<article><p>Među onima protiv kojih je Međunarodni krivični sud podigao optužnice su šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DE-XpeZi-ATw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Za 24 godine rada, pred Sudom je optužena 161 osoba, od kojih je osuđeno 93. Većina su Srbi. Pored ostalih, u Hagu su za genocid u Srebrenici na doživotne kazne zatvora osuđene političke i vojne vođe Srba u Bosni, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Pred Sudom je 18 optuženih - oslobođeno optužbi, pored ostalih za zločine nad Srbima - vođa tzv. OVK Ramuš Haradinaj, hrvatski general Ante Gotovina i general BiH Naser Orić. Zbog tih oslobađajućih presuda, Haški tribunal je često kritikovan u Srbiji. Optužnice protiv 37 osoba su povučene ili su optuženi umrli pre završetka postupka. Među njima je i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.</p><p>Haški tribunal koji je osnovan 1993. prvi je međunarodni sud za ratne zločine posle sudova u Nirnbergu i Tokiju, gde je suđeno za zločine u Drugom svetskom ratu. Kako piše na sajtu Suda u Hagu, ta institucija je postavila temelje za ono što je danas prihvaćeni standard za rešavanje sukoba i proces razvoja posle ratova širom sveta.</p><p>"Međunarodni sud je dokazao da je efikasna i transparentna međunarodna pravda moguća. Međunarodni sud je doprineo neospornom utvrđivanju istorijskih činjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomažući zajednicama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću. Zločini počinjeni širom ovog regiona ne mogu se više poricati. Na primer, dokazano je, van razumne sumnje, da masovno ubistvo u Srebrenici predstavlja genocid", piše na sajtu Haga.</p><p>Haški tribunal prestao je sa radom 30. novembra 2017. okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad nastavio je takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji je završio preostale žalbene postupke. Žalbeno veće Tribunala izreklo je 29. novembra 2017. pravosnažnu presudu u slučaju "Prlić i ostali", a objavljivanje te, poslednje odluke, upamćeno je po samoubistvu jednog od optuženih. Hrvatski general Slobodan Praljak, kada je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini, pred kamerama u sudnici popio je otrov.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Među onima protiv kojih je Međunarodni krivični sud podigao optužnice su šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DE-XpeZi-ATw&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Za 24 godine rada, pred Sudom je optužena 161 osoba, od kojih je osuđeno 93. Većina su Srbi. Pored ostalih, u Hagu su za genocid u Srebrenici na doživotne kazne zatvora osuđene političke i vojne vođe Srba u Bosni, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Pred Sudom je 18 optuženih - oslobođeno optužbi, pored ostalih za zločine nad Srbima - vođa tzv. OVK Ramuš Haradinaj, hrvatski general Ante Gotovina i general BiH Naser Orić. Zbog tih oslobađajućih presuda, Haški tribunal je često kritikovan u Srbiji. Optužnice protiv 37 osoba su povučene ili su optuženi umrli pre završetka postupka. Među njima je i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.</p>
<p>Haški tribunal koji je osnovan 1993. prvi je međunarodni sud za ratne zločine posle sudova u Nirnbergu i Tokiju, gde je suđeno za zločine u Drugom svetskom ratu. Kako piše na sajtu Suda u Hagu, ta institucija je postavila temelje za ono što je danas prihvaćeni standard za rešavanje sukoba i proces razvoja posle ratova širom sveta.</p>
<p>"Međunarodni sud je dokazao da je efikasna i transparentna međunarodna pravda moguća. Međunarodni sud je doprineo neospornom utvrđivanju istorijskih činjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomažući zajednicama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću. Zločini počinjeni širom ovog regiona ne mogu se više poricati. Na primer, dokazano je, van razumne sumnje, da masovno ubistvo u Srebrenici predstavlja genocid", piše na sajtu Haga.</p>
<p>Haški tribunal prestao je sa radom 30. novembra 2017. okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad nastavio je takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji je završio preostale žalbene postupke. Žalbeno veće Tribunala izreklo je 29. novembra 2017. pravosnažnu presudu u slučaju "Prlić i ostali", a objavljivanje te, poslednje odluke, upamćeno je po samoubistvu jednog od optuženih. Hrvatski general Slobodan Praljak, kada je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini, pred kamerama u sudnici popio je otrov.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Haški tribunal - sedam godina od prestanka rada (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Haški tribunal - sedam godina od prestanka rada (VIDEO)

Tagovi: