„Ispred Ministarstva su ostavljene fotografije izgladnelih, namučenih životinja, kao i životinja iz prihvatilišta širom Srbije koji su bukvalno kost i koža, a jedinice lokalne samouprave izdvajaju ogromna sredstva iz budžeta za navodnu brigu o dobrobiti tih pasa. Propisi koji se bave zaštitom životinja su dobri, problem je što se ne primenjuju. Država mora da poštuje zakon, i meni lično je poražavajuće da je neophodno da se država moli da poštuje propise koje je donela“, ističe Jevtović.
Okupljanje ispred Ministarstva je počelo u 11:59, odnosno u „minut do 12“, a održano je i osam minuta ćutanja, koji simbolizuju večnost, „za sva stradanja životinja u Srbiji“.
„Psi u prihvatilištima žive očajno, bukvalno se raspadaju. Državna prihvatilišta ne ispunjavaju uslove koje predviđa Pravilnik o uslovima koje moraju da ispune prihvatilišta i pansioni za životinje“, navodi Jevtović.&nbsp;
Ona dodaje da je, prema informacijama kojima raspolaže, u registru Uprave za veterinu registrovana 91 odgajivačnica pasa, a da ih je u Kinološkom savezu preko 4.000.
„Posao Uprave sa veterinu je da sve njih uvede u sistem jer nelegalna prodaja cveta, budžet je uskraćen za velika sredstva koja bi se mogla prikupiti kada ovi ljudi ne bi bili u sivoj zoni. Za to što je veliki broj pasa na ulici delom su zaslužni nelegalni odgajivači jer neretko izbacuju pse koje imaju neke nedostatke, kao i lovci koji izbacuju pse koji ne žele da love“, dodaje.&nbsp;
Naglašava da „opravdanje da nema dovoljno inspektora ili kapaciteta, nju kao građanku ne treba da zanima“.&nbsp;
„Moraš da obezbediš kapacitete, moraš da nađeš način da institucije rade svoj posao. Jedan od načina da podstaknemo državu na to je kritična masa, da se vidi da postoje ljudi kojima je stalo da životinje budu tretirane kako i sam Zakon propisuje – ’sa pažnjom dobrog domaćina’“, poručuje.
Dodaje da je jedan od zahteva protesta i zatvaranje, kako navodi, „ozloglašene Avenije MB, iz Vrnjačke Banje, koja na izrazito nasilan i nehumano način postupa sa psima prilikom hvatanja, a sa kojom jedinice lokalne samouprave zaključuju ugovore suprotno zakonima“.
Ističe da ne postoji edukacija o sterilizaciji ili kastraciji, čipovanju i vakcinaciji, kao i generalno o tome šta znači život sa životinjom.&nbsp;
„Mišljenja sam kada bi samo jedna osoba bila adekvatno kažnjena da bi to poslužilo kao primer ostalima. Kada se država ponaša kao da ju je baš briga za tamo neke pse, što je u sred Beograda nađen pas bez glave, što se životinje raspadaju u prihvatilištima, kakva je to poruka onima koji ih zlostavljaju, izbacuju, ubijaju“, upitala je Jevtović.
Dodaje da „svako od nas može edukovati svoju okolinu“.
„Može objasniti komšijama da psi koji su na ulici nisu pali s Marsa, već da ih je neko izbacio. I da mogu prijaviti nekoga ko psa izbacuje, zlostavlja ili zanemaruje. Pa valjda kada tim prijavama budu zatrpane institucije i kada se stvori ta malopre pomenuta kritična masa institucije konačno počnu i u ovoj oblasti da rade svoj posao“, zaključuje aktivistkinja Jelena Jevtović.
Deo protesta je bila i protestna šetnja do Lovačkog saveza u ulici Alekse Nenadovića, gde su okupljeni pravili buku i ostavljali poruke da psi nisu štetočine i da je pozivanje na njihov odstrel krivično delo.
Skup je podržala grupa bajkera, a obezbeđivala ga je i policija.
Prethodni protest održan je 8. marta ispred Uprave za veterinu.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Protest protiv zanemarivanja i zlostavljanja životinja: Država da primenjuje propise koje je donela

"Suočeni smo sa populacijom pasa lutalica koje nema ni u jednoj drugoj civilizovanoj zemlji i ta populacija raste", rekao je nedavno turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i dodao da "(turska) nacija želi rešavanje tog problema". 
 
 U centru rasprave koja će trajati nekoliko dana, nalazi se odredba koja predviđa eutanaziju bolesnih pasa ili onih sa "lošim ponašanjem", što osuđuju aktivisti za prava životinja koji se zalažu za njihovu masovnu sterilizaciju. 
 
 Vlada, zabrinuta zbog porasta napada i slučajeva besnila zbog četiri miliona zvanično registrovanih pasa lutalica, odbija pripremnu kampanju eutanazije, tvrdeći da želi da pse okupi u skloništima i podstakne njihovo usvajanje. 
 
 "Naš narod želi sigurne ulice", rekao je Erdogan, čija Partija pravde i razvoja (AKP) i njeni saveznici imaju apsolutnu većinu u parlamentu. 
 
