Franković je naveo da je serija "Igra prestola", koja je snimana i u Dubrovniku, ovom mestu donela veliki broj turista, ali je takođe donela i to da su se 2017. našli i na neslavnoj listi jednog od deset gradova koje u budućnosti treba izbegavati.
"Ove godine Dubrovnik je proglašen gradom održivog turizma i jednim od gradova koje treba posetiti. Upravo pre dva dana se Dubrovnik našao na prvom mestu liste gradova sveta koje je najbolje posetiti tokom zimskih meseci. Put od 2017. godine do danas - kada možemo reći da Dubrovnik u potpunosti uživa održivi turizam - bio je dug i težak, trnovit, trebalo je preduzimati teške korake koje mnogi privrednici nisu dobro prihvatali", rekao je on.
Naveo je da su na javnim površinama smanjili broj stolova za 30 odsto, ukinuli muziku i štandove, a uradili su i studiju nosivog kapaciteta koja kaže da u istovremeno u istorijskom jezgru Dubrovnika ne može biti više od 11.200 ljudi. Uveli su brojače posetilaca i ni u jednom trenutku tokom 2024. nije istovremeno bilo više od 10.200 posetilaca.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DgNUx6LBao_o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Kruzere smo limitirali, ne može ih biti više od dva u Dubrovniku, samo ponekad dopustimo i treći da dođe... Imamo aplikaciju za dnevne posetioce koji dolaze na izlete busevima iz Crne Gore, iz Splita, s korčulanske regije i oni unapred moraju bukirati svoj dolazak u Dubrovnik. Na takav način Dubrovnik danas u potpunosti upravlja svojim turizmom. Takođe, osmislili smo digitalnu karticu ’Dubrovnik Pass’ za posete svim dubrovačkim atrakcijama. Mogu se pohvaliti, nakon dve godine od uspostavljanja te digitalne kartice, godišnji promet koji ostvarimo preko nje je 17 miliona evra, imamo više od 350.000 korisnika... Ona nije samo alat za posetu turističkim atrakcijama, ona je istovremeno alat za upravljanje. Mi upravo putem nje šaljemo poruku kada je najbolje posetiti određenu atrakciju, u koje vreme, kada su najmanje gužve", naveo je Franković.
<h2>Rentijerstvo ubija gradove širom Evrope</h2>
Govoreći o trenutnim najvećim izazovima Dubrovnika, on je istakao depopulaciju istorijskog jezgra.
"Dakle, kapital je počeo pobeđivati demografiju korak po korak. I mi smo se prošle godine odlučili na jednu novu meru, a to je da mi, kao Grad Dubrovnik, kupujemo stanove, kuće i objekte u istorijskom jezgru i dodeljujemo ih mladim porodicama. I već sada smo dodelili ukupno 10 stanova mladim porodicama, imamo 30 nove dece u istorijskom jezgru... To nije neki enormno veliki broj, ali je korak napred. Nastavljamo dalje s tom politikom. Takođe smo uredili jednu staru palatu u tom delu grada, rekonstruirali smo je i od nje napravili školu. Prošle godine u istorijskom jezgru su bila upisana ukupno 22 đaka u prvi razred osnovne škole, a u ovoj godini je upisano njih 42", naveo je gradonačelnik Dubrovnika.
Kao najveći problem je naveo priuštivo stanovanje. Kako kaže, mladi čovek u Dubrovniku vrlo teško može pronaći stan, ne za kupovinu, nego za najam.
"I zbog toga sam predložio Vladi Republike Hrvatske uvođenje celog niza novih poreskih režima, kako bismo zapravo zaustavili rentijerstvo. Vidimo da rentijerstvo ubija gradove, ne samo u Hrvatskoj, poput Dubrovnika, nego diljem Evrope, jer dopuštanje kratkoročnog najma u stambenim zgradama zapravo onemogućuje ljude da ostvaruju svoje osnovno pravo - pravo na dom", zaključio je Mato Franković.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Gradonačelnik Dubrovnika za "Svet i mi": Kapital počeo da pobeđuje demografiju korak po korak (VIDEO)

U Barseloni, koju je prošle godine posetilo više od 12 miliona turista, njeni stanovnici su nedavno organizovali protest tokom kojeg su turiste u restoranima prskali - iz pištolja na vodu. Više hiljada ljudi koji su nosili transparente na kojima je pisalo "Dosta! Hajde da ograničimo turizam", uzvikivalo je "Turisti, idite kući".
S druge strane, gradske vlasti Barselone podsećaju da turizam donosi 14 odsto gradskog BDP-a i više od 150 000 radnih mesta. Ipak, obećano je da će u roku od pet godina biti ukinuto iznajmljivanje turističkih stanova.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVQdhSrmRqLg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Protesta je bilo i u Malagi – centar grada je bio oblepljen plakatima na kojima je pisalo "Ovo je nekada bio moj dom" i "Ovo je nekada bio centar grada", dok na Kanarskim ostrvima meštani takođe tvrde da veliki broj turista utiče na cena zakupa nekretnina, zbog čega lokalno stanovništvo spava i u automobilima i pećinama.
Niz mera za ograničavanje priliva turista preduzela je i Venecija, koju je prošle godine posetilo oko 20 miliona turista. Velikim brodovima za krstarenje zabranjeno je uplovljavanje u venecijansku lagunu, a turističke grupe su ograničene na 25 ljudi. Sproveden je i pilot program, tokom kojeg su turisti koji dolaze u jednodnevne posete plaćali pet evra za ulazak u istorijsko jezgro grada, a u planu je da od 2025. cena bude 10 evra.
Nedavno je i UNESKO apelovao da bi Venecija trebalo da bude dodata na listu ugroženih mesta svetske baštine, jer uticaj klimatskih promena i masovnog turizma prete da je nepovratno izmene. UNESKO je u izveštaju optužio italijanske vlasti za, kako je naveo, nedostatak strateške vizije za rešavanje problema sa kojima se suočava jedan od najživopisnijih gradova Italije!
Francuska, s druge strane, ima malo drugačiji problem kada je reč o prekomernom turizmu. Ta zemlja želi da privuče turiste i na neke druge lokacije, osim one tri koje stranci najčešće posećuju. Naime, milioni turista posećuju Pariz, Mon Sen Mišel i Nacionalni park Kalanke kod Marselja, pa je osmišljena reklamna kampanja koja promoviše i neke manje poznate lokacije širom Francuske, a preporučuje se i poseta tokom zime, kada je manja gužva.
U našem regionu, sa masovnim turizmom suočava se Dubrovnik – godišnje ga poseti više od milion turista, a poseban "bum" je doživeo kada se saznalo da je tu snimana serija "Igra prestola".
Izvor: Insajder

Masovni turizam - veći problem nego što se čini (VIDEO)

Predlog gradskog zvaničnika za turizam Alesandra Onorata došao je pošto je Venecija testirala sličnu ideju - naplaćivanje takse od pet evra za ulazak u grad.
Pre no što stupi na snagu, predlog za napaltu prilaska fontani mora da razmotri Gradsko veće, ali je gradonačelnik Roberto Gualtieri već izrazio podršku.
"Dva evra je manje-više isti iznos koji ljudi bace u fontanu kada požele želju", rekao je Onorato o verovanju da će se neka želja ostvariti ako se preko ramena baci novčić što rade gotovo svi koji tu dođu. Prvobitno se govorilo da bacanje novčića garantuje da će onaj ko ga je bacio sigurno opet doći u Rim.
Gradovi širom sveta bore se sa tim kako da upravljaju sve većim brojem turista koji podstiču ekonomiju, ali stvaraju neprijatnosti stanovnicima, delom i tako što se masovno okupljaju na istim lokacijama. Takva je Fontana di Trevi kojoj je ne samo skoro nemoguće prići od gužve, nego ju je teško i ugledati od mora ljudi.
Fontana iz 18. veka u okrugu Trevi u Rimu, dekorisana znamenitim skulpturama velikih majstora, visoka je 26,3 metra i široka 49,15 metara. Najveća je barokna fontana u Rimu i jedna od najpoznatijih fontana na svetu. Podignuta je na kraju antičkog akvadukta koji je centar Rima snabdevao vodom.
"Moramo da izbegnemo, posebno u krhkom umetničkom gradu kao što je Rim, da previše turista šteti turističkom iskustvu i ošteti grad. Moramo da zaštitimo dve stvari: da turisti ne dožive haos i da građani mogu da nastave da žive u centru" rekao je Onorato.
Prolaznici na trgu s pogledom na fontanu neće morati da plate, a taksa bi se naplaćivala samo onima koji kroče na devet kamenih stepenika koji vode do ivice fontane.
Stanovnicima Rima bi to i dalje bilo besplatno.
Onorato je rekao da će taksa pomoći i da ljudi ne jedu na stepenicama koje gledaju na fontanu i hrane golubove, ili, još gore, da "izigravaju Anitu Ekberg koja se baca u fontanu u Felinijevom filmu 'La Dolce Vita' što je čest prekršaj koji se već kažnjava".
"Ređe bi se to dešavalo, a možda i ne bi jer ko god bi ušao, znali bismo kako se zove i gde živi", rekao je on.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Rim priprema naplatu prilaska Fontani di Trevi

