Da li će izborni zakon još dublje podeliti već podeljenu BiH

Usvojen je i zaključak kojim se predviđa 15 dana za javnu raspravu, nakon čega bi Skupština RS trebala, tokom aprila, da razmatra i predlog Izbornog zakona RS. 

Pomenuta odluka predviđa prisvajanje nadležnosti BiH u sprovođenju izbora u zemlji. 

Od završetka rata u BiH 1995. godine entiteti nemaju nadležnost, niti sprovode izbore na teritoriji cele BiH. Ni Ustav BiH ne pominje entitetsku nadležnost za sprovođenje izbora.

Povod za ovakvu oštru političku odluku vlasti u Banjaluci je odluka Visokog predstavnika Kristijana Šmita od utorka 26. marta, kojom se menja Izborni zakon BiH. 

Prema rečima političkog analitičara Velizara Antića, BiH je konstantno u političkim krizama, a ova se može uporediti sa onom od pre dve i po godine kada su srpski predstavnici izašli iz zajedničkih institucija u Sarajevu.

“Ovde akcenat treba da bude na odgovornosti svih aktera. Za ovu situaciju u kojoj smo došli, pored Milorada Dodika, teret odgovonosti treba da preuzmu Kristijan Šmit i bošnjačka strana. Ako pošteno posmatramo, najmanja odgovornosti je na hrvatskoj strani i Draganu Čoviću”, kaže za Insajder Velizar Antić.

Antić, na prvom mestu, kao krivce za ovu političku krizu označava srpsku i bošnjačku stranu.

“Vidimo, pre svega, da je loš izborni zakon koji se primenjuje u BiH. Imamo mnogo manipulacija, mnogo krađa u izbornom procesu, pre svega u biračkim odborima gde se glasovi dopisuju. To je javna tajna. Međutim, partijama koje su na vlasti, pre svega SNSD, SDA pre, a sada i trojka sa bošnjačke strane, kao i HDZ, nije odgovarala promena izbornog zakona”, objašnjava Antić.

Ovaj politički analitičar naglašava da u Šmitovom izbornom zakonu ima dobrih, reformskih stvari.

“Šmitov izborni zakon ima jako dobrih rešenja. Pre svega, to se odnosi na biračke odbore, koji će se profesionalizovati. Biće odvojeni od stranačke kontrole”, navodi Antić.

Izbori u oktobru, Dodik traži izlaz

U tekstu Nacrta izbornog zakona RS se navodi da Republička izborna komisija donosi odluku o održavanju neposrednih izbora u Republici Srpskoj i obavlja sve izborne aktivnosti za izbor predsednika i potpredsednika Republike Srpske i poslanika Narodne skupštine Republike Srpske.

Nacrt tretira i imenovanje entitetske izborne komisije, pravila ponašanja u izbornoj kampanji, te finansiranje izborne kampanje. 

Novina u odnosu na važeći zakon jeste uređivanje izbora delegata u Dom naroda u Parlamentranoj skupštini BiH iz Republike Srpske i zaštita izbornog prava kojom je predviđeno da će ovu zaštitu pružati, pored organa za sprovođenje izbora, Vrhovni sud Republike Srpske.

“Prema pravilima koje je doneo Kristijan Šmit, Milorad Dodik je sateran u ćošak. Jer ako prihvati da pod tim uslovima izađe na izbore u oktobru, prihvatiće Visokog predstavnika. Pred nama su dva scenarija. Jedan je kompromis, da u narednih deset dana u okviru parlamentarne skupštine, tri strane prihvate u najvećem delu Šmitov zakon. Ali da ne ispadne da ga je Šmit nametnuo, već da su se oni usaglasili, sa jednim brojem amadmana. Druga opcija je da Dodikova većina za 15 dana izglasa pomenuti Zakon koji se odnosi samo na Republiku Srpsku. I onda ulazimo u veliku krizu”, objašnjava Antić.

Šta su izglasali poslanici Skupštine Republike Srpske?

Nacrtom izbornog zakona Republike Srpske je predviđeno da se njegovim stupanjem na snagu neće primenjivati odredbe Izbornog zakona BiH koje uređuju izbor poslanika Narodne skupštine, delegata Veća naroda Srpske, predsednika i potpredsednika Srpske, delegata Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH iz Srpske, odbornika skupštine grada, odbornika skupštine opštine, gradonačelnika, načelnika opštine, imenovanje organa za sprovođenje izbora za zakonodavni, predstavničke i izvršne organe vlasti u Srpskoj.

U zaključcima sa pomenute sednice se “zahteva da se na istoj sednici Parlamentarne skupštine BiH donese izborni zakon BiH, sa svim poboljšanjima koji se tiču izbornog integriteta i da se razvlasti Centralna izbora komisija BiH u njenom, kako je navedeno, antiustavnom delovanju, i da se postigne politički konsenzus o daljem evropskom putu BiH”.

Takođe je zatraženo i se proces EU integracija bitno ubrza i da se donese deklaracija i potvrdi teritorijalni integritet BiH.

Ukoliko ovaj zaključak ne bude ispoštovan, Narodna skupština Republike Srpske traži od izabranih predstavnika da prestanu da odlučuju na nivou BiH i da se više ne vraćaju u taj proces, a od političkih stranaka iz Republike Srpske koje su u partnerstvu sa strankama iz Federacije na nivou BiH da formalno i suštinski napuste to partnerstvo.

Dodaje se da će se, ako zaključak ne bude ispoštovan, Republika Srpska povući iz svih sporazuma o vojsci, indirektnim porezima, Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH u isto vreme poštujući Ustav BiH, a Narodna skupština Republike Srpske će doneti izborni zakon Republike Srpske.

Izvor: Insajder