On je na pokrajinskom kongresu svoje Partije pravde i razvoja rekao da je sirijski narod svrgavanjem režima Bašara al Asada ostvario veličanstvenu pobedu, prenela je Anadolija.
Erdogan je podsetio da je Turska pre 13 godina dozvolila ulazak migrantima iz Sirije koji su pobegli od sukoba i terorizma u svojoj zemlji i pružila utočište za oko četiri miliona Sirijaca.
Ocenio je da se Turska ističe kao ključna zemlja u regionu i da je cenjena kao "ostrvo stabilnosti" usred haosa i previranja.
Turska državna zastava podignuta je na zgradi turske ambasade u Damasku i aktivnosti ambasade su nastavljene posle 12 godina, preneli su ranije danas turski mediji.
Aktuelni turski ambasador u Mauritaniji Burhan Koroglu imenovan je 12. decembra za privremenog otpravnika poslova ambasade u Damasku, a ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan obavestio je ambasadora Koroglua o njegovoj novoj funkciji, prenosi Anadolija.
Ambasada Turske koja se nalazi u diplomatskoj četvrti Damaska je za vreme bivšeg režima Bašara al Asada nastavila da radi neko vreme nakon početka konflikta u Siriji, ali je 26. marta 2012. prestala sa svakodnevnim aktivnostima.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Erdogan: Turska će podržati sirijski narod u obnovi zemlje

Njegovi savetnici, zvaničnici, pa čak ni rođaci nisu imali ni najmanja saznanja o tim planovima ili su zavarani, reklo je agenciji više desetina izvora.
Nekoliko sati pre nego što je pobegao u Moskvu, Asad je na sastanku sa oko 30 načelnika vojske i bezbednosti u Ministarstvu odbrane u subotu govorio da stiže ruska vojna podrška i pozvao kopnene snage da izdrže, rekao je komandant koji je bio prisutan na tom sastanku, ali je želeo da ostane neimenovan.
Ni civilno osoblje nije bilo ništa upućenije, prema ovim izvorima.
Asad je rekao svom šefu kabineta u subotu, kada je završio sa radnim aktivnostima, da je krenuo kući, ali je umesto toga krenuo na aerodrom, saopštio je pomoćnik iz njegovog najužeg kruga.
Takođe je pozvao svoju savetnicu za medije Buthainu Šaban i zamolio je da dođe u njegovu rezidenciju da mu napiše govor, rekao je pomoćnik.&nbsp;
Kada je ona tamo stigla, otkrila je da u rezidenciji nema nikoga.
Većina izvora, među kojima su i pomoćnici u užem krugu bivšeg sirijskog predsednika, regionalne diplomate i bezbednosni izvori, kao i visoki iranski zvaničnici, tražili su da se njihova imena ne objavljuju kako bi slobodno govorili o osetljivim pitanjima.
Asad o svom planu za bekstvo nije obavestio čak ni svog mlađeg brata Mahera, komandanta elitne 4. oklopne divizije armije, prema rečima trojice njegovih pomoćnika.&nbsp;
Maher je doleteo helikopterom u Irak, a zatim u Rusiju, rekao je jedan od ljudi.
Asadovi rođaci po majci, Ehab i Ejad Makluf, na sličan način su ostali u Damasku kada je glavni grad pao u ruke pobunjenika, prema navodima pomoćnika bivšeg sirijskog predsednika i libanskog bezbednosnog zvaničnika.
Njih dvojica su pokušali da pobegnu automobilom u Liban, ali su na putu upali u zasedu pobunjenika, koji su ubili Ehaba i ranili Ejada, rekli su izvori.
Nije bilo zvanične potvrde o smrti, a Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri to.
Sam Asad je pobegao iz Damaska avionom u nedelju, 8. decembra, leteći ispod radara sa isključenim transponderom u avionu, rekla su dvojica regionalnih diplomata, bežeći od pobunjenika koji su upali u prestonicu.
Bekstvo je okončalo njegovu vladavinu i pola veka neprekidne moći njegove porodice i doveo do naglog kraja 13-godišnjeg građanskog rata, navodi Rojters.
&nbsp;Odleteo je u rusku vazdušnu bazu Hmeimim u sirijskom primorskom gradu Latakiji, a odatle u Moskvu.
Asadova uža porodica, supruga Asma i njihovo troje dece, već su ga čekali u ruskoj prestonici, prema rečima trojice bivših bliskih saradnika i visokog regionalnog zvaničnika.
&nbsp;Video-snimci Asadovog doma, koje su snimili pobunjenici i građani koji su se okupili u predsedničkom kompleksu nakon njegovog bekstva, a koji su objavljeni na društvenim mrežama, pokazuju da je on, po svoj prilici, izašao na brzinu, jer se vidi kuvana hrana ostavljena na šporetu i nekoliko ostavljenih ličnih stvari, kao što su porodični foto albumi.
Da neće biti vojne pomoći iz Moskve, čija je intervencija 2015. pomogla da se preokrene tok građanskog rata u korist Asada, ili od njegovog drugog čvrstog saveznika Irana, sirijskom lideru jasno je stavljeno do znanja u danima koji su prethodili njegovom odlasku, kada je tražio pomoć sa raznih strana u očajničkoj želju da zadrži vlast i obezbedi svoju bezbednost, saopštili su izvori koje je Rojters intervjuisao.
Asad je posetio Moskvu 28. novembra, dan nakon što su sirijske pobunjeničke snage napale severnu provinciju Alepo i preletele zemlju, ali su njegove molbe za vojnu intervenciju naišle na odbijanje u Kremlju, koji nije bio voljan da interveniše, rekla su trojica regionalnih diplomata.
Četiri dana nakon tog putovanja, 2. decembra, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se sa Asadom u Damasku.&nbsp;
U to vreme, pobunjenici iz islamističke grupe Hajat Tahrir al-Šam (HTS) preuzeli su kontrolu nad drugim po veličini sirijskim gradom Alepom i napredovali su prema jugu dok su se vladine snage raspadale.
Asad je bio vidno uznemiren tokom sastanka i priznao je da je njegova vojska previše oslabljena da bi pružila efikasan otpor, rekao je Rojtersu visoki iranski diplomata.&nbsp;
On nikada nije tražio da Teheran rasporedi snage u Siriji, prema dvojici visokih iranskih zvaničnika koji su rekli da je sirijski predsednik shvatio da bi Izrael mogao da iskoristi svaku takvu intervenciju kao razlog da gađa iranske snage u Siriji ili čak sam Iran.
Nakon što je iscrpeo mogućnosti, Asad je konačno prihvatio neizbežnost svog pada i odlučio da napusti zemlju, okončavajući dinastičku vladavinu svoje porodice koja datira još od 1971. godine.
Tri osobe iz Asadovog najužeg kruga rekle su da je on prvobitno želeo da potraži utočište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, pošto su pobunjenici zauzeli Alepo i Homs i napredovali prema Damasku.
&nbsp;Rekli su i da su ga odbili Emirati, koji su se plašili međunarodne reakcije zbog skrivanja ličnosti koja je pod sankcijama SAD i Evrope zbog navodne upotrebe hemijskog oružja u suzbijanju pobunjenika - optužbi koje je Asad odbacio kao izmišljotinu.
Moskva, iako nije bila voljna da interveniše vojno, nije bila spremna da napusti Asada, prema ruskom diplomatskom izvoru koji je za Rojters govorio pod uslovom da ostane anoniman.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je u subotu i nedelju prisustvovao forumu u Dohi u Kataru, predvodio je diplomatske napore da se osigura bezbednost Asada, angažujući Tursku i Katar da iskoriste svoje veze sa HTS-om kako bi obezbedili Asadov bezbedan dolazak u Rusiju, izjavila su dva regionalna zvaničnika.
Jedan zapadni bezbednosni izvor rekao je da je Lavrov učinio šta je mogao da obezbedi Asadov bezbedan odlazak.&nbsp;
Katar i Turska sklopili su aranžmane sa HTS kako bi olakšali Asadovo bektvo, izjavila su tri izvora, uprkos zvaničnim tvrdnjama obe zemlje da nisu imale kontakte sa HTS-om, koji SAD i UN nazivaju terorističkom organizacijom, navodi Rojters.
Moskva je, takođe, koordinisala sa susednim državama kako bi osigurala da ruski avion koji napušta sirijski vazdušni prostor sa Asadom ne bude presretnut ili gađan, rekla su tri izvora.&nbsp;
Zvaničnik turske vlade rekao je da nije postojao ruski zahtev da se koristi turski vazdušni prostor za Asadov let, ali se nije osvrnuo na to da li je Ankara sarađivala sa HTS-om radi olakšavanja bekstva.
Poslednji Asadov premijer Mohamed Džalali rekao je da je razgovarao telefonom sa svojim tadašnjim predsednikom u subotu u 22.30. sati.
"U našem poslednjem razgovoru rekao sam mu koliko je teška situacija i da je došlo do ogromnog raseljavanja ljudi iz Homsa prema Latakiji, da je na ulicama vladala panika i užas", rekao je on za saudijsku televiziju Al Arabija.
"Odgovorio je: 'Sutra ćemo videti'. To je bilo poslednje što mi je rekao", dodao je Džalali.&nbsp;
On je rekao da je pokušao ponovo da pozove Asada pošto je svanulo u nedelju, ali da odgovora nije bilo, navodi agencija.
Rojters je izvestio da nije uspeo da stupi u kontakt sa Asadom u Moskvi, gde je on dobio politički azil.
Kremlj i rusko Ministarstvo spoljnih poslova odbili su da komentarišu ove navode, a iransko Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo dostupno za komentar, navodi agencija.
Izvor: Tanjug

Asad krio od rođaka i saradnika svoje planove da pobegne iz zemlje

Mohamad al Bašir je do sada predvodio "Vladu spasa" iz pobunjeničkog uporišta Idlib, na severozapadu Sirije. 
 
 Sirijska vlada pala je 8. decembra rano ujutro, čime je označen kraj 50 godina duge vladavine porodice Asad posle iznenadne ofanzive pobunjenika širom teritorije koju je držala i ulaska u glavni grad Damask za deset dana. 
 
 Smenjeni sirijski predsednik Bašar el Asad je sa porodicom otišao u Moskvu, gde je dobio azil.
<h2>Erdogan: Turska ne može da dozvoli da Sirija ponovo bude podeljena</h2>
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska ne može da dozvoli da Sirija ponovo bude podeljena.&nbsp;
"Nećemo stajati skrštenih ruku gledajući kako drugi guraju naš region u vatru i krv u ime svojih fanatičnih uverenja, perverznih ideologija i nezdravih snova", rekao je Erdogan u tv obraćanju.
On je dodao da Turska mora tako da nastupa zbog "lekcija naučenih iz onoga što se desilo u Siriji" i "tragedije u Palestini".
Tursko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je jutros izraelski "okupacioni mentalitet" nakon izraelskog upada u tampon zonu na Golanskoj visoravni.
Izvor: Beta&nbsp;

Sirijski pobunjenici postavili Mohamada al Bašira za vođu prelazne vlade

U obraćanju na zajedničkom vanrednom samitu ministara inostranih poslova Organizacije za islamsku saradnju (OIC) i Arapske lige u saudijskoj prestonici Rijadu, Fidan je rekao da je inicijativa Turske u UN da zaustavi transfer oružja Izraelu dobila podršku 52 zemlje, uključujući stalne članove Saveta bezbednosti UN.
Fidan je istakao potrebu za konkretnim merama za zaustavljanje krvoprolića i sprečavanje šireg regionalnog rata na Bliskom istoku, prenela je agencija Anadolija.
On je rekao da postoje i drugi načini za vršenje pritiska na Izrael, među kojima su obustava trgovine, intevencije u predmetu genocida pred Međunarodnim sudom pravde, ili pokretanje kampanje podrške agenciji UN za palestinske izbeglice (UNRWA).
Fidan je rekao da se izraelski napadi na Gazu, u kojima je, po njegovim rečima, od prošlog oktobra ubijeno više od 43.000 ljudi, moraju okončati.
Dodao je da je džamija Al-Aksa u Jerusalimu ugrožena, napominjući da su izraelski ekstremno desničarski političari, uključujući ministre, otvoreno izrazili nameru da promene njen istorijski status kvo, što je situacija koja zabrinjava ne samo Palestince već i sve muslimane.
Na marginama sednice, Fidan se sastao sa iračkim kolegom Fuadom Huseinom, maldivskim Abdulom Kalelom, pakistanskim Ishakom Darom i egipatskim kolegom Badrom Abdelatijem.
Izvor: Tanjug

Turska pozvala islamski svet da pojača pritisak za uvođenje embarga na oružje Izraelu

U saopštenju vojnog krila PKK navodi se da su napad u sredu na prostorije vazduhoplovne i odbrambene kompanije TUSAS izvela <a href="https://insajder.net/prenosimo/jerlikaja-u-napadu-u-ankari-poginulo-pet-ranjene-22-osobe">dva člana njenog "Besmrtnog bataljona"</a> kao odgovor na turske "masakre" i druge akcije u kurdskim regionima.
Muškarac i žena upali su u prostorije TUSAS-a na periferiji Ankare, podmetnuli eksploziv i počeli da pucaju. Ubijena su četiri radnika kompanije. Napadači su u kompaniju stigli taksijem koji su oteli i ubili vozača.
Napadači su ubijeni u okršaju sa snagama bezbednosti, a više od 20 ljudi je povređeno u napadu.
Turska je odmah za napad okrivila PKK i pokrenula seriju vazdušnih udara na lokacije i objekte za koje se sumnja da ih koristi ta grupa u severnom Iraku, ili na severu Sirije. 
 
PKK je zabranjena u Turskoj i tamošnje vlasti smatraju članove te partije teroristima.
Izvor: Beta&nbsp;

Radnička partija Kurdistana preuzela odgovornost za teroristički napad blizu Ankare

"Izvedena je vazdušna operacija protiv terorističkih ciljeva na severu Iraka i Sirije... i uspešno su uništene ukupno 32 mete terorista", navodi se u saopštenju Ministarstva i dodaje da se operacije nastavljaju.
Počinioci napada u Ankari najverovatnije su članovi u Turskoj zabranjene PKK, rekao je ranije ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja, prenosi Rojters.
Objekti Turske vazduhoplovne industrije (TAI) <a href="https://insajder.net/prenosimo/jerlikaja-u-napadu-u-ankari-poginulo-pet-ranjene-22-osobe">u Ankari našli su se juče na meti terorističkog napada</a> u kojem je poginulo pet, a ranjene su 22 osobe.
Dvoje terorista koji su izvršili napad, od kojih je jedna bila ženska osoba, eliminisano je, saopštio je Jerlikaja.
Nijedna grupa, za sada, nije preuzela odgovornost za taj napad.
Potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz rekao je da su četiri žrtve zaposleni u TAI, dok je peta žrtva vozač taksija, prenosi BBC.
Lokalni mediji su ranije izvestili da su napadači ubili taksistu, a zatim njegovim automobilom izveli napad.
Eksplozija se dogodila u vreme smene, kada su zaposleni upućeni u skloništa.
Među povređenima je i sedam pripadnika specijalnih snaga, rekao je Jerlikaja.
PKK je zabranjena teroristička organizacija u Turskoj, SAD i Velikoj Britaniji, a protiv turske države se bori od 1980-ih, zahtevajući veća prava za značajnu kurdsku manjinu u toj zemlji.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji se nalazi u Rusiji na samitu BRIKS-a, osudio je teroristički napad tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u televizijskom obraćanju.
Kasnije je Erdogan na mreži X objavio saopštenje, u kojem navodi da su bezbednosne snage brzo reagovale i neutralisale pretnju, uz poruku da nijedna teroristička organizacija koja uzima na nišan bezbednost Turske neće moći da postigne svoje ciljeve.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Türk savunma sanayisinin lokomotif kuruluşlarından olan TUSAŞ’a yönelik düzenlenen terör eylemi; ülkemizin bekasını, milletimizin huzurunu ve “Tam Bağımsız Türkiye” idealimizin timsali olan savunma atılımlarımızı hedef alan alçakça bir saldırıdır. Terör eyleminin ilk anından…&mdash; Recep Tayyip Erdoğan (@RTErdogan) <a href="https://twitter.com/RTErdogan/status/1849122614989512992?ref_src=twsrc%5Etfw">October 23, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Turske vlasti su naložile medijima da ne iznose detalje u vezi sa napadom i upozorile da će sve fotografije i snimci u vezi sa incidentom biti uklonjeni sa društvenih mreža.
Izvor: Tanjug

Turska gađala mete PKK u severnom Iraku i Siriji nakon terorističkog napada u Ankari

&nbsp;Prema njegovim rečima, počinioci napada vrlo verovatno su članovi zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK). 	
Jerlikaja je kazao da su dvoje terorista, od kojih je jedna bila ženska osoba eliminisani. 	
On je rekao da su u napadu povređene 22 osobe, preneo je TRT Haber. 	Na lice mesta poslat je veliki broj policijskih i medicinskih timova za specijalne operacije. 	
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute osudio je teroristički napad i poručio da Alijansa stoji uz saveznicu Tursku. 	
Turski mediji su prethodno javili da je došlo do eksplozije i pucnjave na ulaznoj kapiji kampusa "Joint Stock Partnership" u Ankari i da je osoblje iz bezbednosnih razloga upućeno u skloništa.&nbsp;
<h2>Fidan: Nastavićemo borbu protiv terorističkih elemenata i snaga koje ih podržavaju</h2>
Ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan poručio je danas da će Turska nastaviti borbu protiv svih terorističkih elemenata i onih koji ih podržavaju. &nbsp;	
"Nastavićemo odlučno borbu protiv svih terorističkih elemenata i snaga koje ih hrane, kako iznutra tako i spolja. Nastavićemo da jačamo naše nacionalne odbrambene kapacitete u narednom periodu i nikada nećemo dozvoliti da grupe koje ciljaju Tursku i njihovi mentori ostvare svoje ciljeve u našoj zemlji", rekao je Fidan povodom terorističkog napada u Ankari, javlja agencija Anadolija. 	
Fidan je Izrazio saučešće porodicama poginulih u terorističkom napadu, a ranjenima poželio brz oporavak.
Izvor: Tanjug

Jerlikaja: U terorističkom napadu u Ankari poginulo pet, ranjene 22 osobe

On je rekao da je 14 osoba ranjeno, od kojih je troje u teškom stanju i istakao da se radi na identifikaciji napadača, prenosi Hurijet. 	
Na lice mesta poslat je veliki broj policijskih i medicinskih timova za specijalne operacije, a nedavno je u blizinu tog objekta stigao i Jerlikaja.
Direktor CNN TURK Istanbul Nevs Nihat Uludag je izjavio da smatra da postoji mogućnost da je napad izvršila Radnička partija Kurdistana (PKK), koja je označena kao teroristička organizacija u Turskoj, ili pripadnici Revolucionarne narodnooslobodilačke partije (DKHP-C), prenosi Hurijet.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute osudio je teroristički napad i poručio da Alijansa stoji uz saveznicu Tursku, prenosi Rojters.
Ranije danas, Jerlikaja je saopštio da je nekoliko ljudi ubijeno u napadu, dok su drugi povređeni.
Prethodno je došlo do eksplozije i pucanja &nbsp;na ulaznoj kapiji kampusa "Joint Stock Partnership" u Ankari, javili su turski mediji i dodali da je osoblje iz bezbednosnih razloga upućeno u skloništa.
Izvor: Tanjug

