<article><p>"Insistiranje na tome će sigurno ostati. To će sada biti jače i malo izraženije, ali ne u nešto naročito većoj meri nego što je do sada bilo", rekao je on.</p><p>Kao veoma pozitivnu ocenjuje poruku nove komesarke za proširenje Marte Kos, koja je kazala da su realne šanse da nekoliko zemalja narednih godina pristupi EU i da se nada da će Srbija biti jedna od zemalja koje će ispuniti sve uslove za ulazak u Uniju.</p><p>"Marta Kos zaista kaže da će ona i njen departman biti posvećeni proširenju. Ali, s druge strane, ne pita se ona. Recimo, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom je za neke države, pogotovo za baltičke države i za Estoniju, i dalje glavno pitanje zašto Srbija ne treba da bude članica i zašto ne treba doći do nekog progresa. Oni prosto vide Srbiju kao neku bejbi ispostavu Rusije na Balkanu i glavnog destabilizatora u regiji. Tu su, naravno, i druga pitanja oko kojih neke države imaju svoje rezerve prema Srbiju, poput stanja vladavine prava, demokratije, mnogi smatraju da Srbija nije uradila dovoljno da obezbedi slobodne i fer izbore... Za njih su to i dalje blokirajuće stvari", navodi Dimitrov.</p><p>Pre nekoliko dana je blokirano otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Dimitrov smatra da bi otvaranje tog klastera zapravo poslalo dvostruku poruku.</p><p>"S jedne strane bi se poslala poruka, da zapravo ima napretka i da je EU otvorena prema tome, ali s druge strane može da pošalje i veoma negativnu poruku, da je u Srbiji sve u redu i da su ključni problemi rešeni. Tako da je, s jedne strane, dobro što se i neke države članice Unije pitaju i što one i dalje imaju taj veto da spreče napredak ukoliko nije došlo do napretka u ključnim oblastima", ističe on.</p><p>U novoj Evropskoj komisiji, dva verovatno najvažnija komesarska mesta - spoljna politika i bezbednost i odbrana - data su političarima sa Baltika, oštrim protivnicima politike Rusije. Upitan da li će u svoj rad Kaja Kalas i Andrijus Kubilijus preneti svoje političke stavove ili će možda morati da ih ublaže dok predstavljaju Uniju, Dimitrov je rekao da će oni morati da se usklade sa politikom EU.</p><p>"Evropska Unija je jedan veliki aparat, koji čini 27 država, i svaki komesar mora svoje stavove da prilagodi stavovima Unije. A stavove Unije diktiraju države članice i to je, naravno, veoma složen proces. Sada vidimo da imamo sve više država koje ne dele isti stav, po pitanju politike prema Ukrajini i po pitanju spoljne politike EU. Tako da će oni morati to da prilagode. Imali smo i primer Đozepa Borelja, koji je svoj stav po pitanju spoljne politike morao da prilagodi stavu Unije, kada je sa mesta ministra spoljnih poslova Španije prešao na mesto visokog predstavnika EU. Isto tako će i Kaja Kalas u velikoj meri morati da ublaži stavove, odnosno moraće u velikoj meri da balansira svoje privatne stavove, tj. te oštre estonske stavove sa stavovima Unije i državama članicama", ocenio je Dimitrov.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Ft_pnEBKIQpc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Govoreći o činjenici da će Evropska komisija po prvi put imati komesara za odbranu – na tom mestu će biti bivši litvanski premijer Andrijus Kubilijus - Dimitrov je rekao da tu ne treba očekivati neku veliku revoluciju.</p><p>"On jeste imao neke najave koje, slobodno možemo reći, nisu realne. Najavljivao je neko povećanje u potrošnji, govorio je o smanjenju razmaka između SAD i EU po pitanju potrošnje za odbranu... To je potpuno nerealno. Tu više možemo očekivati neke investicije, zajedničke programe i rad na inovacijama, nego neku potrošnju ili odbrambene kapacitete koji bi bili odvojeni od NATO. Mnoge države ne žele da dupliraju te kapacitete i one vide NATO kao jedinu stranu koja treba da se pita za odbranu. Treba videti i kako će se Donald Tramp postaviti po pitanju NATO i po pitanju Ukrajine. Ukoliko Tramp povuče svoju inicijativu i ukoliko zaista dođe do okončanja rata, kao što je najavio, onda možemo očekivati da će ovo pitanje biti potisnuto potpuno u drugi plan", zaključio je Đorđe Dimitrov.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>"Insistiranje na tome će sigurno ostati. To će sada biti jače i malo izraženije, ali ne u nešto naročito većoj meri nego što je do sada bilo", rekao je on.</p>
<p>Kao veoma pozitivnu ocenjuje poruku nove komesarke za proširenje Marte Kos, koja je kazala da su realne šanse da nekoliko zemalja narednih godina pristupi EU i da se nada da će Srbija biti jedna od zemalja koje će ispuniti sve uslove za ulazak u Uniju.</p>
<p>"Marta Kos zaista kaže da će ona i njen departman biti posvećeni proširenju. Ali, s druge strane, ne pita se ona. Recimo, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom je za neke države, pogotovo za baltičke države i za Estoniju, i dalje glavno pitanje zašto Srbija ne treba da bude članica i zašto ne treba doći do nekog progresa. Oni prosto vide Srbiju kao neku bejbi ispostavu Rusije na Balkanu i glavnog destabilizatora u regiji. Tu su, naravno, i druga pitanja oko kojih neke države imaju svoje rezerve prema Srbiju, poput stanja vladavine prava, demokratije, mnogi smatraju da Srbija nije uradila dovoljno da obezbedi slobodne i fer izbore... Za njih su to i dalje blokirajuće stvari", navodi Dimitrov.</p>
<p>Pre nekoliko dana je blokirano otvaranje klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. Dimitrov smatra da bi otvaranje tog klastera zapravo poslalo dvostruku poruku.</p>
<p>"S jedne strane bi se poslala poruka, da zapravo ima napretka i da je EU otvorena prema tome, ali s druge strane može da pošalje i veoma negativnu poruku, da je u Srbiji sve u redu i da su ključni problemi rešeni. Tako da je, s jedne strane, dobro što se i neke države članice Unije pitaju i što one i dalje imaju taj veto da spreče napredak ukoliko nije došlo do napretka u ključnim oblastima", ističe on.</p>
<p>U novoj Evropskoj komisiji, dva verovatno najvažnija komesarska mesta - spoljna politika i bezbednost i odbrana - data su političarima sa Baltika, oštrim protivnicima politike Rusije. Upitan da li će u svoj rad Kaja Kalas i Andrijus Kubilijus preneti svoje političke stavove ili će možda morati da ih ublaže dok predstavljaju Uniju, Dimitrov je rekao da će oni morati da se usklade sa politikom EU.</p>
<p>"Evropska Unija je jedan veliki aparat, koji čini 27 država, i svaki komesar mora svoje stavove da prilagodi stavovima Unije. A stavove Unije diktiraju države članice i to je, naravno, veoma složen proces. Sada vidimo da imamo sve više država koje ne dele isti stav, po pitanju politike prema Ukrajini i po pitanju spoljne politike EU. Tako da će oni morati to da prilagode. Imali smo i primer Đozepa Borelja, koji je svoj stav po pitanju spoljne politike morao da prilagodi stavu Unije, kada je sa mesta ministra spoljnih poslova Španije prešao na mesto visokog predstavnika EU. Isto tako će i Kaja Kalas u velikoj meri morati da ublaži stavove, odnosno moraće u velikoj meri da balansira svoje privatne stavove, tj. te oštre estonske stavove sa stavovima Unije i državama članicama", ocenio je Dimitrov.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Ft_pnEBKIQpc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Govoreći o činjenici da će Evropska komisija po prvi put imati komesara za odbranu – na tom mestu će biti bivši litvanski premijer Andrijus Kubilijus - Dimitrov je rekao da tu ne treba očekivati neku veliku revoluciju.</p>
<p>"On jeste imao neke najave koje, slobodno možemo reći, nisu realne. Najavljivao je neko povećanje u potrošnji, govorio je o smanjenju razmaka između SAD i EU po pitanju potrošnje za odbranu... To je potpuno nerealno. Tu više možemo očekivati neke investicije, zajedničke programe i rad na inovacijama, nego neku potrošnju ili odbrambene kapacitete koji bi bili odvojeni od NATO. Mnoge države ne žele da dupliraju te kapacitete i one vide NATO kao jedinu stranu koja treba da se pita za odbranu. Treba videti i kako će se Donald Tramp postaviti po pitanju NATO i po pitanju Ukrajine. Ukoliko Tramp povuče svoju inicijativu i ukoliko zaista dođe do okončanja rata, kao što je najavio, onda možemo očekivati da će ovo pitanje biti potisnuto potpuno u drugi plan", zaključio je Đorđe Dimitrov.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Dimitrov: "Neke države EU vide Srbiju kao bejbi ispostavu Rusije na Balkanu" (VIDEO)

Dimitrov: "Neke države EU vide Srbiju kao bejbi ispostavu Rusije na Balkanu" (VIDEO)

Tagovi: