korake u tom pogledu", dodaje se. 
 
Savet očekuje od Srbije i Kosova da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i podseća Srbiju na obaveze da poštuje sporazume iz Dijaloga tokom zakonodavnog procesa. 
 
Od Srbije i Kosova se očekuje da se u dobroj nameri uključe u dijalog uz posredovanje EU i da postignu sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. 
 
"Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", navodi se u dokumentu. 
 
U zaključcima se navodi da se Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i aneks za njegovu implementaciju iz 2023. godine, moraju &nbsp;u potpunosti poštovati i primeniti što je pre moguće bez preduslova, kao i sve druge obaveze iz dijaloga. 
 
"To uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu nacrta Statuta koji je stranama predstavio posrednik EU", dodaje se. 
 
Od Srbije se očekuje da pokrene inicijativu za priznavanje kosovskih dokumenata i simbola u skladu sa Sporazumom o putu normalizacije, kao i da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga i kosovskim zakonima. 
 
Savet EU je izrazio očekivanje za "blaogvremenu i brzu reintegraciju" kosovskih Srba "bez ikakvih preduslova Srbije, u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira", navodi se u zaključcima i dodaje da je Savet uzeo u obzir poziv Srbije kosovskim Srbima na učestvovanje na budućim izborima na Kosovu i njihovo vraćanje u kosovske institucije koje su napustili 2022. 
 
Savet je pozdravio to što su Srbija i Kosovo nedavno ponovo potvrdili svoju posvećenost procesu normalizacije i obećali konstruktivan angažman u tom procesu kako bi postigao napredak. Takođe je pozdravljeno zaključivanje komercijalnog sporazuma o snabdevanju električnom energijom na severu Kosova u decembru 2023. i međusobno priznavanje registarskih tablica u januaru 2024. godine. 
 
U zaključcima se navodi da je registrovan neki napredak u borbi protiv korupcije ali i ukazuje na ograničeni napredak u pravosuđu i borbi protiv organizovanog kriminala. 
 
Takođe, od Srbije se "kao prioritet od najveće važnosti" očekuje da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima i restriktivnim merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (CFSP), uključujući one prema Rusiji i Belorusiji. 
 
Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od postupaka i izjava protivnih stavovima EU u oblasti spoljne politike i drugih strateških pitanja. 
 
Pozdravlja se humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU u sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU. 
 
Savet takođe pozdravlja kontinuirano aktivno učešće Srbije i njen značajan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. 
 
Savet je izrazio zabrinutost zbog nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija i pozvao Srbiju da sprovede usvojene medijske zakone i obezbedi dalje usklađivanje sa EU. Takođe je Srbija pozvana da se aktivno angažuje u sprečavanju i borbi protiv dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima. 
 
Istovremeno Savet ohrabruje Srbiju da obezbedi podsticajno okruženje i jača ulogu organizacija civilnog društva. 
 
Navodi se i da Srbija treba da obrati posebnu pažnju na puno poštovanje osnovnih prava, uključujući zaštitu najosetljivijih grupa, kao i nediskriminatorni tretman manjina. 
 
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet je pozdravio dobar nivo pripremljenosti Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje zemlju da nastavi da radi na unapređenju kapaciteta za borbu protiv pritiska konkurencije i sprovodi neophodne strukturne reforme. 
 
Savet je takođe pozdravio unapređenu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama. 
 
Takođe je pozdravio posvećenost Srbije inicijativama regionalne saradnje i ohrabrio Srbiju da dodatno ojača dobrosusedske odnose i da doprinese stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. 
 
Posebno se naglašava važnost regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale. 
 
Ističe se da ne sme biti podrške i veličanja osuđenih ratnih zločinaca ili negiranja njihovihzločina. 
 
U zaključcima se podseća da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija osnovni element procesa pristupanja EU i ukazuje na izveštaje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) o izborima iz decembra 2023. i juna 2024. 
 
Uz ocenu da izborni proces zahteva opipljiva unapređenja i dodatne reforme, Savet snažno ohrabruje Srbiju da sprovede preporuke OEBS/ODIHR i tela Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa, dodaje se. 
 
Srbija je u zaključcima pohvaljena za doprinos upravljanju mešovitim migracionim tokovima prema EU ali se naglašava potreba za daljim napretkom u postupcima azila i potpunom usklađenošću sa viznom politikom EU.
Izvor: Beta&nbsp;

Savet EU će otvaranje Klastera 3 razmatrati kada Srbija ostvari značajan dalji napredak

Na evropskom putu Srbije, krajem ove 2024. godine došlo je do prepreke kada je reč o otvaranju Klastera 3. Očekivanja su da će Mađarska, kao predsedavajuća, u narednim danima ponovo na dnevni red staviti ovu temu. Srpskog predsednika ne iznenađuje rampa koja dolazi od komšija iz Hrvatske, dok ne razume identičan stav Bugarske.
"Boga pitaj šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A, za Hrvate sve razumem. Nemam tu veliki problem da shvatim“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.&nbsp;
Ukoliko dođe do međuvladine konferencije o otvaranju klastera ona bi trebalo da se održi u nedelji između 16. i 20. decembra.
"Ono što je izuzetno pozitivno, to je da je Nemačka apsolutno za otvaranje klastera 3. Dakle, Francuska i Italija su bili i ostali i hvala i Francuzima i Italijanima na podršci, govorimo o velikim zemljama i Nemačka im se pridružila. A sad, hoćemo li uspeti ili ne, kako da vam kažem... Hvala im ako nam otvore taj klaster 3, hvala im i ako ne otvore. Nikakav problem. Mi ćemo sledeće godine gledati da budemo najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi“, kaže Vučić.
Da Srbija nastavlja borbu za otvaranje Klastera 3 iz Brisela poručuje i predsednica Narodne skupštine.
"Evropska komisija je ta koja je u prethodna četiri izveštaja, godišnja izveštaja o napretku, preporučila državama članicama Evropske unije da otvore klaster tri u pregovorima sa Srbijom. Sada je to do država članica i ja se zaista nadam i čini mi se da je kredibilitet Evropske unije tu sada upitan, dakle da je to izazov pred njima da se zaista taj klaster tri otvori“, ocenjuje Ana Brnabić predsednica Narodne skupštine.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-T3Omu4OtQU%3Fsi%3DsAjqEcZo8LsbhXX-&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"To je klaster gde mi najbolje stojimo, gde Srbija ima najveći stepen pripremljenosti. Kada bismo ga mi preveli na skali od 1 do 5, mi bismo tu imali 3,5. Mi tu zapravo imamo otvoreno već 5 od 8 poglavlja, a od tih 5 poglavlja, 2 je već privremeno zatvoreno“, za Marker navodi Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
Pristupni pregovori očitavaju se u šest klastera koji obuhvataju više pregovaračkih poglavlja. Dovoljno je da samo jedna država ne da zeleno svetlo za otvaranje klastera. Konkretno, klaster 3 obuhvata osam poglavlja koji se tiču konkurentnosti i inkluzivnog rasta.
Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji
Poglavlje 16 - oporezivanje
Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje
Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 25 - nauka i istraživanje
Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura
Poglavlje 29 - carinska unija
Srbija još nije otvorila poglavlja o medijima, oporezivanju i socijalnoj politici. Sagovornik Markera skeptičan je da će u finišu 2024. baltičke zemlje promeniti svoj stav.
"Isto ne vidim Švedsku i Finsku, a ni Holandiju koji su zaista, oni su od početka, pre svega Holandija, od početka bila jedna država koja je najviše insistirala na demokratiji, vladavini prava i država koja je najveći broj puta blokirala Srbiju, a i druge zemlje. Tako da ja ne vidim šta je moguće ponuditi u tim razgovorima među evropskim diplomatama tim državama da one promene stav“, kaže Dimitrov.
Osim ukoliko se ne desi nešto izuzetno važno na geopolitičkom nivou gde se stvari menjaju izuzetno brzo i u tom mešanju karata Srbija dobije džokera za dalji prolazak na ovoj rampi na evropskom putu.
Novinarka Jasmina Dobrilović&nbsp;

Srbija i dalje bez zelenog svetla za otvaranje Klastera tri (VIDEO)

