U neizvesnost <a href="https://insajder.net/prenosimo/sapic-raspisao-izbore-u-17-beogradskih-opstina-za-2-jun">najnovijih izbora</a>, opoziciji koja je podeljena na one koji su za bojkot izbora (ali samo u određenim mestima) i one kojima su tek proglašene liste na "klizavom zakonskom terenu", ovoga puta ni vlast ne izbacuje poznate ličnosti kao glavni adut u kratkoj kampanji za izbore zakazane za 2. jun. Da li zbog činjenice da angažovanje javnih ličnosti u kampanjama nije presudno za birače ili su "ispucani" svi oni koji bi javno podržali neku političku opciju, ili su stranke ovoga puta spremne da preko svojih politika afirmišu građane da baš za njih glasaju?! Neodlučnim biračima odluku za koga će glasati sigurno mogu "pojačati" upravo javne ličnosti sa kojima se identifikuju. U zavisnosti od toga koje su sve ličnosti uključene u kampanju zavisi i koliki će biti njihov doprinos. Generalno, njihov uticaj je bitan i važan, ocenjuje za Insajder programski direktor CeSID-a, Ivo Čolović. "Važan je zbog toga što na taj način političke partije često prikrivaju neke svoje nedostatke angažujući javne ličnosti koje bi mogle donekle da im poprave rejting u javnosti. Poznato je da je naša javnost dosta kritična prema političarima i političkim partijama, pa zbog toga i angažovanje nekih popularnih javnih ličnosti često može da sakrije te nedostatke i da te ličnosti istakne u prvi plan, a da se zanemari ponekad i politika određenih političkih opcija koje to rade", ocenjuje Čolović. Tako je nekim glasačima, a to političari veoma dobro znaju, važnija određena javna ličnost nego politika koju zastupa neka stranka. No, to često i dovodi u zabludu jer u prvom planu nisu politička rešenja nego uspesi koje u svom profesionalnom radu ima javna ličnost. Viđali smo i da se poznati nalaze i na izbornim listama, a ne samo u kampanjama. "Samim tim uvodimo amatere u politiku, dajemo im previše na značaju, a oni se često i ne bave poslom za koji su izabrani od samih građana, pa prosto pokriju listu ili stranku na nekim izborima, kasnije se povuku i opet neke druge ličnosti upravljaju politikom i državom. Na ovaj način, oni su obavili svoj cilj tako što su izvukli nekog neodlučnog ili privukli pažnju i glas nekog ko možda nikada ne bi podržao tu političku opciju", objašnjava sagovornik Insajdera. Na decembarskim izborima prošle godine više od 2.000 poznatih ličnosti, među kojima profesori, lekari, sportisti, glumci, estradni umetnici, podržali su listu Srpske napredne stranke "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane". Na listi se našao i NBA košarkaš Nikola Jokić sa braćom, ali i golman Milan Borjan, fudbaler Duško Tošić, akademici Svetomir Arsić Basara i Dragan Simeunović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240509070532_613d0545725e5ec30315610331cdcea259ac4ee45792736a7ecc026bf23c4d25.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240509070532_613d0545725e5ec30315610331cdcea259ac4ee45792736a7ecc026bf23c4d25" data-rendition-name="original" width="6000" height="4000" loading="lazy" alt="Nikola Jokić"><figcaption>Nikola Jokić, foto: Tanjug/AP Photo/David Zalubowski</figcaption></figure>  Na istim izborima ni opozicija nije ostala usamljena. Tako je grupa javnih ličnosti predstavljena <a href="https://insajder.net/prenosimo/inicijativu-proglas-do-21-00-potpisalo-112-604-osoba">inicijativom "ProGlas"</a> pozvala građane da izađu na izbore i "vrate suverenitet". Kako su tada navodili, namera im je da podstaknu proces u kom će se svi u punom kapacitetu angažovati na promeni koja je u Srbiji nužna i obnovu demokratskog poretka, pravnih i političkih institucija, kao i duha slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica. Na predstavljanju inicijative, glumac Dragan Bjelogrlić, između ostalog, rekao je da potpisnici ProGlasa nemaju političkih ambicija.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023122612128_25657ba2b86a73bb6da477167b6ac92653bd763065ec71491e3aebe354c78b34.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2023122612128_25657ba2b86a73bb6da477167b6ac92653bd763065ec71491e3aebe354c78b34" data-rendition-name="original" width="5120" height="3416" loading="lazy" alt="Proglas"><figcaption>Konferencija za novinare ProGlasa Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  "I to na neki način predstavlja skrivanje od bavljenja ozbiljnom politikom. Radi se o ljudima koji imaju ideju šta im se ne dopada i šta su problemi sa kojima se društvo susreće, ali nemaju rešenja za iste i najčešće se svode na kritičare društva, što je na neki način, najlagodnija moguća pozicija. Vi se istovremeno, ne bavite politikom, veliki ste kritičar, prevashodno vlasti, a sa druge strane niste spremni da učestvujete u političkoj borbi. Ova vrsta aktivizma nije baš, da je tako nazovem, nije korektna ni prema ljudima koji se možda slažu sa vašim idejama, a kojih očigledno ima", mišljenje je programskog direktora CeSID-a. Čolović podvlači da vlast jeste najodgovornija pa je samim tim i svaka kritika prema vlastima nešto što je i očekivano i normalno, ali takvim svojim javnim nastupima, hteli to ili ne, javne ličnosti daju podršku opoziciji. "Ovakvi nastupi, u kojima oni često manje govore o svojoj profesiji, a više govore o politici, zbunjujuće deluju na građane koji više ne prave razliku između njih i političara, što dodatno degradira političke partije i njihov rezutat, jer o politici govore oni ljudi koji se tim poslom ne bave, nemaju rešenje za probleme i koji se verovatno neće ni pojaviti na izborima", analizira Čolović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231230131252_9c2ace4d86e09308ac9c6caab05dcd13b37a791e4c80d4be0382906c336e5f4f.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231230131252_9c2ace4d86e09308ac9c6caab05dcd13b37a791e4c80d4be0382906c336e5f4f" data-rendition-name="original" width="1600" height="1200" loading="lazy" alt="proglas protest"><figcaption>Foto: Insajder</figcaption></figure>  <a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-do-3-juna-se-necemo-pojavljivati-u-javnosti-nastavak-borbe-za-sistemske-promene-nakon-toga">Inicijativa "ProGlas"</a>, koja je građane pozivala na masovan izlazak na decembarske izbore, saopštila je da se do 3. juna neće pojavljivati u javnosti, te da će posle toga nastaviti borbu za sistemske promene u društvu. Kako to sada možemo da razumemo? "Možemo da razumemo kao eventualno neki uvod za ulazak ProGlasa u politiku kroz formalnu transformaciju ovog pokreta u politički pokret, eventulano političku partiju ili makar deo neke postojeće partije. Njihova trenutna uzdržanost po pitanju odnosa prema izlasku na izbore ili bojkota istih ukazuje na oprez u komunikaciji i eventualne pripreme za neki naredni period, za neke narodne izbore na kojima bi mogli predstavljati neku novu opciju koja bi mogla da bude alternativa trenutnim političkim partijama koje su kod nas na sceni", navodi Čolović za naš portal. <a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-do-3-juna-se-necemo-pojavljivati-u-javnosti-nastavak-borbe-za-sistemske-promene-nakon-toga">Ćutnja "ProGlasa</a>" po pitanju izlaska na junske izbore, prema Čolovićevom mišljenju, može biti opravdana time da izborni uslovi nisu poboljšani onako kako su oni očekivali ili zagovarali, ali se ne može reći da su oni baš ti koji direktno podržavaju<a href="https://insajder.net/prenosimo/dilas-necemo-pozivati-gradane-na-bojkot-predstojecih-izbora"> ideju bojkota</a>. "Ne treba isključiti mogućnost da i unutar ProGlasa, koji nije neki koherentni politički pokret, postoje različite ideje viđenja onoga što nas očekuje 2. juna i da će po okončanju tog izbornog procesa imati ideju šta i kako da se postave u narednom periodu. To pokret koji nema infrastrukturu i kog nose upravo javne ličnosti, koji se bave određenim profesijama, ali nisu profesionalni političari. Nije isto kada imate Dragana Bjelogrlića koji je glumac i Dragana Bjelogrlića koji je političar. U momentu kad postane političar, to je potpuno druga priča i potpuno drugačiji odnos će biti prema njemu i od strane političkih protivnika, ali i od strane građana", siguran je Čolović.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023122617120_c35cc929fc2162fa136cc22822f8c348bd30caf232d7139de0a8c0d92c8741b8.jpg" data-media-id="editor_8" data-image-id="2023122617120_c35cc929fc2162fa136cc22822f8c348bd30caf232d7139de0a8c0d92c8741b8" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Dragan Bjelogrlić GREMLIN"><figcaption>Dragan Bjelogrlić, foto: Srđan Ilić </figcaption></figure>  <h2>Kako kad i kako za koga</h2> Ne treba zaboraviti na činjenicu da je bilo i onih koji su se jedno vreme zalagali za jednu da bi potom podršku davali nekoj drugoj političkoj opciji. "Nisu to samo javne ličnosti, mi se susrećemo sa identičnim ponašanjem i među političarima. Ne jedan političar koji se nekada zalagao za jednu ideju, danas podržava nešto potpuno drugo bez toga da trpi neke naročito velike posledice u javnosti. Ključna stvar je to kako će javnost percipirati njihov rejting posle takvih preletanja, da li će ih uzimati za ozbiljno ili ne, i koliko će kasnije ta njihova podrška nekom drugom ili trećem vredeti. To je veliko pitanje, ali opet kažem to je na javnosti da ona mora da bude ta koja će da shvati da ta određena ličnost često menja strane i da se zapita da li njeni stavovi po političkim pitanjima vrede ili ne", zaključuje sagovornik Insajdera. Na najavu <a href="https://insajder.net/prenosimo/pokret-kreni-promeni-izlazi-samostalno-na-beogradske-izbore">Save Manojlovića da će učestvovati na izborima 2. juna</a> nije izostala podrška poznatih. Njegovu kandidaturu za gradonačelnika Beograda podržali su glumci Vesna Čipčić, Milan Caci Mihailović i Hadži Nenad Maričić.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024042415040_dd0830a269c88e3262d753799c5019198e41d297ab0e8f496c5311591ebffc69.jpg" data-media-id="editor_10" data-image-id="2024042415040_dd0830a269c88e3262d753799c5019198e41d297ab0e8f496c5311591ebffc69" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Kreni promeni Savo Manojlović Vesna Čipčić GREMLIN"><figcaption>Vesna Čipčić. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Svako javno istupanje sa sobom bi trebalo da nosi i odgovornost. Sasvim je jasno da se popularnost javnih ličnosti koristi kako bi se pridobila politička korist onim strankama koje ulaze u izbornu trku. Dosta toga zavisi i od samog izbora poznatih jer teško da konzervativni kandidat podrškom npr. gej osobe može lako privući glasove iz te populacije. S druge strane, ima i onih koji posle podrške opciji koja je na vlasti na neki način budu i nagrađeni te i zvanično uđu u politiku. Jedan od poslednjih primera je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dejan-ristic-preuzeo-duznost-ministra-informisanja-i-telekomunikacija-od-mihaila-jovanovica">novi ministar u srpskoj vladi, Dejan Ristić</a> koji je sa pozicije direktora Muzeja žrtava genocida dobio resor za informisanje i komunikacije.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240430130416_de42601522892284cbcacf620e60aaeca764a2dd589c26eee466e70e74ba0ced.jpg" data-media-id="editor_12" data-image-id="20240430130416_de42601522892284cbcacf620e60aaeca764a2dd589c26eee466e70e74ba0ced" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dejan Ristić GREMLIN"><figcaption>Dejan Ristić. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  <h2>Šta to beše Apel 100, seća li se ko?</h2> Sada već davne 2016. godine pojavio se i "Apel 100" kojim su javne ličnosti, među kojima su književnici, novinari, glumci i profesori, apelovali na tadašnjeg zaštitnika građana <a href="https://insajder.net/arhiva/price/predsednicki2017/jankovic-u-novom-pazaru-pravila-moraju-da-vaze-za-sve">Sašu Jankovića da se kandiduje za predsednika Srbije </a>kao nestranačka ličnost i pozvali demokratski orijentisane građane i stranke da podrže tu inicijativu.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230411130448_420c6b7dfb119ebb5dc75715692af56fe2810a5902d7ffaa338695e21aa47d7e.jpg" data-media-id="editor_14" data-image-id="20230411130448_420c6b7dfb119ebb5dc75715692af56fe2810a5902d7ffaa338695e21aa47d7e" data-rendition-name="original" width="1500" height="1052" loading="lazy" alt="Saša Janković"><figcaption>Saša Janković. Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>  Janković je prihvatio kandidaturu, pobedu je odneo i sadašnji predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Ostalo je istorija, osim imena potpisnika "Apela 100". Među njima ima onih koji su i dalje aktivni po pitanju javnih nastupa od inicijative do inicijative. Dok su drugi, možda oročeno, prestali da se javno zalažu u političkom smislu. Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Koliki je uticaj javnih ličnosti na birače

“ProGlas je 30. decembra, zajedno s hiljadama građana, poručio da “ne pristaje” na poniženje prouzrokovano izbornom krađom na decembarskim izborima. U tom duhu narednih meseci uložili smo ogromne napore da u zajedničkom frontu sa ujedinjenom opozicijom izborimo minimum uslova za slobodne i poštene izbore. Bili smo na dobrom putu da to postignemo. Na našu veliku žalost, u kritičnom trenutku, jedinstvo opozicije je narušeno”, navodi se u saopštenju.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/proglas-zahtevi-opozicije-su-minimalni-izborni-uslovi">ProGlas</a> ističe da takve odluke političkih stranaka smatra izuzetno lošim ishodom.&nbsp;
“Uvek smo se prevashodno obraćali onom delu biračkog tela koji je za promene. Sada kada su i ti birači podeljeni, smatramo da bi svako naše delovanje bilo protumačeno u odnosu na te nove podele, a arbitraža ili puko učestvovanje u dnevnopolitičkoj borbi nikada nije bio, niti će biti naš cilj”, kažu iz ProGlasa.
ProGlas navodi da su u inicijativi uvereni da će biti potrebno mnogo napora da se građani ponovo okupe u jedinstven front borbe za istinske promene u Srbiji, te da će se tome posvetiti u narednom periodu.&nbsp;
“Zbog svega toga, ProGlas se u skladu sa svojim principima, do trećeg juna neće pojavljivati u javnosti. Nakon toga nastavljamo borbu za sistemske promene u ovom društvu”, zaključuje se u saopštenju.&nbsp;
&nbsp;Izvor: ProGlas, Insajder&nbsp;