Marširajući iza transparenta "Majorka nije na prodaju", demonstranti su prošli centrom grada. 
 
 Organizatori posebno ističu ogromne troškove stanovanja na ovom mediteranskom ostrvu, sa manje od milion stanovnika, zbog masovnog turizma. 
 
 Španija, druga najveća turistička destinacija na svetu posle Francuske, primila je 85 miliona stranih posetilaca 2023. godine, prema zvaničnim statistikama. 
 
 Od ovih 85 miliona, 14,4 miliona je sletelo na Balearska ostrva, drugu po veličini regiju u Španiji po prijemu turista. 
 
 Protest je usledio samo dva dana nakon što se u četvrtak srušio bar-restoran na obali Palma de Majorke, u kojem su poginula dva mlada nemačka turista, Senegalac i jedan španski radnik. 
 
 Arhipelag je posebno popularan među nemačkim, britanskim i holandskim turistima. 
 
 Od Balearskih ostrva do Kanarskih ostrva preko Barselone i Malage, sve su češći protesti lokalnog stanovništva. 
 
 Među pritužbama koje su izneli stanovnici su uvećan pritisak na nekretnine, povećanje turističkih zakupnina koje je primoralo mnoge stanovnike da napuste gradske centre, ali i buka i zagađenje životne sredine.
Podsećamo da su ove nedelje vlasti grada Fudžikavagučiko, poznatom po impresivnom pogledu na planinu Fudži, odlučile da postave prepreku <a href="https://insajder.net/prenosimo/japanski-grad-blokirao-pogled-na-planinu-fudzi-zbog-prevelikog-broja-turista-foto">kako bi blokirali pogled sa popularnog vidikovca</a>, nakon što je previše turista pohrlilo u ovaj mali grad, kako bi videli i fotografisali kultni obris planine.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Više hiljada Španaca protestovalo na Majorci zbog “prekomernog turizma”

