<p>„Često se zaboravlja da je on osnovan od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao mera za ponovno uspostavljanje mira na teritoriji bivše SFRJ. On je osnovan 1993. godine, a znamo da su ratovi u Hrvatskoj i u BiH okončani tek 1995. godine, dok je rat na području Kosova i Metohije počeo tek kasnije. Tako da, u nekom kratkoročnom smislu, on svakako nije ispunio svoju svrhu, budući da su ratovi i dalje trajali. Smatram da ni u dugoročnom smislu baš i nije u punom kapacitetu ispunio tu svoju svrhu. Naravno, neka lica su osuđena za izuzetno teške zločine, ali najveći broj tih lica – više od dve trećine - srpske je nacionalnosti, dok su sve ostale nacionalnosti u okviru ove jedne trećine osuđenih“, naveo je Škundrić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwmIV9vIhBwE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Prema njegovim rečima, slučaj hrvatske operacije „Oluja“, tokom koje je 1995. godine iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba, jedan je od primera kad je Haški tribunal zakazao. Podsetimo, posle prvostepene presude, po kojoj je osuđen na 24 godine zatvora, hrvatski general Ante Gotovina je na apelaciji u potpunosti oslobođen.</p>
<p>„Još jedan primer je NATO agresija na SRJ 1999. i ratni zločini koje je izvršila avijacija NATO pakta prilikom te agresije. Haški tribunal je imao formalno nadležnost i da procesuira lica koja su bila visoko u hijerarhiji u državama članicama NATO pakta, ali to nije učinio, niko od njih nije procesuiran. Smatram da je tu ipak Haški tribunal bio izuzetno pristrasan organ međunarodnog krivičnog pravosuđa“, kaže Škundrić.</p>
<p>On ističe i da ne treba mešati Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i stalni Međunarodni krivični sud, koji takođe ima svoje sedište u Hagu.</p>
<p>„Pred tim sudom se vodi sada jedna vrsta pretkrivičnog postupka protiv, između ostalih, ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Po mom mišljenju, taj stalni Međunarodni krivični sud bi mogao da bude pravo mesto za efikasnu i transparentnu međunarodnu pravdu, što Haški tribunal, kao što smo videli, nije bio u mnogim situacijama. Ali, ono što je problematično u pogledu ovog stalnog Međunarodnog krivičnog suda jeste to što najveće i najznačajnije države sveta - poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije - nisu članice Rimskog statuta kojim je taj sud osnovan, te i ne priznaju taj sud. Time praktično otežavaju da taj sud uspostavi nadležnost nad njihovim državljanima, a sve to kako bi i dalje mogle da vode svoju spoljnu politiku koja je neretko agresivnog karaktera, a što je zapravo zabranjeno Poveljom UN“, zaključio je Aleksa Škundrić.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Škundrić za „Svet i mi“: Haški tribunal nije ispunio svoju svrhu, slučaj „Oluja“ primer gde je zakazao (VIDEO)

<p>Među onima protiv kojih je Međunarodni krivični sud podigao optužnice su šefovi država, predsednici vlada, načelnici generalštabova, ministri unutrašnjih poslova i mnogi drugi politički, vojni i policijski rukovodioci visokog i srednjeg ranga na raznim stranama u jugoslovenskim sukobima.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DE-XpeZi-ATw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Za 24 godine rada, pred Sudom je optužena 161 osoba, od kojih je osuđeno 93. Većina su Srbi. Pored ostalih, u Hagu su za genocid u Srebrenici na doživotne kazne zatvora osuđene političke i vojne vođe Srba u Bosni, Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Pred Sudom je 18 optuženih - oslobođeno optužbi, pored ostalih za zločine nad Srbima - vođa tzv. OVK Ramuš Haradinaj, hrvatski general Ante Gotovina i general BiH Naser Orić. Zbog tih oslobađajućih presuda, Haški tribunal je često kritikovan u Srbiji. Optužnice protiv 37 osoba su povučene ili su optuženi umrli pre završetka postupka. Među njima je i bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.</p>
<p>Haški tribunal koji je osnovan 1993. prvi je međunarodni sud za ratne zločine posle sudova u Nirnbergu i Tokiju, gde je suđeno za zločine u Drugom svetskom ratu. Kako piše na sajtu Suda u Hagu, ta institucija je postavila temelje za ono što je danas prihvaćeni standard za rešavanje sukoba i proces razvoja posle ratova širom sveta.</p>
<p>"Međunarodni sud je dokazao da je efikasna i transparentna međunarodna pravda moguća. Međunarodni sud je doprineo neospornom utvrđivanju istorijskih činjenica, boreći se protiv poricanja istine i pomažući zajednicama da se suoče sa svojom nedavnom prošlošću. Zločini počinjeni širom ovog regiona ne mogu se više poricati. Na primer, dokazano je, van razumne sumnje, da masovno ubistvo u Srebrenici predstavlja genocid", piše na sajtu Haga.</p>
<p>Haški tribunal prestao je sa radom 30. novembra 2017. okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad nastavio je takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove, koji je završio preostale žalbene postupke. Žalbeno veće Tribunala izreklo je 29. novembra 2017. pravosnažnu presudu u slučaju "Prlić i ostali", a objavljivanje te, poslednje odluke, upamćeno je po samoubistvu jednog od optuženih. Hrvatski general Slobodan Praljak, kada je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini, pred kamerama u sudnici popio je otrov.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Haški tribunal - sedam godina od prestanka rada (VIDEO)

<p>U saopštenju suda se navodi da je sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova 29. novembra potvrdio optužnicu protiv Tačija, Smakaja, Fazljijua, Kiljaja i Kučija nakon čega je izdao četiri odvojena naloga za hapšenje i jedan sudski poziv &nbsp;	</p>
<p>Ističe se da se optuženi terete za krivična dela u vezi sa protivzakonitim pokušajima uticanja na svedočenje svedoka u suđenju za ratne zločine u predmetu Tači i drugi. 	</p>
<p>U saopštenju se navodi da je Tačiju u četvrtak u pritvorskom objektu Specijalizovanih veća Kosova uručen nalog za hapšenje koji je sudija za prethodni postupak izdao na osnovu potvrđene optužnice. 	</p>
<p>Smakaj, Fazljiju i Kiljaj uhapšeni su na Kosovu i Metohiji u četvrtak i danas su dovedeni u pritvorski objekat Specijalizovanih veća Kosova na osnovu potvrđene optužnice i po odvojenim nalozima za hapšenje koje je izdao sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova. &nbsp;	Hapšenje je izvršilo Specijalizovano tužilaštvo u saradnji s Misijom EU za vladavinu prava na &nbsp;Kosovu i Metohiji (Euleks). &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<p>Kučiju je uručena potvrđena optužnica, kao i sudski nalog za prvo stupanje pred sudiju za prethodni postupak po optužbama iz potvrđene optužnice, navodi se u saopštenju. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<p>Prema potvrđenoj optužnici, približno u periodu od 12. aprila do 2. novembra 2023, godine, tokom odvojenih, neprivilegovanih poseta u pritvorskom objektu, Tači je pružio Smakaju, Kliljaju, &nbsp;Fazljijuu i Kučiju poverljive informacije o svedocima tužilaštva, naložio im da utiču na svedočenje svedoka tužilaštva i davao im detaljna uputstva kako da to učine. 	</p>
<p>U optužnici se takođe navodi da je Tači koordinisao delovanje sa tri grupe lica, koje su činili Smakaj, Fazljiju i Kiljaj i druga lica koja se ne terete, kao i sa Kučijem, kako bi uticao na svedočenje svedoka tužilaštva u suđenju za ratne zločine u predmetu Tači i drugi. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<p>Prema potvrđenoj optužnici, Tači se tereti u tri tačke za pokušaj ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti učestvovanjem u zajedničkom delovanju grupe, u četiri tačke za povredu tajnosti postupka i u četiri tačke za nepoštovanje suda. &nbsp;	</p>
<p>Fazljiju, Smakaj i Kiljaj se terete u po jednoj tački za pokušaj ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti učestvovanjem u zajedničkom delovanju grupe i u po jednoj tački za nepoštovanje suda, navodi se u saopštenju. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<p>Kuči se tereti u dve tačke za nepoštovanje suda. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p>
<p>U skladu sa pravilnikom o postupku i dokazima Specijalizovanih veća, za četvoricu optuženih u ovom predmetu - Tačija, Smakaja, Fazljijua i Kiljaja zasebna prva pojavljivanja pred sudom zakazana su za 8. decembar, počev od 09.30 sati. &nbsp;	</p>
<p>Prvo pojavljivanje Kučija pred sudom zakazano je za ponedeljak, 9. decembar u 10.00 sati. 	</p>
<p>Pred Specijalnim sudom u Hagu u toku je suđenje bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, a optuženi su za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>
<p><br/></p>
<p><br/></p>
<p><br/></p>
<p><br/></p>

Prenosimo

Tači i još četvorica bivših pripadnika tzv. OVK optuženi za uticanje na svedoke

<p>U saopštenju kabineta je navedeno da žalba "detaljno izlaže koliko je apsurdno izdavanje naloga za hapšenje i koliko mu nedostaje činjenična i pravna osnova".</p>
<p>Ako MKS odbije žalbu, time će se samo "pokazati prijateljima Izraela u SAD-u i svetu koliko je pristrasan Međunarodni krivični sud protiv Izraela", dodaje se u saopštenju.</p>
<p><a href="https://insajder.net/teme/medunarodni-sud-izdao-naloge-za-hapsenje-netanjahua-i-galanta-hoce-li-biti-uhapseni-video">MKS je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta</a>, te vođe vojnog krila Hamasa Muhameda Deifa, prošle nedelje optužujući ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u ratu u Gazi.</p>
<p>Sud je odbio izraelsku tvrdnju da je trebalo da obavesti Izrael o istrazi vođenja rata, mada je rekao da ta zemlja može da se žali na ovlašćenje suda posle odluke o izdavanju naloga za hapšenje.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Izrael podneo žalbu na odluku MKS o nalogu za hapšenje Netanjahua i Galanta

<p>"Države koje su potpisale Rimsku konvenciju obavezne su da sprovedu odluku Suda. To nije opcionalno," rekao je šef evrodiplomatije tokom posete Kipru, gde je prisustvovao radionici izraelskih i palestinskih mirovnih aktivista.</p>
<p>Borelj je poručio da iste obaveze imaju i zemlje koje žele da pristupe Evropskoj uniji.</p>
<p>U izraelskoj invaziji na Pojas Gaze koja traje 13 meseci ubijeno je, prema palestinskim izvorima, oko 44.000 Palestinaca, ranjeno ih je najmanje 104.473, raseljeno je oko dva miliona ljudi.</p>
<p>Izraelska ofanziva počela je nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine kada je, prema zvaničnim podacima izraelskih vlasti, ubijeno 1.200 ljudi, a više od 250 osoba Hamas je uzeo kao taoce.</p>
<p>Sve države članice Evropske unije potpisnice su osnivačkog akta KSS, tzv. Rimskog statuta, a nekoliko zemalja članica objavilo je da će ispuniti svoje obaveze prema tom statutu ako bude potrebno.</p>
<p>Rojters podseća da su Sjedinjene Američke Države odbacile odluku MKS, a Izrael je potez tog suda ocenio kao antisemitski.</p>
<p>"Svaki put kada se neko ne slaže s politikom jedne izraelske vlade optužuju ga za antisemitizam", ocenio je Borelj, na kraju svog mandata koji ističe u novembru.</p>
<p>On je rekao kako ima pravo da kritikuje odluke izraelske vlade "bilo da je reč o Netanjahuu ili nekom drugom, a da ga ne optužuju za antisemitizam".</p>
<p>"To nije prihvatljivo. Dosta je toga", naglasio je Borelj.&nbsp;</p>
<p>Podsetimo, <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-krivicni-sud-izdao-nalog-za-hapsenje-netanjahua-galanta-i-lidera-hamasa">Međunarodni krivični sud (MKS)</a> izdao je u četvrtak 21. novembra <a href="https://insajder.net/teme/medunarodni-sud-izdao-naloge-za-hapsenje-netanjahua-i-galanta-hoce-li-biti-uhapseni-video">naloge za hapšenje</a> premijera Izraela Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Izraela Joava Galanta i lidera Hamasa Muhameda Dijaba al-Masrija.</p>
<p>Izvor: <i>FoNet</i></p>

Borelj: Hapšenje Netanjahua je obaveza, države ne mogu da biraju

<p>U danu u kojem je nekoliko desetina civila poginulo u Pojasu Gaze, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua, doskorašnjeg ministra odbrane Galanta i jednog zvaničnika Hamasa - s obzirom na to da su dvojica, za čije su hapšenje takođe izdati nalozi - u međuvremenu ubijena. Svi oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Gazi koji je počeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Nalozi za hapšenje izdati su tačno šest meseci nakon što ih je zatražio tužilac za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan. Međutim, Izrael neće uhapsiti premijera i doskorašnjeg ministra - i poslati ih u Hag jer ta država, poput, recimo Sjedinjenih Država ili Rusije, ne priznaje nadležnost tog suda i nije potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan taj sud.&nbsp;</p>
<p>"Međutim, sporno je to kada je reč o visokim funkcionerima države a koja nije članica Rimskog statuta kao što je to Izrael ili na primer Rusija, pa kada se njihov predsednik ili premijer nađe države koja jeste članica Rimskog statuta - po jednima treba da se primene te obaveze iz Rimskog statuta, a po drugim važi međunarodno običajno pravo kojim se uređuje pitanje imuniteta", izjavio je za Insajder Aleksa Škundrić, asistent u nastavi na katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.</p>
<p>"I, onda ti predstavnici država koje nisu članice Rimskog statuta, kada se nađu u inostranstvu uživaju potpuni imunitet od krivične jurizdikcije druge države i ne mogu da ih hapse kao predstavnike druge države. Drugi su, pak, stava da se treba primeniti striktno Rimski statut i da ti imuniteti ne važe. Nezahvalno je prognozirati budućnost, ali mislim da u principu neće doći u skorijem periodu do realizacije toga imajući u vidu da je reč o ljudima koji su i dalje na visokim funkcijama pre svega u Državi Izrael", naveo je Škundrić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-JUGLheee3E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Tužilac Karim Kan, koji je zatražio ove naloge za hapšenje, mesecima je ukazivao da je Međunarodni krivični na udaru zbog tog slučaja - trpeo je pritisak iz Sjedinjenih Država a tužilac je nazivan i antisemitom. Koliko slučaj izaziva polemike i koliko je na Zapadu poljuljan autoritet haškog Suda, ilustruje i poruka koju je poslao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku.</p>
<p>"Ovo nije politička odluka, već odluka suda – suda pravde, međunarodnog suda pravde. Odluka suda mora da se poštuje i da se primenjuje. Ova odluka Međunarodnog krivičnog suda je obavezujuća za sve države članice suda, a među njima su i države Evropske unije – to znači da su sve te obavezne da primene odluku suda", rekao Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6uxsFawXtBU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Marta prošle godine, Međunarodni sud pravde u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, zbog sumnje na ratne zločine u Ukrajini. Prethodno je taj sud izdao nalog za hapšenje nekadašnjeg predsednika Libije Moamera Gadafija zbog sumnje da je naredio masovna silovanja žena, ali su optužbe povučene nakon što je svrgnut i ubijen 2011. godine.&nbsp;</p>
<p>Dve godine ranije, Sud u Hagu optužio je predsednika Sudana Omara al Bašira za genocid u Darfuru, ali je on ostao na vlasti još jednu deceniju, kada je svrgnut u državnom udaru. Nikada nije predat Međunarodnom sudu pravde u Hagu.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Međunarodni sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta - hoće li biti uhapšeni? (VIDEO)

<p>MKS dodaje da su ovi nalozi za hapšenje "u interesu žrtava i njihovih porodica".</p>
<p>Navodi se još i da postoje "osnovane sumnje" da su "prevideli napade na civilnu populaciju u Pojasu Gaze", piše Rojters.</p>
<h2><b>Netanjahuov kabinet: Odluka ICC-a je moderno Drajfusovo suđenje</b></h2>
<p>Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ocenio je da je odluka Međunarodnog krivičnog suda (ICC) o izdavanju naloga za hapšenje Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta "moderno Drajfusovo suđenje".</p>
<p>U saopštenju se optužbe ICC-a odbacuju kao "antisemitske" i naglašava da one neće odvratiti Izrael od zaštite svojih građana, prenosi <i>Times of Israel</i>.</p>
<p>"Optužbe ICC-a protiv Netanjahua i Galanta proističu iz pokušaja glavnog tužioca Karima Kana da spasi svoju poziciju u jeku ozbiljnih optužbi protiv njega za seksualno uznemiravanje, kao i iz uverenja pristrasnih sudija motivisanih antisemitskom mržnjom prema Izraelu," stoji u saopštenju.</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug</i></p>

Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua, Galanta i lidera Hamasa

<p>Suđenje je nastavljeno svedočenjem 98. svedoka tužilaštva, bivšeg pripadnika OVK Fatmira Sopija.</p>
<p>Tužilaštvo je najavilo da će on svedočiti o uspostavljanju, strukturi i delovanju OVK u okviru operativne zone Lab.&nbsp;</p>
<p>Suđenje bivšim vođama OVK počelo je 3. aprila 2023. godine, a optužnica ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima OVK na KiM i u Albaniji.</p>
<p>OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.</p>
<p>Izvor: Tanjug</p>

Hag