Profesor Krstić za Insajder: Za mirovne ugovore o ratu u Ukrajini - bitne konkretne odredbe (VIDEO)

Milan Krstić kaže da je ovakav vid sastanka telefonskim putem specifičan, ali da to ne znači da je nemoguće usaglasiti saopštenja. On smatra da sa obe strane “postoji razumevanje za to da je bitna komunikacija i sa sopstvenom publikom u svojim državama i sa trećim akterima koji su zainteresovane strane, a ne učestvuju u ovim pregovorima”.

“Verovatno je dogovoreno ili prećutno dozvoljeno da postoji ta konstruktivna dvosmislenost, kako mnogi vole da kažu, u saopštenjima koje će biti izdata. Verujem da su sve te teme adresirane, ali očigledno nisu sve dogovorene. Da su sve dogovorene, bile bi onda sadržane u oba saopštenja. Problem je ako u nekoj narednoj fazi, kada se dođe do nekih konkretnih dogovora, i dalje imamo dvosmislene odredbe, to je bio recimo slučaj sa mirovnim ugovorom za Nemačku, kada nije jasno da li je bilo zabranjeno da se NATO uopšte širi na istok ili samo drži svoje trupe u istočnoj Nemačkoj i vidimo da je to dugoročno dovelo zapravo do različitih tumačenja, pa i do straha Rusije od širenja NATO i to je možda jedan od generatora svega ovoga što se sada dešava”, objašnjava profesor FPN-a.

On ističe da su za mirovne ugovore i za šire dogovore vrlo bitne konkretne odredbe, a da u prelaznim fazama nekada to možda može da bude i taktički korisno - da se prećute neke razlike. 

Profesor Milan Krstić smatra da ovaj razgovor može da se posmatra i kao dobar, ali i kao fasada za javnost u komplikovanim pregovorima.

"Možda zvuči takođe kao konstruktivna dvosmislenost, ali jeste fasada za javnost, ako uzmemo u obzir da su najave bile kako će da se vrlo brzo postigne primirje, što je Donald Tramp olako, rekao bih, obećavao. U tom smislu ovo jeste fasada, jer ovo je mnogo daleko od toga. Ali ako bismo gledali realno šta je bila početna tačka, dakle ne šta je bilo ono što je Tramp obećavao, nego šta je bila početna tačka, ovo jeste neki korak unapred. I ja zaista mislim da mora da se razgovara i da je greška bila što nisu postojali nekakvi kanali razgovora za vreme Bajdenove administracije. Bilo je u Istanbulu, kada su ukrajinska i ruska strana razgovarale, ali nakon toga su se obe strane odlučile, očigledno, za rat”, rekao je za Insajder Krstić.

Komentarišući poziciju Ukrajine, Profesor FPN-a govori da je “Ukrajina očigledno sekundarni akter” u ovom slučaju.

“Međutim, ne treba zaboraviti da ipak na kraju bez saglasnosti Ukrajinaca, ne može zaista da stane rat. Iako je očigledno da Ukrajinci nisu oni koji će imati dirigentsku palicu u ovim pregovorima, ovo nisu u ovom trenutku tet-a-tet pregovori, Amerika je tu neki posrednik zapravo između Kijeva i Moskve. Ipak, treba računati na to da Ukrajinci moraju da kažu da rat staje i takođe da Evropska Unija mora da se usaglasi sa tim, imajući u vidu da postoje indicije da bi Evropska Unija mogla da, u slučaju da Amerikanci zaista obustave vojnu pomoć, kompenzuje određenim, povećanim izdacima Ukrajini, zapravo, to što gube od Vašingtona”, pojašnjava Krstić za Insajder. 

On dodaje da to ne znači da Evropska unija (EU) može da kompenzuje sve. Objašnjava da EU ne može da ponudi alternative kakvu daje Amerika, kao što je Starlink sistem koji Ukrajina koristi. Ipak, kako navodi, mora se uzeti u obzir i šta će reći Brisel, koji je, kaže, “najmanje bitan akter u ovoj priči”. Međutim, objašnjava da će se u narednim fazama pregovora videti ostali akteri i da ima indikacija da bi i Brisel mogao više da “ubaci svoju kožu u igru”.

Kaja Kalas je rekla da telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa pokazuje da Rusija nije spremna da pravi „ustupke“ oko Ukrajine, kao i da je ruski zahtev za prekid zapadne vojne pomoći Kijevu neprihvatljiv.

“Mislim da je ovo upravo signal Kijevu, dakle ukoliko Amerika reši da prekine pomoć, mi ćemo kompenzovati, mislim da je to zapravo primarni cilj izjave Kaje Kalas, sa jedne strane. Sa druge strane, naravno da je to neki zahtev koji je oštar, ali Vladimir Putin i Rusija kreću sa maksimalističkim zahtevima. Uostalom, to im je omogućeno u ovom trenutku. Ne znači da su oni u apsolutnoj prednosti, ali imaju blago napredovanje na frontovima. Očigledno da je došlo do redefinisanja pozicije na zapadu. Sve veća skepsa koliko dugo je ovakva situacija održiva, naročito u Americi”, rekao je Milan Krstić 

Profesor FPN-a smatra da Putinu najviše odgovara u ovom trenutku da je energetska infrastruktura zaštićena i sa njegove strane, zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske elektrane i u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom i u samoj Ruskoj federaciji, tako da to “odgovara obema stranama”.

“Tako da je to nešto što u ovom trenutku govori o obe strane. Za ovo ostalo, verovatno bi Rusija tu dala malo veći ustupak, imajući u vidu da pod pojmom civilne infrastrukture ili infrastrukture dualne namene, možemo da podrazumevamo bukvalno sve. I sad, da bismo došli do dogovora u vezi sa tim, zaista bi moralo da se precizira na šta se konkretno misli. Takav dogovor, nakon jednog telefonskog razgovora od sat i po, nije bilo ni realno očekivati, ali ne isključuje mogućnost da se i to desi u nekoj od narednih faza. Najavljeno je da će se nastaviti i na terenu u Saudijskoj Arabiji putem radnih grupa, a i telefonski”, navodi Krstić.

Profesor Milan Krstić osvrnuo se i na odluku američkog Federalnog sudije o blokiranju Agencije za efikasnost Vlade na čijem je čelu Ilon Mask; i objašnjava da bi jedan od zadataka sudske vlasti trebalo da bude kontrolisanje izvršne vlasti, u američkom ustavu, ali i kod nas.

“Ovo nije prva odluka koju su doneli američki sudovi, kojima je suspendovana ili obustavljena neka od direktiva koje je potpisao predsednik Tramp. To pokazuje, dakle, da je vladavina prava na prvom mestu. Dakle, da niko ne može, bez obzira koliku god podršku ima u narodu, a predsednik Tramp je nesumnjivo ima, da vlada mimo zakona, mimo ustava Sjedinjenih Američkih Država”, rekao je za Insajder profesor. 

Sa druge strane, on pravi paralelu sa funkcionisanjem sudske vlasti u Srbiji. Objašnjava da je “evidentno postojala primena nečega protiv građana”, ali da Tužilaštvo ne reaguje.

“To smo svi mogli da vidimo na snimcima, a Tužilaštvo ne reaguje ili se bavi samo time da li je bio u pitanju zvučni top, sužava se na jedan instrument i da li je on upotrebljen, oko čega su organi vlasti imali potpuno kontradiktorne izjave. Isto tako imamo da nisu ispunjeni, od strane Tužilaštva, zahtevi koje su studenti uputili u vezi sa procesuiranjem onih koji su ih napadali kod FDU. Dakle, očigledno je da kod nas nemate takve delotvorne institucije i to je najveći problem i zbog toga mislim da dokle god se to ne promeni, ovi studentski zahtevi će biti nešto što okuplja najveći broj građana kod nas i što je najveća društvena snaga u zemlji”, zaključuje profesor Milan Krstić.

Izvor: Insajder