Dragiša Mijačić u Marker razgovoru: Najveći problem je što Vlada Srbije nema politiku o Kosovu (VIDEO)

Centralna banka Kosova (CBK) je dopunama Pravilnika o gotovinskim operacijama definisala da je evro jedino sredstvo plaćanja na Kosovu. Ta odluka je na snagu stupila od prvog februara ove godine. 

Ukidanje dinara na Kosovu bila je glavna tema i sastanak četvrtog aprila održanog na tehničkom nivou u Briselu kome su prisustvovali glavni pregovarači Srbije i Kosova Petar Petković i Besnik Besljimi uz posredstvo Miroslava Lajčaka specijalnog izaslanika EU za dijalog.

Nakon sastanka Lajčak je izjavio da se ovom trenutku traži privremeno rešenje za problem upotrebe dinara na prostoru Kosova i Metohije. Za sagovornika Insajdera je to pokazatelj u kom smeru idu pregovori za rešavanje ovog problema.  

"Pritisak se vrši na kosovsku stranu da  se nađe mehanizme za mogućnosti finansiranja pre svega građana Republike Srbije na tom prostoru u smislu pristupa njihovim penzijama, socijalnim davanjima i platama. Moje mišljenje je da je tu ključni problem da li će taj pristup biti u dinarima ili u evrima. Drugim rečima, da li će se dozvoliti još neko ograničeno vreme prometa dinara na tom prostoru, slanja dinara na tom prostoru čemu se kosovska vlada žustro suprotstavlja ili se traži od Republike Srbije da ta davanja šalje u evrima koje bi se distribuirali samim korisnicima", objašnjava Mijačić.

Kako konstatuje sagovornik Insajdera pritiska na vlasti u Prištini da se nađe rešenje za ovaj problem ima i dodaje da je svima u jasno da je ova odluka doneta kako bi se izvršio dodatan pritisak na Srbe. 

"Ova odluka o ukidanju dinara na Kosovu pre svega imala za cilj da izvrši pritisak na institucije koje finansira Republika Srbija na tom prostoru. Drugim rečima, kosovska vlada nije mogla da zatvori škole ili bolnice, to bi bio zaista jedan veliki čin, ali je mogla da ukine transport dinara i samim tim oteža funkcionisanje i škole i bolnice i svih onih institucija koje finansira Republika Srbija. Kada su u pitanju institucije, moram napomenuti da te institucije kao i sve institucije u Republici Srbiji, one funkcionišu po zakonima Republike Srbije, uglavnom plaćanje se vrši bezgotovinski, znači putem elektronskih transfera, putem javnih nabavki koje su transparentne, tako da negde samo funkcionisanje tih institucija nije toliko otežano, naravno da postoje jako puno problema, ali za funkcionisanje tih institucija nije neophodan novac u gotovini", ocenjuje Dragiša Mijačić.

Sagovornik Insajdera ističe da je ukidanje dinara dovelo do još jednog problema o kojem se toliko ne priča, a dešava se upravo ovih dana.

"Ljudi recimo ako odu do najbližeg grada u Srbiji, oni iskoriste tu priliku takođe i da kupe jeftinije proizvode i srpske proizvode, čije je uvoz zabranjen na Kosovu. Tako da oni kupuju i jedan određeni broj namirnica, čime smanjuju prihode lokalnim prodavnicama u svojim sredinama. Tako da srpske sredine na Kosovu su platežno vezane i ekonomski vezane za upotrebu dinara. One beleže značajno manje prometa ovih dana i to je još jedna sekundarna posledica ove odluke o dinaru koja zaista takođe pogađa srpsku zajednicu, jer tu isto ima neki ljudi koji primaju platu, koji rade u tim prodavnicama. Tako da i oni su pogođeni bez obzira što nisu direktni korisnici budžeta", isteče koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za poglavlje 35.

Na Kosovu i Metohiji petog aprila počinje popis stanovništva. Naš sagovornik konstatuje da još uvek nije jasno da li će na njemu učestvovati i Srbi i ističe jedan problem u vezi ove teme. 

"Ono što je jasno jeste da ljudi koji su poreklom sa Kosova, koji žive u Srbiji, neće moći da se popišu za razliku od recimo albanske dijaspore koja žive u inostranstvu, koja će moći da se popiše. Tako da popis negde ima i tu diskriminatornu karakteristiku", objašnjava Mijačić

Prema njegovim rečima ako Srbi ne učestvuju u popisu, a kako smatra sva je verovatnoća da neće, onda će to dati dodatni prostor da Kosovo lobira u međunarodnoj zajednici za smanjivanje ustavnih prava Srba. 

"Prosto sa ovim pritiskom koje radi Kurti na Kosovu, on želi da uništi Srbije kao politički faktor i to je ono što se dešava. Vi vidite o različitih zvaničnika, naročito u Srbiji, ali i od međunarodnih zvaničnika. Svi su svesni toga da se ovde vrši pritisak na Srbe kako bi nestali kao politički faktor. Srbi će ostati da žive na tom prostoru, u nekom formatu, uvek ćete imati nekog poštara ili nekog policajca, ali Srbi više neće imati dovoljne cifre, dovoljne demokratske podatke da mogu da funkcionišu u institucionalnim okvirima koji su za njih kreirani. Otuda, ukoliko se pokaže da Srba nema puno, onda će se ići sa sledećim zahtevom da zajednica Srpskih opština ili neće biti formirana, ili će biti formirana sa nekim elementima koji zaista neće ličiti na ono što je bilo predviđeno ranije, onako kako je inicijalno predviđeno u sporazumu iz 2013. i 2015", pojašnjava Mijačić.  

Građani Kosova sa u od početaka godine dobili viznu liberalizaciju, međutim ona se ne odnosi baš na sve građane. Naime ne odnosi si se na one ljude koji imaju pasoš koji izdaje Koordinaciono telo. 

"To pitanje ne porađa samo kosovske Srbe koji žive na Kosovu. To pitanje pogađa sve građane Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Ti ljudi ne moraju nužno da žive na Kosovu. Ne moraju da budu kosovski građani. Oni mogu biti raseljena lica koja žive u vašem komšiluku. Mogu biti ljudi koji su odselili pre nekih 20-30 godina negde u inostranstvo. To su ljudi koji imaju prebivališnu adresu na Kosovu i iz raznih administrativnih razloga je nisu promenili. I oni ne mogu da putuju za... Oni imaju jednu posebnu vrstu pasoša koja zahteva viziranje kod stranih ambasada. Tu se sad javlja i sljedeći problem da nijedna strana ambasada više nema konzularna odelenja pa onda je jako teško vizirati takav pasoš. I zaista očekujemo ovih dana da Evropski parlament će da usvoji pozitivnu odluku kao što je to uradila Evropska komisija i članice Evropske unije koji su takođe dale pozitivno mišljenje. I ako Evropski parlament to ovih dana usvoji onda će i ti ljudi moći slobodno putovati", objašnjava koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju za poglavlje 35.

Prema rečima našeg sagovornika politika Srbije prema Kosovu i Metohiji je prilično reaktivna i da se zasniva na komunikacionoj politici.  

"Najveći problem, ne samo u ovom trenutku, nego zadnjih nekoliko godina jeste to što vlada Srbije nema politiku o Kosovu i ne znamo šta Srbija želi da postigne u procesu dijaloga kako vidi normalizaciju odnosa sa Kosovom, kako vidi normalizaciju odnosa sa Albancima, znači s jedne strane sa vladom Kosova, s druge strane sa albanskom populacijom na tom prostoru. Između ostalog, ako ih vlada tretira kao svoje stanovnike, kako razmišljaju o tim ljudima, o njihovim pravima, negde ta kosovska politika je prosto" zaključuje Dragiša Mijačić.

Izvor: Insajder