Prema rečima Miloša Mitića iz City experta, u Srbiji se beleži stagnacija tržišta nekretnina tri-četiri kvartala unazad.&nbsp; “Ni ove godine nije se promenio taj trend. Na osnovu statističkih podataka jasno je da se razlikuju trendovi koji se odnose na starogradnju i novogradnju. Postoji nekoliko razloga zašto je novogradnja traženija. &nbsp;Prodavci korišćenih stanova, u pojedinim delovima Beograda, za svoju nekretninu traže onoliko novca, koliko koštaju novi stanovi. Majstori su poskupeli, ljudi nemaju vremena za renoviranje. Onda, imamo jedan vrlo bitan faktor - kupci prvog stana, imaju povrat PDV-a. I sve to usmerava kupce ka novogradnji”, objašnjava Mitić. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine iznosio je 29.108 što je za jedan odsto manje nego prošle godine. “Moram da naglasim, poslednjih meseci, vlasnici su postali realni sa cenama, pa definitivno u pregovorima imaju želju da cenu svog stana spuste na neki tržišni nivo. Vrlo je bitno da naglasim da su oglašene cene, pogotovo u starogradnji, često različite od dogovorene. Ovde pričam o primerima gde je oglašena cena evidentno iznad nekog tržišnog proseka za datu lokaciju. U pregovorima, kupci imaju prostor da spustite cenu od dva do pet odsto”, zaključuje Mitić.&nbsp; <h2>Pad interesovanja za Zlatibor i Kopaonik</h2> Agencije i platforme za promet nekretninama beleže da je posle korona buma, značajno palo interesovanje za kupovinu vikendica.&nbsp; “Definitivno imamo informacije da postoji jasan trend pada kupovine vikendica. Imamo informacije da je tržište Zlatibora i Kopaonika, koje je bilo vrlo aktivno, trenutno u ozbiljnom padu. Na na sve to i dalje imate jaku ponudu nekretnina na ovim lokacijama. Zbog ovog negativnog poklapanja statističkih kriva, došlo je i do stagnacije cena. Slična situacija je u okolini Beograda, gde su za vreme korone skočile vrednosti nekretnina. Sada to više nije slučaj”, navodi Mitić.&nbsp; &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20220912110952_e5032e100554c462a69197719a0d004b3e47850772889701660ad8da03992bf4" data-rendition-name="original" width="6720" height="4480" loading="lazy" alt="Prazan stan aparatman"> <figcaption>Ilustracija. Foto: Point3D Commercial Imaging Ltd. / Unsplash</figcaption> </figure>  <h2>Povoljniji krediti mogu da poguraju tržište nekretnina&nbsp;</h2> Prema podacima RGZ-a, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno iz kredita, što je jedan procentni poen manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto). Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzimala je prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti “Razlog za usporavanje aktivnosti na tržištu nekretnina treba tražiti u domenu visokih kamatnih stopa. Dakle, iako se najveći deo nekretnina u Srbiji kupuje za keš, najveći deo tog novca zapravo de fakto dolazi iz kredita kroz povezane kupovine. Dakle, neko podigne kredit u banci, kupi stan koji je na prodaju, a osoba koja je prodala taj stan kupi drugi stan tim novcem”, navodi ekonomista Mihailo Gajić.&nbsp; Prema njegovim rečima, prva transakcija se beleži kao da je stan kupio na kredit, druga transakcija, iako de facto plaćen novcem koji je došao iz bankarskog kredita, se beleži kao kupovina za gotovinu.&nbsp; “Udeo kredita u prodaji nekretnina je prilično značajan, negde oko 30 odsto stanova se plaća novcem iz kredita, tim povezanim kupovinama. Kada su kamate na kredite bili niže, bilo je lakše ući u proces kupovine. Kao pre nekoliko godina, kada su varijabilne kamate bile 3-3,5 odsto. Ljudi pozajme novac, uzmu nekretninu na kredit, a onda povezanim kupovinama guraju celokupno tržište nekretnina. Sada, kada su kamate više nego ranije, to je problem za ceo lanac na tržištu. Ludi se teško odlučuju da uzmu kredit, plaćaju skuplje rate", navodi Gajić.&nbsp; <h2>Bogati ne štede</h2> &nbsp;U Srbiji je u prvom kvartalu ove godine najskuplji stan prodat u beogradskoj opštini Vračar po ceni od 1,22 miliona evra. Na Vračaru je i najskuplji kvadratni metar stana - koštao je 10.350 evra. Najskuplja kuća prodata je u beogradskoj opštini Savski venac za 3,18 miliona evra. Najskuplje plaćeno garažno mesto plaćeno je 73.000 evra, takođe na Vračaru, dok najskuplja cena poslovnog prostora iznosila 3,09 miliona evra i plaćena je u opštini Savski venac, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). &nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zbog skupog renoviranja i visokih cena kvadrata, kupci izbegavaju stanove u starogradnji

Zbog velikog priliva stanovništva iz Istočne Evrope, rentiranje stanova je skočilo bezmalo tri puta, koliko je porasla i vrednost kvadrata u novogradnji. Međutim, od kraja prošle godine došlo je do stabilizacije tržišta i pada cene. Strani državljani, uglavnom Rusi, počeli su da traže jeftinija rešenja. Počeli su da rentiraju nekretnine na rubnim delovima prestonice, a jedan broj njih je odlučio da kupi jeftine, stare kuće u unutrašnjosti Srbije.&nbsp; Cene izdavanja stanova su pale, kažu agenti za promet nekretnina. Dvosoban stan od 60 kvadrata u širem delu prestonice više nije 1.000 evra, već se cena „smirila“ na nekih 500-600 evra. <a href="https://insajder.net/teme/pad-kupovine-nekretnina-u-srbiji-svaki-dvadeseti-kupac-stranac">Prema podacima RGZ</a> pala je i prodaja stanova. Cene u oglasima su i dalje visoke, ali uglavnom pregovorima, one se spuštaju za oko deset odsto.&nbsp; "Cena u oglasima i prodajna cena u 95 odsto slučajeva nije ista. Sada prodavci i stanodavci kontaktiraju agenciju i traže da se tražena suma koriguje", za Insajder priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp; <h2>Cene veštački porasle&nbsp;</h2> Rast kupovne cene kvadrata i iznajmljivanje nekretnina najviše je pogodila onaj sloj stanovništva koja nema rešeno stambeno pitanje. Visoke kamate, pokolebale su ih da uzimaju stambene kredite, a dolaskom Rusa i Ukrajinaca, najveći broj stanodavaca povećao je visinu mesečne rente.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231228141248_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Dinari, kovanice, GREMLIN, pregled godine [full]"> <figcaption>Dinari, kovanice. Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema Simićevim rečima, iako se očekivalo posle korona krize, na tržištu nekretnina kvadrati budu dostupni po nekoj nižoj ceni, došlo je do eksplozije cena. A isto tako došlo je do poremećaja na tržištu cena stanova za izdavanje.&nbsp; Na cene utiče mnogo faktora, do skoro, jedan od značajnijih je bio lokacija. Sada, gotovo da nema pravila. Pa imamo da se u novoizgrađenom stambenom bloku na Banjici (obod urbanog dela Beograda) prodaju stanovi preko 3.000 evra po kvadratu, a rentiraju za oko 1.000 evra u novogradnji.&nbsp; Poređenja radi, u novobeogradskim blokovima stanovi se izdaju po cenama od sedam do 15 evra po kvadratu ukoliko je u pitanju starogradnja. U novogradnji prosečno se kreće oko 20 evra po kvadratnom metru. Ovaj raspon cena podrazumeva da će i drugi kriterijumi biti uračunati, kao što je, na primer, ukupna površina nekretnine. Što je veći stan, cena po kvadratu je niža.&nbsp; Za izdavanje nekretnine, najviše novca treba izdvojiti u centru grada, na Dorćolu. Renta stanova starogradnje kreće se od osam do 17 evra, a u novim objektima staje oko 22 evra po kvadratu. Na Vračaru, Zvezdari i u užem centru Zemuna cene se kreću od sedam do 17 evra po kvadratu, dok je na periferiji Beograda stanarina od četiri do devet evra. <h2>Šta je isplativije, kupiti ili rentirati?</h2> U godinama pre korona krize, bilo je isplativije da se uzme kredit, nego da se rentira nekretnina. Bila je mala razlika u novcu, a posle isplate kredita, nekretnina bi ostala u vlasništvu.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230621140636_d0b5c7c8a6678d9d6d5db88a52149c31d3f659fbf052bf1634487e78c8e6b5cf" data-rendition-name="original" width="1500" height="959" loading="lazy" alt="Knez Mihajlova Beograd ljudi na ulici Gremlin"> <figcaption>Beograd, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Danas, posle ovoliko <a href="https://insajder.net/teme/stanove-sve-rede-kupuju-gradani-a-sve-cesce-krupni-investitori-video">poremećaja na tržištu nekretnina</a>, teško može da se izvede dobra računica, šta je bolje – kupiti stan pod nepovoljnim kamatnim stopama, sa visokom cenom kvadrata ili gazdi plaćati kiriju, pa kada se spuste kamate i cene kvadrata, da se pazari krov nad glavom. “Iako je tržište i dalje u nekoj stagnaciji, ove sve cene su zaista jako visoke za jednog prosečnog građanina, naročito za mlade bračne parove koji treba da reše stambeno pitanje. S druge strane, kreditni kupac mora da ima jako visoka primanja, da bi bio u situaciji da aplicira za kredit”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp; Agenti za promet nekretnina se slažu da je isplativa kupovina nekretnine, koja će se kasnije izdavati drugim licima. &nbsp; Izvor: Insajder

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

Udeo stranih državljana koji kupuju nepokretnosti u Srbiji je porastao sa 2,93 odsto u 2022. na 4,81 odsto u 2023. godini.&nbsp;
Prema rečima ekonomista, specijalizovanih za promet na tržištu nekretnina, najčešći kupci su Rusi, a onda “naši ljudi” iz inostranstva, koji ne poseduju srpsko državljanstvo, a spremaju se da ovde provedu penzionerske dane. Oni uglavnom dolaze iz Austrije, Nemačke, SAD, Velike Britanije i Švedske.&nbsp;
Pored njih, značajno je porastao broj kupaca iz Izraela. Stanove, vikendice i apartmane u turističkim centrima, pazare ljudi iz regiona, mahom iz Crne Gore, Severne Makedonije i BiH.&nbsp;
“Postoji jasna zakonska procedura kako stranci mogu da kupe nekretninu u Srbiji, a najbitnije da novac koji oni donesu u zemlju, stigne na račune banaka. Agencije za promet nekretnina su u obavezi da isprate tok novca zbog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp;
Prema njenim rečima, stranci su u obavezi da imaju validnu dokumentaciju i da je poreklo novca dobro.&nbsp;
Fenomen dolaska ljudi iz zapadne Evrope objašnjava time da su kod njih veliki porezi ako osoba ima više od jedne nekretnine .&nbsp;
“Kod nas je ista visina poreza za drugi i za deseti stan. Samo je 50 odsto umanjena za prvu nekretninu. Na Zapadu, što imate više nekretnina, to vam je veći porez za svaku narednu nekretninu”, objašnjava Tasić.&nbsp;
<h2>Stagnacija tržišta</h2>
Posle velikog buma na tržištu nekretnina 2022. godine, situacija se menja. <a href="https://insajder.net/prenosimo/dordevic-promet-stanova-pada-preovladuju-gotovinski-kupci">Promet stanova je pao</a>, a pale su i cene kvadrata. Na to su uticale i visoke kamatne stope, na koje je NBS uvela moratorijum.&nbsp;
Mladi bračni parovi, bez krova and glavom, i dalje izbegavaju da uzimaju kredite i kupuju stanove.&nbsp;
“Oglasne cene i prodajne cene nisu iste. Smanjena potražnja za nekretninama uticala je da prodavci cenu koriguju, kada osete da imaju zainteresovanog kupca. Čak i oni sami predlažu agencijama da se oglasna cena spusti”, priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp;
Prema njegovim rečima, Rusi su se prethodne dve godine dobro organizovali u Beogradu, pa sada menjaju taktiku prilikom kupovine i najma nekretnine. Ako su nekada insistirali na centru, sada su promenili taktiku, pa im je sve pola sata do centra prihvatljivo.&nbsp;
"Državljani Rusije su prethodne dve godina bili u najvećem broju zakupci stanova i poslovnih prostora. Sada kupuju seoska domaćinstva, vikendice. Osnivaju i veliki broj firmi. Oni sada imaju veoma različite standard. Interesovanje im varira od obodnih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u prestonici”, navodi Simić.&nbsp;
Prema podacima <a href="https://insajder.net/prenosimo/rgz-pocela-primena-novog-iso-standarda-za-borbu-protiv-mita-i-korupcije">RGZ-a</a> ukupna vrednost tržišta prometovanih nepokretnosti u 2023. godini u Republici Srbiji je iznosila 6,5 milijardi evra (121.627 kupoprodajnih ugovora), što je 13 odsto manje u poređenju sa rekordnom 2022. godinom. Samo sedam odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 11 procenata u 2022. godini. 
 
 Izvor: Insajder

Stan

Zbog skupog renoviranja i visokih cena kvadrata, kupci izbegavaju stanove u starogradnji

Šta je isplativije, kupiti ili rentirati? Cene iznajmljivanja stanova u padu, ali i dalje visoke

Pad kupovine nekretnina u Srbiji, svaki dvadeseti kupac – stranac