Prenosimo

ProGlas: Do 3. juna se nećemo pojavljivati u javnosti, nastavak borbe za sistemske promene – nakon toga

Ta inicijativa je obrazložila da minimalni izborni uslovi podrazumevaju reviziju biračkog spiska, elementarni medijski pluralizam na Javnom servisu i održavanje svih preostalih lokalnih izbora u jednom danu.
"<a href="https://insajder.net/prenosimo/nastavljen-rad-kolegijuma-u-skupstini-srbije-o-izbornim-uslovima">Odbijajući minimalne izborne uslove</a> koje su predložili koalicije Srbija protiv nasilja i NADA, vlast je pokazala da ne prihvata slobodne izbore koji bi omogućili ravnopravno učešće svih političkih aktera i koji bi predstavljali istinski izraz narodne volje", naveo je ProGlas u saopštenju.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVHDr-7ic9VM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Dodali su da ovakvim postupkom vlast produbljuje ozbiljnu višemesečnu političku krizu u Srbiji nastalu zbog "dramatičnih neregularnosti" na izborima koji su održani 17. decembra 2023. godine, kojima je svedočila i domaća i međunarodna javnost.
ProGlas je pozvao sve političke aktere, grupe građana i pojedince da se uključe u borbu za slobodne i demokratske izbore.
Izvor: Beta

