<article><p>Franković je naveo da je serija "Igra prestola", koja je snimana i u Dubrovniku, ovom mestu donela veliki broj turista, ali je takođe donela i to da su se 2017. našli i na neslavnoj listi jednog od deset gradova koje u budućnosti treba izbegavati.</p><p>"Ove godine Dubrovnik je proglašen gradom održivog turizma i jednim od gradova koje treba posetiti. Upravo pre dva dana se Dubrovnik našao na prvom mestu liste gradova sveta koje je najbolje posetiti tokom zimskih meseci. Put od 2017. godine do danas - kada možemo reći da Dubrovnik u potpunosti uživa održivi turizam - bio je dug i težak, trnovit, trebalo je preduzimati teške korake koje mnogi privrednici nisu dobro prihvatali", rekao je on.</p><p>Naveo je da su na javnim površinama smanjili broj stolova za 30 odsto, ukinuli muziku i štandove, a uradili su i studiju nosivog kapaciteta koja kaže da u istovremeno u istorijskom jezgru Dubrovnika ne može biti više od 11.200 ljudi. Uveli su brojače posetilaca i ni u jednom trenutku tokom 2024. nije istovremeno bilo više od 10.200 posetilaca.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DgNUx6LBao_o&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>"Kruzere smo limitirali, ne može ih biti više od dva u Dubrovniku, samo ponekad dopustimo i treći da dođe... Imamo aplikaciju za dnevne posetioce koji dolaze na izlete busevima iz Crne Gore, iz Splita, s korčulanske regije i oni unapred moraju bukirati svoj dolazak u Dubrovnik. Na takav način Dubrovnik danas u potpunosti upravlja svojim turizmom. Takođe, osmislili smo digitalnu karticu ’Dubrovnik Pass’ za posete svim dubrovačkim atrakcijama. Mogu se pohvaliti, nakon dve godine od uspostavljanja te digitalne kartice, godišnji promet koji ostvarimo preko nje je 17 miliona evra, imamo više od 350.000 korisnika... Ona nije samo alat za posetu turističkim atrakcijama, ona je istovremeno alat za upravljanje. Mi upravo putem nje šaljemo poruku kada je najbolje posetiti određenu atrakciju, u koje vreme, kada su najmanje gužve", naveo je Franković.</p><h2>Rentijerstvo ubija gradove širom Evrope</h2><p>Govoreći o trenutnim najvećim izazovima Dubrovnika, on je istakao depopulaciju istorijskog jezgra.</p><p>"Dakle, kapital je počeo pobeđivati demografiju korak po korak. I mi smo se prošle godine odlučili na jednu novu meru, a to je da mi, kao Grad Dubrovnik, kupujemo stanove, kuće i objekte u istorijskom jezgru i dodeljujemo ih mladim porodicama. I već sada smo dodelili ukupno 10 stanova mladim porodicama, imamo 30 nove dece u istorijskom jezgru... To nije neki enormno veliki broj, ali je korak napred. Nastavljamo dalje s tom politikom. Takođe smo uredili jednu staru palatu u tom delu grada, rekonstruirali smo je i od nje napravili školu. Prošle godine u istorijskom jezgru su bila upisana ukupno 22 đaka u prvi razred osnovne škole, a u ovoj godini je upisano njih 42", naveo je gradonačelnik Dubrovnika.</p><p>Kao najveći problem je naveo priuštivo stanovanje. Kako kaže, mladi čovek u Dubrovniku vrlo teško može pronaći stan, ne za kupovinu, nego za najam.</p><p>"I zbog toga sam predložio Vladi Republike Hrvatske uvođenje celog niza novih poreskih režima, kako bismo zapravo zaustavili rentijerstvo. Vidimo da rentijerstvo ubija gradove, ne samo u Hrvatskoj, poput Dubrovnika, nego diljem Evrope, jer dopuštanje kratkoročnog najma u stambenim zgradama zapravo onemogućuje ljude da ostvaruju svoje osnovno pravo - pravo na dom", zaključio je Mato Franković.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Franković je naveo da je serija "Igra prestola", koja je snimana i u Dubrovniku, ovom mestu donela veliki broj turista, ali je takođe donela i to da su se 2017. našli i na neslavnoj listi jednog od deset gradova koje u budućnosti treba izbegavati.</p>
<p>"Ove godine Dubrovnik je proglašen gradom održivog turizma i jednim od gradova koje treba posetiti. Upravo pre dva dana se Dubrovnik našao na prvom mestu liste gradova sveta koje je najbolje posetiti tokom zimskih meseci. Put od 2017. godine do danas - kada možemo reći da Dubrovnik u potpunosti uživa održivi turizam - bio je dug i težak, trnovit, trebalo je preduzimati teške korake koje mnogi privrednici nisu dobro prihvatali", rekao je on.</p>
<p>Naveo je da su na javnim površinama smanjili broj stolova za 30 odsto, ukinuli muziku i štandove, a uradili su i studiju nosivog kapaciteta koja kaže da u istovremeno u istorijskom jezgru Dubrovnika ne može biti više od 11.200 ljudi. Uveli su brojače posetilaca i ni u jednom trenutku tokom 2024. nije istovremeno bilo više od 10.200 posetilaca.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DgNUx6LBao_o&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>"Kruzere smo limitirali, ne može ih biti više od dva u Dubrovniku, samo ponekad dopustimo i treći da dođe... Imamo aplikaciju za dnevne posetioce koji dolaze na izlete busevima iz Crne Gore, iz Splita, s korčulanske regije i oni unapred moraju bukirati svoj dolazak u Dubrovnik. Na takav način Dubrovnik danas u potpunosti upravlja svojim turizmom. Takođe, osmislili smo digitalnu karticu ’Dubrovnik Pass’ za posete svim dubrovačkim atrakcijama. Mogu se pohvaliti, nakon dve godine od uspostavljanja te digitalne kartice, godišnji promet koji ostvarimo preko nje je 17 miliona evra, imamo više od 350.000 korisnika... Ona nije samo alat za posetu turističkim atrakcijama, ona je istovremeno alat za upravljanje. Mi upravo putem nje šaljemo poruku kada je najbolje posetiti određenu atrakciju, u koje vreme, kada su najmanje gužve", naveo je Franković.</p>
<h2>Rentijerstvo ubija gradove širom Evrope</h2>
<p>Govoreći o trenutnim najvećim izazovima Dubrovnika, on je istakao depopulaciju istorijskog jezgra.</p>
<p>"Dakle, kapital je počeo pobeđivati demografiju korak po korak. I mi smo se prošle godine odlučili na jednu novu meru, a to je da mi, kao Grad Dubrovnik, kupujemo stanove, kuće i objekte u istorijskom jezgru i dodeljujemo ih mladim porodicama. I već sada smo dodelili ukupno 10 stanova mladim porodicama, imamo 30 nove dece u istorijskom jezgru... To nije neki enormno veliki broj, ali je korak napred. Nastavljamo dalje s tom politikom. Takođe smo uredili jednu staru palatu u tom delu grada, rekonstruirali smo je i od nje napravili školu. Prošle godine u istorijskom jezgru su bila upisana ukupno 22 đaka u prvi razred osnovne škole, a u ovoj godini je upisano njih 42", naveo je gradonačelnik Dubrovnika.</p>
<p>Kao najveći problem je naveo priuštivo stanovanje. Kako kaže, mladi čovek u Dubrovniku vrlo teško može pronaći stan, ne za kupovinu, nego za najam.</p>
<p>"I zbog toga sam predložio Vladi Republike Hrvatske uvođenje celog niza novih poreskih režima, kako bismo zapravo zaustavili rentijerstvo. Vidimo da rentijerstvo ubija gradove, ne samo u Hrvatskoj, poput Dubrovnika, nego diljem Evrope, jer dopuštanje kratkoročnog najma u stambenim zgradama zapravo onemogućuje ljude da ostvaruju svoje osnovno pravo - pravo na dom", zaključio je Mato Franković.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Hrvatska

Turizam

Svet i mi

Više od vesti

Gradonačelnik Dubrovnika za "Svet i mi": Kapital počeo da pobeđuje demografiju korak po korak (VIDEO)

Gradonačelnik Dubrovnika za "Svet i mi": Kapital počeo da pobeđuje demografiju korak po korak (VIDEO)

Tagovi: