Da li je hitna pomoć svuda hitna: Simptomi isti i u Bogatiću i u Beogradu, ali ne i postupanje hitne pomoći (VIDEO)

Kada hitna pomoć ne dođe na poziv građana ishod može da bude fatalan, a hoće li doći zavisi od procene onoga ko se javi na telefon ili mesta gde živite. Na poziv meštanke Bogatića iz okoline Šapca Radice Rudakov, Hitna pomoć nije se odazvala.

"Desio se slučaj sa mojim ocem, pozlilo mu je u noć, 10. januara, između 12 i pola 1 i sestra je pozvala Hitnu pomoć, oni su rekli da oni ne izlaze na teren posle 19h i rekli su da se ona nekako snađe da ga dovede tu noć. Napolju je bilo -10. Taksisti nisu vozili i niko nije hteo da tatu preveze do bolnice, sestra ih je zvala najmanje 10 puta, oni su se uredno javljali svaki put, tu je bilo i psovki i vređanja, nisu došli. Tata je preminuo između 2 i 3 noću, sestra ih je nazvala i oni su rekli da će da pošalju nekog posle sedam sati da ustanove smrt i naravno niko nije došao“, objašnjava Radica Rudakov, i dodaje da je zbog toga podnela krivične prijave protiv doma zdravlja.

Advokatica Marina Mijatović iz pravnog tima Pokreta "Pravo na život – Meri“ ističe da nedovoljno regulisana oblast hitne medicine ne bi smela da bude prepreka za izlazak ekipa hitne pomoći na teren, bez obzira na to gde živite.

"Čak i u planu mreže zdravstvenih ustanova mi vidimo da hitna medicinska pomoć može da bude organizovana i u ograncima i nižim jedinicama zdravstvene zaštite, a ne samo u okviru domova zdravlja ili na sekundarnom i tercijarnom nivou i to je veoma bitno, ali vidimo da nije tako regulisano na terenu, da ljudi ne mogu da očekuju da će se hitna pomoć uvek pojaviti“, objašnjava Mijatović.

Još jedan problem Hitne pomoći jeste zakonska regulativa jer tu oblast uređuje pet zakona i osam uredbi. Iz Pokreta "Pravo na život - Meri" ističu da je zato potreban jedan zakon koji bi objedinio i ujednačio rad ekipa hitne pomoći u celoj zemlji. Osim toga, zakon bi olakšao utvrđivanje odgovornosti za eventualni neizlazak ekipe hitne pomoći na teren.

Predsednik Pokreta "Pravo na život - Meri" Dejan Zejnula ističe da odgovornost ne sme da bude na građanima koji zovu hitnu pomoć.

"Uvek se nalazi opravdanje zašto ekipa nije izašla, opravdanja nema, kada čovek premine, i kada porodica ostane sa svojim bolom, odgovornost mora da postoji, ta odgovornost se ne sme prebacivati na pozivaoce, da nose taj teret zašto nije ubedio lekara da pošalje ekipu. Da li bi neko preživeo to je druga priča, ali da je nama poslata ekipa, mi danas ne bismo sedeli ovde i mnogi naši bi bili živi, možda i ne, ali je suština da bi ostvarili pravo koje propisuje zakon“, objašnjava Zejnula.

Statistika pokazuje i da Srbija nema dovoljno ekipa hitne pomoći. Iako Pravilnik predviđa po jednog lekara, tehničara i vozača – na 6.000 ljudi, podaci Pokreta “Pravo na život - Meri” pokazuju da na primer u glavnom gradu Srbije radi samo jedna ekipa hitne pomoći na 100.000 stanovnika.

Izvor: Insajder