Matković navodi da što se tiče akcize za gorivo, poljoprivredni proizvođači sa predstavnicima vlasti nisu pronašli zajednički jezik.
„Nismo se pomerili sa mrtve tačke, tako da tu i dalje ostaje refakcija od 50 dinara, dogovor je da od sledeće godine radimo i pričamo o tome“, dodaje Matković.&nbsp;
Vojvođanski ratari navode da su se od samog početka zauzeli stav za sistemska rešenja - &nbsp;robna berza i dizel bez akcize. Poljoprivrednici navode da imaju čvrst stav da će od sledeće godine to izvojevati zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Vladom.&nbsp;
„Oni imaju čvrst stav da će nas podržati jer uvideli su kakvih problema imamo što se tice berze otkupljivača i svega ostalog. &nbsp;Prošla Vlada nam je rekla da će stati na stranu poljoprivrednika, a sad opet imamo čvrst stav da će se i ova Vlada založiti za poljoprivrednike, pa na nama je da vidimo kako će to ići u sledećoj godini“, kaže Filipović Goran, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAiGqZf-yShs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njegovim rečima, bili bi zadovoljni da nam se formira berza, kao što je u Francuskoj ili Mađarskoj.&nbsp;
„Da imamo te cene koje imaju ratari u zemljama u okruženju. Mi smatramo da smo mi tu uvek oštećeni jer su kod nas uvek najniže cene. Mi se zalažemo za sistemska rešenja i taj dizel bez akcize da bude odmah dostupan na pumpi sto nam je predočeno da sledeće godine nije izvodljivo, ali 2026 misle da će moći da se ostvari“, zaključio je Filipović za Insajder.&nbsp;
Sagovornici Insajdera navode da će se narednih dana održati upravni odbori i skupštine udruženja poljoprivrednika, na kojima će članovi da glasanjem odluče da li će prihvatiti predloge Vlade Srbije.&nbsp;
Izvor: Insajder

Poljoprivrednici posle pregovora sa Vladom: O ponudi koju smo dobili odlučićemo u dogovoru sa članovima udruženja (VIDEO)

Predsednik Udruženja odgajivača goveda rase limuzin Srbije Miroslav Kiš za Insajder je rekao da sa predstavnicima Ministarstva upšte nisu razgovarali o povećanju subvencija, već su ministra Martinovića upoznali sa njihovim problemima, a od države traže da im se isplati ono što ranije obećano.&nbsp;
„Postoje problemi u isplatama poljoprivrednicima. Za nešto što smo konkurisali u martu, možemo da računamo tek na jesen, kada bude rebalans budžeta. Upoznati smo sa činjenicom da država u ovom trenutku nema para. Mi i ne tražimo više, već da nam se isplati ono što nam se duguje, da postoji kontinuitet i predvidivost isplata. Takođe smo ukazali na to da država treba da utvrdi ko je zaista poljoprivredni proizvođač, stočar, ratar, i ko to nije“, navodi Kiš.&nbsp;
Prema njegovim rečima, uzgajivači stoke od novog ministra očekuju da vodi jasno definisanu agrarnu politiku, za razliku od prethodnog sastava resornog ministarstva. &nbsp;Sagovornik Insajdera je ukazao na probleme fantomskih prijavljenih krava, i naveo da ne mogu ljudi iz javnog sektora, službenici, policajci, piloti, svi koji registruju gazdinstvo, da koriste državne subvencije, a da pri tom nisu pravi proizvođači.&nbsp;
<h2>Martinović: Srbija će nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda</h2>
„Država Srbija će nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda i da ulaže sredstva u razvoj govedarstva, kao jednu od ključnih oblasti srpske poljoprivrede“, rekao je posle sastanka ministar Aleksandar Martinović, a saopštilo Ministarstvo.&nbsp;
Martinović je ukazao da su tokom prošle godine premije za mleko i subvencije za mlečno govedarstvo povećane, te da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo niz mera koje su usmerene na unapređenje i povećanje stočnog fonda. Martinović je naveo da će se sa tom politikom nastaviti i u budućnosti, te da će povećanje stočnog fonda ostati jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije.&nbsp;
Sagovornici su se, kako se navodi u saoštenju, saglasili da je potrebno nastaviti sa strogom kontrolom uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u cilju zaštite domaće proizvodnje.&nbsp;
Martinović je sagovornicima zahvalio što su probleme, predloge i ideje izneli na konstruktivan i civilizovan način, još jednom naglasivši da je dijalog i bliska saradnja države i poljoprivrednika jedini način da se srpska poljoprivreda unapredi, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
On je podsetio na to da <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poljoprivrede-odgovorili-smo-na-zahtev-sedam-udruzenja-poljoprivrednika">Ministarstvo poljoprivrede</a> na godišnjem nivou izdvaja 900 miliona evra za subvencije po najrazličitijim osnovama, te predstavnicima ovih udruženja predočio da će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije uskoro organizovati javno slušanje na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta Republike Srbije i pozvao ih da u njemu uzmu aktivno učešće, istakavši pritom da će se zalagati za to da javna slušanja ovog tipa postanu praksa i da se održavaju dva puta godišnje.
Izvor: Insajder

Pregovori