 Opozicija obećava da će blokirati tekst, čak i ako bude usvojen. 
 
 Opoziciona Republikanska narodna partija, druga snaga u parlamentu, koja kontroliše najveće gradove u zemlji, uključujući Istanbul i glavni grad Ankaru, saopštila je da njeni gradonačelnici neće sprovoditi zakon, ako bude usvojen. 
 
 Demonstracije protiv teksta održane su poslednjih nedelja, čak i u okviru zdanja parlamenta u Ankari. 
 
 Kao odgovor, vlada preti neposlušnim gradonačelnicima zatvorom, a posetiocima je zabranjen pristup parlamentu ove nedelje kako bi se sprečili incidenti. 
 
 Za razliku od mnogih zemalja, psi i mačke lutalice sastavni su deo svakodnevnog života miliona Turaka, koji nude hranu i ljubav tim životinjama. 
 
 Čak je nedavno reagovala i slavna Brižit Bardo (Brigitte Bardot), čija je fondacija posvećena borbi za zaštitu životinja. 
 
 "Turska je do sada bila primer saosećanja za mačke i pse lutalice koji mogu da žive u harmoniji sa stanovništvom. Ne dozvolite da Turska postane zemlja koju ne vole i koju kritikuju zbog ravnodušnosti i okrutnosti prema živim bićima koja su naši najverniji saputnici", navodi se u pismu bivše francuske glumice upućenom Erdoganu.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Turski parlament počeo raspravu o uličnim psima, opozicioni gradonačelnici kažu da neće poštovati zakon

"<a href="https://insajder.net/prenosimo/ssp-upozorava-izmena-zakona-o-dobrobiti-zivotinja-bi-mogucilaa-eutanaziju-pasa">Zakon o dobrobiti životinja</a>, koji postoji već 14 godina i kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornost ljudi u postupanju prema životinjama, nije mnogo doprineo u zaštiti životinja. Razlog je taj što se pojedine odredbe Zakona ne primenjuju, a druge zloupotrebljavaju smatra Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.&nbsp; "Svima nama koji volimo životinje je jasno kakva je Srbija zemlja za životinje. Dovoljno je što ih svakodnevno viđamo po ulicama izmučene, gladne, napuštene, bolesne, povređene. Svi mi, koji imamo izvesnu dozu empatije, ne možemo a da ne saosećamo sa njihovim patnjama. Sa druge strane, čak i oni koji ne vole životinje, čak i oni koji se plaše životinja, moraju da vide interes u tome da se ovo pitanje pravno reši“, naglašava ona.&nbsp; Vanja Bajović smatra da, ukoliko bi se odredbe Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterini pravilno primenjivale, u Srbiji ne bi bilo napuštenih pasa na ulicama &nbsp;- jer bi se vlasnici kažnjavali, a kao problem ističe i nefunkcionalnost institucija.&nbsp; "Lokalne samouprave napuštene životinje smatraju komunalnim problemom“, kaže Vanja Bajović. &nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231208231232_46f9c49c3371be9ea78fe5a2869906eba6438c430f4c01d8d56ae12c9c4c42cf.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20231208231232_46f9c49c3371be9ea78fe5a2869906eba6438c430f4c01d8d56ae12c9c4c42cf" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu"> <figcaption>Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu, foto: Insajder</figcaption> </figure>  "Nažalost, uporište imaju u Zakonu o komunalnim delatnostima, što je apsolutno neusklađeno sa Zakonom o veterinarstvu i potencijalno neustavno, jer životinje ne mogu da budu komunalni problem. Dobrobit životinje i životinja same po sebi nisu komunalni otpad, nisu komunalni problem - to je suprotno svim evropskim konvencijama“, dodaje ona. Vanja Bajović kaže da je problem i u tome što lokalne samouprave, umesto da organizuju službe zoohigijene i otvaraju prihvatilišta, zaključuju prilično privilegovane ugovore sa određenim kompanijama, kojima nije u interesu da se problem reši. "Njima je u interesu da problem traje iz godine u godinu, kako bi imali što više angažmana i više posla“, ističe ona. Vanja Bajović je podsetila i na Izveštaj Državne revizorske institucije o efikasnosti rešavanja problema napuštenih životinja, koji je objavljen krajem 2021. godine i koji je ukazao na to da sporost i nedoslednost lokalnih samouprava u izvršavanju zakonskih obaveza ima za posledicu nesvrsishodno trošenje sredstava iz lokalnih budžeta.&nbsp; Za četiri godine iz lokalnih budžeta za obavljanje zoohigijene izdvojeno 6 milijardi dinara, a još dodatnih 5 milijardi je isplaćeno na ime odštete za ujede pasa, navodi se u tom Izveštaju, što posledica nedovoljnog angažovanja nadležnih organa na lokalnom i državnom nivou. Naravno, tu je veći rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, a ugrožena je i dobrobit životinja. "<a href="https://insajder.net/prenosimo/obelezen-nacionalni-dan-prava-zivotinja-u-beogradu">Ni kaznena politika ne daje željene rezultate</a>, već je apsurdno mali broj krivičnih i prekršajnih sankcija“, kaže Vanja Bajović. &nbsp;Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je za krivčno delo ubijanje i zlostavljanje životinja u 2022. godini prijavljeno 210 punoletnih osoba, međutim, podaci pokazuju i da jako mali broj dobije adekvatnu kaznu.&nbsp; &nbsp;Iste godine, kaznu zatvora za to delo dobila je samo jedna osoba, novčanih kazni bilo je pet, a uslovnih osuda 16. &nbsp; Problem je što je su učinioci tog krivičnog dela u većini slučajeva nepoznati.&nbsp; <a href="https://insajder.net/teme/miloradovic-bjelica-prvo-osnovno-tuzilastvo-krijumcarenje-zivotinja-izolovani-incident-neophodna-obuka-tuzilaca-sudija-i-policijskih-sluzbenika-video">Nena Miloradović Bjelica</a>, viša tužilačka pomoćnica Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, kaže da za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja uglavnom nema dokaza, što takođe utiče na izuzetno mali broj krivičnih presuda.&nbsp; "Nemamo snimak, nemamo fotodokumentaciju, nije rađen uviđaj sa lica mesta, ne zna se čiji je krv zatečena, ako je bilo do nekog povređivanja fizičkog i jednostavno takve prijave u nedostatku dokaza, odbacuju se u fazi predkrivičnog postupka“, kaže Nena Miloradović Bjelica.&nbsp; Ona smatra da je potrebna dodatna obuka tužilaca, sudija i policijskih službenika.&nbsp; "Često nedostaje empatija policijskog službenika prema životinjama, a često je ta životinja ubijena na svirep način. Ja pitam - šta je motiv? Zašto se to radi? Ti ljudi možda vežbaju da jednog dana ubijaju ljude“, kaže Miloradović Bjelica. Zakon o dobrobiti životinja, od kad je u primeni, od 2009. godine, nije menjan. Međutim, on nije sasvim usklađen sa pojedinim direktivama Evropske Unije i Saveta Evrope, pa je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede &nbsp;pokrenulo njegove izmene u tri navrata, 2015, 2019. i ponovo 2023. godine.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20231208231232_00782c6bc056aba97d7e35ecefb60c163d714093e1640e0a005abc26e3afebdd.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20231208231232_00782c6bc056aba97d7e35ecefb60c163d714093e1640e0a005abc26e3afebdd" data-rendition-name="original" width="1920" height="1080" loading="lazy" alt="Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu"> <figcaption>Konferencija pod nazivom „Pravna zaštita životinja – u susret Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja” na Pravnom fakultetu u Beogradu, foto: Insajder</figcaption> </figure>  Članica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama <a href="https://insajder.net/teme/krijumcarenje-divljih-zivotinja-opasna-i-zakonom-zabranjena-praksa-video">Zakona o dobrobiti životinja</a>, Jelena Jevtović (Unija poslodavaca Srbije), kaže da je problem što nemaju uvid u ceo Zakon već se grupa bavi određenim članovima, koji se odnose na dobrobit životinja na farmama, napuštenih životinja, zatim tokom prevoza, u naučne svrhe itd.&nbsp; "Tako da u moći Radne grupe nije bilo ništa, to je farsa, jer &nbsp;je ona osnovana samo da se bavi samo sa ta četiri člana Zakona, a definicija i ključne stvari su negde tamo na početku objašnjene i definisane. Zakon je jedna celina“, kaže Jelena Jevtović i dodaje da su prvobitni predlozi izmena bili neprihvatljivi, poput eutanazije zdravih životinja. "Mi smo 2015. godine to sprečili i sa tadašnjim Ministarstvom usaglasili tekst koji je bio prihvatljiv i Udruženjima i njima. To je sve bilo super i to je završilo u fioci. Sad, osam godina kasnije, izvuku iz fioke, ali ne taj što smo se dogovorili, nego onaj prvi od kog smo mi krenuli i koji nama ne odgovara, da bi provukli to što hoće, jer - oni neće da kažnjavaju neodgovorne vlasnike, nego im je lakše da ubiju pse“, ističe Jelena Jevtović i dodaje da je sporno i uvođenje regionalnog prihvatilišta za hiljadu do dve pasa. &nbsp;"A tamo gde je kapacitet 90 pasa, oni se jedu međusobno, zatim je sporno &nbsp;to da karantin postoji samo za pse i mačke, mislim, a gde ćeš ti sa povređenom kravom, gde ćeš sa povređenim konjem?“, pita se ona. Jelena Jevtović smatra da je izmena Zakona u ovom trenutku nemoguća misija i da je bolje sačekati, kako bi se dobio Zakon kakav žele građani koji vole životinje i saosećaju sa njihovom sudbinom i kako bi se postigao krajnji cilj – a to je prava zaštita životinja i njihove dobrobiti. &nbsp;Izvor: Insajder

Konferencija na Pravnom fakultetu: Izmena Zakona o dobrobiti životinja u ovom trenutku nemoguća misija