Gujaničić za Insajder: Konačno rešenje za NIS ne može da bude postignutno pre završetka rata u Ukrajini (VIDEO)

Sankcije američke administracije NIS-u zvanično stupaju na snagu 25. februara. Da bi to sprečila, kompanija je 4. februara, uz podršku Vlada Srbije i Mađarske, zatražila njihovo odlaganje na tri meseca, odnosno 90 dana. Odgovora nema, a kako je najavio generalni direktor Srbijagasa  Dušan Bajatović večeras će biti obavljeni završni razgovori advokatskih kancelarija Naftne industrije Srbije i američke Kancelarije  za upravljenje imovinom u inostranstvu (OFAK). Istovremeno, banke su već počele da pripremaju teren za gašenje računa kompaniji.

 "NIS je ogromna kompanija i veoma kompleksan sistem i možemo reći da on u slučaju nekih oštrih sankcija američke administracije, pre svega po pitanju međunarodnog i domaćeg platnog prometa, neće moći normalno da funkcioniše. Dakle, nadajmo se da će se danas, eventualno sutra, postići nekakav sporazum u vezi sa odlaganjem tih sankcija jer NIS nema šanse da funkcioniše na način kao što može funkcionisati neka mala firma, poput nekakve bakalnice, da naplaćuje u kešu i tome slično. Dakle, bilo koje izvlačenje nekog sitnog dela iz tog ogromnog sistema značilo bi da on toliko gubi na vrednosti da bi jednostavno bili veći troškovi nego koristi", kaže Gujaničić. 

Koliko je uopšte realno da te sankcije budu odložene za 90 dana i da li se time problem samo odlaže?

"Konačno rešenje za NIS definitivno ne može da bude postignuto pre okončanja rata u Ukrajini i verovatno će to pitanje  biti manji deo, ali od tog sporazuma na globalnom nivou, gde možemo očekivati nekakvu novu podelu sveta na Zapad i na Istok, gde će NIS verovatno pripasti nekakvoj zapadnoj sferi interesa i u perspektivi možemo da ga zamislimo, kao deo nekakve zapadne multinacionalne kompanije. Ali pre toga je veoma važno da NIS, pa i Srbija i njeni građani, ne budu nekakva kolateralna šteta te situacije, jer mi moramo znati da pitanje NIS-a nije ni među top sto prioriteta ni nove američke administracije, ni Rusije. U tom nekom smislu veoma je važno da u ovim pregovorima ukažemo na bitnost NIS-a. Tu zapravo leži odgovor na vaše pitanje. Mi ne znamo, ovi pregovori koji se vode, koliko su oni suštinski, da li tu postoji nekakav napredak, nadajmo se da postoji i zaista za novu američku administraciju taj ustupak od nekoliko meseci ne znači ništa, a za nas bi značilo mnogo", ističe Gujaničić. 

Kakva je generalno sudbina NIS-a, ako se sada odlože sankcije, neće ih izbeći, može li onda da opstane?

"Kada govorimo o ovim sankcijama, dve su kritične tačke vezano za poslovanje NIS-a. Jedno je snabdevanje sirovom naftom. Znamo da veliki deo sirove nafte dolazi putem Janafa, kroz hrvatski naftovod. To je negde oko 75 do 80 odsto nafte koje se preradjuje u rafineriji, dok je ostatak iz domaćih izvora. Hipotetički, kompanija bi mogla da radi i bez dotoka preko JANAF-a, odnosno da ima nekakve alternativne izvore, koje bi naravno bili mnogo skuplji. Ali mnogo opasniji aspekt sankcija jesu ove finansijske sankcije, gde američka administracija bukvalno jednim klikom može ugasiti NIS u međunarodnom platnom prometu, pa i u domaćem platnom prometu gde bi ostao, da kažem, na nekolicini banaka koje ne bi želele da sprovode te mere. Mi znamo iz naše nekakve bliže i dalje prošlosti i, na primeru, sankcija iz 90-ih, da te sankcije mogu da budu prilično oštre, a, kažem, naročito je to sada u sferi finansija, gde jednostavno sve se radi na karticama, međunarodni platni promet, znamo kako funkcioniše na mig američke administracije, te sekundarne sankcije mogu biti i oštrije nego te primarne sankcije", navodi Gujaničić. 

 Šta država treba da preduzme, da li bi već sutra trebalo da izađe sa paketom mera koje bi ublažile problem i umirile tržište?

"Mi govorimo sada o nekakvom strateškom pitanju. Svi znamo da strateško pitanje, strateški problem ne može da se reši za par dana i sada bismo mogli da govorimo šta je trebalo da se uradi u prošlosti, da se izbegne ova situacija, ali tu trenutno nema mnogo vajde. Ono što bi bilo i izvesno jeste da bi bili ogromni poremećaji na domaćem tržištu. NIS drži 80 odsto ukupnog tržišta, 50 odsto maloprodaje. Čak i da sve nastavi normalno da funkcioniše po pitanju ostatka tržišta, pa i da se poveća ponuda od ostalih maloprodajnih objekata, čuli smo Mol će intervenisati, tako i dalje, tako i dalje, tu ne može da dođe do normalizacije tržišta, jer će i tražnja biti mnogo veća. Zamislite efekat stvaranja zaliha na ekonomiju u vreme pandemije, kada se povećala tražnja mnogostruko, čak i da ponuda ostane ista, to bi dovelo do poremećaja. Tako da, naravno, da država ima nekakve zalihe sirove nafte, pa i naftnih derivata, NIS takođe, jer kompanija ne proizvodi danas za sutra. Dakle, mesec-dva to može normalno da funkcioniše u smislu snabdevanja, ali, kažem, ključno je za funkcionisanje kompanije da je to jedan moderan sistem, velika kompanija koja je nakačena na domaći međunarodni platni promet i vi sad ako jedan aspekt o poslovanju ukinute, tu više normalnog poslovanja nema", odgovara Gujaničić. 

Osim što će sankcije otežati poslovanje NIS-a, koliko će uticati na funkcionisanje države i ekonomskog sistema u zemlji? Da li građani treba da budu zabrinuti?

"Eventualna suspenzija njenog poslovanja imala bi dalekosežne posledice i naravno da je građanima najvažnije da li će sutra moći da napune rezervoar, ali to će biti sekundarno pitanje po značaju ukoliko bude nekih oštrih posledica po funkcionisanju NIS-a. Ne radi se tu ni samo o desetak hiljada zaposlenih. Mi znamo da je NIS jedan od najvećih investitora u Srbiji. On godišnje investira 300-400 miliona evra u proseku, što je na nivou, recimo, ulaganja Elektroprivrede. Dakle, nemate vi mnogo takvih kompanija gde bi izostanak tih investicija svakako doveo i do nekakvih gubitaka radnih mesta i tome slično. Ako pričamo o direktnoj kupovini goriva i potrošnji, mislim da tu nema velikog razloga za zabrinutost. Ne kažem da u nekom najgorem scenariju ne bi bilo problema sa snabdevanjem, ali mislim da je scenario iz 90-ih, kada se točilo u kantama i na sivom tržištu, mislim da je malo verovatan. Ali sekundarne posledice bi bile mnogo velike. Kažem, privredna aktivnost bi dosta trpela, ali i sam pad ekonomske aktivnosti bi građani sekundarno osetili, da ne kažemo, eventualni rast cena, naftnih derivata koji bi se prelio na inflaciju i tako dalje, na potrošačku moć. To smo već gledali ranije", zaključuje u razgovoru za Insajder broker Nenad Gujaničić. 

Novinarka Ana Mihaljčić