<article>Udeo stranih državljana koji kupuju nepokretnosti u Srbiji je porastao sa 2,93 odsto u 2022. na 4,81 odsto u 2023. godini. Prema rečima ekonomista, specijalizovanih za promet na tržištu nekretnina, najčešći kupci su Rusi, a onda “naši ljudi” iz inostranstva, koji ne poseduju srpsko državljanstvo, a spremaju se da ovde provedu penzionerske dane. Oni uglavnom dolaze iz Austrije, Nemačke, SAD, Velike Britanije i Švedske. Pored njih, značajno je porastao broj kupaca iz Izraela. Stanove, vikendice i apartmane u turističkim centrima, pazare ljudi iz regiona, mahom iz Crne Gore, Severne Makedonije i BiH. “Postoji jasna zakonska procedura kako stranci mogu da kupe nekretninu u Srbiji, a najbitnije da novac koji oni donesu u zemlju, stigne na račune banaka. Agencije za promet nekretnina su u obavezi da isprate tok novca zbog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina. Prema njenim rečima, stranci su u obavezi da imaju validnu dokumentaciju i da je poreklo novca dobro. Fenomen dolaska ljudi iz zapadne Evrope objašnjava time da su kod njih veliki porezi ako osoba ima više od jedne nekretnine . “Kod nas je ista visina poreza za drugi i za deseti stan. Samo je 50 odsto umanjena za prvu nekretninu. Na Zapadu, što imate više nekretnina, to vam je veći porez za svaku narednu nekretninu”, objašnjava Tasić. <h2>Stagnacija tržišta</h2>Posle velikog buma na tržištu nekretnina 2022. godine, situacija se menja. <a href="https://insajder.net/prenosimo/dordevic-promet-stanova-pada-preovladuju-gotovinski-kupci">Promet stanova je pao</a>, a pale su i cene kvadrata. Na to su uticale i visoke kamatne stope, na koje je NBS uvela moratorijum. Mladi bračni parovi, bez krova and glavom, i dalje izbegavaju da uzimaju kredite i kupuju stanove. “Oglasne cene i prodajne cene nisu iste. Smanjena potražnja za nekretninama uticala je da prodavci cenu koriguju, kada osete da imaju zainteresovanog kupca. Čak i oni sami predlažu agencijama da se oglasna cena spusti”, priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“. Prema njegovim rečima, Rusi su se prethodne dve godine dobro organizovali u Beogradu, pa sada menjaju taktiku prilikom kupovine i najma nekretnine. Ako su nekada insistirali na centru, sada su promenili taktiku, pa im je sve pola sata do centra prihvatljivo. "Državljani Rusije su prethodne dve godina bili u najvećem broju zakupci stanova i poslovnih prostora. Sada kupuju seoska domaćinstva, vikendice. Osnivaju i veliki broj firmi. Oni sada imaju veoma različite standard. Interesovanje im varira od obodnih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u prestonici”, navodi Simić. Prema podacima <a href="https://insajder.net/prenosimo/rgz-pocela-primena-novog-iso-standarda-za-borbu-protiv-mita-i-korupcije">RGZ-a</a> ukupna vrednost tržišta prometovanih nepokretnosti u 2023. godini u Republici Srbiji je iznosila 6,5 milijardi evra (121.627 kupoprodajnih ugovora), što je 13 odsto manje u poređenju sa rekordnom 2022. godinom. Samo sedam odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 11 procenata u 2022. godini. Izvor: Insajder</article>

Udeo stranih državljana koji kupuju nepokretnosti u Srbiji je porastao sa 2,93 odsto u 2022. na 4,81 odsto u 2023. godini.&nbsp;
Prema rečima ekonomista, specijalizovanih za promet na tržištu nekretnina, najčešći kupci su Rusi, a onda “naši ljudi” iz inostranstva, koji ne poseduju srpsko državljanstvo, a spremaju se da ovde provedu penzionerske dane. Oni uglavnom dolaze iz Austrije, Nemačke, SAD, Velike Britanije i Švedske.&nbsp;
Pored njih, značajno je porastao broj kupaca iz Izraela. Stanove, vikendice i apartmane u turističkim centrima, pazare ljudi iz regiona, mahom iz Crne Gore, Severne Makedonije i BiH.&nbsp;
“Postoji jasna zakonska procedura kako stranci mogu da kupe nekretninu u Srbiji, a najbitnije da novac koji oni donesu u zemlju, stigne na račune banaka. Agencije za promet nekretnina su u obavezi da isprate tok novca zbog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”, za Insajder priča Davorka Tasić, stručnjak za promet nekretnina.&nbsp;
Prema njenim rečima, stranci su u obavezi da imaju validnu dokumentaciju i da je poreklo novca dobro.&nbsp;
Fenomen dolaska ljudi iz zapadne Evrope objašnjava time da su kod njih veliki porezi ako osoba ima više od jedne nekretnine .&nbsp;
“Kod nas je ista visina poreza za drugi i za deseti stan. Samo je 50 odsto umanjena za prvu nekretninu. Na Zapadu, što imate više nekretnina, to vam je veći porez za svaku narednu nekretninu”, objašnjava Tasić.&nbsp;
<h2>Stagnacija tržišta</h2>
Posle velikog buma na tržištu nekretnina 2022. godine, situacija se menja. <a href="https://insajder.net/prenosimo/dordevic-promet-stanova-pada-preovladuju-gotovinski-kupci">Promet stanova je pao</a>, a pale su i cene kvadrata. Na to su uticale i visoke kamatne stope, na koje je NBS uvela moratorijum.&nbsp;
Mladi bračni parovi, bez krova and glavom, i dalje izbegavaju da uzimaju kredite i kupuju stanove.&nbsp;
“Oglasne cene i prodajne cene nisu iste. Smanjena potražnja za nekretninama uticala je da prodavci cenu koriguju, kada osete da imaju zainteresovanog kupca. Čak i oni sami predlažu agencijama da se oglasna cena spusti”, priča ekonomista Miloš Simić, iz „Evroinvest propertija“.&nbsp;
Prema njegovim rečima, Rusi su se prethodne dve godine dobro organizovali u Beogradu, pa sada menjaju taktiku prilikom kupovine i najma nekretnine. Ako su nekada insistirali na centru, sada su promenili taktiku, pa im je sve pola sata do centra prihvatljivo.&nbsp;
"Državljani Rusije su prethodne dve godina bili u najvećem broju zakupci stanova i poslovnih prostora. Sada kupuju seoska domaćinstva, vikendice. Osnivaju i veliki broj firmi. Oni sada imaju veoma različite standard. Interesovanje im varira od obodnih gradskih lokacija i malih stanova, sve do modernih, luksuznih i prostranih stanova na centralnim i najskupljim lokacijama u prestonici”, navodi Simić.&nbsp;
Prema podacima <a href="https://insajder.net/prenosimo/rgz-pocela-primena-novog-iso-standarda-za-borbu-protiv-mita-i-korupcije">RGZ-a</a> ukupna vrednost tržišta prometovanih nepokretnosti u 2023. godini u Republici Srbiji je iznosila 6,5 milijardi evra (121.627 kupoprodajnih ugovora), što je 13 odsto manje u poređenju sa rekordnom 2022. godinom. Samo sedam odsto svih nepokretnosti u Republici Srbiji kupljeno je uz učešće kredita, naspram 11 procenata u 2022. godini. 
 
 Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija

Kupovina

Stan

ekonomija

Više od vesti

Pad kupovine nekretnina u Srbiji, svaki dvadeseti kupac – stranac

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Pad kupovine nekretnina u Srbiji, svaki dvadeseti kupac – stranac

Tagovi: