Beograd i Priština mogu ostati bez novca iz Evropske unije (VIDEO)
U Kotoru je održan Samit Evropske unije i lidera Zapadnog Balkana -"Jedan region, zajednička vizija”, na kome se razgovara o primeni Plana rasta, koji se odnosi na period do 2027. godine. Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU. Za Srbiju i Kosovo postoji i preduslov - konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza preuzetih postignutim sporazumima.
Iz Evropske unije podsećaju da je neophodno raditi na reformama i ispunjavanju obaveza, bez čega države Zapadnog Balkana neće dobijati namenjen novac. Za Beograd i Prištinu između ostalog, to znači i primena svega na šta su se dve strane obavezale prošle godine u Briselu i Ohridu.
“Ja ne mislim da će ovaj instrument pokrenuti neku političku volju od strane Beograda i Prištine za ispunjavanjem ovih odredbi, ali svakako će značiti da ukoliko oni ne ispunjavaju odredbe i sporazume, neće moći da pristupe ovom novcu", kaže za Insajder Dragiša Mijačić koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa Evropske unije za Poglavlje 35.
Predsednik Srbije kojoj je namenjeno 1,6 milijardi evra Planom rasta - učestvuje na Samitu u Kotoru; ali je prethodnih dana i u Beogradu bilo razgovora s evropskim komesarom za proširenje Evropske unije Oliverom Varheljijem, o ubrzanim reformama i ekonomskom rastu zemalja Zapadnog Balkana. Javno nisu pominjani uslovi za Beograd i Prištinu.
"Srbi će to saznati jedino u slučaju da aktualna vlast odluči da dodatno satanizuje zapadni deo međunarodne zajednice, naravno u EU, s pričom kako Zapad insistira da se neka sredstva udele jedino ako se prizna nezavisno Kosovo, iako to u stvari znači saopštavanje Briselskog odnosno Ohridskog sporazuma koji su odavno dogovoreni", rekao je za Insajder SINK Goran Avramović glavni i odgovorni urednik RTV KiM.
Crvena linija - članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama
Ono što je jedna od crvenih linija Beograda, a nalazi se u sporazumu sa Prištinom je članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Iako se obavezao da to neće raditi, Beograd je nastavio da lobira protiv prijema Kosova u Savet Evrope i ostale organizacije. Sa druge strane Priština 11 godina odbija da formira Zajednicu srpskih opština, pa se postavlja pitanje, hoće li kosovski premijer zbog skoro 900 miliona evra koji su opredeljeni za Kosovo početi da ispunjava obaveze?
"Ono što je novac namenjen Planom rasta što se Kosova tiče, nikako ne predstavlja dovoljno veliku šargarepu da bi zarad nje Albin Kurti progutao nekakve žabe oličene pre svega u zajednici opština sa srpskom većinom. Naravno, s druge strane, ne treba trošiti reči opšte kada je u pitanju Aleksandar Vučić i veličina te finansijske pomoći. Dakle, ona sasvim sigurno nije dovoljna da se povuku neki potezi koji su ne samo nepopularni, već su jednostavno nemogući. Pokazalo se kroz poslednjih 25 godina", zaključuje u razgovoru za Insajder, Goran Avramović glavni i odgovorni urednik RTV KiM.
Tranše opredeljenih finansijskih sredstava Planom rasta trebalo bi da se uplaćuju na pola godine. U okviru trogodišnjeg Plana, po rečima evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija u okviru prioriteta je najvažnija SEPA, odnosno oblast zajedničkog plaćanja evrom. Takođe, benefiti dokumenta koji je usvojila Evropska unija za Zapadni Balkan je to što će privrednici u regionu, poslovati na isti način i pod istim uslovima, kao njihove kolege u Evropskoj uniji.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.