Konferencija na Pravnom fakultetu: Izmena Zakona o dobrobiti životinja u ovom trenutku nemoguća misija

"Zakon o dobrobiti životinja, koji postoji već 14 godina i kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornost ljudi u postupanju prema životinjama, nije mnogo doprineo u zaštiti životinja. Razlog je taj što se pojedine odredbe Zakona ne primenjuju, a druge zloupotrebljavaju smatra Vanja Bajović, profesorka krivičnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

"Svima nama koji volimo životinje je jasno kakva je Srbija zemlja za životinje. Dovoljno je što ih svakodnevno viđamo po ulicama izmučene, gladne, napuštene, bolesne, povređene. Svi mi, koji imamo izvesnu dozu empatije, ne možemo a da ne saosećamo sa njihovim patnjama. Sa druge strane, čak i oni koji ne vole životinje, čak i oni koji se plaše životinja, moraju da vide interes u tome da se ovo pitanje pravno reši“, naglašava ona. 

Vanja Bajović smatra da, ukoliko bi se odredbe Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterini pravilno primenjivale, u Srbiji ne bi bilo napuštenih pasa na ulicama  - jer bi se vlasnici kažnjavali, a kao problem ističe i nefunkcionalnost institucija. 

"Lokalne samouprave napuštene životinje smatraju komunalnim problemom“, kaže Vanja Bajović.  

"Nažalost, uporište imaju u Zakonu o komunalnim delatnostima, što je apsolutno neusklađeno sa Zakonom o veterinarstvu i potencijalno neustavno, jer životinje ne mogu da budu komunalni problem. Dobrobit životinje i životinja same po sebi nisu komunalni otpad, nisu komunalni problem - to je suprotno svim evropskim konvencijama“, dodaje ona.

Vanja Bajović kaže da je problem i u tome što lokalne samouprave, umesto da organizuju službe zoohigijene i otvaraju prihvatilišta, zaključuju prilično privilegovane ugovore sa određenim kompanijama, kojima nije u interesu da se problem reši.

"Njima je u interesu da problem traje iz godine u godinu, kako bi imali što više angažmana i više posla“, ističe ona.

Vanja Bajović je podsetila i na Izveštaj Državne revizorske institucije o efikasnosti rešavanja problema napuštenih životinja, koji je objavljen krajem 2021. godine i koji je ukazao na to da sporost i nedoslednost lokalnih samouprava u izvršavanju zakonskih obaveza ima za posledicu nesvrsishodno trošenje sredstava iz lokalnih budžeta. 

Za četiri godine iz lokalnih budžeta za obavljanje zoohigijene izdvojeno 6 milijardi dinara, a još dodatnih 5 milijardi je isplaćeno na ime odštete za ujede pasa, navodi se u tom Izveštaju, što posledica nedovoljnog angažovanja nadležnih organa na lokalnom i državnom nivou. Naravno, tu je veći rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, a ugrožena je i dobrobit životinja.

"Ni kaznena politika ne daje željene rezultate, već je apsurdno mali broj krivičnih i prekršajnih sankcija“, kaže Vanja Bajović.

 Podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da je za krivčno delo ubijanje i zlostavljanje životinja u 2022. godini prijavljeno 210 punoletnih osoba, međutim, podaci pokazuju i da jako mali broj dobije adekvatnu kaznu. 

 Iste godine, kaznu zatvora za to delo dobila je samo jedna osoba, novčanih kazni bilo je pet, a uslovnih osuda 16.  

Problem je što je su učinioci tog krivičnog dela u većini slučajeva nepoznati. 

Nena Miloradović Bjelica, viša tužilačka pomoćnica Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, kaže da za krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja uglavnom nema dokaza, što takođe utiče na izuzetno mali broj krivičnih presuda. 

"Nemamo snimak, nemamo fotodokumentaciju, nije rađen uviđaj sa lica mesta, ne zna se čiji je krv zatečena, ako je bilo do nekog povređivanja fizičkog i jednostavno takve prijave u nedostatku dokaza, odbacuju se u fazi predkrivičnog postupka“, kaže Nena Miloradović Bjelica. 

Ona smatra da je potrebna dodatna obuka tužilaca, sudija i policijskih službenika. 

"Često nedostaje empatija policijskog službenika prema životinjama, a često je ta životinja ubijena na svirep način. Ja pitam - šta je motiv? Zašto se to radi? Ti ljudi možda vežbaju da jednog dana ubijaju ljude“, kaže Miloradović Bjelica.

Zakon o dobrobiti životinja, od kad je u primeni, od 2009. godine, nije menjan. Međutim, on nije sasvim usklađen sa pojedinim direktivama Evropske Unije i Saveta Evrope, pa je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  pokrenulo njegove izmene u tri navrata, 2015, 2019. i ponovo 2023. godine. 

Članica Radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o dobrobiti životinja, Jelena Jevtović (Unija poslodavaca Srbije), kaže da je problem što nemaju uvid u ceo Zakon već se grupa bavi određenim članovima, koji se odnose na dobrobit životinja na farmama, napuštenih životinja, zatim tokom prevoza, u naučne svrhe itd. 

"Tako da u moći Radne grupe nije bilo ništa, to je farsa, jer  je ona osnovana samo da se bavi samo sa ta četiri člana Zakona, a definicija i ključne stvari su negde tamo na početku objašnjene i definisane. Zakon je jedna celina“, kaže Jelena Jevtović i dodaje da su prvobitni predlozi izmena bili neprihvatljivi, poput eutanazije zdravih životinja.

"Mi smo 2015. godine to sprečili i sa tadašnjim Ministarstvom usaglasili tekst koji je bio prihvatljiv i Udruženjima i njima. To je sve bilo super i to je završilo u fioci. Sad, osam godina kasnije, izvuku iz fioke, ali ne taj što smo se dogovorili, nego onaj prvi od kog smo mi krenuli i koji nama ne odgovara, da bi provukli to što hoće, jer - oni neće da kažnjavaju neodgovorne vlasnike, nego im je lakše da ubiju pse“, ističe Jelena Jevtović i dodaje da je sporno i uvođenje regionalnog prihvatilišta za hiljadu do dve pasa.

 "A tamo gde je kapacitet 90 pasa, oni se jedu međusobno, zatim je sporno  to da karantin postoji samo za pse i mačke, mislim, a gde ćeš ti sa povređenom kravom, gde ćeš sa povređenim konjem?“, pita se ona.

Jelena Jevtović smatra da je izmena Zakona u ovom trenutku nemoguća misija i da je bolje sačekati, kako bi se dobio Zakon kakav žele građani koji vole životinje i saosećaju sa njihovom sudbinom i kako bi se postigao krajnji cilj – a to je prava zaštita životinja i njihove dobrobiti.

 Izvor: Insajder