<p>Izricanje hitnih mera koje bi sprečile nasilje u porodici ili opasnost od nasilja, bio je glavni cilj Zakona čija je primena počela u junu 2017. U policiji, tužilaštvu, Centrima za socijalni rad formirani su timovi za hitno reagovanje. Po prijavi žrtve da trpi nasilje, prvo reaguje policija, koja nasilniku izriče hitnu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, kao i &nbsp;meru udaljenja iz stana od 48 sati. Reaguje i tužilaštvo, koje u tom roku, ukoliko smatra potrebnim, podnosi zahtev sudu da se hitna mera produži za 30 dana.</p>
<p>Ali, šta se dešava u svakodnevnom životu? Da li je i koliko, žrtva zaista zaštićena od nasilnika? Praksa kaže da hitne mere pozitivno utiču na 80 odsto prijavljenih nasilnika. Šta je sa ostalima koji prekrše meru i nastave sa nasiljem?</p>
<p>"Oni postaju besni, postaju ogorčeni, hoće da isteraju neku svoju pravdu i tu je problem koji nam se javlja u praksi. Problem je što se ta hitna mera izrekne, ali kako kontrolisati samu tu meru? Mi nemamo mogućnost da kontrolišemo osim ukoliko oštećena ponovo prijavi novo nasilje policiji i tužiocu. Onda se automatski ta mera zamenjuje pritvorom", kaže za Insajder sudija Snežana Ivković iz Asocijacije žena sudija.</p>
<p>Dalja borba vodi se na dva fronta. Tužilac protiv nasilnika pokreće istragu po službenoj dužnosti, ali i žrtva može da podnese tužbu u parničnom postupku. Mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima, može da traje do kraja oba postupka. Centar za socijani rad uključen je u oba postupka.&nbsp;</p>
<p>"Centar za socijalni rad u bračnim i porodičnim odnosima daje svoje mišljenje. Pogotovo je Centar bitan prilikom razvoda, zato što nekada usled samog tog nasilja dolazi do razvoda i oni daju mišljenje kome deca treba da se povere, ko treba da vrši roditeljsko pravo i kome deca treba da pripadnu",<b> </b>kaže sudija Ivković.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Do-5eBf7IDOM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Baš zbog toga veliku odgovornost u zaštiti žrtava porodičnog &nbsp;nasilja ima Centar za socijalni rad. Kada se nasilje već dogodi i pokrene postupak razvoda, Centar za socijalni rad &nbsp;je institucija koja sprovodi nadzor nad porodicom. Na osnovu nekoliko drastičnih primera u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da je do najtežih zločina došlo upravo dok je trajao nadzor. Odgovornost Centra za socijalni rad, policije, tužialstva i suda je velika; i od toga koliko brzo, odgovorno i savesno rade svoj posao – zavisi da li će nasilnik i dalje biti nasilnik, a žrtva ponovo žrtva novog krivičnog dela.</p>
<p>Presudom nasilniku može da se izrekne i zabrana prilaska žrtvi na još tri godine. Kontrola zabrane prilaska u mnogim zemljama rešena je stavljanjem nanogice nasilniku.</p>
<p>"Ukoliko se taj nasilnik približi supruzi, onda se uključuje alarm, ne samo u policijskoj stanici, nego dolazi poruka i kod same oštećene, odnosno žrtve, da je nasilnik u blizini. I automatski, neko iz policijske stanice izlazi odmah na lice mesta. To se sve jako brzo dešava i suština je da se spreči da dođe do novog nasilnog delovanja",<b> </b>kaže sudija Ivković.</p>
<p>U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija.</p>
<p>Novinarka <i>Tamara Marković Subota</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija (VIDEO)

<p>Čak 55 odsto žena ubijeno je u sopstvenom domu u kome su živele sa partnerom. Gotovo da ne prođe dan da ne čujemo za novi slučaj femicida u Srbiji. I tako godinama. Iako su sada na javnoj raspravi izmene i Krivičnog zakona i Zakonika o krivičnom postupku, civilni sektor upozorava na brojne sporne izmene. Prema sadašnjim izmenama, femicid i dalje neće biti posebno krivično delo.</p>
<p>"Ono što na prvo čitanje Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku &nbsp;može da se ustanovi - to je da ove dve radne grupe očigledno nisu međusobno razgovarale. &nbsp;Da sa jedne strane u Krivičnom zakoniku imamo povećanje kazni, &nbsp;pa i za ova krivična dela seksualnog nasilja i nasilja u porodici, a sa druge strane u Zakoniku o krivičnom postupku imamo, iako se kaže da je unapređen položaj žrtava, faktički imamo urušavanje nekih dostignutih prava žrtava određenim izmenama za koje ne znamo kako su nastale”, ocenila je za Insajder Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F4PyFUz0voi4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Iako među izmenama ima dobrih rešenja, kao što su oštrije zatvorske kazne, ima i loših rešenja koja će samo dodatno zastrašiti žrtve - koje već imaju poljuljano poverenje u institucije, ali i dodatno odugovlačiti postupak.</p>
<p>“Suštinski, to povećanje kazne nama rešava nešto što smo imali sada kao škola glume, gde vi imate jednog učinioca više žrtava i gde on neće moći, ako bude osuđen na kaznu zatvora neće moći biti osuđen na više od 20 godina, koliko bi možda dobio za silovanje jedne žrtve. Ovakvo pooštravanje će onemogućiti da mi dođemo do toga da ovo što tražimo to je da se promeni definicija silovanja - Da silovanje bude svaki onaj seksualni čin učinjen bez pristanka oštećenog”, dodala je Macanović.</p>
<p>Koliko je situacija alarmantna govori podatak da je u Srbiji za 12 godina, od 2011. do 2023. godine - ubijeno 406 žena i devojčica. Najveći broj žena ubijen je u domu. Zbog toga, i poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakve izmene zakonskih rešenja više odgovaraju na nepostojeće probleme u društvu nego na potrebe žena.</p>
<p>"Ignoriše se sve ono o čemu pričamo godinama zbog toga što nije ni razmatrana, a kamoli prihvaćena jedna od naših inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela - zabranu deljenja materijala polno eksplicitnog sadržaja“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.</p>
<p>Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. Godinama se najavljuje i jedinstveni registar nasilnika – i osuđenih za seksualno uznemiravanje i odgovornih za femicid, ali ni on ne postoji. Još pre pet godina, iz Ministarstva unutrašnjih poslova najavljivali su novi sistem zaštite osoba koje su preživele nasilje – narukvicu i mobilni uređaj koji bi trebalo da alarmiraju i žrtvu i policiju. Sistem koji se uspešno primenjuje u Španiji, Portugalu i drugim evropskim zemljama, ujedno je trebalo i da bude rešenje za slučajeve kada nasilnik prekrši zabranu prilaska. Međutim, ni od toga nema ništa. I tako se problemi gomilaju, vreme prolazi, a odgovornosti nema.</p>
<p>Novinarka Bojana Stojanović</p>

200x200

1800x750

Femicid u Srbiji: Nova zakonska rešenja ne rešavaju nagomilane probleme (VIDEO)

<p>Muž iskasapio suprugu. Muž ubio ženu nožem. Pucao na suprugu u porodičnom domu – to su, na žalost, samo neki primeri poslednjih dana. To što je za sedam meseci ubijeno 13 žena u <a href="https://insajder.net/teme/od-pocetka-godine-u-srbiji-ubijeno-devet-zena-femicid-i-dalje-nije-posebno-krivicno-delo-video">porodičnom nasilju</a> samo je podsetnik da su strože mere u ovoj oblasti neophodne.</p>
<p>Ministarka bez portfelja za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i osnaživanje žena, Tatjana Macura za Insajder objašnjava da je, prema podacima MUP-a, samo tri odsto ubijenih žena prijavilo nasilje. Zbog toga je, kaže, neophodno vratiti izgubljeno poverenje u institucije.</p>
<p>„Najvažnije je nasilje prijaviti. Prijavu može podneti žrtva ili neko ko ima neposredno saznanje da nasilje postoji. Žene, kao najčešće žrtve porodičnog nasilja, imaju strah da prijave nasilje jer se plaše da neće dobiti adekvatnu podršku i da će situacija postati gora. Naš zadatak je da realno sagledamo kapacitete pojedinaca u sistemu. Nekome će biti potrebna edukacija, nekome će biti potrebna doedukacija, a neke koji ne rade dobro svoj posao sa tog posla treba i skloniti“, kaže Macura za Insajder.</p>
<p>Da bi se vratilo poverenje žena u institucije da će biti zaštićene kada <a href="https://insajder.net/emisije/tabu/tabu-femicid-i-mizogina-kultura-jxj4il7l">prijave nasilje</a>, neophodna je mnogo bolja unutrašnja kontrola i nadzor rada službenika, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za Insajder.</p>
<p>„Bilo bi nužno da se obezbede opšte usluge podršku u svim opštinama, da žrtve imaju informaciju kome da se jave, da ljudi koji rade u tim službama znaju na koga da upute žrtve za odgovarajuću vrstu pomoći. Međutim, nužno je da se paralelno radi i na prevenciji, koja je zapostavljena više od deceniju. Obrazovni sistem bi morao da se na dosledan način, na svim nivoima – od vrtića do fakulteta, pozabavi prevencijom svih oblika nasilja i razvojem tolerancije, ravnopravnosti, nenasilja“, dodaje Ignjatović.</p>
<p>Sa tim je saglasna i ministarka Tatjana Macura. Dodaje da se zbog onih koji svoj posao obavljaju delimično ili ne ga obavljaju uopšte gubi poverenje u institucionalnu podršku i zaštitu.</p>
<p><b>“</b>Iako takvih pojedinaca nema mnogo, dovoljan je i jedan slučaj da završi u medijima da se pojača utisak da institucije ne rade uopšte. A kao što vidimo iz podatka o izrečenim hitnim merama kojih je, da podsetim, samo u prošloj godini bilo preko 32.000, to nije tako. Ukratko, osnaživanjem sistemske podrške osnažujemo i žrtvu da prijavi nasilnika jer će znati da je instuticionalni odgovor snažan i biće sigurno u manjem strahu da prijavi nasilje”, smatra Macura.</p>
<p>Ipak, za Tanju Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, koji godinama poziva nadležne da unaprede sistem zaštite tako što bi femicid bio posebno krivično delo, jačanje sistemske podrške u Srbiji je teško izvodljivo.</p>
<p>„Sve navedeno teško je ostvariti u kontekstu koji normalizuje nasilje u javnoj sferi, od strane visoko pozicioniranih državnih službenika i političara, ali i kroz medije. U tom kontekstu puko pozivanje žena da prijave nasilja ne može da dovede do njihove spremnosti da to i učine, posebno kada je reč o opasnom nasilju i zastrašenim i kontrolisanim žrtvama“, kaže Ignjatović.&nbsp;</p>
<p>Usvajanjem Istanbulske konvencije pre 10 godina, Srbija se obavezala da svaki oblik nasilja nad ženama tretira kao društveno kažnjivo delo. To potvrđuju i domaća zakonska rešenja – od Krivičnog zakonika do Zakona o rodnoj ravnopravnosti u kojima je svaki oblik nasilja nad ženama krivično delo koje se mora sankcionisati.</p>
<p>&nbsp;Izvor: Insajder</p>

U Srbiji od početka godine ubijeno 13 žena: Kako sprečiti ponavljanje poražavajuće statistike?