<article><p>Čak 55 odsto žena ubijeno je u sopstvenom domu u kome su živele sa partnerom. Gotovo da ne prođe dan da ne čujemo za novi slučaj femicida u Srbiji. I tako godinama. Iako su sada na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, civilni sektor upozorava na brojne sporne izmene. Prema sadašnjim izmenama, femicid i dalje neće biti posebno krivično delo.</p><p>"Ono što na prvo čitanje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku  može da se ustanovi - to je da ove dve radne grupe očigledno nisu međusobno razgovarale.  Da sa jedne strane u Krivičnom zakoniku imamo povećanje kazni,  pa i za ova krivična dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici, a sa druge strane u Zakoniku o krivičnom postupku imamo, iako se kaže da je unapređen položaj žrtava, faktički imamo urušavanje nekih dostignutih prava žrtava određenim izmenama za koje ne znamo kako su nastale”, ocenila je za Insajder Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. </p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4PyFUz0voi4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Iako među izmenama ima dobrih rešenja, kao što su oštrije zatvorske kazne, ima i loših rešenja koja će samo dodatno zastrašiti žrtve - koje već imaju poljuljano poverenje u institucije, ali i dodatno odugovlačiti postupak.</p><p>“Suštinski, to povećanje kazne nama rešava nešto što smo imali sada kao škola glume, gde vi imate jednog učinioca više žrtava i gde on neće moći, ako bude osuđen na kaznu zatvora neće moći biti osuđen na više od 20 godina, koliko bi možda dobio za silovanje jedne žrtve. Ovakvo pooštravanje će onemogućiti da mi dođemo do toga da ovo što tražimo to je da se promeni definicija silovanja - Da silovanje bude svaki onaj seksualni čin učinjen bez pristanka oštećenog”, dodala je Macanović.</p><p>Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je u Srbiji za 12 godina, od 2011. do 2023. godine - ubijeno 406 žena i devojčica. Najveći broj žena ubijen je u domu. Zbog toga, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakve izmene zakonskih rešenja više odgovaraju na nepostojeće probleme u društvu nego na potrebe žena.</p><p>"Ignoriše se sve ono o čemu pričamo godinama zbog toga što nije ni razmatrana, a kamoli prihvaćena jedna od naših inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela - zabranu deljenja materijala polno eksplicitnog sadržaja“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.</p><p>Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji. Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, a odgovornosti nema.</p><p>Novinarka Bojana Stojanović</p></article>

<p>Čak 55 odsto žena ubijeno je u sopstvenom domu u kome su živele sa partnerom. Gotovo da ne prođe dan da ne čujemo za novi slučaj femicida u Srbiji. I tako godinama. Iako su sada na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, civilni sektor upozorava na brojne sporne izmene. Prema sadašnjim izmenama, femicid i dalje neće biti posebno krivično delo.</p>
<p>"Ono što na prvo čitanje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku &nbsp;može da se ustanovi - to je da ove dve radne grupe očigledno nisu međusobno razgovarale. &nbsp;Da sa jedne strane u Krivičnom zakoniku imamo povećanje kazni, &nbsp;pa i za ova krivična dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici, a sa druge strane u Zakoniku o krivičnom postupku imamo, iako se kaže da je unapređen položaj žrtava, faktički imamo urušavanje nekih dostignutih prava žrtava određenim izmenama za koje ne znamo kako su nastale”, ocenila je za Insajder Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4PyFUz0voi4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Iako među izmenama ima dobrih rešenja, kao što su oštrije zatvorske kazne, ima i loših rešenja koja će samo dodatno zastrašiti žrtve - koje već imaju poljuljano poverenje u institucije, ali i dodatno odugovlačiti postupak.</p>
<p>“Suštinski, to povećanje kazne nama rešava nešto što smo imali sada kao škola glume, gde vi imate jednog učinioca više žrtava i gde on neće moći, ako bude osuđen na kaznu zatvora neće moći biti osuđen na više od 20 godina, koliko bi možda dobio za silovanje jedne žrtve. Ovakvo pooštravanje će onemogućiti da mi dođemo do toga da ovo što tražimo to je da se promeni definicija silovanja - Da silovanje bude svaki onaj seksualni čin učinjen bez pristanka oštećenog”, dodala je Macanović.</p>
<p>Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je u Srbiji za 12 godina, od 2011. do 2023. godine - ubijeno 406 žena i devojčica. Najveći broj žena ubijen je u domu. Zbog toga, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakve izmene zakonskih rešenja više odgovaraju na nepostojeće probleme u društvu nego na potrebe žena.</p>
<p>"Ignoriše se sve ono o čemu pričamo godinama zbog toga što nije ni razmatrana, a kamoli prihvaćena jedna od naših inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela - zabranu deljenja materijala polno eksplicitnog sadržaja“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.</p>
<p>Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji. Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, a odgovornosti nema.</p>
<p>Novinarka Bojana Stojanović</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Femicid

Marker

Više od vesti

Femicid u Srbiji: Nova zakonska rešenja ne rešavaju nagomilane probleme (VIDEO)

Femicid u Srbiji: Nova zakonska rešenja ne rešavaju nagomilane probleme (VIDEO)

Tagovi: