U delu zaključaka o proširenju koji se odnosi na Srbiju navodi se da Savet prihvata ocenu Evropske komisije da je Srbija spremna za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) ali i ističe da će se vratiti pitanju otvaranja tog klastera nakon što zemlja načini značajan dalji napredak. 
 
Pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala, usklađivanje sa spoljnom politikom i sankcijama EU, sloboda izražavanja i nezavisnost medija i izborni proces oblasti su u kojima prema oceni Saveta Srbija nije ostvarila dovoljan napredak. 
 
Pozdravljajući to što je Srbija ponovo potvrdila da joj je integracija u EU strateški cilj, Savet je istakao da je značajno da zemlja pokaže snažnu političku volju i konzistentnost u sprovođenju reformi, kao i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU. 
 
Savet je pozdravio ukupan napredak Srbije u pretpristupnim pregovorima do sada i istakao da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i dalje određivati tempo pregovora. 
 
Takođe Savet ohrabruje Srbiju da pokaže više političke volje daljim ubrzavanjem reformi i isporučivanjem konkretnih rezultata, kao i da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila iz oblasti vladavine prava. 
 
Izrazivši duboku zabrinutost za situaciju na severu Kosova, Savet je pozvao Beograd i Prištinu da nastave održive napore za deeskalaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih postupaka koji bi mogli dovesti do tenzija i nasilja i da izbegavaju retoriku koja dovodi do podela. 
 
Savet je osudio nedavni napad na kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, izrazio očekivanje da će počinioci biti uhapšeni i privedeni pravdi i pozvao sve strane na punu saradnju s nadležnim organima. 
 
Nekoliko nekoordinisanih akcija Kosova, uključujući one usmerene protiv struktura i službi koje podržava Srbija, koje deluju na Kosovu, kako se navodi, negativno su uticale na kosovske Srbe i druge zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama. 
 
Savet takođe ponavlja snažnu osudu nasilnih postupaka demonstranata - kosovskih Srba demonstranata protiv građana, pripadnika Kfora, policije i medija 29. maja 2023 (kada su pkušali da spreče preuzimanje opština na severu Kosova posle izbora koje su bojkotovali) kao i nasilnog napada na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine na severu Kosova (u mestu Banjska). 
 
"Nasilje se ne može opravdati. Savet ponavlja očekivanje da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi uhapsila i hitno privela pravdi počinioce napada iz 2023. i ističe potrebu za potpunom odgovornošću, uz duboko žaljenje što Srbija nije preduzela dovoljne korake u tom pogledu", dodaje se. 
 
Savet očekuje od Srbije i Kosova da pronađu održivo rešenje za situaciju na severu Kosova koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane i podseća Srbiju na obaveze da poštuje sporazume iz Dijaloga tokom zakonodavnog procesa. 
 
Od Srbije i Kosova se očekuje da se u dobroj nameri uključe u dijalog uz posredovanje EU i da postignu sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja. 
 
"Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga su suštinski uslovi na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", navodi se u dokumentu. 
 
U zaključcima se navodi da se Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije i aneks za njegovu implementaciju iz 2023. godine, moraju &nbsp;u potpunosti poštovati i primeniti što je pre moguće bez preduslova, kao i sve druge obaveze iz dijaloga. 
 
"To uključuje osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na osnovu nacrta Statuta koji je stranama predstavio posrednik EU", dodaje se. 
 
Od Srbije se očekuje da pokrene inicijativu za priznavanje kosovskih dokumenata i simbola u skladu sa Sporazumom o putu normalizacije, kao i da se status struktura i službi koje podržava Srbija reši u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga i kosovskim zakonima. 
 
Savet EU je izrazio očekivanje za "blaogvremenu i brzu reintegraciju" kosovskih Srba "bez ikakvih preduslova Srbije, u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira", navodi se u zaključcima i dodaje da je Savet uzeo u obzir poziv Srbije kosovskim Srbima na učestvovanje na budućim izborima na Kosovu i njihovo vraćanje u kosovske institucije koje su napustili 2022. 
 
Savet je pozdravio to što su Srbija i Kosovo nedavno ponovo potvrdili svoju posvećenost procesu normalizacije i obećali konstruktivan angažman u tom procesu kako bi postigao napredak. Takođe je pozdravljeno zaključivanje komercijalnog sporazuma o snabdevanju električnom energijom na severu Kosova u decembru 2023. i međusobno priznavanje registarskih tablica u januaru 2024. godine. 
 