ProGlas: Zahtevi opozicije su minimalni izborni uslovi

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu <a href="https://insajder.net/emisije/u-krugu-porodice/u-krugu-porodice-filip-i-vanja-ejdus">Filip Ejdus</a> je u utorak &nbsp;u Nišu najavio da će ProGlas narednih dana prireditu nekoliko tribina u Beogradu i Novom Sadu.
Podsetio je da se ProGlas posle decembarskih izbora usmerio ka borbi za slobodne i poštene izbore i da u tom okviru zainteresuje i ohrabri studente da izađu na svoje izbore za studentske parlamente početkom aprila. 
 
 Ejdus je podsetio da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/inicijativu-proglas-potpisalo-skoro-165-000-osoba">ProGlas </a>potpisalo 200.000 ljudi, od kojih su 10.000 studenti.
Rekao je da su u ProGlasu "posle razotkrivanja" veza studentskih i nekih nevladinih organizacija koje su, kako je kazao, učestvovale u kupovini glasova za decembarske izbore u Srbiji, shvatili da je "ulog mnogo veći nego što su mislili" jer, pored ostalog, studenti imaju 20 odsto glasova u naučno-nastavnim većima, biraju dekane, usvajaju finansijske planove...
Kazao je da na FPN u Beogradu jedna lista koja je učestvovala sama na prethodnim izborima i uzela sva mesta u studentskom parlamentu, kao monopolista "stoji na vratima i ne dopušta nikom drugom da se uopšte kandiduje na izborima" za taj parlament, a tako je i na ostalim fakultetima beogradskog Univerziteta.
Pošto je odziv na izborima za studentski parlament bio osvega 10 odsto, "rešili smo da tu 'upalimo svetlo' i pozovemo studente da za početak izađu na izbore" - kazao je Ejdus i istakao da će veća izlaznost značiti da će legitimitet studentskih parlamenata biti manje upitan.
Student FPN u Beogradu Pavle Cicvarić je rekao na tribini u Nišu da na tom fakultetu političkoj organizaciji "Demos" nije dozvoljeno da se registruje i učestvuje na predstojećim izborima za studentski parlament.
Povodom toga što su na prethodnim izborima za studentski parlament imali samo jednu listu, kazao je da postoji "jedna elita" - "oligarhija studenata koji drže monopol nad izbornim sistemom".
"Njima je mnogo stalo da zapravo ne postoji konkurencija. Mi na mikro-nivou ne možemo da sprovedemo to što bi trebalo da se praktikuje u državi", ukazao je Cicvarić.
Po njegovom mišljenju, zbivanja na fakultetima i način rada studentskih parlamenata i Univerziteta u Beogradu treba posmatrati kroz okvire trenutne vlasti, ali na mikro-nivou.
"Oni žele što više apstinenata, žele da što manje studenata izađe na izbore i žele da ljudima 'ogade' same izbore, da ljudi ne žele da se 'valjaju u blatu', iako verujem da to nije blato već studentska borba" - naglasio je Cicvarić.
Student Pravnog fakulteta u Nišu Dimitrije Dimić je rekao da se informacije o izborima za studentski parlament drže u tajnosti "da bi 'elita' studenata ostala 'elita', naravno poslušna režimu".
Profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu Tatjana Stefanović Stanojević je rekla da su izbori za studentske parlamente "ozbiljna igra" i da to već dugo traje.
Uloga profesora, navela je, "jeste da - kako bi rekao naš kolega iz Hrvatske - ne samo da studente 'informiramo' već i da ih formiramo" jer je važno da studenti imaju stav povodom svih društvenih zbivanja pošto su oni intelektualna budućnost Srbije. 
 
 Stefanović Stanojević je dodala da profesori moraju da svojim primerom pokažu studentima kako da iskažu stav i da budu dvoljno glasni, a "ukoliko se dovoljno ne čuje njihov glas, odgovornost je i naša".
"Ukoliko nas 'skuvaju' u onom čuvenom eksperimentu s kuvanjem žabe, neće ni oni (studenti) 'iskočiti iz te vode' - i oni će 'ostati u vodi' " koja ključa - zaključila je Stefanović Stanojević.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

ProGlas tribinom u Nišu krenuo u ohrabrivanje studenata za studentske izbore

U saopštenju Dveri se navodi da je od velike važnosti što ta <a href="https://insajder.net/prenosimo/srbija-protiv-nasilja-i-nada-potpisale-dogovor-za-slobodne-i-postene-izbore-sa-proglasom">inicijativa</a> nije ideološki obojena, već govori o neophodnosti popravljanja izbornih uslova.
"Srbija u ovom trenutku nema pravi demokratski sistem u kome bi građani slobodno birali svoje predstavnike u izbornim utakmicama, već se na veliki broj njih vrši pritisak da zaokruže vladajuću Srpsku naprednu stranku. Ako tome dodamo da su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom pod direktnom kontrolom vladajućeg režima, jasno je da većina građana ne može ni da se adekvatno informiše", navodi se u saopštenju.
Dveri navode da je njihov stav, što se tiče lokalnih izbora u Beogradu, "da nijedan opozicioni glas ne sme ostati ispod cenzusa kako se ne bi ponovila situacija iz prethodna dva izborna ciklusa kada je opozicija u ukupnom zbiru glasova odnosila pobedu, ali nijednom nije mogla da formira vlast jer su pojedine opozicione liste ostajale ispod cenzusa".
Izvor: Beta

Dveri: Pružamo podršku inicijativi ProGlasa za slobodne i poštene izbore

Jovanović je novinarima ispred RTS-a rekao da generalni direktor ima rok od 30 dana da odgovori na prigovor, odnosno da javni servis obezbedi istinito, pravovremeno i objektivno informisanje građana.
Ukoliko to ne bude slučaj, Jovanović je poručio da će ProGlas pozvati građane da svako od njih podnese prigovor RTS-u.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DQMjVBDtEn50&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Pozvaćemo građane da se pojedinačno, u što većem broju, obrate individualnim prigovorima RTS-u i da na taj način javni servis, koji ima nacionalnu pokrivenost, obezbedi ono što je zahtev medijskog pluralizma i jedan od minimalnih zahteva za poboljšanje izbornih uslova na svim budućim izborima", istakao je Jovanović. &nbsp;
Prigovor je pravno sredstvo i tiče se pružanja javnih usluga, a RTS pruža usluge izveštavanja i informisanja, objasnio je Jovanović. &nbsp;
"Pošto se prigovor, prema slovu zakona, podnosi za period od 15 dana kada pružalac ne pruža svoju uslugu na adekvatan način, u našem prigovoru je obuhvaćeno izveštavanje RTS-a o Rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji, odnosno neizveštavanje RTS-a o konferenciji za novinare ProGlasa na kojoj su izneti minimalni uslovi za sve buduće izborne postupke", dodao je on. &nbsp;
Jovanović je dodao da su prigovori samo jedan od koraka ProGlasa i ta inicijativa će početkom marta imati gotov film koji pokriva događaje u vezi sa, kako kaže, izbornom krađom od 17. decembra, dok će uskoro krenuti i sa tribinama po opštinama u kojima predstoje lokalni izbori. &nbsp;
Prema njegovim rečima, taj film će, ukoliko se do njegovog objavljivanja Ustavni sud ne oglasi o inicijativama za poništavanje izbora, biti dostavljen kao naknadni materijal. &nbsp;
"U zahtevima koji su predati sasvim je dovoljno dokaza o izbornoj krađi", smatra Jovanović.
Izvor: FoNet&nbsp;

ProGlas

Koliki je uticaj javnih ličnosti na birače

ProGlas: Do 3. juna se nećemo pojavljivati u javnosti, nastavak borbe za sistemske promene – nakon toga

ProGlas: Zahtevi opozicije su minimalni izborni uslovi

ProGlas tribinom u Nišu krenuo u ohrabrivanje studenata za studentske izbore

Dveri: Pružamo podršku inicijativi ProGlasa za slobodne i poštene izbore

ProGlas podneo prigovor RTS-u zbog "nekvalitetnog pružanja javne usluge" (VIDEO)