Nakon što je previše turista pohrlilo u ovaj mali grad, kako bi videli i fotografisali kultni obris planine Fudži, lokalni zvaničnici su odlučili da postave prepreku kako bi blokirali pogled sa popularnog vidikovca, prenosi CBS.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024052209054_8f6e7dd7e0e046d01287998746eb18634ed0db14b2a0eed9eda46ee56eb563cf.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2024052209054_8f6e7dd7e0e046d01287998746eb18634ed0db14b2a0eed9eda46ee56eb563cf" data-rendition-name="original" width="5000" height="3334" loading="lazy" alt="Fudži prepreka baner "> <figcaption>Radnik postavlja ogroman crni baner na deo trotoara u gradu Fudžikavagučiko u prefekturi Jamanaši u centralnom Japanu, foto: Tanjug/ Kyodo News via AP</figcaption> </figure>  Meštani su se žalili na turiste koji šetaju, bacaju smeće i prave gužve u oblasti oko mesta poznatog po pogledu na planinu Fudži.&nbsp; Lokalni zvaničnici su u aprilu najavili da će blokirati pogled na planinu kako bi “obuzdali” broj pešaka i turista, i ove nedelje su ispunili to obećanje, postavljajući paravan, piše BBC.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024052209058_0de19d84bf51d7006dbfb280477d8a3c421cb498348065bc360acf6b570ec1d7.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2024052209058_0de19d84bf51d7006dbfb280477d8a3c421cb498348065bc360acf6b570ec1d7" data-rendition-name="original" width="3060" height="2040" loading="lazy" alt="Fudži Japan "> <figcaption>Grupa planinara penje se na vrh planine Fudži neposredno pre izlaska sunca, foto: Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong</figcaption> </figure>  Većina posetilaca ne provodi noć u Fudžikavagučiku, već radije dolaze na jednodnevni izlet, dok su smešteni u višemilionskom Tokiju – udaljenom samo 100 kilometara.&nbsp; To znači da nema trošenja &nbsp;novca na ulaznice, u ugostitelskim objektima, a ni plaćanja hotelskih taksi, kako bi se izbalansirala šteta prouzrokovana hiljadama posetilaca, ali i problemima erozije, bacanjem smeća i saobraćajem koje oni nose sa sobom.&nbsp; Kao rezultat toga, grad od samo 10.000 stanovnika, rešio je da se na ovaj način izbori sa tim problemom.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240522090512_09c74136076b6cde751b93de2b0fba46b68076ed1fcd22429d8db608dc119411.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240522090512_09c74136076b6cde751b93de2b0fba46b68076ed1fcd22429d8db608dc119411" data-rendition-name="original" width="5000" height="2851" loading="lazy" alt="Fudži Japan Baner"> <figcaption>Radnici postavljaju ogroman crni baner na deo trotoara u gradu Fudžikavagučiko, kako bi zaklonili pogled na planinu Fudži, foto: Tanjug/Kyodo News via AP</figcaption> </figure>  Grad je počeo da dobija neviđen priliv turista nakon pandemije, kada je broj putovanja porastao, a japanski jen oslabio, pa turisti u Japanu mogu dobiti mnogo više za svoj novac nego u neki drugim zemljama. Društvene mreže takođe su odigrale znalajnu ulogu u popularnosti mesta, jer se veliki broj fotografija planine Fudži pojavio na Instagramu, pa su turisti pohrlili da se slikaju u ovom malom gradu.&nbsp; Fudžikavagučiko nalazi se na oko sat vremena vožnje severno od planine Fudži, koja se nalazi u japanskoj prefekturi Šizuoka.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2024052209058_6e43e1fdb2b7b75c8b0dfa797475b8cccd40a398e5bef1f01791e87f9bda1196.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="2024052209058_6e43e1fdb2b7b75c8b0dfa797475b8cccd40a398e5bef1f01791e87f9bda1196" data-rendition-name="original" width="6480" height="4320" loading="lazy" alt="Fudži Japan"> <figcaption>Turisti fotografišu planinu Fudži sa vidikovca Šibuja u Tokiju, foto: Tanjug/AP Photo/Jae C. Hong</figcaption> </figure>  Pored malog grada iz koga se pruža najbolji pogled na najvišu planinu Japana sa 3.776 metara nadmorske visine, Fudži se takođe može videti sa okolnih jezera i sa Tokijskog tornja u glavnom gradu zemlje. Podsećamo da se sa sličnim problemom suočio i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ne-za-selfije-i-autobuse-mestani-austrijskog-grada-protestuju-protiv-masovnog-turizma">jedan mali austrijski gradić.&nbsp;</a> Halštat, koji se nalazi na listi svetske baštine, ima nešto više od 700 stanovnika - ali i do 10.000 posetilaca dnevno tokom glavne sezone, poslednjih godina je postao turistička atrakcija, pa su stanovnici pozvali na ograničenje broja turista i zabranu prolaska turističkih autobusa posle 17 sati po lokalnom vremenu.&nbsp; Izvor: CBS, BBC, CNN

Japanski grad blokirao pogled na planinu Fudži zbog prevelikog broja turista (FOTO)

Broj dolazaka domaćih turista iznosio je 421.562 i bio je za 7,5 odsto veći nego pre godinu dana, dok je stranaca bilo 393.319 ili 12,5 odsto više.&nbsp;
Ostvareno je 2,56 miliona noćenja, što predstavlja rast od 5,3 odsto.
Izvor: Tanjug
&nbsp;

U prva tri meseca ove godine u Srbiji 9,9 odsto više turista nego pre godinu dana

“Zbog čak šest spojenih dana, turističke agencije beleže rast broja turista za oko pet odsto u odnosu na prethodne prvomajske praznike”, za Insajder kaže Aleksandar Seničić, direktor Asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA.&nbsp;
Prema njegovim rečima ne postoji tačna evidencija koliko ljudi ode na odmor tokom prvomajskih praznika, zbog toga što jedan broj njih organizuje putovanje bez agencije.&nbsp;
“Ono što mogu da potvrdim, da je prethodne dve godine, preko agencija na prvomajski odmor otišlo između 120.000 I 150.000 ljudi”, navodi Seničić.&nbsp;
<h2>Za odmor izdvajaju od 70 do 800 evra&nbsp;</h2>
Najjeftiniji su autobuski aranžmani koji uključuju između dva i pet noćenja. Za ove aranžmane građani izdvajaju od 70 evra pa do 220-250 evra. Cene variraju od broja dana i kategorije hotela. Što se tiče tih, autobuskih tura, najtraženiji su Temišvar i Sofija.&nbsp;
“Tradicionalno, vlada veliko interesovanje za destinacije u region. Na osnovi naše evidencije, agencije imaju veliki broj uplaćenih aranžmana za Trebinje, Sarajevo, Mostar i Banjaluku, kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, a što se tiče Severne Makedonije, traženo je Skoplje, kao i Ohrid”, kaže Seničić.&nbsp;
<h2>U Srbiji popunjeni kapaciteti, cene skočile i do 20 odsto</h2>
Pojedini domaći turistički centri, poput Zlatibora i Vrnjačke Banje, očekuju i do 40.000 turista dnevno. Veliki broj turista očekuju i planinski centri – Kopaonik, Maljen (Divčibare), Rudnik, Zlatar i Stara planina. Što se tiče banja, najveće interesovanje vlada za Sokobanju, Vrdnik, Prolom…
“Gotovo 90 odsto soba je rezervisano. Značajno su skočile cene u odnosu na prethodnu godinu. U ovom slučaju to je ekonomska logika ponude i potražnje. Kada imate veliku potražnju, onda je potpuno logično da i cene skaču. Kada nemate dovoljan broj smeštenih kapaciteta za sve koji su zainteresovane, vlasnici privatnih smeštaja odlučili su da podignu cenu smeštaja. Prema našoj evidenciji, cene su kod njih veće od deset do 12 odsto. U hotelima cene su skočile i do dvadeset odsto”, kaže sagovornik Insajdera.&nbsp;
<h2>Južna Evropa popularna</h2>
Veliki broj građana se opredelio da poseti najatraktivnije turističke centre - Rim, Istanbul, Beč, Budimpeštu, Prag, Beč, Valetu, Berlin, Lisabon, Milano, Barselonu… Interesantno, ove godine agencije beleže veliki broj prijava za evropske gradove srednje veličine, poput Bolonje, Malage, Trsta, Barija i Valensije.&nbsp;
“U ovo doba godine povećano je interesovanje i za mediteranska ostrva kao što su Kipar i Malta. Kreću i čarteri za Egipat, koji su uglavnom rasprodati u ovo doba godine, jer tamo već može da se kupa i oseti leto”, priča Seničić.&nbsp;
I u slučaju inostranih putovanja raste potražnja, iako su cene skočile. Avio-aranžmani su poskupeli oko 20 odsto, dok su putovanja autobusom skuplja oko deset odsto u odnosu na prošlu godinu. Aranžmani avionom koštaju od 300 do 800 evra.
<h2>Za leto planuli svi jeftiniji aranžmani</h2>
Prema Seničićevim rečima, agencije beleže pet odsto veće interesovanje za letnje aranžmane.&nbsp;
“Na povećan broj kupljenih aranžmana kumovali su veliki popusti koji su počeli negde u oktobru prošle godine. Oni koji mogu da planiraju tako dugoročne odmore, mogli su da iskoriste popuste koji su bili i do 50 odsto od tržišne cene. U martu su prestali popusti, a sada u aprilu imamo samo zvanične, tržišne cene u ponudi”, objašnjava Seničić.
Direktor Asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA se nada da će ove turističke godine zaokružiti oporavak od korona krize, koja je prema Seničićevim rečima najviše pogodila sektor turizma.&nbsp;
Izvor: Insajder