<article><p>On smatra da se države moraju navići da će pritisak biti permanentan.</p><p>"Pre nekoliko meseci su mere na hrvatsko-slovenačkoj granici bile puno vidljivije nego sada. Evo, recimo, ja živim na dva kilometra od granice i vidi se da više nema tih stalnih policijskih provera, ali se, doduše, stalno mogu videti, recimo, policijska vozila koja se kreću lokalnim putevima, gde se očekuje da bi se mogli pojaviti ilegalni migranti. I njih doista ima. Ima ih više tokom leta, sad su ovi zimski meseci tokom kojih možemo očekivati da će tih pritisaka možda biti manje. Ali, jednostavno se moramo saživeti sa tim da će taj pritisak biti stalan i permanentan, a pogotovo na spoljnim granicama EU", rekao je on.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHnmnfge1bS0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kako kaže, mere u Hrvatskoj su stalne budući da je država na spoljnim granicama Unije.</p><p>"EU daje velika sredstva za finansiranje policije i pogotovo za pojačano praćenje stanja na granicama, od postavljanja kamera, finansiranja većeg broja policajaca na granici, plaćanja goriva, kupovine vozila i tehničke opreme, ulaže se dosta u tehniku... Hrvatska ima negde preko šest i po hiljada graničnih policajaca. Nisu oni, naravno, svi na granici, ali u velikoj meri su angažovane policijske snage, pogotovo na granici prema BiH, odakle je i najveći pritisak ilegalnih migranata", kaže Miljuš.</p><h2>Policijsko negiranje pušbekova</h2><p>Govoreći o slučajevima tzv. pušbekova, odnosno nasilnog vraćanja migranata sa granica, pri čemu je lančana reakcija gotovo neminovna, Miljuš je naveo da u takvim situacijama MUP uvek to opovrgava ili kaže da će, ako postoji sumnja da je toga bilo, sve ispitati.</p><p>"Ali, to obično dugo traje i mislim da je to nešto što će biti stalno prisutno i da će tu biti stalna potreba da se policija opravdava za takve situacije. Činjenica je da imamo jedan veliki broj ljudi koji bez ikakvih dokumenta pokušava da uđe u državu. Ako pređu granicu, pa uđu u Sloveniju, ona ih onda vraća u Hrvatsku i to je sad jedna lančana reakcija", navodi Miljuš.</p><p>Nedavno je u Italiju vraćena grupa migranata iz novootvorenih imigracionih centara u Albaniji jer je sud u Rimu presudio da migranti ne mogu da budu u objektima za obradu azila van EU, iako su sporazum o tome potpisale Italija i Albanija. S druge strane, neke zemlje članice Unije takođe razmišljaju da potpišu takav sporazum koji bi podrazumevao da, dok se obrađuju zahtevi za azil, migranti budu u trećim zemljama. Upitan pada li to sada u vodu, s obzirom da će o sporazumu Italije i Albanije sada odlučivati sud EU u Luksemburgu, Miljuš je rekao da će to sigurno potrajati, ali će izazvati i određene političke nesuglasice unutar zemalja članica EU.</p><p>"Jer, naravno, svi oni polažu pravo na to da je ipak nacionalno zakonodavstvo iznad zakona EU i sudova EU. Pratićemo, naravno, razvoj situacije, ali biće tu sigurno političkih rasprava, a kako će to sve završiti - ne znam. Naravno, nisu ni svi kapaciteti i svih zemalja članica EU isti. Recimo, Hrvatska ima problem ne samo sa ilegalnim, nego i sa legalnim migracijama, dakle to je jedno vrlo kompleksno pitanje i pitanje je koliko to sve, na kraju krajeva, stoji određenu zemlju", navodi.</p><h2>Uticaj Trampove politike na zbivanja u Evropi</h2><p>Milijarder Ilon Mask je podržao odluku desničarske Vlade u Italiji da migranti budu u trećim zemljama dok se obrađuju njihovi zahtevi za azil. Donald Tramp, koga Mask podržava, uskoro se vraća u Belu kuću i, možda više nego ranije, odlučan je da suzbije ilegalne migracije. Na pitanje da li će i kako radikalniji pristup, koji se tamo najavljuje, uticati na migracione politike Evrope, Miljuš kaže da na izvestan način hoće, pogotovo ako ta politika koju je najavio bude uspešna.</p><p>"Sigurno će zagovornici takvih politika onda imati i konkretan povod da se u tim zemljama sprovedu slične drastične mere prema ilegalnim migrantima. No, mora se isto tako znati da verovatno ta situacija nije ista u SAD. Ona se neće možda odraziti na to da se, recimo, migranti koji nisu uspeli ući u SAD mogu okrenuti prema Evropi, jer ipak je to kontinent gde su oni koji žele ući u SAD uglavnom iz Meksika, iz Latinske Amerike i njima je primarni cilj ući u SAD, možda eventualno u Kanadu, možda samo jedan deo sa španskog govornog područja bi eventualno se mogao prebaciti da pokuša ući u Evropu, pa bi to onda moglo stvoriti neke dodatne pritiske na migracije u Evropi", zaključio je Dušan Miljuš.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>On smatra da se države moraju navići da će pritisak biti permanentan.</p>
<p>"Pre nekoliko meseci su mere na hrvatsko-slovenačkoj granici bile puno vidljivije nego sada. Evo, recimo, ja živim na dva kilometra od granice i vidi se da više nema tih stalnih policijskih provera, ali se, doduše, stalno mogu videti, recimo, policijska vozila koja se kreću lokalnim putevima, gde se očekuje da bi se mogli pojaviti ilegalni migranti. I njih doista ima. Ima ih više tokom leta, sad su ovi zimski meseci tokom kojih možemo očekivati da će tih pritisaka možda biti manje. Ali, jednostavno se moramo saživeti sa tim da će taj pritisak biti stalan i permanentan, a pogotovo na spoljnim granicama EU", rekao je on.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DHnmnfge1bS0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kako kaže, mere u Hrvatskoj su stalne budući da je država na spoljnim granicama Unije.</p>
<p>"EU daje velika sredstva za finansiranje policije i pogotovo za pojačano praćenje stanja na granicama, od postavljanja kamera, finansiranja većeg broja policajaca na granici, plaćanja goriva, kupovine vozila i tehničke opreme, ulaže se dosta u tehniku... Hrvatska ima negde preko šest i po hiljada graničnih policajaca. Nisu oni, naravno, svi na granici, ali u velikoj meri su angažovane policijske snage, pogotovo na granici prema BiH, odakle je i najveći pritisak ilegalnih migranata", kaže Miljuš.</p>
<h2>Policijsko negiranje pušbekova</h2>
<p>Govoreći o slučajevima tzv. pušbekova, odnosno nasilnog vraćanja migranata sa granica, pri čemu je lančana reakcija gotovo neminovna, Miljuš je naveo da u takvim situacijama MUP uvek to opovrgava ili kaže da će, ako postoji sumnja da je toga bilo, sve ispitati.</p>
<p>"Ali, to obično dugo traje i mislim da je to nešto što će biti stalno prisutno i da će tu biti stalna potreba da se policija opravdava za takve situacije. Činjenica je da imamo jedan veliki broj ljudi koji bez ikakvih dokumenta pokušava da uđe u državu. Ako pređu granicu, pa uđu u Sloveniju, ona ih onda vraća u Hrvatsku i to je sad jedna lančana reakcija", navodi Miljuš.</p>
<p>Nedavno je u Italiju vraćena grupa migranata iz novootvorenih imigracionih centara u Albaniji jer je sud u Rimu presudio da migranti ne mogu da budu u objektima za obradu azila van EU, iako su sporazum o tome potpisale Italija i Albanija. S druge strane, neke zemlje članice Unije takođe razmišljaju da potpišu takav sporazum koji bi podrazumevao da, dok se obrađuju zahtevi za azil, migranti budu u trećim zemljama. Upitan pada li to sada u vodu, s obzirom da će o sporazumu Italije i Albanije sada odlučivati sud EU u Luksemburgu, Miljuš je rekao da će to sigurno potrajati, ali će izazvati i određene političke nesuglasice unutar zemalja članica EU.</p>
<p>"Jer, naravno, svi oni polažu pravo na to da je ipak nacionalno zakonodavstvo iznad zakona EU i sudova EU. Pratićemo, naravno, razvoj situacije, ali biće tu sigurno političkih rasprava, a kako će to sve završiti - ne znam. Naravno, nisu ni svi kapaciteti i svih zemalja članica EU isti. Recimo, Hrvatska ima problem ne samo sa ilegalnim, nego i sa legalnim migracijama, dakle to je jedno vrlo kompleksno pitanje i pitanje je koliko to sve, na kraju krajeva, stoji određenu zemlju", navodi.</p>
<h2>Uticaj Trampove politike na zbivanja u Evropi</h2>
<p>Milijarder Ilon Mask je podržao odluku desničarske Vlade u Italiji da migranti budu u trećim zemljama dok se obrađuju njihovi zahtevi za azil. Donald Tramp, koga Mask podržava, uskoro se vraća u Belu kuću i, možda više nego ranije, odlučan je da suzbije ilegalne migracije. Na pitanje da li će i kako radikalniji pristup, koji se tamo najavljuje, uticati na migracione politike Evrope, Miljuš kaže da na izvestan način hoće, pogotovo ako ta politika koju je najavio bude uspešna.</p>
<p>"Sigurno će zagovornici takvih politika onda imati i konkretan povod da se u tim zemljama sprovedu slične drastične mere prema ilegalnim migrantima. No, mora se isto tako znati da verovatno ta situacija nije ista u SAD. Ona se neće možda odraziti na to da se, recimo, migranti koji nisu uspeli ući u SAD mogu okrenuti prema Evropi, jer ipak je to kontinent gde su oni koji žele ući u SAD uglavnom iz Meksika, iz Latinske Amerike i njima je primarni cilj ući u SAD, možda eventualno u Kanadu, možda samo jedan deo sa španskog govornog područja bi eventualno se mogao prebaciti da pokuša ući u Evropu, pa bi to onda moglo stvoriti neke dodatne pritiske na migracije u Evropi", zaključio je Dušan Miljuš.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Dušan Miljuš,  novinar zagrebačkog "Jutarnjeg lista" Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Migrantska kriza

Migranti

Marker

Svet i mi

Više od vesti

Dušan Miljuš: Države se moraju navići na to da će pritisak ilegalnih migracija biti permanentan (VIDEO)

Dušan Miljuš: Države se moraju navići na to da će pritisak ilegalnih migracija biti permanentan (VIDEO)

Tagovi: