Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ocenio je u petak u razgovoru sa šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata, da prekid primirja u Gazi predstavlja ''veoma negativan'' razvoj situacije u sukobu Izraela i Hamasa, saopšteno je iz Erdoganovog kabineta.&nbsp;
Lideri Turske i UAE sastali su se na marginama samita COP28 koji se održava u Dubaiju.&nbsp;
Erdogan se takođe sastao sa premijerima Japana i Italije, Fumiom Kišidom i Đorđom Meloni, sa kojima je razgovarao o situaciji u Pojasu Gaze, kao i sa svojim kolegom iz Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim, saopštilo je tursko predsedništvo, prenosi Rojters.&nbsp;
"Predsednik Erdogan, koji je ocenio da je ponovno pokretanje sukoba veoma negativno, rekao je da Turska radi na postizanju trajnog prekida vatre i da humanitarna pomoć stigne u Gazu", navodi se u saopštenju.&nbsp;
Turski predsednik je rekao i da njegova zemlja čini sve da zaustavi Izraelski "masakr", ali da je muslimanski svet morao da deluje složnije.&nbsp;
Izraelska vojska u petak ujutru je saopštila da je obnovila borbena dejstva protiv Hamasa u Pojasu Gaze i da njeni avioni izvode seriju vazdušnih napada na ciljeve te militantne grupe.&nbsp;
Takođe tvrdi da je Hamas prekršio uslove privremenog primirja i da je ispalio raketu prema izraelskoj teritoriji neposredno pred isticanje primirja jutros u šest sati po lokalnom vremenu.
Izvor: Tanjug 
 
 
&nbsp;
&nbsp;

Live Blog

Erdogan: Prekid primirja veoma negativan razvoj situacije u Pojasu Gaze

Odluku o pokretanju istrage u kompanijama, među kojima su i AstraZeneka, Bajer, GKS, Džonson i Džonson, Bauš i Lomb, Sanofi i Fajzer, nadležni organ doneo je 9. novembra, navedeno je u saopštenju. 	
Kompanija AstraZeneka, u skladu sa svojom politikom, nije želela da komentariše istragu, dok su britanska GKS, francuska Sanofi i nemački Merk KGaA rekli da u potpunosti sarađuju sa turskom vlasti u oblasti konkurencije. 	
U saopštenju, nemačke farmaceutske kompanije BASF navedene je da rade na proceni slučaja, kao i da je ta korporacija bila posvećena visokim standardima poštovanja zakona i poslovne etike. 	
Preostale kompanije protiv kojih se vodi istraga uključuju AbVi, Abdi Ibrahim, Ilko, Liba, Menarini, Majkl Pejdž Internešenel, Panasonik, SIFI i Vorld Medicine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Turska pokreće istragu protiv 19 farmaceutskih kompanija

"Zbog loših vremenskih uslova, Bosforski moreuz kod Istanbula je privremeno zatvoren za prolaz brodova u oba smera", navodi se u saopštenju koje prenosi RIA.&nbsp;
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Choppy waters in Istanbul … <a href="https://t.co/TpSMkAgJlQ">pic.twitter.com/TpSMkAgJlQ</a>&mdash; James Ducker (@TelegraphDucker) <a href="https://twitter.com/TelegraphDucker/status/1729575869889347736?ref_src=twsrc%5Etfw">November 28, 2023</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
Moreuz <a href="https://insajder.net/prenosimo/pomorski-saobrac-aj-obustavljen-u-dardanelima-zbog-sumskog-pozara">Dardaneli</a> takođe je ranije zatvoren za saobraćaj.&nbsp;
Na području Istanbula na snazi je žuti meteoalarm zbog vetra uraganske jačine brzine do 80 kilometara na čas.&nbsp;
U proteklih 10 dana najmanje pet teretnih brodova nasukalo se u Crnom moru kod obala Turske zbog olujnog nevremena.
Izvor: Tanjug

Turska zatvorila Bosforski moreuz za brodski saobraćaj (VIDEO)

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan optužio je u petak Izrael da je "počinio ratne zločine" u Gazi sprečavajući da ljudi u opkoljenoj enklavi imaju pristup struji, vodi i hrani.&nbsp;
“Izrael, koji čini ratni zločin isključivanjem struje, vode i hrane, pokušava da spreči da se čuje istina o ugnjetavanju ljudi u Gazi tako što će prekinuti njihovu komunikaciju spolja“, rekao je Erdogan u video poruci na Međunarodnom samitu o strateškoj komunikaciji (STRATKOM) u Istanbulu.&nbsp;
On je istakao da je Turska razotkrila brojne lažne tvrdnje Izraela preko Centra za borbu protiv dezinformacija, prenosi Dejli sabah.
Takođe je naveo da je više od 60 novinara izveštavalo o izraelsko-palestinskom sukobu.&nbsp;
"Među civilima koje Izrael namerno gađa nisu samo deca i žene. Izrael takođe ubija novinare koji pokušavaju da otkriju svetu humanitarnu tragediju u Gazi uprkos svim poteškoćama. Desetine novinara je do sada ubijeno u izraelskim napadima", rekao je turski lider.&nbsp;
On je takođe kritikovao izveštavanje međunarodnih medijskih organizacija tokom sukoba, koje je nazvao pristrasnim.&nbsp;
“Mnogi mediji su zatvorili oči pred izraelskim zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima u Gazi. Svoj stav nisu promenili ni kada su izraelske snage bezbednosti ubile njihove kolege. Verujem da je ovaj stav naštetio ne samo porodicama ubijenih novinara, već i drugim predstavnicima medija“, rekao je on.&nbsp;
Erdogan je rekao da su međunarodne organizacije i globalni sistem "pali na testu" suočeni sa "divljaštvom Izraela".&nbsp;
On je dodao da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, zadužen za održavanje globalnog mira i stabilnosti, uopšte nije funkcionisao u ovom procesu.
Izvor: Tanjug

Erdogan: Izrael čini ratni zločin isključivanjem struje, vode i hrane

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan pozvao je u petak zapadne zemlje da se distanciraju od izraelskih "ratnih zločina“.&nbsp;
''Zapadni svet treba da se distancira od izraelskih ratnih zločina. Svaka uslovna ili bezuslovna podrška Izraelu je blanko ček za ubistvo većeg broja Palestinaca“, rekao je Fidan na samitu međunarodne strateške komunikacije (STRATKOM) u Istanbulu.&nbsp;
Prema njegovim rečima, istorija neće zaboraviti netrpeljivost prema palestinskoj zastavi i pozive na mir u današnjoj Evropi, gde se, kako je naveo, "napadi na Kuran navodno prihvataju kao sloboda izražavanja“.&nbsp;
On je dodao da je istinski mir moguć samo uz pravdu, međunarodnu saradnju i istinu, prenosi A Haber.&nbsp;
Fidan je rekao da dezinformacije koje su stvorile uslove za intervencije u Avganistanu i Iraku i gurnule region u haos sada izbijaju na površinu u Gazi.&nbsp;
Kako je naveo, postoje dve vrste dezinformacija u vezi sa "ratnim zločinima koje je Izrael počinio u Gazi i na Zapadnoj obali" nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.&nbsp;
“Prvi je pristrasan stav mnogih zapadnih medija koji ignorišu ljudsku tragediju koju su pretrpeli Palestinci. Drugi je institucionalizovana dezinformacija, koja nije ograničena na događaje 7. oktobra“, rekao je šef turske diplomatije.&nbsp;
On je istakao da niko ne treba da legitimiše „nemilosrdno ubijanje ljudi u Gazi“ kao pravo Izraela na samoodbranu.&nbsp;
“Ne bi trebalo da dozvolimo Izraelu da prikriva jedan ratni zločin drugim. Zbog toga moramo da dođemo do trajnog rešenja kroz nove diskurse i metode“, poručio je on i dodao da je cilj Tel Aviva da svojim akcijama u Jerusalimu, na Zapadnoj obali i u Gazi učini neefikasnim rešenje dve države za izraelsko-palestinski sukob.
Izvor: Tanjug

Fidan: Turska poziva Zapad da se distancira od izraelskih ratnih zločina

Vlasti nisu uspele da stupe u kontakt sa posadom broda, saopštio je u ponedeljak ministar unutrašnjih poslova Turske Ali Jerlikaja, prenosi Rojters.&nbsp;
Snažna oluja koja je pogodila provinciju Erglija onemogućava rad spasilaca.&nbsp;
"Kada se vremenski uslovi poboljšaju odmah će početi spasilačke aktivnosti", rekao je Jerlikaja.&nbsp;
Kapetan broda Kafkametler koji je plovio pod turskom zastavom javio je u nedelju ujutro da brod plovi prema lukobranu kod Ereglija, u severozapadnoj turskoj provinciji Zonguldak, saopšteno je ranije iz kabineta guvernera te provincije.&nbsp;
Turski ministar unutrašnjih poslova potvrdio je kasnije da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/potonuo-brod-sa-izbeglicama-u-tirenskom-moru-pronadeno-pet-bezivotnih-tela">brod potonuo</a> nakon što je udario u lukobran.
Turski spasioci pronašli su telo jednog člana posade teretnog broda koji je potonuo kod turske obale u Crnom moru usled jake oluje, saopštili su danas zvaničnici.
Ostalih 11 članova posade prijavljeni su kao nestali.
Ministar saobraćaja i infrastrukture Abdulkadir Uraloglu rekao je da je brod, koji je bio na putu ka zapadnoj turskoj luci Izmir, nekoliko puta udario u lukobran pre nego što je potonuo.
Uraloglu je rekao da su. kada se vreme smirilo, spasioci pronašli telo brodskog kuvara.
Jaka oluja pogodila je severozapadnu Tursku izazivajući poremećaje i veliku štetu.
Još jedan teretnjak se razbio na pola zbog teških vremenskih uslova nakon što se nasukao kod Ereglija, saopštila je Generalna direkcija za pomorstvo, a svih 13 članova posade je spaseno.
Zbog poplava evakuisan je i jedan zatvor u tom gradu, a u različitim incidentima izazvanim olujom nastradale su četiri osobe. 
 
 Susednu Bugarsku pogodili su jaki vetrovi, kiša i sneg, dve osobe su juče nastradale, došlo je i do prekida snabdevanja strujom u nekim delovima, a u gradu Varna proglašeno je vanredno stanje.
&nbsp;Izvor: Tanjug, Beta

Crno more: Potonuo turski teretni brod sa 12 članova posade

Nije poznato kada će odbor nastaviti raspravu o protokolu pristupanja Švedske, niti kada će ta tema doći na sednicu Parlamenta, na evenutalnu definitivnu potvrdu. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/turska-je-pristala-da-svedska-ude-u-nato-posle-dugih-pregovora">Turska odugovlači sa ratifikacijom članstva Švedske u NATO</a>, optužujući tu zemlju da je previše popustljiva prema grupama koje Ankara smatra terorističkim, uključujući kurdske militante i osobe koje Ankara krivi za pokretanje neuspelog državnog udara u Turskoj 2016. godine. 
 
 Turska je takođe bila nezadovoljna zbog niza demonstracija pristalica zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) u Švedskoj, kao i zbog protesta na kojima je spaljivan Kuran. 
 
 Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan povukao je prigovor na kandidaturu Švedske tokom samita NATO u julu i prošlog meseca poslao protokol o pristupanju Švedske NATO turskom parlamentu na ratifikaciju. 
 
 Turska je promenila svoju poziciju nakon što je Stokholm obećao jaču saradnju sa u borbi protiv terorizma i podršku ambicijama Ankare da oživi kandidaturu za članstvo u EU. Pored toga, NATO se složio da uspostavi specijalnog koordinatora za borbu protiv terorizma. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/erdogan-uslovio-clanstvo-svedske-u-nato-pristupanjem-turske-eu">Sporazum Turske o članstvu Švedske</a> takođe je povezan i sa naporima Ankare da nabavi nove borbene avione F-16 od SAD kako bi unapredila svoju borbenu flotu. 
 
 Međutim, i američki i turski zvaničnici insistirali su da sporazum o kupovini tih letelica neće biti vezan za članstvo Švedske u NATO. 
 
 Predsednik turskog parlamenta Numan Kurtulmus rekao je svom švedskom kolegi Andreasu Norlenu na video-konferenciji ove sedmice da se nada da će proces biti finaliziran "što je pre moguće", navodi turska državna agencija.
NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih svojih članica za proširenje, a Turska i Mađarska su jedine zemlje koje su do sada odugovlačile po tom pitanju.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Turska: Odložena rasprava o kandidaturi Švedske za članstvo u NATO

Na skupu su Erdogan i mnogi drugi zvaničnici Turske i istaknuti umetnici, prenosi novinska agencija Anadolija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231028171048_99ad5c51712df7c418aa6f68383f91406f65368bc7c1f19da85af425e5c8df18.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20231028171048_99ad5c51712df7c418aa6f68383f91406f65368bc7c1f19da85af425e5c8df18" data-rendition-name="original" width="4237" height="2825" loading="lazy" alt="Turska protest Tanjug AP"> <figcaption>Propalestinski protest u Istanbulu. Foto: Tanjug/AP Photo/Emrah Gurel</figcaption> </figure>  Miting se održava na aerodromu "Ataturk" gde je postavljena velika bina, a na "video-bimovima" su zastave Turske i Palestine i slike džamije Al Aksa u istočnom delu Jerusalima koji je pod izraelskom okupacijom.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231028171052_10de792a48f7cdc12186f055241f821f8330266f3f2e69f6686185afb2d69658.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231028171052_10de792a48f7cdc12186f055241f821f8330266f3f2e69f6686185afb2d69658" data-rendition-name="original" width="3278" height="2185" loading="lazy" alt="Turska protest Tanjug AP"> <figcaption>Propalestinski protest u Istanbulu, Redžep Tajip Erdogan. Foto: Tanjug/AP Photo/Emrah Gurel</figcaption> </figure>  Erdogan je u pozivu na miting rekao da će Turska "celom svetu još jednom pokazati solidarnost s našom palestinskom braćom". "Izraelci su bili veoma uvređeni zbog ovoga. Turska će predstaviti Izrael svetu kao ratnog zločinca. Međutim, glavni krivac iza svega ovoga što se dešava (u Gazi) je Zapad. Pitam taj Zapad, da li želite da stvorite atmosferu još jednog Krstaškog rata? Oni koji rone krokodilske suze nad civilima ubijenim u ukrajinsko-ruskom ratu sada nemo gledaju ubistva hiljada nedužne dece u Gazi", naveo je Erdogan, prenosi agencija Anadolija.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2023102818104_41dd350cb4c37e73e59486bf6d29e26d1e12f73f3871fcd7fb219d6be0085f33.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="2023102818104_41dd350cb4c37e73e59486bf6d29e26d1e12f73f3871fcd7fb219d6be0085f33" data-rendition-name="original" width="4947" height="3298" loading="lazy" alt="Turska protest Tanjug AP"> <figcaption>Foto: Tanjug/AP Photo/Emrah Gurel</figcaption> </figure>  Predsednik Turske je dodao da Turska ne odobrava napade na civile u Izraelu i da je Ankara "tužna za svakog civila, ali to izgleda Izrael ne zanima". Palestinska militantna grupa Hamas počela je 7. oktobra raketni napad na jug Izraela, a potom izvela i kopneni upad. Izrael je odgovorio vazdušnim udarima i blokadom Pojasa Gaze, a u sukobima je do sada poginulo nekoliko hiljada ljudi. <a href="https://insajder.net/teme/strucnjaci-za-insajder-desavanja-na-bliskom-istoku-veliki-izazov-za-slobodu-govora-i-bezbednost-u-ostatku-sveta">Sve najvažnije informacije o sukobu Izraela i Hamasa čitajte u našem blogu</a>. Izvor: Beta

Masovni protest podrške Palestini u Istanbulu (FOTO)

U objavi na društvenim mrežama, turski ministar je poručio da se tranzitni putevi stalno nadgledaju, prenela je Anadolija.&nbsp;
"Uprava za borbu protiv droge policije Mersina zaplenila je 610 kilograma kokaina u kontejneru s legalnim teretom banana tokom pretrage u međunarodnoj luci Mersin", rekao je turski ministar.&nbsp;
Prema njegovim rečima, dobili su obaveštajne podatke da je kokain stavljen u pakete banana koji dolaze iz Ekvadora.&nbsp;
"Naše snage pratile su međunarodnu rutu kontejnera. Kada je droga stigla u luku Mersin, pokrenuta je operacija 'Narkofors'. Uhvaćene su tri sumnjive osobe, uključujući i vlasnika firme koja je trebalo da preuzme banane. Čestitam našoj policiji koja je izvela ovu veliku operaciju", poručio je Jerlikaja.
Izvor: Tanjug

U turskoj luci zaplenjeno 610 kilograma kokaina

Novi dugogodišnji neprikosnoveni lider Turske Redžep Tajip Erdogan ne namerava tim povodom da organizuje nikakve posebne svečanosti, jer su njegova vizija i put kojim vodi Tursku sasvim drugačiji od Ataturkove. I za sada u tome svojim namerama i uspeva, piše agencija dpa, a prenose nemački mediji.
Turska je osnovana posle raspada Osmanskog carstva. Ataturk je na autoritaran način, sa vrha, zemlji nametnuo promene i reforme.
Zemlja koju je stvarao nije bila naslednica Osmanske imperije, nego republika okrenuta zapadu. Žene su 30-ih godina dobile aktivno i pasivno pravo glasa, pored arapskog pisma u upotrebu je uvedena latinica, a zakonom je zabranjeno nošenje fesa i turbana i feredže.
Kult ličnosti vezan za Mustafu Kemala oca Turaka i danas je živ. Njegove slike vise u kancelarijama, restoranima, stanovima, a njegov potpis kao tetovažu nose brojni Turci.
Međutim, njegova stroga sekularna politika, jasno odvajanje države i vere, mnogim Turcima se nije dopadala. Kao diktatora su ga doživljavale i pojedine manjine, na primer Kurdi.
Religija je prognana u privatnu sferu i to je, prema oceni agencije, i jedan od razloga uspeha Erogana i njegove Partije pravde i razvoja (AKP).&nbsp;
Erdogan se identifikuje sa Osmanskim carstvom, predstavlja se kao zaštitnik muslimana u celom svetu i ponovo je oživeo od Ataturka odbačeni panturcizam, mit o povezanosti svih turkijskih naroda.
Ali u prvom redu, u politiku je ponovo uveo religiju, ukinuo zabranu nošenja feredže i ojačao verske institucije.&nbsp;
AKP je po samom dolasku na vlast 2002. bila partija širih slojeva, ali je danas megafon isključivo jedne kategorije društva.
Prema oceni istoričar Gintera Zojferta i Kristofera Kubaseka, AKP je danas predstavnik strogo islamskog, konzervativnog dela društva - turske nacije, a to u zemlji stvara ozbiljne tenzije jer se negira verska, etnička i kulturna raznolikost Turske.
Pristalice Erdogana stvari vide sasvim drugačije, i kažu da se tek od njegovog dolaska na vlast osećaju slobodno. Ali da je reč o veoma uskoj definiciji pojma sloboda pokazuje i postupanje vlade pod vođstvom AKP protiv neistomišljenika i kritičara, piše agencija.
Evropska unija godinama ukazuje na nazadovanje Turske u oblasti demokratije, vladavine prava, poštovanja osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa.
Turska je podnela zahtev za članstvo u EU još 1987. godine, status kandidata dobila je 1999. godine, a pretpristupni pregovori sa Turskom, koji su započeti 2005. godine, praktično su sa samo jednim zatvorenim od 16 otvorenih pregovaračkih poglavlja 2016. godine zapali u ćorsokak.
Evropski parlament je 2019. godine i zvanično odlučio da se pregovori sa Ankarom suspenduju.
Ambasador EU u Turskoj Nikolaus Majer Landrut rekao je za dpa da treba očekivati da će Evropska komisija i u novembru u godišnjem izveštaju u napretku zemalja kandidata za članstvo, konstatovati dalje nazadovanje Turske&nbsp;
"Niko u Turskoj posle Ataturka nije ostavio takav pečat kao Erdogan", jedino što bi Erdogan priželjkivao novo osnivanje republike, sa potpuno drugačijim predznacima - mnogo konzervativnije, bliskije državama Bliskog istoka, autoritarnije i reakcionarnije, smatra politikolog Berk Esen sa Univerziteta Sabandži u Istanbulu.
A pri tome, ističe Esen, i sam Erdogan je profiter politike Mustafe Kemala, takozvanog Kemalizma, i bez njega nikada ne bi mogao da postane predsednik jer potiče iz porodice nižeg srednjeg sloja, a za socijalni uspon takvih porodica preduslove je stvorio tek Ataturk.&nbsp;
Uz to, i AKP je nasledila institucije i državnu administraciju koje svoju snagu mogu da zahvale Ataturku, a preko kojih Erdogan danas sprovodi svoju politiku. Pravosuđe i mediji su u velikoj meri podređeni vladi, a privredu i društvo karakterišu klijentelizam i nepotizam, naveli su Zojfert i Kubasek.
"I Ataturk je bio sve drugo samo ne demokrata...i to što se Turska posle sto godina oprašta od njega mogao bi da bude i pozitivan znak. Ali to što se to opraštanje događa zbog vladavine novog jakog čoveka nije dobra vest", napisali su istoričari u svojoj knjizi koja nosi naslov - "Oproštaj od Ataturka".
Izvor: Beta

Turska