Tramp protiv pojedinih američkih univerziteta - Harvardu zamrznute finansije (VIDEO)
Problemi na relaciji država - Univerzitet nisu aktuelni samo u Srbiji već i u Sjedinjenim Državama. Ipak, blokada nema, a nastava se odvija normalno iako može doći do poteškoća. Naime, Harvard, jedan od najprestižnijih univerziteta u svetu ostao je bez više od dve milijarde dolara državnog novca nakon što je administracija Donalda Trampa odlučila da zamrzne ta sredstva jer se Harvard oglušio o zahteve vlasti. Po povratku u Belu kuću, Donald Tramp je odlučan da se obračuna sa viskoškolskim ustanovama za koje smatra da su leglo antiameričkih stavova, a posebno oni univerzitetski kampusi na kojima se protestovalo protiv poteza države i naročito - rata u Gazi. Nekoliko univerziteta prošle nedelje dobilo je pismo sa zahtevima za sveobuhvatnu reformu, ali je Harvard prvi univerzitet koji ih je javno odbio. Sada trpi posledice.
Ažurirano -
Najnovija pretnja američkog predsednika Univerzitetu Harvard je i ukidanje fiskalnih olakšica, nakon zamrzavanja finansijskih sredstava:
“Možda Harvard treba da izgubi svoje fiskalno izuzeće i da se oporezuje kao politički entitet, ako nastavlja da brani svoju političku i ideološku “ludost” inspirisanu terorizmom ili koa podržava terorizam”, napisao je Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži Trut Soušal.
Iako je Harvard privatni univerzitet, njegova istraživanja delom se finansiraju iz državnog budžeta; od ukupno devet milijardi dolara u državnim grantovima i ugovorima, sada su zamrznute dve milijarde jer je Univerzitet odbio zahteve američke vlade.
U pismu koje je stiglo Harvardu prošle nedelje piše da Univerzitet ne poštuje zakone o građanskim pravima i da mu je neophodna sveobuhvatna reforma. Od sprovođenja će zavisiti da li će ponovo moći da dobija državni novac.
Američka vlada traži od univerziteta da uspostavi jasno vođstvo na fakultetima i da se zna ko su odgovorne osobe. To treba da se postigne tako što će se ojačati pozicija redovnih profesora i starijeg rukovodstva, a u isto vreme smanjiti moć koju imaju studenti i vanredni profesori.
Od Harvarda se traži da politika zapošljavanja i napredovanja bude zasnovana na zaslugama i da se ukinu svi afirmativni programi zapošljavanja na osnovu rase, vere, pola ili države porekla. Takođe, vlada traži od Harvarda pristup podacima onih koji su aplicirali za posao. Sve isto važi i za upis studenata.
Posebno oštre mere traže se za upis stranih studenata, a sa obrazloženjem da tako treba da se spreči dolazak na studiranje ljudi koji se protive američkim vrednostima i institucijama.
Traži se sprečavanje upisa studenata koji podržavaju terorizam i antisemitizam. Takođe, zahteva se i da Univerzitet prijavljuje studente sa spornim ponašanjem kako bi im se ukinula boravišna viza.
Zbog protesta koji su poslednjih godina česti u kampusu Harvarda, posebno zbog rata Izraela i Hamasa, od Univerziteta se traži pooštravanje pravilnika ponašanja, kako bi bili kažnjeni pojedinci i grupe koji svojim akcijama onemogućavaju normalan rad.
Za Harvard su ti zahtevi neprihvatljivi, kažu da državi neće predati svoju nezavisnost ili se odreći svojih ustavnih prava.
“Zahtevi vlasti prevazilaze ovlašćenja savezne vlade. Tako se krše prava Harvarda koja su garantovana Prvim amandmanom Ustava a vlast prekoračava svoju moć. Prihvatanje takvih zahteva ugrozilo bi vrednosti koje baštini Univerzitet - sticanje i prenošenje znanja. Nijedna vlada – bez obzira koja je stranka na vlasti – ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposle i kojim oblastima studiranja i istraživanja mogu da se bave” kazao je Alen Garber, predsednik Univerziteta Harvard.
Harvard nije jedini koji se našao na meti novih američkih vlasti; prvi je bio univerzitet Kolumbija, ali je ipak popustio pod pretnjama ukidanja finansiranja.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.