Ekonomski patriotizam i(li) bojkot marketa: Šta je rešenje za visoke cene u regionu (VIDEO)

Na pitanje da li se već znaju  neki prvi rezultati u smislu da li je bojkot ispoštovan, Olga Nikčevič kaže da bi se reklo da jeste, te da su u jutarnjim časovima, pa negde do podneva, veći marketi u Crnoj Gori bili skoro prazni. 

“To se moglo zapaziti i takvi su uglavnom izveštaji. Nisam u toku da li je do kraja bilo tako, ali u svakom slučaju moglo bi se reći da je bojkot, u smislu brojnosti koliko je potrošača bojkotovalo, uspeo”, kaže ona. 

Admir Arnautović, predsednik Udruženja potrošača srednje Bosne – Travnik kaže kako misli da je bojkot uspeo posebno zato što su im, iz mnogih delova delova BiH, dolazile fotografije na kojima se moglo videti da su trgovine i trgovački centri potpuno prazni. 

“Negde oko podne bilo je malo više ljudi koji su jednostavno zaboravili da kupe nešto dan ranije. Međutim, mislim da trenutno stanje pokazuje da je građanima zaista previse, cene su previsoke, i da zaista žele pokazati da oni imaju svoj glas i da žele uticati na ono što se dešava na policama u trgovinama. Ono što zaista svi smatramo, ovde u BiH, je da su cene neopravdane, a posebno kada uporedimo te cene sa drugim zemljama u regionu, pa čak i zemljama Evropske unije. Vrlo često dolaze nam informacije da su čak i proizvodi iz BiH, koji se nalaze na policama u drugim zemljama, jeftiniji nego u BiH, što je zaista apsurd i smatramo da je ovaj protest potpuno opravdan i da će, verujemo, pokazati svoje rezultate”, kaže Arnautović.  

Kaže kako smatra da jednodnevni bojkot ne može ostvariti rezultate onakve kakve bi svi želeli u BiH te da su to pokazali i bojkoti u Italiji, Hrvatskoj i Sloveniji. 

“U Hrvatskoj se već osećaju rezultati, iako je to bojkot koji traje samo sedam dana i već je niz trgovačkih lanaca najavio sniženje cena više od 250 različitih proizvoda. Prave rezultate i pravi učinak znaćemo tek za par dana, kada finansijske institucije objave koliko je prikupljeno novca, odnosno koliko je izdato fiskalnih računa na današnji dan, tako da ćemo moći govoriti o tome koliko smo danas uspeli i koliko će zaista trgovci prihvatiti naš glas”, dodaje Arnautović-

Olga Nikčević iz Centra za zaštitu potrošača u Crnoj Gori  takođe smatra da jednodnevni bojkot neće imati nekog efekta. 

“Slažem se da potrošači moraju biti strpljiviji i bojkotovati na više dana, i možda bi bolje bilo po jedan market, a ne sve njih odjednom. Ne znam kako bi ljudi uopšte funkcionisali, posebno ovde u Crnoj Gori gde nema previše malih nekih radnji gde bi mogli ljudi da se snabdevaju. Znači bojkot u tom smislu, takođe, dao bi neke rezultate ako bi se na duži rok bojkotovale radnje, i verovatno bi trgovci u tom slučaju morali biti prinuđeni da koriguju cene. Iako oni tvrde, a i danas su bile neki razni sastanci i razgovori o toj temi, da su te cene regularne i da su niže nego u okruženju”, dodaje ona.

Na pitanje da li su se u Crnoj Gori i BiH oglasili neki trgovinski lanci, Nikčević kaže da joj nije poznato, a Arnautović da u BiH još uvek nije. 

“Ono što znamo je da je zakazan prilično hitan sastanak za ponedeljak zajedno sa vladom ovde u Federaciji, tako da verujem da će i trgovci početi razgovarati o nekim načinima kako da izađu u susret potrošačima. Međutim, definitivno, Slanje poruke i trgovcima, ali i nadležnim vlastima je ono što nam je želja bila i da pokažemo jedinstvo i to da ustvari svi zavise od nas, zavise od potrošača”, kaže Arnautović. 