Najmanje četiri osobe ubijene, 14 ranjeno u terorističkom napadu u Ankari

Hakan Šukur, fudbaler Galatasaraja, Torina, Intera, Parme, Blekburna i legendarni centarfor turske reprezentacije.&nbsp;
Golgeter čiji su roditelji poreklom sa Kosova i Metohije, ušao je 2011. godine u turski parlament na listi Erdoganove partije. &nbsp;U decembru 2013. podneo je ostavku u znak protesta zbog zabrane "deršane" obrazovnog sistema u Turskoj, ali ostao u Parlamentu kao nezavisni poslanik.&nbsp;
U februaru 2016. optužen je za uvredu predsednika Erdogana na društvenoj mreži X; izdat je nalog za njegovo hapšenje, zbog veza sa Gulenovim pokretom koji je u Turskoj proglašen terorističkim.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FGyYchrVPhmk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Šukur je, međutim, napustio Tursku nekoliko meseci ranije, pa je izbegao hapšenje i suđenje.&nbsp;
Danas, njegovo ime ne sme da se pomene u zemlji, izbrisan je iz sportske istorije Turske, otac mu je osuđen na godinu dana zatvora, oduzeta mu je sva imovina, i stavljen je na međunarodnu poternicu. Nekada najveća zvezda turskog sporta danas živi u jednom gradiću u Kaliforniji, a preživljava tako što vozi taksi i drži pekaru sa turskim proizvodima, u kojoj i radi. &nbsp;
Enes Kanter Freedom, košarkaš Fenerbahčea, nekoliko NBA timova i reprezentativac Turske – nije prošao ništa bolje od svog nešto starijeg sunarodnika.&nbsp;
Zbog veza sa Gulenom - turska Vlada mu je oduzela pasoš 2017. godine, a njega i članove njegove porodice optužila za terorizam.&nbsp;
Kanter se godinama nije vraćao u domovinu, niti je komunicirao sa rođacima. Njegove NBA utakmice bile su cenzurisane u Turskoj, a morao je i da odustane od putovanja u inostranstvo zbog nevažećeg pasoša i međunarodne poternice.&nbsp;
Na na društvenoj mreži X se još 2019. požalio da sa porodicom ne komunicira, a da oni koji su ostali u Turskoj trpe velike pritiske.&nbsp;
Kanter profesionalno više ne igra košarku, u svojim objavama publikuje video - snimke sa decom, a od kritike Erdogana na društvenim mrežama – i dalje ne odustaje!&nbsp;
Novinar Insajdera Rajko Martinović

Teme

Šukur i Kanter - skupo plaćene podrške Gulenu (VIDEO)

"Deo saopštenja pučista Osnova prava i slobode, kao i sekularno demokratsko uređenje zasnovano na podeli vlasti, ukinuo je izdajnički predsednik Republike i službenici Vlade. Turska je izgubila međunarodnu reputaciju i postala država kojom autokrata upravlja uz pomoć straha", pisalo je u saopštenju pučista.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8x8fdZAAsXM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Turskog predsednika puč je zatekao na odmoru; Erdogan je pozvao pristalice da izađu na ulice, što je hiljade Turaka i učinilo. Tokom sukoba građana, policije i lojalnog dela vojske sa pučistima, stradalo je 250 ljudi, a više od 2 200 je povređeno. Nekoliko sati nakon što su objavili preuzimanje vlasti, pučisti su poraženi.&nbsp;
"Glavni cilj puča je da dođu do predsednika Erdogana i, da je puč bio uspešan, predsednik bi sada bio mrtav. Krajnji cilj je da sklone Erdogana kako bi upravljali Turskom", izjavio je portparol predsednika Turske Ibrahim Kalin, 19. jula 2016.&nbsp;
U danima posle puča uhapšeno je više hiljada ljudi, a procenjuje se da je 125 000 državnih službenika, vojnog osoblja i akademika otpušteno ili suspendovano. Razlog, navodna veza sa Fetulahom Gulenom, turskim imamom koga je predsednik Erdogan optužio za puč.
Gulen, nekadašnji politički saveznik Erdogana i uticajni verski vođa, u tom trenutku je već 17 godina živeo u Americi, a optužbe za puč nije samo odbacio, već je optužio turskog predsednika da je pobuna iscenirana.
"Ovo što se desilo ne izgleda kao puč, već deluje kao pokušaj Erdogana da preuzme kontrolu nad jedinom institucijom kojom ne upravlja – vojskom. Vidite da su odmah posle navodnog puča otpustili ili prerasporedili hiljade ljudi u vojsci. Ako nastave tako, da proteruju i otpuštaju ljude, svima će biti jasno šta je njihov cilj i da ja nemam ništa s tim", izjavio je Fetulah Gulen, vođa islamskog pokreta u Turskoj, 17. jula 2016.&nbsp;
Fetulah Gulen smatran je drugim najmoćnijim čovekom u Turskoj, posle Erdogana; Gulenov pokret – poznat i kao Hizmet - promovisao je obrazovanje u zapadnom stilu, demokratiju i religijsku toleranciju, zbog čega je bio popularan i van Turske. S druge strane, vlast je Gulenov pokret smatrala državom u državi, a posle 2016. sistematski je razbijan, zbog čega je smanjen njegov uticaj.
Izvor: Insajder

Turska