<article>"Uslovi dodele sredstava će biti povezani sa određenim socio-ekonomskim reformama radi otključavanja nacionalnog i regionalnog potencijala za rast, kao i sa specifičnim reformama u vezi sa osnovama procesa proširenja, uključujući vladavinu prava, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda“, navela je Pisonero.Takođe u odgovoru Insajderu stoji i da Srbija i Kosovo imaju još jedan dodatna uslov."Još jedan preduslov je da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa, s ciljem potpune primene svih njihovih obaveza proisteklih iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Pratećeg aneksa za sprovođenje, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i započnu pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa“, navodi Pisonero.U Generalnom direktoratu za politiku proširenja prethodno su pojasnili da ukoliko strana "A" blokira napredak u primeni dogovora, neće dobiti novac, dok će podršku dobiti strana "B". Slična situacija i sličan uslov je postavljeni kada je u pitanju pristup jedinstvenom tržištu - ako jedna od strana blokira saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, opstruira je i nije predana saradnji, neće dobiti pristup jedinstvenom tržištu EU, dodaje se."Blokirate samo sebe, nikoga drugog", preciziraju u DG i ukazuju da su "stekli utisak" da su Beograd i Priština nedavno tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen jasno informisane o tome.Kako je precizirala Pisonero, u opšte uslove za dobijanja sredstava koji moraju biti ispunjeni spadaju i makrofinansijska stabilnost, zdravo upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta.Plan za razvoj Zapadnog Balkana za koji je namenjeno dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja razlikuje se od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima. Novi fond je postavljen tako da će svaka vlada morati da napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu, koliko traje plan. U tom vremenskom periodu od četiri godine za reformsku agendu, potrebno je potom detaljnije razraditi reforme koje će preduzeti u periodu od šest meseci, godinu dana, objašnjeno je ranije u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR). Kada se ispuni reforma, novac se isplaćuje na šest meseci u nacionalni budžet, ističu u DG NEAR i navode da je sistem Plana rasta "reforma - nagrada". Ovaj plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba sa ciljem jačanja ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, potom jačanje integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje osnovnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.Kako navode iz DG NEAR namera je da prve isplate počnu sledeće godine u ovom periodu, ali ono što se mora učiniti pre toga je da se Savet EU i Evropski parlament saglase o ovom predlogu Evropske komisije. Nadaju se će proces da bude završen na proleće, kako se ne bi ušlo u jaz zbog izbora u Evropskom parlamentu. Ako se reforme ne ispune, novac će biti izgubljen, a u slučaju ispunjenja reformi sredstva se uplaćuju kao budžetska podrška.Iz DG NEAR kažu da se još vode razgovori o tome koliko će koja zemlja u regionu dobiti novca i objašnjavaju da će tri milijarde evra ići u investicioni fond koji podrazumeva da će novac biti dostupan ukoliko zemlje imaju dobre projekte. Ostale tri milijarde biće podeljene kao budžetska podrška između zemalja, ali se još vode razgovori o detaljima.Uz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemljama ostaju na raspolaganju i IPA fondovi. U slučaju da zemlja dobije prvu ratu novca, "nagrade", a potom nazaduje u reformama, naredna rata neće biti isplaćena. Novac neće "otići iz regiona" ako nijedna od država ne ispuni uslove iz reformske agende, već će suma od tri milijarde za budžetsku podršku otići u deo novca za investicije, onih preostalih tri milijarde.Podsetimo <a href="https://insajder.net/prenosimo/plan-ek-za-zapadni-balkan-vladama-novac-na-sest-meseci-zavisno-od-reformi-posebni-preduslovi-za-srbiju-i-kosovo">plan rasta za Zapadni Balkan </a>predstavila je nedavno predsednica Ursula fon der Lajen partnerima tokom svoje nedavne regionalne turneje. Ovaj plan je usvojen 8. novembra zajedno sa paketom proširenja za 2023. godinu.Šef Delegacije EU u Srbiji <a href="https://insajder.net/prenosimo/ziofre-novac-evropske-unije-za-zapadni-balkan-bice-isplacivan-u-skladu-sa-rezultatima">Emanuele Žiofre rekao je danas na predstavljanju Izveštaja Evropske unije u Privrednoj komori Srbije da prema procenama Evropske unije</a>, "integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto“.Izvor: Insajder</article>

"Uslovi dodele sredstava će biti povezani sa određenim socio-ekonomskim reformama radi otključavanja nacionalnog i regionalnog potencijala za rast, kao i sa specifičnim reformama u vezi sa osnovama procesa proširenja, uključujući vladavinu prava, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda“, navela je Pisonero.
Takođe u odgovoru Insajderu stoji i da Srbija i Kosovo imaju još jedan dodatna uslov.
"Još jedan preduslov je da se Srbija i Kosovo konstruktivno angažuju u normalizaciji svojih odnosa, s ciljem potpune primene svih njihovih obaveza proisteklih iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Pratećeg aneksa za sprovođenje, kao i svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i započnu pregovore o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa“, navodi Pisonero.
U Generalnom direktoratu za politiku proširenja prethodno su pojasnili da ukoliko strana "A" blokira napredak u primeni dogovora, neće dobiti novac, dok će podršku dobiti strana "B". Slična situacija i sličan uslov je postavljeni kada je u pitanju pristup jedinstvenom tržištu - ako jedna od strana blokira saradnju u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta, opstruira je i nije predana saradnji, neće dobiti pristup jedinstvenom tržištu EU, dodaje se.
"Blokirate samo sebe, nikoga drugog", preciziraju u DG i ukazuju da su "stekli utisak" da su Beograd i Priština nedavno tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen jasno informisane o tome.
Kako je precizirala Pisonero, u opšte uslove za dobijanja sredstava koji moraju biti ispunjeni spadaju i makrofinansijska stabilnost, zdravo upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta.
Plan za razvoj Zapadnog Balkana za koji je namenjeno dve milijardi evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja razlikuje se od IPA fondova, kada je novac davan unapred i Unija se nadala rezultatima. Novi fond je postavljen tako da će svaka vlada morati da napravi svoju reformsku agendu koju treba da preduzme u četvorogodišnjem periodu, koliko traje plan. U tom vremenskom periodu od četiri godine za reformsku agendu, potrebno je potom detaljnije razraditi reforme koje će preduzeti u periodu od šest meseci, godinu dana, objašnjeno je ranije u Generalnom direktoratu za politiku proširenja (DG NEAR). Kada se ispuni reforma, novac se isplaćuje na šest meseci u nacionalni budžet, ističu u DG NEAR i navode da je sistem Plana rasta "reforma - nagrada".
&nbsp;Ovaj plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba sa ciljem jačanja ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, potom jačanje integracije unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzanje osnovnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.
Kako navode iz DG NEAR namera je da prve isplate počnu sledeće godine u ovom periodu, ali ono što se mora učiniti pre toga je da se Savet EU i Evropski parlament saglase o ovom predlogu Evropske komisije. Nadaju se će proces da bude završen na proleće, kako se ne bi ušlo u jaz zbog izbora u Evropskom parlamentu. Ako se reforme ne ispune, novac će biti izgubljen, a u slučaju ispunjenja reformi sredstva se uplaćuju kao budžetska podrška.
Iz DG NEAR kažu da se još vode razgovori o tome koliko će koja zemlja u regionu dobiti novca i objašnjavaju da će tri milijarde evra ići u investicioni fond koji podrazumeva da će novac biti dostupan ukoliko zemlje imaju dobre projekte. Ostale tri milijarde biće podeljene kao budžetska podrška između zemalja, ali se još vode razgovori o detaljima.
Uz Plan rasta za Zapadni Balkan, zemljama ostaju na raspolaganju i IPA fondovi. U slučaju da zemlja dobije prvu ratu novca, "nagrade", a potom nazaduje u reformama, naredna rata neće biti isplaćena. Novac neće "otići iz regiona" ako nijedna od država ne ispuni uslove iz reformske agende, već će suma od tri milijarde za budžetsku podršku otići u deo novca za investicije, onih preostalih tri milijarde.
Podsetimo <a href="https://insajder.net/prenosimo/plan-ek-za-zapadni-balkan-vladama-novac-na-sest-meseci-zavisno-od-reformi-posebni-preduslovi-za-srbiju-i-kosovo">plan rasta za Zapadni Balkan </a>predstavila je nedavno predsednica Ursula fon der Lajen partnerima tokom svoje nedavne regionalne turneje. Ovaj plan je usvojen 8. novembra zajedno sa paketom proširenja za 2023. godinu.
Šef Delegacije EU u Srbiji <a href="https://insajder.net/prenosimo/ziofre-novac-evropske-unije-za-zapadni-balkan-bice-isplacivan-u-skladu-sa-rezultatima">Emanuele Žiofre rekao je danas na predstavljanju Izveštaja Evropske unije u Privrednoj komori Srbije da prema procenama Evropske unije</a>, "integracija regiona mogla bi da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto“.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zapadni Balkan

Više od vesti

Evropska komisija za Insajder: Srbija i Kosovo imaju uslov više od ostatka zemalja Zapadnog Balkana kako bi dobili namenjena sredstva od šest milijardi evra za region

Evropska komisija za Insajder: Srbija i Kosovo imaju uslov više od ostatka zemalja Zapadnog Balkana kako bi dobili namenjena sredstva od šest milijardi evra za region

Tagovi: