"Naša vojska je zarobila dvojicu kineskih državljana koji su se borili sa ruskom vojskom protiv ukrajinskih snaga u regionu Donjecka, na istoku", naveo je Zelenski na društvenim mrežama.
"Imamo informacije da je u okupacionim jedinicama mnogo više kineskih državljana osim ove dvojice", dodao je predsednik Ukrajine.
Zelenski je napisao i da je od Ministarstva spoljnih poslova zatražio da odmah kontaktira Peking i zatraži objašnjenje, te dodao da zapadne zemlje takođe treba da reaguju.
"Apsolutno mora da postoji reakcija na ovo. Reakcija SAD, Evrope i svih onih u svetu koji žele mir u Ukrajini", rekao je Zelenski.
Prema njegovim rečima, umešanost Kine u ovaj rat u Evropi, direktno ili indirektno, jasan je signal da će predsednik Rusije Vladimir Putin "učiniti sve osim da okonča rat".
"Putin traži načine da nastavi borbu", ocenio je ukrajinski predsednik.
Zelenski je objavio kratak video snimak na kojem je jedan od zarobljenih kineskih vojnika. Na snimku se vidi mladić u odelu, sa azijskim crtama lica, vezanih ruku.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zelenski: U Ukrajini zarobljeni kineski vojnici koji su se borili za Rusiju

"Ulažemo napore za bezbednost u Ukrajini i pouzdane bezbednosne garancije. Postoji opipljiv napredak i prvi detalji o tome kako se može rasporediti bezbednosni kontingent partnera. Zahvalan sam svim zemljama koje nam pomažu u tome, kao i Velikoj Britaniji i Francuskoj na njihovom liderstvu. Upravo ovakav zajednički rad, kada svi imaju za cilj snažan rezultat, pomaže da se približi pouzdan i trajni mir u Ukrajini", rekao je Zelenski nakon sastanka sa načelnicima generalštabova Velike Britanije i Francuske, prenosi ukrajinski Interfaks.
Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov nazvao je sastanak "strateški važnim" uz učešće načelnika generalštabova Ukrajine, Francuske i Velike Britanije, čija je glavna tema bila "angažovanje partnera u obezbeđivanju bezbednosnih aranžmana Ukrajine nakon završetka ratnih dejstava".
Učesnici sastanka su razgovarali o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i budućoj arhitekturi mira u Evropi, pripremi i stanju operativnog planiranja kako bi se brzo sproveli planovi "Koalicije voljnih", u slučaju prestanka neprijateljstava, garantovanje stabilnosti, sprečavanje nove agresije i stvaranje preduslova za državu.
Načelnici generalštabova Oružanih snaga Francuske i Velike Britanije, general Tijeri Burkhart i admiral Entoni Radakin, sastali su se danas u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i vojnim vrhom Ukrajine da bi razgovarali o mogućem raspoređivanju evropskih mirovnih snaga u Ukrajini nakon prekida sukoba.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Napredak u pregovorima o raspoređivanju vojnog kontingenta u Ukrajini

"Vidim da on (Zelenski) pokušava da se povuče iz sporazuma o mineralnim resursima. A ako to uradi, biće u nevolji. Imaće velike, velike probleme", rekao je sinoć Tramp.
Predsednik SAD vrši pritisak na Zelenskog da potpiše sporazum kojim se dozvoljava američkim kompanijama da kopaju ukrajinske rude dok se pregovara o sporazumu o prekidu vatre između Ukrajine i Rusije.
"Dogovorili smo se o tome, a sada on (Zelenski) kaže da hoće ponovo da pregovara o tome. On hoće da Ukrajina postane članica NATO-a. Dakle, on nikada neće biti član Alijanse i on to shvata. Pa sad traži ponovne pregovore", rekao je Tramp.
Predsednik Ukrajine je u petak uveče rekao da je od SAD dobio novu verziju sporazuma o strateškoj eksploataciji ukrajinskih mineralnih resursa, koja je, prema pisanju medija, veoma nepovoljna za Ukrajinu.
Posle više od tri godine rata u Ukrajini, Tramp želi da okonča sukob. U tom cilju je prekinuo diplomatsku izolaciju koju je Zapad nametnuo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu posle početka ruske invazije na Ukrajinu.
Njegova administracija se zalaže za brzo okončanje rata i vodi indirektne razgovore sa ruskim i ukrajinskim zvaničnicima. Ti razgovori za sada nisu doveli do bilo kakvog konkretnog prodora.
Izvor: Beta/ AFP

Tramp upozorio Zelenskog da ne odbacuje sporazum o mineralnim resursima

"Više od tri godine, skoro sve vreme ovog rata, radi naš Koordinacioni štab i sve službe koje vraćaju zarobljenike. Više od 4 hiljade ljudi je već vraćeno: 4.306. I vratićemo sve", rekao je Zelenski na konferenciji Koordinacionog štaba o tretmanu ratnih zarobljenika "Nada, povratak - tri godine borbe".&nbsp;
On je napomenuo da kada Ukrajina razgovara sa američkom stranom i drugim partnerima o tome kako da se okonča rat, o oslobađanju zatvorenika se govori kao o jednom od prvih koraka.
Zelenski je zahvalio svima koji drže pitanje zatvorenika na dnevnom redu informisanja, kao i timskom radu Kabineta predsednika, Službe državne bezbednosti, Službe bezbednosti Ukrajine, Ministarstva unutrašnjih poslova, Zaštitnika građana i "svima ostalima koji su uključeni i zahvaljujući kojima se Ukrajinci vraćaju".
"Uvek vraćamo naše ljude i to je jedno od najvažnijih pravila naše države. Tako je bilo i biće“, poručio je Zelenski.
Izvor: Tanjug

Zelenski: U Ukrajinu vraćeno preko četiri hiljade ratnih zarobljenika

Milan Krstić kaže da je ovakav vid sastanka telefonskim putem specifičan, ali da to ne znači da je nemoguće usaglasiti saopštenja. On smatra da sa obe strane “postoji razumevanje za to da je bitna komunikacija i sa sopstvenom publikom u svojim državama i sa trećim akterima koji su zainteresovane strane, a ne učestvuju u ovim pregovorima”.
“Verovatno je dogovoreno ili prećutno dozvoljeno da postoji ta konstruktivna dvosmislenost, kako mnogi vole da kažu, u saopštenjima koje će biti izdata. Verujem da su sve te teme adresirane, ali očigledno nisu sve dogovorene. Da su sve dogovorene, bile bi onda sadržane u oba saopštenja. Problem je ako u nekoj narednoj fazi, kada se dođe do nekih konkretnih dogovora, i dalje imamo dvosmislene odredbe, to je bio recimo slučaj sa mirovnim ugovorom za Nemačku, kada nije jasno da li je bilo zabranjeno da se NATO uopšte širi na istok ili samo drži svoje trupe u istočnoj Nemačkoj i vidimo da je to dugoročno dovelo zapravo do različitih tumačenja, pa i do straha Rusije od širenja NATO i to je možda jedan od generatora svega ovoga što se sada dešava”, objašnjava profesor FPN-a.
On ističe da su za mirovne ugovore i za šire dogovore vrlo bitne konkretne odredbe, a da u prelaznim fazama nekada to možda može da bude i taktički korisno - da se prećute neke razlike.&nbsp;
Profesor Milan Krstić smatra da ovaj razgovor može da se posmatra i kao dobar, ali i kao fasada za javnost u komplikovanim pregovorima.
"Možda zvuči takođe kao konstruktivna dvosmislenost, ali jeste fasada za javnost, ako uzmemo u obzir da su najave bile kako će da se vrlo brzo postigne primirje, što je Donald Tramp olako, rekao bih, obećavao. U tom smislu ovo jeste fasada, jer ovo je mnogo daleko od toga. Ali ako bismo gledali realno šta je bila početna tačka, dakle ne šta je bilo ono što je Tramp obećavao, nego šta je bila početna tačka, ovo jeste neki korak unapred. I ja zaista mislim da mora da se razgovara i da je greška bila što nisu postojali nekakvi kanali razgovora za vreme Bajdenove administracije. Bilo je u Istanbulu, kada su ukrajinska i ruska strana razgovarale, ali nakon toga su se obe strane odlučile, očigledno, za rat”, rekao je za Insajder Krstić.
Komentarišući poziciju Ukrajine, Profesor FPN-a govori da je “Ukrajina očigledno sekundarni akter” u ovom slučaju.
“Međutim, ne treba zaboraviti da ipak na kraju bez saglasnosti Ukrajinaca, ne može zaista da stane rat. Iako je očigledno da Ukrajinci nisu oni koji će imati dirigentsku palicu u ovim pregovorima, ovo nisu u ovom trenutku tet-a-tet pregovori, Amerika je tu neki posrednik zapravo između Kijeva i Moskve. Ipak, treba računati na to da Ukrajinci moraju da kažu da rat staje i takođe da Evropska Unija mora da se usaglasi sa tim, imajući u vidu da postoje indicije da bi Evropska Unija mogla da, u slučaju da Amerikanci zaista obustave vojnu pomoć, kompenzuje određenim, povećanim izdacima Ukrajini, zapravo, to što gube od Vašingtona”, pojašnjava Krstić za Insajder.&nbsp;
On dodaje da to ne znači da Evropska unija (EU) može da kompenzuje sve. Objašnjava da EU ne može da ponudi alternative kakvu daje Amerika, kao što je Starlink sistem koji Ukrajina koristi. Ipak, kako navodi, mora se uzeti u obzir i šta će reći Brisel, koji je, kaže, “najmanje bitan akter u ovoj priči”. Međutim, objašnjava da će se u narednim fazama pregovora videti ostali akteri i da ima indikacija da bi i Brisel mogao više da “ubaci svoju kožu u igru”.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F9m8AqXola-0%3Fsi%3Ds0Qv8ZM0tpOET6Aj&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Kaja Kalas je rekla da telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa pokazuje da Rusija nije spremna da pravi „ustupke“ oko Ukrajine, kao i da je ruski zahtev za prekid zapadne vojne pomoći Kijevu neprihvatljiv.
“Mislim da je ovo upravo signal Kijevu, dakle ukoliko Amerika reši da prekine pomoć, mi ćemo kompenzovati, mislim da je to zapravo primarni cilj izjave Kaje Kalas, sa jedne strane. Sa druge strane, naravno da je to neki zahtev koji je oštar, ali Vladimir Putin i Rusija kreću sa maksimalističkim zahtevima. Uostalom, to im je omogućeno u ovom trenutku. Ne znači da su oni u apsolutnoj prednosti, ali imaju blago napredovanje na frontovima. Očigledno da je došlo do redefinisanja pozicije na zapadu. Sve veća skepsa koliko dugo je ovakva situacija održiva, naročito u Americi”, rekao je Milan Krstić&nbsp;
Profesor FPN-a smatra da Putinu najviše odgovara u ovom trenutku da je energetska infrastruktura zaštićena i sa njegove strane, zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske elektrane i u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom i u samoj Ruskoj federaciji, tako da to “odgovara obema stranama”.
“Tako da je to nešto što u ovom trenutku govori o obe strane. Za ovo ostalo, verovatno bi Rusija tu dala malo veći ustupak, imajući u vidu da pod pojmom civilne infrastrukture ili infrastrukture dualne namene, možemo da podrazumevamo bukvalno sve. I sad, da bismo došli do dogovora u vezi sa tim, zaista bi moralo da se precizira na šta se konkretno misli. Takav dogovor, nakon jednog telefonskog razgovora od sat i po, nije bilo ni realno očekivati, ali ne isključuje mogućnost da se i to desi u nekoj od narednih faza. Najavljeno je da će se nastaviti i na terenu u Saudijskoj Arabiji putem radnih grupa, a i telefonski”, navodi Krstić.
Profesor Milan Krstić osvrnuo se i na odluku američkog Federalnog sudije o blokiranju Agencije za efikasnost Vlade na čijem je čelu Ilon Mask; i objašnjava da bi jedan od zadataka sudske vlasti trebalo da bude kontrolisanje izvršne vlasti, u američkom ustavu, ali i kod nas.
“Ovo nije prva odluka koju su doneli američki sudovi, kojima je suspendovana ili obustavljena neka od direktiva koje je potpisao predsednik Tramp. To pokazuje, dakle, da je vladavina prava na prvom mestu. Dakle, da niko ne može, bez obzira koliku god podršku ima u narodu, a predsednik Tramp je nesumnjivo ima, da vlada mimo zakona, mimo ustava Sjedinjenih Američkih Država”, rekao je za Insajder profesor.&nbsp;
Sa druge strane, on pravi paralelu sa funkcionisanjem sudske vlasti u Srbiji. Objašnjava da je “evidentno postojala primena nečega protiv građana”, ali da Tužilaštvo ne reaguje.
“To smo svi mogli da vidimo na snimcima, a Tužilaštvo ne reaguje ili se bavi samo time da li je bio u pitanju zvučni top, sužava se na jedan instrument i da li je on upotrebljen, oko čega su organi vlasti imali potpuno kontradiktorne izjave. Isto tako imamo da nisu ispunjeni, od strane Tužilaštva, zahtevi koje su studenti uputili u vezi sa procesuiranjem onih koji su ih napadali kod FDU. Dakle, očigledno je da kod nas nemate takve delotvorne institucije i to je najveći problem i zbog toga mislim da dokle god se to ne promeni, ovi studentski zahtevi će biti nešto što okuplja najveći broj građana kod nas i što je najveća društvena snaga u zemlji”, zaključuje profesor Milan Krstić.
Izvor: Insajder

