Advokat Milosavljević u Marker razgovoru: Izgubljeno poverenje u tužioca se ne može lako vratiti (VIDEO)

Milosavljević objašnjava da krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog poretka ima prostora za različita tumačenja.

"Ustavno uređenje je skup nekih pravila koja omogućavaju da naša država ili bilo koja druga funkcioniše na određeni način radi postizanja nekih opštih ciljeva. Čini mi se da je to malo više politička kategorija nego pravna. To i jeste upravo taj prostor koji daje mogućnost svakom od nas da te stvari tumači manje -više na svoj način i da sam određuje šta je to ustavni poredak", objašnjava on.

Sagovornik Marker razgovora objašnjava da u ovom krivičnom delu, kod nas, nema dovoljno sudske prakse.

"Ono što znamo, nepobitno, je da je ovo krivično delo nekad imalo naziv - neprijateljska propaganda. Kad su izbačene ideološke pretpostavke iz tog krivičnog dela, onda je neko shvatio da je potpuno besmisleno da mu ostane taj naziv, pa su ga promenili u ovo što imamo sad pred sobom. Dakle, sama činjenica da to krivično delo još iz neke davne prošlosti nosi hipoteku nekakvog verbalnog delikta ili sličnih stvari, jasno govori o tome da postoji jako veliki prostor za tumačenja".

Govoreći o slučajevima gde su nakon hapšenja na protestima u nedelju sklopljeni sporazumi o priznanju krivičnog dela, Milosavljević kaže da sud treba da ispita takve sporazume, ali da su granice njegovog ispitivanja su poprilično sužene. 

"Tu su sudu prilično vezane ruke. Činjenica je da on može da utvrdi samo zakonitost njihovog sporazuma. Da ne ide u suštinu, znači, ne sprovodi ovaj postupak", kaže on i dodaje:

"Vrlo često, nažalost, ti sporazumi se koriste na način koji nije baš smislen".

Na konstataciju da ne znamo da li su uhapšeni oni koje smo videli na snimcima sa skupa  da lupaju vrata gradske skupštine i da li je to tužilac trebalo da nam saopšti, Milosavljević odgovara:

"Ja sam gledao neke snimke na kojima su se videli sa kapuljačama i maskama na licu, kako znate ko je to bio? Kako možemo da utvrdimo tu činjenicu? Vrlo često je nemoguće samo na osnovu očiju utvrditi nečiju identitet. Drugo pitanje je čiji su to snimci? Znate da na društvenim mrežama ima svega i svačega. Čak se često desi da se pod parolom skupa pojave neki snimci koje nikakve veze nema ne sa našom državom nego čak ni sa našim kontinentom. Šta su oni koristili? Šta je policija prezentovala tužiocu? To je opet stvar o kojoj ćemo možda malo više saznati iz ovih sporazuma".

Komentarišući situaciju koja se dešavala na izborni dan, 17. decembra, kod "Arene", navodi i da bi bilo mnogo efikasnije da je tužilac, u skladu sa situacijom pred kojom se našao, tačno imao unapred predviđeno koga će da pošalje na lice mesta i da od njega dobije izveštaj.

"Jer ako ja izađem i gledam šta se dešava napolju, ja sam malo više svedok nego što sam tužilac. U svakom slučaju, mislim da organ koji to treba da utvrdi jeste policija i ne postoji nikakva smetnja da se tu pojavi grupa ili koliko god mu treba policajca i da utvrde ko su, šta su, zašto su tu, kako su došli, s čim u vezi", kaže Milosavljević.

Dodaje i da, imajući u vidu vrlo visok stepen tenzičnosti u društvu, tužilac ovaj put morao odmah da reaguje.

"Nije smelo da se propusti, jer usuđujem se da kažem, za mnogo toga što sad imamo kao posledice i za visinu tenzije koja nas trenutno okružuje, dobar deo odgovornosti snosi tužilac i njegove nepravovremene reakcije. Ja ne mogu da kažem da on nešto nije uradio, ali sve nekako uradio u lošem vremenu". 

Milosavljević smatra da takođe nije važno za javnost da zna koji je konkretno tužilac preduzeo koje radnje, pod pretpostavkom da vrlo savesno radi svoj posao.

"Ako saopštenje izdaje tužilac, kao što je to u današnje vreme, ne mogu da se otmem utisku da je potpuno prirodno da i vi i ja mislimo da tu postoji razlog zašto on, a ne taj neko ko radi predmet. Ja čak mislim da bi bilo mnogo prirodnije da se time bavi neko ko je određen da radi taj posao, zato što nema nikakve potrebe da gledamo tužioca na TV-u ili u novinama, nego da radi svoj posao. A to što je uradio će vrlo lepo prezentovati neko ko je za to unapred pripremljen", objašnjava.

Dodaje i da je dežurni tužilac taj koji daje instrukcije policiji, ukoliko policija u svom izveštaju ukaže da postoje elementi nekakvog krivičnog dela, da na osnovu onoga što mu izlože kao dokaze odredi šta bi još trebalo da policija uradi u konkretnoj situaciji, da bi to moglo sutradan da bude dovoljno dokaza, prvo za njega, a onda i za sami sudski postupak. 

Gost Marker razgovora kaže i da je posle ovako lošeg određenog tajminga za određene poteze, poverenje u tužioca izgubljeno i da se ne može vratiti bez jednog ozbiljnog proteka vremena sa vrlo ozbiljnim radom.

"Ne postoji ništa što bi moglo tek tako da vrati poverenje u tužioca jer rušio ga je jako dugo, mislim da nije prirodno da ga vrati za pet dana", zaključuje.

Izvor: Insajder