Da li će Austrija dobiti prvog desničarskog kancelara u istoriji Druge republike ili je čekaju novi izbori
Austrija još uvek nema vladu, a nakon neuspelog pokušaja stvaranja takozvane "semafor“ koalicije, mandat je poveren Herbertu Kiklu, lideru desničarske Slobodarske partije Austrije (FPOe), nekada najbližem saradniku Jerga Hajdera i Hajnca Kristijana Štrahea.
Nakon izbora u Austriji održanih 29. septembra prošle godine, predsednik Aleksander van der Belen odlučio je da poveri mandat za formiranje vlade drugoplasiranoj Narodnoj partiji Austrije (OeVP) i dotadašnjem kanceraru Karlu Nehameru.
Predsednik Austrije je zbog toga u javnosti naišao na žestoke kritike, jer mandat nije poverio stranci koja je dobila najviše glasova, partiji desne orijentacije Slobodarskoj partiji Austrije (FPOe).
U predizbornoj kampanji, Nehamer je, kao i njegov kolega iz Socijaldemokratske stranke (SPOe) Andreas Babler i šefica stranke neoliberalne orijentacije NEOS Beate Meinl Rezinger, bio izričit da "vlada sa Herbertom Kiklom“ ne dolazi u obzir.
Tokom kampanje to je bio i glavni ton koji se provlačio kroz medije.
Nakon razgovora između narodnjaka, socijaldemorakata i liberala, stekao se utisak da se radi samo o trenutku kada će biti objavljena nova austrijska „semafor“ ili „bombon“ koalicija (nazivi zbog boja koje ove stranke imaju u svojim logotipima).
Iznenadno sazvana konferencija za novinare 3. januara 2025. liderke liberala Beate Meinl Reizinger da napušta pregovore o formiranju vlade, izazvala je buru u javnosti i niz političkih reakcija.
Austrijska javnost je, od tada, prepuna međusobnih optužbi ko je kriv za neuspeh stvaranja "semafor koalicije“.
U međuvremenu, dosadašnji premijer Karl Nehamer je obavestio predsednika Van der Belena o neuspehu koalicionih pregovora i najavio ostavku na mesto lidera stranke. Mesto vršioca dužnosti preuzeo je njegov kolega Kristijan Štoker.
Predsednik van der Belen je već u utorak 7. januara pozvao na razgovor lider slobodara Herberta Kikla i poverio mu mandat za formiranje vlade.
Kristijan Štoker je prihvatio poziv Kikla o učeću o pregovorima u formiranju zajedničke vlade dve prvoplasirane stranke na parlamentarnim izborima.
U austrijskim medijima se javljaju razne spekulacije, od izvesnog formiranja "plavo-crne“ koalicije između narodnjaka i slobodara, pa sve do raspisivanja novih izbora, pa čak i povratka bivšeg kancelara Sebastijana Kurca u političku trku.
U međuvremenu će dužnost kancelara obavljati ministar inostranih poslova Aleksandar Šalenberg iz redova narodnjaka, kome to neće biti prvi put da je na mestu prvog čoveka austrijske vlade.
Naime, Šalenberg je već bio privremeni kancelar nakon pada vlade Sebastijana Kurca.
Narodnoj partiji Austrije svakako predstoji biranje novog zvaničnog stranačkog lidera, a Šalenberg se, kako pišu austrijski mediji, već odbio da obavlja dužnost šefa diplomatije i u novoj Kiklovoj vladi, ako ona uopšte bude formirana.
Što se tiče Slobodarske partije Austrije (FPOe), ovo je drugi put da je jedan njen lider kandidat za kancelara, jer je to početkom ovog veka već bio njen tadašnji prvi čovek Jerg Hajder.
Naime, najveću popularnost, pre poslednjih izbora održanih u septembru 2024, Slobodarska partija Austrije dostigla je 1999. godine na parlamentarnim izborima, kada je postala najjača politička snaga u Koruškoj i Austriji.
Na tim izborima slobodari su osvojili 27% glasova.
Početkom 2000. godine, predsedništvo FPOe je odlučilo da formira vlast sa Narodnom strankom. što je dovelo do kratke izolacije Austrije od strane 14 tadašnjih članica Evropske Unije, zbog anti-EU politike koju su slobodari zastupali, pa Vlada nije formirana.
Vlast su tada sastavile socijal-demokrate sa narodnjacima, ali je i ta Vlada bila kratkog daha, pa su 2002. godine održani novi parlamentarni izbori.
Međutim, slobodari su, posle toga, ipak u jednom momentu bili bitan činilac u austrijskoj vlasti.
Herbert Kikl, sadašnji lider FPOe i kandidat za kancelara, bio je deo Vlade Sebastijana Kurca od 2017. do 2019. godine kao ministar unutrašnjih poslova, kada je dužnost vicekancelara obavljao njegov tadašnji stranački kolega Hajnc Kristijan Štrahe.
Kikl je u svojoj poslednjoj kampanji akcenat stavljao na sprečavanje migracija i očuvanje neutralnosti zemlje, a ako dođe do dogovora između slobodara i narodnjaka, prvi put u istoriji Druge republike (posle 1945. godine), jedan desničar bi mogao da bude austrijski kancelar.
Novinar Rajko Martinović
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.