Dragoslav Rašeta za „Svet i mi“: Tramp menja ton, ali nesuglasice sa Evropom ostaju (VIDEO)
Odnosi Evropske unije sa višedecenijskim pokroviteljem svoje bezbednosti, Sjedinjenim Američkim Državama, znatno su se zakomplikovali tokom poslednjih mesec dana, odnosno od povratka Donalda Trampa u Belu kuću. Zadatak da izgladi odnose ili bar ublaži nezadovoljstvo nove američke administracije Evropom na sebe je preuzeo predsednik Francuske Emanuel Makron – evropski lider koji je imao dobre odnose sa Donaldom Trampom i tokom njegovog prvog mandata.
Tokom prve posete nekog evropskog lidera američkom predsedniku od inauguracije, 20. januara, na stolu su bila brojna pitanja: međusobni odnosi i ekonomska saradnja, ali je u prvom planu ipak bila tema oko koje se najviše mimoilaze – pregovori o kraju rata u Ukrajini i šta posle? O budućim odnosima na relaciji EU – SAD –Rusija govori Dragoslav Rašeta iz „Novog trećeg puta“.
„Videli smo da su pozicije Evrope i SAD-a i dalje poprilično udaljene, ali i u danima uoči dolaska francuskog predsednika u Vašington osetili smo određeno popuštanje što se tiče SAD-a u odnosu na neke zaista neshvatljive ili čak neumerene izjave tokom prethodnih nedelja. Predsednik Tramp sada spominje korektne svote, da je Amerika samo pozajmila – pod navodnicima – 60 milijardi dolara što se tiče vojne pomoći i još šest milijardi što se tiče humanitarnih finansijskih pomoći Ukrajini,“ navodi Rašeta.
Zbog čega je baš Makron dobio taj zadatak da razgovara sa Trampom pre sednice lidera Unije?
„On je jedini među vodećim liderima sa punim legitimitetom, a imao je dobre odnose sa Donaldom Trampom i tokom njegovog prvog mandata. Makron ima najveće iskustvo kada je reč o međunarodnim odnosima, a i pre toga se često sudarao sa različitim stavovima – i oko Kine, i oko Tajvana, i oko Ukrajine, ako se setimo prvog mandata Donalda Trampa. Tako da je on u Evropi jedan od lidera koji zna kako da se obrati Trampu i kako da dopre do njega. On nije neko ko će propustiti priliku, kao što smo videli i kroz njegove kritike i ispravke direktno na konferenciji“, objašnjava Rašeta.
Evropska unija kao da je bila zatečena potezima Trampa kad je reč o Ukrajini, bez jasnog i jedinstvenog stava. Sastanak lidera Unije je sledeće nedelje. Imajući u vidu šta se sve dešavalo proteklih nedelja, sa kakvim stavom bi Unija mogla da izađe kad je reč o Ukrajini?
„Mislim da možemo očekivati neki koherentan stav Evropske unije, pre svega jer su se završili izbori u Nemačkoj. Sa novim kancelarom možemo očekivati da će postojati koherentniji i malo snažniji stav EU. Evropljani nisu bili toliko zatečeni povlačenjem američkog interesa usled promena u Beloj kući, koliko činjenicom da su imali američkog potpredsednika koji usred Evrope drži kritike o njihovim evropskim vrednostima i stanju demokratije. To je pre svega odstupanje od nekih liberalnih vrednosti koje su do sada bile deo politike SAD-a. Upaljene su crvene lampice i u Parizu i u Berlinu – Evropa mora što pre i što efikasnije da se pobrine za svoju bezbednosnu arhitekturu,“ navodi Rašeta.
U Nemačkoj se na vlast vraćaju demohrišćani. Koliko će to promeniti odnose u Evropi i da li će naslednik Angele Merkel doneti veću težinu Nemačkoj?
„Svakako treba biti obazriv, ali potencijalni novi kancelar je više puta tokom izborne kampanje, ali i mesecima pre toga, naglašavao da Evropa mora da se probudi u bezbednosnom smislu. Videli smo danas da su otpočeli pregovori između socijaldemokrata i demohrišćana o stvaranju novog fonda u vrednosti od 5% domaće proizvodnje Nemačke. To je oko 200 milijardi dolara koji moraju biti uloženi u odbrambene kapacitete Nemačke. Kao najveća ekonomija Evrope i industrijski centar Starog kontinenta, Nemačka svakako može da pruži kredibilan faktor odvraćanja,“ zaključuje Dragoslav Rašeta iz "Novog trećeg puta".
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.