Teme

Profesor Krstić za Insajder: Za mirovne ugovore o ratu u Ukrajini - bitne konkretne odredbe (VIDEO)

On je novinarima rekao da je imao ''verovatno najsadržanjniji'' telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i da nije osećao da je bio pod pritiskom, uzev u obzir da je to bio njihov prvi razgovor nakon sastanka u Ovalnom kabinetu prošlog meseca, a koji je završen svađom, prenosi Rojters.
U okviru takvog sporazuma, prema rečima Zelenskog, mogu se naći ne samo energetska infrastruktura, već i železnički i lučki objekti.
''Međutim, koliko razumem, dok ne postignemo dogovor s Rusijom, dok ne bude makar parcijalnog prekida vatre, mislim da neće biti ničeg drugog'', rekao je on, aludirajući na vojnu pomoć SAD.
Zelenski je rekao da su on i Tramp tokom telefonskog razgovora razgovarali i o velikoj nuklearnoj elektrani Zaporožje na jugoistoku zemlje, a koju kontroliše Rusija, rekavši da će Kijev biti spreman da razgovara o učešću SAD u modernizaciji i ulaganju u nuklearnu elektranu ako bude vraćena Ukrajini.
Zelenski je takođe rekao da je Ukrajina dobila nove zalihe nekoliko borbenih aviona F-16, ali nije precizirao koliko i kada je tačno isporuka izvršena.
Ranije danas Blumberg je preneo da je Zelenski tokom telefonskog razgovora s Trampom pristao da obustavi udare na rusku energetsku infrastrukturu.
Razgovor Zelenskog i Trampa dogodio se dan nakon što je ruski Vladimir Putin rekao Trampu da bi bio spreman da ograniči napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine, ali nije pristao na potpuni prekid vatre koji su SAD nastojale.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Vrlo brzo može doći do prekida napada na ruske energetske objekte

"Nikad nismo bili ovoliko blizu mira“, rekao je portparol Bele kuće i dodao da će se tehnički timovi dve zemlje sastati u Saudijskoj Arabiji u narednim danima kako bi razgovarali o proširenju primirja na Crno more kao delu napora za potpuni prekid vatre, preneo je Rojters.
Zelenski se Trampu zahvalio i na projektilima "Džavelin“, kao i na početku zajedničkog rada ukrajinskog i američkog tima u Saudijskoj Arabiji prošle sedmice.
Portparol je rekao da su se Tramp i Zelenski složili da sarađuju na "pravom“ okončanju rata i trajnom miru, kao i da je Tramp obavestio Zelenskog o jučerašnjem razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ključnim pitanjima o kojima su razgovarali.
Dvojica lidera razmotrila su situaciju u ruskoj pograničnoj Kurskoj oblasti i dogovorila se da štabovi dve zemlje blisko razmenjuju informacije.
Zelenski je zatražio dodatne sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaštitio civile, posebno raketne sisteme "Patriot“, a Tramp se saglasio da radi s njim na pronalaženju "onoga što je dostupno“, posebno u Evropi.
Pored toga, SAD će, prema rečima portparola, nastaviti da s Ukrajinom dele obaveštajne podatke.
Tramp je naveo da SAD mogu biti "od velike pomoći“ u upravljanju ukrajinskim nuklearnim elektranama i da bi američko vlasništvo nad tim postrojenjima bila najbolja zaštita infrastrukture i podrška ukrajinskoj energetskoj mreži.
Zelenski je takođe zahvalio Trampu što je nastavio da se bavi humanitarnim pitanjima, uključujući razmenu ratnih zarobljenika, napomenuvši da su upravo imali uspešnu razmenu.
Tramp je obećao blisku saradnju s Moskvom i Kijevom kako bi pomogao da se deca nestala tokom rata vrate kući.
Predsednici su konstatovali pozitivan rad svojih savetnika i predstavnika, posebno američkog državnog sekretara Marka Rubija, savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Valca, specijalnog izaslanika Kita Keloga i drugih.
Izvor: Tanjug

Bela kuća: Fantastičan razgovor Zelenskog i Trampa, nikad nismo bili ovako blizu mira

Kako se navodi u tekstu, šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak, šef diplomatije Andrij Sibiga, ministar odbrane Rustem Umerov i zamenik šefa kabineta predsednika Pavlo Palisa formiraće tim za razgovore sa ukrajinskim "međunarodnim partnerima". 
 
Ta četiri zvaničnika bila su deo ukrajinske delegacije na pregovorima u utorak u Saudijskoj Arabiji sa SAD, koji su završeni predlogom za 30-dnevni prekid vatre.
Izvor: Beta

Zelenski imenovao pregovarački tim za moguće mirovne pregovore

Zelenski je na platformi X rekao da pokušaji Rusije da postavi uslove za 30 dana prekida vatre u njenom ratu u Ukrajini samo "komplikuju i odugovlače proces".
"Rusija je jedina strana koja želi da se rat nastavi i da se slome diplomatski napori", rekao je Zelenski nakon telefonskog razgovora sa državnim sekretarom Vatikana, kardinalom Pjetrom Parolinem, preneo je Rojters.
Izvor: Tanjug

Zelenski: Ruski uslovi za prekid vatre pokazuju da žele da se rat nastavi

Rezultati ankete u kojoj je učestvovalo hiljadu Ukrajinaca pokazuju da je Zelenski popularniji među Ukrajincima nego što je to Tramp u Americi.
Na pitanje da li su saglasni sa načinom na koji Zelenski obavlja dužnost predsednika, dve trećine Ukrajinaca je odgovorilo da je u potpunosti ili donekle saglasno, dok je svaki deseti Ukrajinac nezadovoljan njegovim radom.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DuXmkjjc3bvY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Bela kuća je poslednjih nedelja dovodila u pitanje i sposobnost Zelenskog da vodi eventualne mirovne pregovore sa Rusijom. Ako Bela kuća ima dilemu, Ukrajinci je nemaju - 70 odsto ispitanika kaže da je Zelenski pravi čovek za taj zadatak.
Kremlj i Bela kuća zajedno su dovodili u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika jer zbog ratnog stanja nisu održani redovni izbori. To je bio razlog i da ga Donald Tramp nazove diktatorom.
Međutim, tek 13 odsto Ukrajinaca smatra da izbori treba da budu održani što je pre moguće, dok više od polovine ispitanika smatra da treba da se sačeka formalni kraj rata sa Rusijom.
Izvor: Insajder/The Economist

Volodimir Zelenski