Na pitanje kolika je  odgovornost Vlade, jer ona ubira prihod od PDV-a, Arnautović odgovara da ona definitivno postoji I da je značajna.

“Mi generalno u regionu imamo prilično slabu kontrolu različitih inspekcija, kada su u pitanju trgovinski lanci. i ono što je primetno sad u poslednje vreme, nakon što su najavljeni ovi protesti, odnosno bojkot trgovačkih lanaca, inspekcije su počele raditi više, je nađeno jako puno nepravilnosti. Mislim da je otprilike u zadnjih dve, tri sedmice da je preko milion maraka, odnosno preko pola miliona evra kazni izrečeno različitim prodajnim objektima, tako da zaista postoji, postoji odgovornost vlade koja treba da malo pojača kontrolu i da natera trgovce, da se odgovornije ponašaju prema potrošačima”, kaže Arnautović.

“Odgovornost Vlade je velika, jer ona je odgovorna za standard građana uopšte, prema tome pretpostavljam da su vlade i vlasnici supermarketa našli neki dogovor, obzirom da Vlada iz PDV-a puni budžet. Sigurno da tu ima prostora za dogovor i za snižavanje cena. Kao što je, mislim na današnjem sastanku, ministar ekonomije nagovestio nešto slično. Iako su sad neke cene, odnosno marže nekih proizvoda zamrznute do 30. aprila, a to se odnosi na osnovne proizvode uglavnom, i na taj način se donekle štiti standard najsiromašnijih slojeva stanovništva. Međutim, trgovci i tu ne ostaju kratkih rukava, jer oni automatski povećavaju cene drugih proizvoda koji nisu ušli u te gde su zaustavljene marže i te ostale cene se zaista svakodnevno povećavaju. Tako da je toprilično veliki namet na potrošače”, kaže Nikčević.

Na pitanje  šta je rešenje za Crnu Goru, i da li je to možda ekonomski patriotizam odgovara da smatra da jeste.

“Tako nešto je  najavio je i ministar, ali mislim da bi to trebalo da bude mnogo jače nego što smo danas čuli. Da se subvencionišu mali proizvođači, da se stimulišu i da se štiti domaća poljoprivreda, jer ima uslova da se proizvodi hrana, i da se naravno kupuju domaći proizvodi i ta hrana je mnogo zdravija i bolja od one koju uvozimo i da se utiče na uvoz. Jer mi smo uvozno zavisni, previše se hrane uvozi, pritom često ne možete biti sigurni ni koliko je to kvalitetna hrana. Pre nekoliko godina smo neke kontrole vršili, pa smo našli da je bilo proizvoda sa genetski modifikovanim sastojcima što je zabranjeno, recimo, našim zakonom”, Dodaje Nikčević. 

Arnautović, u odgovoru na isto pitanje, kaže da je rešenje, generalno gledano, jako slično. 

“Ekonomski patriotizam sasvim sigurno je jedan od načina kako da se prevaziđe ovo. Međutim, postoje neki drugi načini. Postoji mogućnost da se određeni proizvodi oslobode poreza na dodatu vrednost, prvenstveno osnovni prehrambeni proizvodi, što bi znatno olakšalo građanima kupovinu hleba, kupovinu mleka, kupovinu šećera, osnovnih životnih namirnica. Međutim, postoji još jedna stvar koja bi se mogla primeniti kao i u Zapadnoj Evropi, a to je u stvari stavljanje na police nebrendiranih proizvoda i za koji bi stajala država. Država bi otkupljivala određeni broj proizvoda na svetskim tržištima, pakovala ih u određene nebrendirane pakovanja i stavljala na trgovine pod zaštićenim cenama. To je jedna praksa koja se dešava u Zapadnoj Evropi i ne vidim zašto se ne primenjuje i u BiH, i jednostavno u zemljama regiona”, kaže Admir Arnautović, predsednik Udruženja potrošača srednje Bosne – Travnik.

Izvor: Insajder