U zaključcima se navodi da je registrovan neki napredak u borbi protiv korupcije ali i ukazuje na ograničeni napredak u pravosuđu i borbi protiv organizovanog kriminala. 
 
Takođe, od Srbije se "kao prioritet od najveće važnosti" očekuje da pojača napore ka potpunom usklađivanju sa stavovima i restriktivnim merama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (CFSP), uključujući one prema Rusiji i Belorusiji. 
 
Savet takođe poziva srpske vlasti da se uzdrže od postupaka i izjava protivnih stavovima EU u oblasti spoljne politike i drugih strateških pitanja. 
 
Pozdravlja se humanitarna i druga pomoć Srbije Ukrajini i ohrabruje Srbija da nastavi dobru saradnju sa EU u sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU. 
 
Savet takođe pozdravlja kontinuirano aktivno učešće Srbije i njen značajan doprinos misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. 
 
Savet je izrazio zabrinutost zbog nedostatka napretka u unapređenju slobode izražavanja i nezavisnosti medija i pozvao Srbiju da sprovede usvojene medijske zakone i obezbedi dalje usklađivanje sa EU. Takođe je Srbija pozvana da se aktivno angažuje u sprečavanju i borbi protiv dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima. 
 
Istovremeno Savet ohrabruje Srbiju da obezbedi podsticajno okruženje i jača ulogu organizacija civilnog društva. 
 
Navodi se i da Srbija treba da obrati posebnu pažnju na puno poštovanje osnovnih prava, uključujući zaštitu najosetljivijih grupa, kao i nediskriminatorni tretman manjina. 
 
Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet je pozdravio dobar nivo pripremljenosti Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i ohrabruje zemlju da nastavi da radi na unapređenju kapaciteta za borbu protiv pritiska konkurencije i sprovodi neophodne strukturne reforme. 
 
Savet je takođe pozdravio unapređenu saradnju Srbije sa EU, posebno strateško partnerstvo o održivim sirovinama. 
 
Takođe je pozdravio posvećenost Srbije inicijativama regionalne saradnje i ohrabrio Srbiju da dodatno ojača dobrosusedske odnose i da doprinese stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. 
 
Posebno se naglašava važnost regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale. 
 
Ističe se da ne sme biti podrške i veličanja osuđenih ratnih zločinaca ili negiranja njihovihzločina. 
 
U zaključcima se podseća da je pravilno funkcionisanje demokratskih institucija osnovni element procesa pristupanja EU i ukazuje na izveštaje Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (ODIHR) o izborima iz decembra 2023. i juna 2024. 
 
Uz ocenu da izborni proces zahteva opipljiva unapređenja i dodatne reforme, Savet snažno ohrabruje Srbiju da sprovede preporuke OEBS/ODIHR i tela Saveta Evrope, uključujući one koje se odnose na ključne aspekte izbornog procesa, dodaje se. 
 
Srbija je u zaključcima pohvaljena za doprinos upravljanju mešovitim migracionim tokovima prema EU ali se naglašava potreba za daljim napretkom u postupcima azila i potpunom usklađenošću sa viznom politikom EU.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Savet EU će otvaranje Klastera 3 razmatrati kada Srbija ostvari značajan dalji napredak

Na evropskom putu Srbije, krajem ove 2024. godine došlo je do prepreke kada je reč o otvaranju Klastera 3. Očekivanja su da će Mađarska, kao predsedavajuća, u narednim danima ponovo na dnevni red staviti ovu temu. Srpskog predsednika ne iznenađuje rampa koja dolazi od komšija iz Hrvatske, dok ne razume identičan stav Bugarske.
"Boga pitaj šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A, za Hrvate sve razumem. Nemam tu veliki problem da shvatim“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.&nbsp;
Ukoliko dođe do međuvladine konferencije o otvaranju klastera ona bi trebalo da se održi u nedelji između 16. i 20. decembra.
"Ono što je izuzetno pozitivno, to je da je Nemačka apsolutno za otvaranje klastera 3. Dakle, Francuska i Italija su bili i ostali i hvala i Francuzima i Italijanima na podršci, govorimo o velikim zemljama i Nemačka im se pridružila. A sad, hoćemo li uspeti ili ne, kako da vam kažem... Hvala im ako nam otvore taj klaster 3, hvala im i ako ne otvore. Nikakav problem. Mi ćemo sledeće godine gledati da budemo najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi“, kaže Vučić.
Da Srbija nastavlja borbu za otvaranje Klastera 3 iz Brisela poručuje i predsednica Narodne skupštine.
"Evropska komisija je ta koja je u prethodna četiri izveštaja, godišnja izveštaja o napretku, preporučila državama članicama Evropske unije da otvore klaster tri u pregovorima sa Srbijom. Sada je to do država članica i ja se zaista nadam i čini mi se da je kredibilitet Evropske unije tu sada upitan, dakle da je to izazov pred njima da se zaista taj klaster tri otvori“, ocenjuje Ana Brnabić predsednica Narodne skupštine.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-T3Omu4OtQU%3Fsi%3DsAjqEcZo8LsbhXX-&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"To je klaster gde mi najbolje stojimo, gde Srbija ima najveći stepen pripremljenosti. Kada bismo ga mi preveli na skali od 1 do 5, mi bismo tu imali 3,5. Mi tu zapravo imamo otvoreno već 5 od 8 poglavlja, a od tih 5 poglavlja, 2 je već privremeno zatvoreno“, za Marker navodi Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
Pristupni pregovori očitavaju se u šest klastera koji obuhvataju više pregovaračkih poglavlja. Dovoljno je da samo jedna država ne da zeleno svetlo za otvaranje klastera. Konkretno, klaster 3 obuhvata osam poglavlja koji se tiču konkurentnosti i inkluzivnog rasta.
Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji
Poglavlje 16 - oporezivanje
Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje
Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika
Poglavlje 25 - nauka i istraživanje
Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura
Poglavlje 29 - carinska unija
Srbija još nije otvorila poglavlja o medijima, oporezivanju i socijalnoj politici. Sagovornik Markera skeptičan je da će u finišu 2024. baltičke zemlje promeniti svoj stav.
"Isto ne vidim Švedsku i Finsku, a ni Holandiju koji su zaista, oni su od početka, pre svega Holandija, od početka bila jedna država koja je najviše insistirala na demokratiji, vladavini prava i država koja je najveći broj puta blokirala Srbiju, a i druge zemlje. Tako da ja ne vidim šta je moguće ponuditi u tim razgovorima među evropskim diplomatama tim državama da one promene stav“, kaže Dimitrov.
Osim ukoliko se ne desi nešto izuzetno važno na geopolitičkom nivou gde se stvari menjaju izuzetno brzo i u tom mešanju karata Srbija dobije džokera za dalji prolazak na ovoj rampi na evropskom putu.
Novinarka Jasmina Dobrilović&nbsp;

Teme

Srbija i dalje bez zelenog svetla za otvaranje Klastera tri (VIDEO)

Matković navodi da što se tiče akcize za gorivo, poljoprivredni proizvođači sa predstavnicima vlasti nisu pronašli zajednički jezik.
„Nismo se pomerili sa mrtve tačke, tako da tu i dalje ostaje refakcija od 50 dinara, dogovor je da od sledeće godine radimo i pričamo o tome“, dodaje Matković.&nbsp;
Vojvođanski ratari navode da su se od samog početka zauzeli stav za sistemska rešenja - &nbsp;robna berza i dizel bez akcize. Poljoprivrednici navode da imaju čvrst stav da će od sledeće godine to izvojevati zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i sa Vladom.&nbsp;
„Oni imaju čvrst stav da će nas podržati jer uvideli su kakvih problema imamo što se tice berze otkupljivača i svega ostalog. &nbsp;Prošla Vlada nam je rekla da će stati na stranu poljoprivrednika, a sad opet imamo čvrst stav da će se i ova Vlada založiti za poljoprivrednike, pa na nama je da vidimo kako će to ići u sledećoj godini“, kaže Filipović Goran, predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAiGqZf-yShs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Prema njegovim rečima, bili bi zadovoljni da nam se formira berza, kao što je u Francuskoj ili Mađarskoj.&nbsp;
„Da imamo te cene koje imaju ratari u zemljama u okruženju. Mi smatramo da smo mi tu uvek oštećeni jer su kod nas uvek najniže cene. Mi se zalažemo za sistemska rešenja i taj dizel bez akcize da bude odmah dostupan na pumpi sto nam je predočeno da sledeće godine nije izvodljivo, ali 2026 misle da će moći da se ostvari“, zaključio je Filipović za Insajder.&nbsp;
Sagovornici Insajdera navode da će se narednih dana održati upravni odbori i skupštine udruženja poljoprivrednika, na kojima će članovi da glasanjem odluče da li će prihvatiti predloge Vlade Srbije.&nbsp;
Izvor: Insajder

Poljoprivrednici posle pregovora sa Vladom: O ponudi koju smo dobili odlučićemo u dogovoru sa članovima udruženja (VIDEO)

Predsednik Udruženja odgajivača goveda rase limuzin Srbije Miroslav Kiš za Insajder je rekao da sa predstavnicima Ministarstva upšte nisu razgovarali o povećanju subvencija, već su ministra Martinovića upoznali sa njihovim problemima, a od države traže da im se isplati ono što ranije obećano.&nbsp;
„Postoje problemi u isplatama poljoprivrednicima. Za nešto što smo konkurisali u martu, možemo da računamo tek na jesen, kada bude rebalans budžeta. Upoznati smo sa činjenicom da država u ovom trenutku nema para. Mi i ne tražimo više, već da nam se isplati ono što nam se duguje, da postoji kontinuitet i predvidivost isplata. Takođe smo ukazali na to da država treba da utvrdi ko je zaista poljoprivredni proizvođač, stočar, ratar, i ko to nije“, navodi Kiš.&nbsp;
Prema njegovim rečima, uzgajivači stoke od novog ministra očekuju da vodi jasno definisanu agrarnu politiku, za razliku od prethodnog sastava resornog ministarstva. &nbsp;Sagovornik Insajdera je ukazao na probleme fantomskih prijavljenih krava, i naveo da ne mogu ljudi iz javnog sektora, službenici, policajci, piloti, svi koji registruju gazdinstvo, da koriste državne subvencije, a da pri tom nisu pravi proizvođači.&nbsp;
<h2>Martinović: Srbija će nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda</h2>
„Država Srbija će nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda i da ulaže sredstva u razvoj govedarstva, kao jednu od ključnih oblasti srpske poljoprivrede“, rekao je posle sastanka ministar Aleksandar Martinović, a saopštilo Ministarstvo.&nbsp;
Martinović je ukazao da su tokom prošle godine premije za mleko i subvencije za mlečno govedarstvo povećane, te da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo niz mera koje su usmerene na unapređenje i povećanje stočnog fonda. Martinović je naveo da će se sa tom politikom nastaviti i u budućnosti, te da će povećanje stočnog fonda ostati jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije.&nbsp;
Sagovornici su se, kako se navodi u saoštenju, saglasili da je potrebno nastaviti sa strogom kontrolom uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u cilju zaštite domaće proizvodnje.&nbsp;
Martinović je sagovornicima zahvalio što su probleme, predloge i ideje izneli na konstruktivan i civilizovan način, još jednom naglasivši da je dijalog i bliska saradnja države i poljoprivrednika jedini način da se srpska poljoprivreda unapredi, dodaje se u saopštenju.&nbsp;
On je podsetio na to da <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poljoprivrede-odgovorili-smo-na-zahtev-sedam-udruzenja-poljoprivrednika">Ministarstvo poljoprivrede</a> na godišnjem nivou izdvaja 900 miliona evra za subvencije po najrazličitijim osnovama, te predstavnicima ovih udruženja predočio da će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije uskoro organizovati javno slušanje na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta Republike Srbije i pozvao ih da u njemu uzmu aktivno učešće, istakavši pritom da će se zalagati za to da javna slušanja ovog tipa postanu praksa i da se održavaju dva puta godišnje.
Izvor: Insajder

Proizvođači mleka i odgajivači goveda nakon razgovora s ministrom: Tražimo da nam se isplati ono što je obećano

Pregovori

Savet EU će otvaranje Klastera 3 razmatrati kada Srbija ostvari značajan dalji napredak

Srbija i dalje bez zelenog svetla za otvaranje Klastera tri (VIDEO)

Poljoprivrednici posle pregovora sa Vladom: O ponudi koju smo dobili odlučićemo u dogovoru sa članovima udruženja (VIDEO)

Proizvođači mleka i odgajivači goveda nakon razgovora s ministrom: Tražimo da nam se isplati ono što je obećano