Hronologija rata u Ukrajini - pregled najvažnijih događaja na frontu u protekle dve godine

Ruska vojna oprema i vojnici su počeli da se pojavljuju na granicama Ukrajine još u oktobru 2021. godine. Vojska se nalazila na rusko-ukrajinskoj granici, kao i na granici sa Belorusijom.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su ovo okarakterisale kao pripremu za invaziju na Ukrajinu. Kremlj je negirao ove tvrdnje objašnjavajući nagomilavanje vojske kao pripremu za vojnu vežbu koja treba da se održi sa Belorusijom, naglašavajući da imaju pravo da pomeraju vojsku unutar svojih granica gde god oni žele.

Ipak, u decembru 2021. godine Rusija je počela da iznosi zahteve prema NATO koji su se ticali pristupa Ukrajine alijansi, povlačenja NATO trupa iz zemalja koje su u nju ušle posle 1997. godine, zaustavljanje daljeg širenja, kao i da će zajedno rešavati i donositi sporazume za bilo kakve aktivnosti u Ukrajini, Istočnoj Evropi, Kavkazu i Centralnoj Aziji. NATO je sve ove zahteve odbio.

Tenzije su nastavile da rastu, a francuski predsednik Emanuel Makron se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi pokušali da nađu zajednički jezik. Međutim, razgovori su propali.

Početak rata – februar 2022.

Dana 21. februara 2022. godine Putin je održao govor u kome je dovodio u pitanje ukrajinsku državnost, a istog dana Rusija je priznala takozvanu Donjeck i Lugansk Narodnu republiku sa obrazloženjem da su Vlada Ukrajine i neonacističke grupe počinile genocid nad Rusima koji žive u ovim oblastima.

U ranim jutarnjim časovima 24. februara 2022. godine Putin je objavio početak "specijalne vojne operacije denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine". Broj vojnika, po nekim procenama, je iznosio oko 150.000, uključujući i veliki broj separatista iz Donjecka i Luganska. Ukrajina je istog momenta proglasila opštu mobilizaciju i vanredno stanje, dok su SAD očekivale da će Kijev pasti u roku od tri do četiri dana.

Napadi su krenuli iz četiri pravca: severa, sa granice sa Belorusijom - ofanziva koja je imala za cilj preuzimanje glavnog grada; istoka - ofanziva je imala za cilj preuzimanje Harkova; jugoistoka - sa ciljem zauzimanja celih Donjeck i Lugansk oblasti i juga sa Krima ka Hersonu i Odesi. Glavni plan ruskih napada bio je da brzo preuzmu kontrolu nad najvećim gradovima i time demoralizuju ukrajinski otpor i primoraju vladu na kapitulaciju.

Ruska vojska je na svim ovim frontovima trijumfovala (najviše na južnom frontu), dok su se teške borbe vodile oko Marijupolja i oko glavnog grada Kijeva, gde je ruska vojska najviše napredovala došavši na samo devet kilometara od zgrade ukrajinskog parlamenta.

SAD su u tim trenucima ponudile predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom pomoć da pobegne iz grada na šta je njegov odgovor bio: "Borba je ovde. Treba mi municija, a ne vožnja". Ova odluka da ne pobegne ga je pretvorila u heroja i simbol ukrajinskog otpora što je dodatno mobilizovalo ukrajinsko društvo. Međutim, u tim trenucima niko na Zapadu nije bio optimističan da Ukrajina može da pobedi, a čak su i američki obaveštajci predviđali da će Kijev pasti za 96 sati.

Na društvenim mrežama su se 28. februara pojavili satelitski snimci 64 kilometara dugačke kolone tenkova, vojnih vozila i artiljerije koja se kretala od granice sa Belorusijom ka glavnom gradu Kijevu. Nastavljene su teške borbe na svim frontovima gde je veliki deo ukrajinske teritorije prešao u ruske ruke, dok je ukrajinska vojska jako malo tih teritorija vratila kroz kontranapade, uglavnom oko samog glavnog grada. Istog dana je počela prva runda pregovora oko mira u Belorusiji koja se završila neuspehom.

Međunarodna zajednica je brzo reagovala i uvela nekoliko sankcija Ruskoj Federaciji od kojih je najvažnija ta da je nekoliko ruskih banaka izbačeno iz sistema SVIFT, kao i zamrzavanje skoro polovine finansijskih rezervi Rusije. Mnoge privatne zapadne kompanije (njih oko 1.200) su takođe napustili rusko tržište, uključujući Apple i VISA, čime je BDP Ruske Federacije pao za četiri odsto.

Pri kraju meseca mnoge zapadne zemlje su postale optimističnije, Ukrajina je pokazala da može da se brani i da izdrži napada druge najveće vojne sile na svetu što je motivisalo mnoge zemlje da počnu da šalju pomoć Ukrajini. Prvi put od svog osnivanja Evropska unija je najavila direktnu vojnu pomoć stranoj zemlji, dok je Nemačka dramatično povećala svoj vojni budžet.

Mart 2022.

Prvi dani marta nisu počeli slavno za Ukrajinu. Herson i Melitopolj su pali i to je rasteretilo liniju fronta na ruskoj strani odnosno mogli su svoje trupe da pošalju na druge frontove, od kojih je najvažniji Marijupolj kome preti opkoljavanje. Jedini front na kome ukrajinska strana uspeva da izdrži ruske napada je oko samog glavnog grada, gde su lokalna mesta prelazila više puta iz jedne u druge ruke. Najveća pobeda koju je odnela ruska vojska se desila oko oblasti između Harkova i Luganska što je omogućilo vojsci sa istočnog i jugoistočnog fronta da se spoje.

Ruska vojska je u prvih deset dana marta uspostavila potpunu kontrolu nad južnim frontom duž reke Dnjepar i preteći gradu Zaporožju od koga su bili udaljeni oko 50 kilometara. Takođe, zabeleženi su i napreci ka gradu Mikolajevu koji je glavna prepreka ruskoj vojsci ka Odesi. Osmog marta ruska vojska je opkolila Marijupolj što je drastično otežalo branjenje samog grada.

Izveštaji od 19. i 20. marta pokazuju da je ruska vojska počela sa kopanjem rovova i postavljanjem minskih polja oko Kijeva, što je ukazivalo da su odustali od ofanzivnih operacija i da se pripremaju za odbrambeni rat.

Nekoliko dana nakon ovih izveštaja ukrajinska vojska je uzvratila kontraofanzivom kojom je povratila veliki deo svoje teritorije, uglavnom oko samog glavnog grada i teritorijama severno od Harkova gde su proterali Ruse sve do granice sa Ruskom Federacijom. Dan nakon ovih pobeda, 30. marta, ruska vojska je dramatično smanjila brojnost na severnim frontovima oko Kijeva. Zabeleženo je povlačenje nekoliko ruskih jedinica iz ovih oblasti.

Pregovori oko mira su nastavljeni, nažalost nisu dali rezultate. Jedino na šta su se obe strane složile jeste da se otvore sigurnosni koridori za civile koji su zaglavljeni u opkoljenim gradovima.

April 2022.

Duge borbe krajem marta su se nastavile i početkom aprila. Ukrajinska vojska je nastavila kontraofanzivu što je dovelo do toga da se ruske trupe na severnom frontu potpuno povuku iz tog dela Ukrajine. Do 5. aprila nijedna ruska trupa se nije nalazila na severu zemlje, međutim ova pobeda je za sobom ostavila ogromnu štetu po ukrajinsku vojsku i infrastrukturu.

Najviše grozote rata moglo se videti u uništenim civilnim objektima i kućama, dok su se u naselju blizu Kijeva (Buča) tela civila nalazila na ulicama. Usledile su optužbe da, dok je ruska vojska još kontrolisala Buču, izvršen masakr nad civilima.

Putin je 9. aprila imenovao generala Aleksandra Dvornikova za sveukupnu komandu nad kampanjom u Ukrajini. Ovaj general je učestvovao u ratovima u Siriji i u određenim krugovima poznat je pod nadimkom "koljač Sirije" zbog gađanja civilnih područja u Siriji.

Borbe su nastavljene, a obe strane su osvajale ili gubile određene delove teritorije, uglavnom na južnom frontu. Tih dana je zabeležen i spori napredak ruskih jedinica u Donbasu. Međutim, najvažniji događaj koji se desio tih dana jeste ukrajinski napad na skladišta goriva u ruskom gradu Belgorodu, koji se nalazi na oko 40 kilometara od ukrajinske granice, što je bio prvi udar na ruskoj teritoriji.

Mnoge trupe koje su se povukle sa severa Ukrajine su sada prebačene i raspoređene na istočnom frontu, dok se glavne borbe na ovom frontu vode duž reke Donjec, odnosno u regionu Donbasa.

Situacija u opkoljenom gradu Marijupolju postaje ozbiljnija. Prema Obaveštajnoj agenciji Velike Britanije, Rusi kontrolišu 76 odsto teritorije ovog grada (podaci do 7. aprila), ali je takođe naglašeno da ruske trupe koje učestvuju u osvajanju ovog grada trpe ozbiljne gubitke usled žestokog otpora ukrajinske vojske i bataljona Azov. Do kraja meseca ruska vojska će nastaviti da zauzima delove grada u kojem će se odvijati teške borbe. Zbog toga će se veliki broj ukrajinskih vojnika povući u železaru i čeličanu Azovstal. Ova fabrika je postala tvrđava iz koje je ukrajinska vojska mogla da vodi borbe, ali je poslužila i kao zaklon za mnogobrojne civile koji nisu uspeli da pobegnu ranije.

U ovom periodu rata jasno se pokazalo da ruska vojska nije bila dovoljno logistički pripremljena za napad, što pokazuju slike ostavljenih ruskih vozila zbog nedostatka goriva i nedovoljnih zaliha hrane, a na snimcima se moglo videti kako ruski vojnici pljačkaju prodavnice. Nizak moral je takođe doprineo slabljenju ruske snage, pogotovo nizak moral regruta koji se masovno predaju Ukrajincima.

Događaj od 13. aprila je doneo veliku pobedu Ukrajini. Ukrajina tvrdi da je pogodila glavni brod (flagship) ruske Crnomorske flote "Moskva" sa dve protivbrodske krstareće rakete. Rusija je negirala da je ovaj brod pogođen, ali jeste priznala da se desila eksplozija na samom brodu.

Primetan je i porast partizanskih grupa u okupiranim teritorijama, najviše u Hersonu i Melitopolju, stvarajaći tako dodatne probleme ruskoj logistici i snabdevanju trupa neophodnim zalihama za vođenje rata.

Rusija od početka rata konstantno granatirala gradove pod izgovorom da gađaju vojne objekte, ali je u napadima na civilne objekte uzrokovalo smrt više od 1.600 civila, prema izvešaju UN-a do aprila.

Velika dešavanja su se desila i na diplomatskom frontu pa je 26. aprila održan sastanak ministara odbrane država NATO u Nemačkoj sa obećanjima da će povećati svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Poljska, Češka, Slovačka, Francuska, Velika Britanija i Francuska su među prvim zemljama koje su poslale vojnu pomoć u Ukrajinu koja je uključivala niz vojnih oprema i vozila. Kongres SAD je 28. aprila usvojio "Lend – Lease Act" na osnovu koga se još više pomoći šalje Ukrajini - tenkovi, oklopna vozila i druga sredstva neophodna za rat vrednosti oko 33 milijarde dolara, a koja bi trebalo da stignu u Ukrajinu do kraja maja ili juna.

Maj 2022.

Velika dešavanja su se desila na početku meseca kada je Rusija započela proces prelaska sa ukrajinske hrivnje na rusku rublju na okupiranim teritorijama, zajedno sa pominjanjem referenduma u Hersonskoj oblasti. Napadi u Mariupolju su nastavljeni, a pojavili su se izveštaji koji govore da su ruske trupe osvojile ovaj grad, ali to nije još bilo potvrđeno od ukrajinske strane. Ruski predsednik je proglasio pobedu i rekao da je grad osvojen. Kampanje granatiranja i bombardovanja ukrajinskih gradova se nastavljaju sa još više civilnih žrtava. Ova bombardovanja otežavaju dostavljanje neophodnih zaliha i vojne opreme na samim frontovima.

Napadi krajem aprila i početkom maja su bili sve jači sa ruske strane jer, kako se tvrdilo, ruska strana želi da osvoji što više teritorije kako bi to mogli da prikažu kao veliku pobedu Rusije odnosno političku pobedu Putina na obeležavanju Dana pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu 9. maja. Očekivalo se da će tada Putin objaviti opštu mobilizaciju i rat Ukrajini, ali se to nije dogodilo.

Trinaestog maja, prvi put od početka rata, sekretar SAD Lojd Ostin i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu održali su telefonski razgovor na kome je američka strana insistirala na prekidu rata.

Tih dana su se desila i značajne promene na samom frontu. Ukrajinska vojska je uspela da odbije napade ruske vojske u regionu oko Hersona, osvojivši velike delove Ukrajine i proterajući rusku vojsku sve do granica Ruske Federacije. Uporedo sa ovim, ukrajinska vojska je objavila da je uništila jednu celu brigadu na frontu kod Donbasa, što su satelitski snimci i dokazali.

Treća nedelja maja obeležena je potpunim osvajanjem Marijupolja gde su se preostali ukrajinski vojnici predali ruskoj vojsci posle tri meseca konstantnih borbi. Borbe su nastavljene, najviše na istočnom frontu kod Donbasa, gde je ruska vojska osvojila manja sela u okolini.

Švedska i Finska su 18. maja najavile svoju želju da postanu članice NATO, a njihov zahtev za pristup ruska strana je okarakterisala kao nastavak NATO širenja protiv Rusije. Usledile su pretnje ruskih zvaničnika ovim zemljama istog dana.

Borbe su nastavljene u regionima Donbasa i Luganska. Gradonačelnik Luganska Serhi Haidai 31. maja priznao je da je ovaj grad odnosno 70-80 odsto njega u ruskim rukama. Ovde se prvi put u ratu spominje Vagner grupa koja je najzaslužnija za osvajanje ovog grada.

Pojavili su se nezvanični podaci da je general Dvornikov zamenjen jer je, kako se navodi, Putin nezadovoljan napretkom ruske vojske.

Evropska unija je ovog meseca zabranila uvoz celokupne ruske nafte koja se isporučuje širom EU, sa namerom da se blokira 90 odsto izvoza ruske nafte u Evropu, što bi moglo dramatično da našteti ruskoj ekonomiji. Amerika je postala sve glasnija po pitanju odbrane Ukrajine i planira da isporuči Ukrajincima "raketne sisteme visoke pokretljivosti M142", poznate kao HIMARS, sa dometom od 80 kilometara.

Jun 2022.

Prvih nedelja juna intenzitet borbi se smanjio u određenim oblastima sa manjim napadima uglavnom ukrajinske vojske. Glavni događaj sa početka meseca jeste osvajanje Kinburnske kose u Dniprovskom zalivu na jugu Ukrajine što može ugroziti izvoz pšenice i drugih žitarica iz Ukrajine.

Početkom 10. juna ruska vojska je pokrenula žestoke napade na grad Severodonjeck i Lisičansk (grad 10 kilometara od Severodonjecka). Neke procene govore da je Rusija za ove napade pripremila više od 900 artiljerijskih oružja na ovom frontu. Veliki gubici su zabeleženi na obe strane.

Posle dugih borbi, 24. juna Severnodonjeck je osvojen od strane ruske vojske nakon povlačenja ukrajinske vojske iz tog grada. Ukrajinska strane je ovo povlačenje okarakterisala kao razuman potez činjenicom da je branjenje samog grada postalo sve teže i skuplje po ukrajinsku vojsku, čime su se povukli u grad Lisičansk. Povlačenje iz Severnodonjecka je ugrozilo Lisičansk jer je sada on okružen sa tri strane ruskim vojnicima.

Mnogo toga se desilo na diplomatskom frontu u međuvremenu. SAD su konačno odlučile da pošalju raketni sistem HIMARS Ukrajini pod uslovom da se njime ne napadaju ruski pogranični gradovi i ruska teritorija, uz pomoć od milijardu dolara Ukrajini. Sledećeg dana lideri Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije posetili su Kijev i održali razgovore sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim. Francuski predsednik Makron je izjavio da ove zemlje "čine sve kako bi o svojoj sudbini mogla da odlučuje samo Ukrajina". Oni su takođe obećali dodatnu pomoć u vidu naoružanja, finansijske i humanitarne pomoći i podršku Ukrajini članstvu u EU.

Takođe, 10. juna Putin je održao govor u kome je ponovo negirao suverenitet Ukrajine činjenicom da je ona nekada bila deo ruske imperije. Prvi ruski pasoši su 11. juna predstavljeni građanima na okupiranim teritorijama.

Razgovori o tranzitu ukrajinske pšenice na međunarodna tržišta održani su u Turskoj 22. juna. Mnogi međunarodni eksperti upozoravaju na posledice koje blokada ukrajinske pšenice od strane Rusije može da izazove u svetu, pogotovo u siromašnim zemljama. Sledećeg dana Evropska unija je Ukrajini dala status kandidata za pristupanje. Takođe, istog dana 23. juna su stigli prvi raketni sistemi HIMARS na sam front, što je uzrokovalo uništenje više od 10 skladišta municije na ruskoj strani.

Bombardovanje ukrajinskih gradova je nastavljeno sa mnogo civilnih žrtava od kojih se izdvaja napad na Tržni centar u Kremečungu. Ruska strana je tvrdila da je tržni centar korišćen kao skladište za oružje, ali nije pružila dokaze za ove tvrdnje.

Poslednji dani juna obeleženi su samitom NATO članica u Madridu koji rezultovao sa dva važna dogovora. Prvi je da je Turska potpisala memorandum sa Švedskom i Finskom, pošto su se obe zemlje saglasile sa brojnim turskim zahtevima, a kao rezultat ovih pregovora Turska je odustala od protivljenja ulasku ove dve zemlje u NATO. Drugi se odnosi na slanje vojne pomoći Ukrajini koja uključuje više stotina vozila, municije i raketa.

Jul 2022.

Ruska vojska je nastavila sa napadima na Lisičansk koji im je postao glavni vojni cilj na ovom frontu, a 2. jula je u potpunosti pao u ruske ruke. Sledeći cilj, po vojnim stručnjacima, je Bahmut koji predstavlja važno saobraćajno čvorište Donjecke oblasti.

SAD su 5. jula izašle sa tvrdnjama da Rusija planira da kupi dronove od Irana što je negirano do strane Islamske Republike Irana. Iste tvrdnje iznela je Bela kuća 11. jula, navodeći da će Iran snabdeti Rusiju sa više stotina dronova. Iransko ministarstvo spoljnih poslova ponovo je negiralo ovo optužbe ukrajinskom ministru spoljnih poslova. Vlada SAD je 1. jula objavila svoj 14. paket pomoći Ukrajini vredan 820 miliona dolara.

Predsednik Zelenski je 10. jula naredio pokretanje operacije čiji će cilj biti oslobađenje Hersonske oblasti na jugu zemlje. Sa ovom najavom veliki broj ruskih zaliha na ovom frontu je uništen. Na svim frontovima ukrajinska vojska je u ovim danima zadržala svoje položaje i očuvala front. SAD su posle uspešnih napada 11. jula odlučile da pošalju dodatnih 1,7 milijardi dolara pomoći Ukrajini. Nekoliko dana kasnije sekretar za štampu Bele kuće Džon Kirbi potvrdio je da bi Amerika mogla da da Ukrajini vojne avione. Istog dana mnoge zemlje su najavile vojnu pomoć Ukrajini od kojih se izdvajaju Velika Britanija sa dodatnom municijom i radarskim sistemima i SAD sa dodatnom podrškom od 270 miliona dolara.

Takođe, 22. jula je postignut dogovor između Ukrajine i Rusije uz posredovanje Turske i UN o bezbednom prolasku ukrajinskih brodova koji prenose pšenicu na globalno tržište. Međutim dan nakon potpisivanja sporazuma Rusija je pogodila morsku trgovinsku luku u Odesi.

Poslednjih dana jula Rusija je optužila Ukrajinu za napad drona na glavni šta ruske Crnomorske flote u Sevastopolju na Krimu, što je Ukrajina negirala.

Avgust 2022.

Ruska vojska je nastavila sa jakim pritiscima na odbranu koju je uspostavila Ukrajina, pogotovo na frontu oko Donbasa. Kako bi smanjili broj civilnih žrtava na ovoj liniji fronta, ukrajinska vlada je naredila opštu i obaveznu evakuaciju svih naselja u Donjeck oblasti, a prvi vozovi i autobusi su krenuli 2. avgusta. Narednih dana ruska strana, odnosno grupa Vagner počela je svoje sporo napredovanje na jugu fronta oko Donbasa osvojivši nekoliko sela u okolini. Nijedna strana početkom avgusta nije imala značajne napretke na frontovima.

Dogovori koji su postignuti oko protoka ukrajinske pšenice su počeli da daju prve rezultate. Početkom avgusta prvi ukrajinski brod koji je prenosio pšenicu napustio je Odesu i zaputio se ka Libanu, a u narednim danima će još sedam brodova napustiti luku.

Ono što je izazvalo veliku pažnju javnosti jeste događaj u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani. Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju 3. avgusta je izjavio da je situacija u elektrani "potpuno van kontrole" pod ruskom administracijom i "da je svaki princip nuklearne bezbednosti prekršen". Ruske trupe su počele da koriste ovu elektranu kao štit za napade na grad Nikopolj koji se nalazi preko reke, što ukrajinsku vojsku stavlja u nezgodan položaj i dilemu da li da uzvrate i rizikuju nuklearni incident. Obe strane su narednih dana vršile napade oko same elektrane što povećava rizik od katastrofe. Zatraženo je od Rusije i Ukrajine da dozvole inspekciju ove agencije. Pojavile su se brojne vesti i fotografije koje impliciraju da ruska vojska koristi ovu elektranu kao skladište za svoja vojna vozila i opremu. Rusija je 31. avgusta pristala na inspekcijski nadzor.

Upravo će tema na samitu koji će se održati u gradu Lavovu, na samom zapadu Ukrajine, biti razgovora o situaciji u ovoj nuklearnoj elektrani, kao i o situaciji oko ukrajinskog izvoza pšenice. Ovom sastanku, koji se dogodio 18. avgusta, su prisustvovali turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Dan pre toga SAD su objavile svoj 17. paket pomoći Ukrajini vredan 550 miliona dolara koji čine nekoliko HIMARS sistema i municija. Tokom avgusta, ukrajinski saveznici će najaviti dodatnu pomoć među kojima prednjači SAD sa dodatnom vojnom opremom, a izdvaja se 20. paket vredan tri milijarde dolara posvećen godišnjici nezavisnosti Ukrajine.

Značajan događaj se dogodio 21. avgusta u Moskvi gde je ruska propagandistkinja Darija Dugina, ćerka saradnika Kremlja Aleksandra Dugina, ubijena u eksploziji automobila. Ukrajina je zvanično negirala bilo kakvu povezanost sa tim slučajem, dok je za ovaj napad odgovornost preuzela Nacionalna republikanska armija – ruske partizanske grupe.

Šokantan izveštaj pojavio se 22. avgusta koji govori o premeštanju više od 1.000 dece iz Marijupolja u različite regione po Rusiji. Prema izveštajima, ova deca su prebačena u Rusiju na usvajanje što bi predstavljalo očigledno kršenje Konvencije UN o genocidu.

Vladimir Putin je 25. avgusta usvojio dekret kojim se naređuje povećanje broja aktivnog vojnog osoblja za 137.000. Situacija na frontu se u poslednjim danima poboljšala za ukrajinsku stranu u velikoj meri zahvaljujući HIMARS sistemima koji su im omogućili da nanesu velike gubite ruskoj strani i unište veliki broj skladišta na okupiranim teritorijama. Ovo je nateralo Rusiju da neke svoje protivvazdušne odbrambene sisteme S-300 vrati u Rusiji iz Sirije i drugih zemalja koje koriste ovaj sistem.

Najvažniji događaj ovog meseca desio se 29. avgusta kada je posle dugih priprema konačno otpočela ofanziva Ukrajine na grad Herson i Hersonsku oblast. Napadi su otpočeli napadima na mostove duž reke Dnjepar kako ruski vojnici ne bi mogli da prime pomoć. Ruska vojska je na ovom frontu nadjačana i izgubila je nekoliko manjih mesta do kraja meseca.

Prema nekim izveštajima, Rusija je do tada osvojila oko 19,50 odsto ukrajinske teritorije. Pored ovoga, UN je izneo podatke o civilnim žrtvama – 5.587 ubijenih civila i 7.890 ranjenih i oko sedam miliona raseljenih. Takođe, u istom izveštaju objavljenom 27. avgusta spominje se "kidnapovanje dece" za usvajanje u Rusiji.

Septembar 2022.

Mesec je počeo time što je veliki broj zapadnih medija izneo podatke da ukrajinska vojska napreduje u Hersonskoj oblasti, međutim nikakve potvrdne informacije nisu dolazile iz institucija Ukrajine zbog mogućnosti ugrožavanja same operacije. Narednih dana ukrajinska vojska će nastaviti sa napadima i slabljenjem ruskih položaja u ovoj oblasti.

Kako bi sprečili dalje napredovanje ukrajinske vojske u ovom frontu, ruska vojska je povukla nekoliko jedinica iz drugih frontova uglavnom iz delova frontova kod grada Harkova. Nedeljama ruski telegram kanali upozoravali su na porast broja ukrajinskih vojnika na liniji fronta oko Harkova i Izjuma, međutim ruska vojska je ignorisala ova upozorenja jer su prioritizovali delove fronta oko Hersona i Bahmuta, što je otvorilo mogućnost za novu kontraofanzivu u korist Ukrajine.

Šestog septembra pokrenuta je ofanziva koja je iznenadila svet pa i ruske vojnike. Napad je bio neočekivan tako da su ukrajinske snage brzo napredovale na ovom frontu, što je nateralo ruske vojnike da za sobom ostave velike količine svoje opreme i municije u skladištima. U ovim trenucima ceo front je počeo da se raspada pa je ruska vojska morala da se povuče. Dodatna pojačanja poslata na ovu liniju fronta nisu pomogla Rusiji da ga stabilizuje, što je izazvalo paniku među ruskim vojnicima. Ruski vojnici su 10. septembra počeli da se povlače iz grada Izjum.

Ova ofanziva primorala je ostatke ruskih jedinica u Harkovskoj oblasti da se povuku natrag u Rusiju. Ukrajina je za nekoliko dana oslobodila skoro 6.000 km² teritorije za kojoj je Rusiji trebalo skoro četiri meseca. Pored ogromnih dobitaka u vozilima, tenkovima, artiljeriji i municiji, ova ofanziva poslužila je i za porast morala u ukrajinskoj vojsci.

Da li kao odgovor ili iz čistog besa, Rusija je narednih dana raketirala nekoliko elektrana u toj oblasti, ostavivši to područje bez struje. Napadi na civilne objekte koji nemaju vojnu korist se smatraju ratnim zločinom. Do kraja meseca front će se pomeriti ka gradu Liman koji će biti osvojen do 1. oktobra, čime je Ukrajina oslobodila, po nekim procenama, 8.000 km² od početka ofanzive na ovom frontu.

Ovaj poraz je izazvao veliko nezadovoljstvo u Rusiji, među kojima je i peticija 65 opštinskih poslanika u Rusiji da se Putinu oduzme predsednički mandat zbog "izdaje". Mnoge političke partije u Rusiji zatražile su potpunu mobilizaciju, međutim do nje nije došlo. Ruska vlada je u isto vreme nastavila da stvara nove jedinice Vagnera čiji je lider Jevgeniji Prigožin bliski saradnik Vladimira Putna. On je snimljen u jednom ruskom zatvoru 14. septembra kako poziva na regrutaciju zatvorenika ponudivši amnestiju zatvorenicima koji žele da se bore u Ukrajini.

Njujork tajms je 5. septembra izvestio o ruskoj kupovini artiljerijskih granata i raketa iz Severne Koreje, a 13. septembra je dokazano posle dugih nagađanja da Iran zaista snabdeva Rusiju sa Shahed dronovima ili dronovima kamikazama čiji su ostaci pronađeni u gradovima u Ukrajini.

Podrška ukrajinskih saveznika nije izostala ni ovog meseca. SAD odnosno Bela kuća zatražila je od Kongresa počekom septembra da odobri pružanje dodatnih sredstava vrednih 13,7 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći Ukrajini, dok je Bajden odobrio novi paket vredan 675 miliona dolara 8. septembra. Još jedan paket vojne pomoći Ukrajini od strane SAD desio se 28. septembra i bio je vredan 1,1 milijardi dolara.

Tenzije su nastavljene oko nuklearne elektrane u Zaporožju početkom meseca, a Međunarodne agencije za atomsku energiju pregledale su elektranu. Šestog septembra IAEA je objavila svoj izveštaj u kojem nije eksplicitno optužila Rusiju, ali je konstatovala postojanje vojne opreme u blizini same elektrane i pozvala na demilitarizaciju elektrane.

Još jedan veliki događaj desio se 26. septembra, kada su se pojavile vesti da su gasovodi Severni tok 1. i 2. oštećeni. Oštećena su uzrokovala curenjem gasa čime su ovi gasovodi postali potpuno neupotrebljivi.

Administracije okupiranih oblasti u Hersonu i Zaporoškoj oblasti najavili su 20. septembra da će održati referendum za pridruživanje ovih teritorija Ruskoj Federaciji. Ovi referendumi su se desili 27. septembra i obe oblasti su glasale za pridruživanje, što mnoge zemlje nisu priznale kao legitimne referendume. Ukrajina je već 30. septembra zvanično podnela zahtev za članstvo u NATO.

Oktobar 2022.

Ono što je obeležilo početak oktobra jesu žestoke kritike čečenskog lidera Razmana Kadirova i Prigožina upućene ka Ministarstvu odbrane i njenim generalima. Sedmog oktobra Vašington post je objavio priču u kojoj se navodi da su određene grupe u samom vrhu Rusije kritikovale Putina lično zbog neuspeha u Ukrajini, što je dovelo do stvaranja grupa koje su za mir (elite koje imaju imovinu na zapadu) i onih koje su za rat (poput Kadirova i Prigožina).

Ukrajinska vojska je nastavila sa svojom kontraofanzivom u Hersonskoj oblasti na istoku, čime su dodatno oterali rusku vojsku sve do grada Svetovo, što je prodor od oko 100 kilometara u tom pravcu od početka septembarske ofanzive.

Proboj se desio i na frontu kod Hersona na jugu gde je ukrajinska vojska napredovala duž reke Dnjepar 30 kilometara u pravcu Hersona koji im se sada nalazi na oko 100 kilometara (iz tog pravca). Pojavili su se izveštaji odbrambenih položaja oko samog grada Hersona i Vesele, u čijoj blizini se nalazi velika hidroeletrana, što može ukazivati na nameru ruskih trupa da se povuku iz ove oblasti.

Osmog oktobra desio se važan strateški događaj za Ukrajinu. Velika eksplozija značajno je oštetila most koji povezuje Rusiju sa Krimom. Ovo je bio i simbolički napad jer je ovaj most predstavljao simbol povezanosti Krima sa Rusijom. Eksplozija je uništila jednu traku drumskog mosta i oštetila železničku prugu. Mnogo teorija se u ovom trenutku pojavilo oko ove eksplozije, dok je najčešća verzija potkrepljena i video snimkom gde je kamion eksplodirao i time izazvao eksploziju još sedam rezervoara sa gorivom koji su se u tom trenutku kretali prugom.

Rusija je uzvratila raketnim napadima na civilne objekte i elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine u 16 gradova, a napadi su trajali nekoliko dana. Ukrajinska strana je uzvratila napadima na energetsku infrastrukturu i skladišta municije u Belgorodu koji se nalazi u Rusiji. Ovi napadi su motivisali saveznike Ukrajine da joj dostave protivvazdušne odbrambene sisteme. Novi napadi od strane ukrajinske vojske desili su se 29. oktobra kada su Ukrajinci dronom napali Sevastopoljsku luku, čime je oštećen novi glavni brod (flegship) Crnomorske flote.

Ujedinjene nacije na samitu država održanom 12. oktobra glasale su za osudu ruske ilegalne aneksije ukrajinskih teritorija od kojih je 143 bilo za i samo pet protiv (Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Nikaragva i Sirija). Istovremeno OPEC - Organizacija zemalja izvoznica nafte najavila je da će smanjiti proizvodnju nafte zbog pada cene nafte.

Nekoliko stvari se desilo u Rusiji za ovo vreme. Prva 19. oktobra kada je Putin proglasio vojno stanje (martial law) u okupiranim teritorijama u Ukrajini što bi značilo da će se sada Ukrajinci boriti protiv svoje zemlje. Drugi događaj se desio 28. oktobra i označio je kraj mobilizacije u Rusiji i da je mobilisano oko 300.000 ljudi.

Od početka rata, prema podacima Forbsa do 4. oktobra, više od 700.000 ruskih državljana je napustilo Rusku Federaciju, dok drugi izveštaji govore da je reč o više od milion ljudi.

Novembar 2022.

Veliku pobedu iznela je Ukrajina početkom ovog meseca, tačnije 9. novembra, kada je primorala ruske vojnike da se povuku iz Hersonske oblasti koju su Rusi osvojili još na početku rata. Rusi su se povukli preko reke Dnjepar i tamo postavili novu liniju odbrane istog dana.

Ukrajinska komanda nije u početku verovala da su se ruske trupe povukle, tako da su postepeno napredovali ka Hersonu u koji su ušli 11. novembra. Predsednik Zelenski posetio je Herson tri dana nakon što su ukrajinske trupe ušle u ovaj grad.

Ovaj poraz je u Rusiji izazvao bes, a mnogi su glavnog krivca za neuspeh videli u Putinu. Čak su ga i njegovi saveznici kritikovali, uključujući i Aleksandra Dugina čija ćerka je ubijena u eksploziji automobila.

Najžešće borbe vode se na istočnom frontu oko grada Donjeck. Grupa Vagner nastavlja napade i napredovanje ka Bahmutu sa velikim gubicima u ljudstvu.

Rusija je 14. novembra usvojila zakone kojima dozvoljava regrutaciju zatvorenika, čime je njihov broj u zatvorima širom Rusije smanjen za više od 20.000. Takođe, dozvolila je strancima da se pridruže ruskim jedinicama. Istovremeno, pojavili su se izveštaji sa ukrajinske strane da Rusija primorava lokalne Ukrajince u Melitopolju i Mariupolju da se pridruže vojnim jedinicama Rusije.

Veliki događaj desio se 15. novembra kada je pogođen poljski grad Pševodov u kome su poginule dve osobe. Poljska i američka vlada izvestile su da se ovaj incident desio kada je ukrajinski protivvazdušni sistem promašio metu. Ukrajinska strane je oštro negirala ove tvrdnje.

Rusija je nastavila sa raketnim napadima na Ukrajinu tokom celog meseca, a najveći napad od početka rata desio se 15. novembra kada je ispaljeno više od 90. raketa. Ukrajina je takođe uzvratila 29. novembra napadom na rusku infrastrukturu oko grada Kursk u Rusiji.

Ukrajina je u ovom periodu dobila vojnu pomoć od SAD vrednu 400 miliona dolara i oko 500 električnih generatora od EU koji bi trebalo da pomognu Ukrajini da se snabdeva sa električnom energijom imajući u vidu da Rusija svakodnevno napada raketama i dronovima ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Kanada je 14. novembra obećala da će poslati 500 miliona kanadskih dolara kao pomoć Ukrajini, dok je EU izvestila da je do sada poslala osam milijardi evra pomoći.

Predsednik SAD Bjden je 16. novembra zatražio od Kongresa da odobri nova finansijska sredstava za Ukrajinu vredna 37 milijardi dolara, a 23. novembra je najavljen novi 26. paket vojne pomoći Ukrajini. Nakon ovog poslednjeg paketa pomoći pokrenula se priča o davanju borbenih aviona Ukrajini, ali to niko iz vrha američke administracije nije potvrdio.

Rusija je u ovom periodu dobila pomoć u vidu dronova iz Irana i municije iz Severne Koreje, ali tačna količina i vrednost nisu poznate.

Decembar 2022.

Nikakve dramatične promene se nisu desile tokom decembra, pre svega zbog činjenice da vreme otežava napredovanje i osvajanje obeju strana. Borbe su nastavljene na istoku koji je postao glavni ofanzivni front ruske vojske oko grada Donjeck. Zabeležene su teške borbe oko grada Bahmuta, oko koga se nalazi grupa Vagner. Napadi ove grupe su svakodnevni što je primoralo ukrajinsku komandu da pošalje dodatno pojačanje frontu kod Bahmuta, a procene su bile da na ovom frontu Ukrajina ima oko 30.000 vojnika prema 60.000 ruskih tj. Vagnerovaca.

Razgovori oko demilitarizacije nuklearne elektrane su nastavljeni. SAD su 2. decembra objavile da se veći broj ruskih rupa povukao iz ove elektrane što je ministarka spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova demantovala.

Zbog zastoja na frontovima mesec je obeležio veliki broj napada raketama i dronovima od strane Rusije, ali i Ukrajine koja se fokusirala na gađanje vojne infrastrukture unutar same Rusije. Jedan od takvih napada desio se čak 800 kilometara od granice sa Ukrajinom, kod grada Saratov, u kojem je uništeno nekoliko ruskih bombardera.

Veliki napad desio se 31. decembra kada je ruske vojnike, dok su čekali Novu godinu, pogodila raketa HIMARS sistema. Ruski izveštaji govore da oko 80 ljudi ubijeno, a ranjeno 140, dok ukrajinska strana tvrdi da je ubijeno između 200 i 400 ljudi.

Glavnokomandujuću general ukrajinske vojske u svom intervjuu naglašava da Ukrajina mora da nastavi da napada kako ne bi dozvolila Rusiji da zamrzne rat kako bi mogla da se reorganizuje i pozvao saveznike da pošalju još vojne opreme Ukrajini. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je za Fajnenšel tajms da Rusija namerava da na kratko zaustavi rat kako bi mogli da se pregrupišu, poprave opremu i vozila, vojnici oporave, a zatim sledećeg proleća počnu sa novom većom ofanzivom.

Pomoć saveznika Ukrajini se nastavlja. SAD planiraju da isporuče šest novih sistema NASAMS vrednih 1,2. milijarde dolara, jednog od najsavremenijih protivvazdušnih odbrambenih sistema čija se preciznost u obaranju ruskih raketa pokaza kao stoprocentna. Još jedan vojni paket pomoći objavljen je 6. decembra i njegova vrednost iznosi 275 miliona dolara.

EU je usvojila deveti paket sankcija Rusiji 16. decembra, a Rojters izveštava da su se zemlje članica Unije dogovorile za gornju granicu cene ruskog gasa na 1.900 evra za 1.000 kubnih metara.

Predsednik Zelenski posetio je Kongres SAD gde se obratio 20. decembra, a 21. decembra Kongres je najavio još jedan paket pomoći Ukrajini vredan 1,8 milijardi dolara. Ostali saveznici Ukrajine obećali su svoju pomoć u budućnosti među kojima se izdvaja Holandija sa 2,5 milijardi evra vojne i infrastrukturne pomoći.

Trećeg decembra održan je sastanak vojnih generala Rusije i Irana o zajedničkoj vojnoj saradnji gde je odlučeno da Iran dostavi 6.000 Šahed dronova Rusiji. Takođe, u tom periodu Kina je zabranila isporuku računarskih procesora Rusiji, a koji mogu biti iskorišćeni u vojne svrhe.

Opasnost od izbijanja nuklearnog rata je sve ozbiljnija. Predsednik Rusije je u ovom periodu bio najglasniji do sada sa pretnjama o upotrebi nuklearnog oružja, na šta je Stoltenberg odgovorio najavom rata ako se to dogodi.

Januar 2023.

Situacija na frontovima je ostala nepromenjena, a glavni napadi nastavili su da se vode oko Bahmuta i Donjecka. Ukrajinska vojska napredovala je blizu grada Kremina koji se nalazi na oko 20 kilometara severno od grada Severnodonjeck. Primetno je nagomilavanje ruskih trupa oko Kremine tako da se oko ovog grada mogu očekivati žestoke borbe.

Promene su se desile na frontu oko Bahmuta gde je grupa Vagner probila odbrambeni položaj ukrajinske vojske 10 kilometara od grada. Pad ovog grada izgleda sve izvesniji. Vagner je nastavio da napreduje tako da se borbe dešavaju u samom gradu i na njegovim obodima.

Raketni napadi na ukrajinske gradove su nastavljeni, među kojima je i napad 16. januara na stambenu zgradu u gradu Dnjepar kada je poginulo 40 ljudi. Rojters navodi da je od početka rata pa do tog dana ubijeno više od 9.000 civila u Ukrajini.

SAD su 5. januara objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 3,75 milijardi dolara. Poljska vlada je najavila da je spremna da pošalje svoje Leopard 2 tenkove Ukrajini u istom momentu kada je Velika Britanija najavila da će poslati svoje moderne tenkove Challenger 2. Mediji izveštavaju da su obe izjave pritisak na Nemačku da dozvoli slanje Leopard 2 tenkova Ukrajini jer Nemačka ima pravo da ne dozvoli slanje ovih tenkova trećoj zemlji.

EU je objavila finansijsku pomoć Ukrajini vrednu tri milijarde evra, a nekoliko dana kasnije, 19. januara, SAD su objavile novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 2,5 milijardi dolara.

Nemačka je 25. januara konačno odlučila da pošalje 14 Leopard 2 tenkova Ukrajini nakon što su SAD objavile slanje svojih ABRAMS tenkova. Po nekim procenama, ukupno 100 Leopard tenkova bi trebalo biti poslato Ukrajini. Planirano je slanje i drugih modernih tenkova što bi značilo da će Ukrajina dobiti oko 300 novih tenkova, prema rečima ukrajinskog ambasadora u Francuskoj. Poljski predsednik Mateuš Moravjecki izjavio je da je Poljska spremna da pošalje borbene avione F-16 u saradnji sa ostalim saveznicima, za razliku od SAD.

Mirovni pregovori nisu ni na vidiku, a predsednik Rusije naredio je povećanje broja vojnika i vojnog osoblja na 1,5 miliona.

Februar 2023.

Male promene desile su se severno od Severodonjecka u kojem su Rusi osvojili nekoliko sela, ali front je uglavnom stabilizovan nakon ukrajinske ofanzive, u velikoj meri zahvaljujući svežim ruskim trupama koje su stigle na front. Borbe se nastavljaju na liniji Severodonjeck-Svatovo-Kupjansk.

Ovog meseca u centru pažnje je region Donbasa, kao i sam grad koji preti da bude opkoljen od strane Vagnerovaca. Za sada ovaj grad je pod ukrajinskom kontrolom i po izveštajima koji dolaze iz Ukrajine Vagner trpi velike gubite u ljudstvu svakim napadom, praveći od svojih vojnika topovsko meso. Jedan od lekara Vagner grupe u videu koji kruži društvenim mrežama kaže da Vagner gubi 100 ljudi svakoga dana dok se linija fronta pomera tek nekoliko metara. Ukrajinska vojska će ostati na svojim položajima u Bahmutu kako bi nanela što više gubitaka ruskoj strani i Vagneru.

Sve više je primetan sukob između lidera Vagnera Prigožina i Ministarstva odbrane odnosno Sergeja Šojgua, a oštre reči su bile upućene sa obe strane. Prigožin je postavio pitanje ministarstvu "koliko mojih ljudi treba da pogine kako bi mi poslali artiljerijske granate" (koje Vagnar najviše koristi u svojim napadima) istakavši da grupa Vagner dobija samo 20 odsto od njenih ukupnih potreba, što je ministarstvo negiralo.

Kina se posle dugog vremena uključila u ovaj sukob iznevši svoj mirovni plan od 12 tačaka koje su obe strane odbile. SAD su istovremeno optužile Kinu da planira da snabdeva Rusiju sa vojnom opremom i upozorili ih da to ne rade preteći sankcijama, dok je Kina negirala bilo kakvu umešanost u ratu.

Podrška Ukrajini stiže od Izraelskog premijera Natanjahua koji je rekao da su spremi da pošalju svoj protivvazdušni obrambeni sistem poznat po nazivom Gvozdena kupola.

Japanska vlada je istog dana obećala je slanje 170 miliona dolara pomoći za popravljanje ukrajinske infrastrukture, a 20. februara najavila finansijsku pomoć vrednu 5,5 milijardi dolara.

EU je 2. februara isporučila 500 miliona evra pomoći zajedno sa više od 2.400 generatora.

Veliki događaj za Ukrajinu desio se 20. februara kada je predsednik SAD Bajden posetio Kijev sa porukom podrške uoči godišnjice rata. Tokom sastanka najavio je novi vojni paket pomoći Ukrajini vredan 500 miliona dolara, a samo nekoliko dana kasnije novi vojni paket vredan dve milijarde dolara. Saudijska Arabija i Estonija su 25. februara najavile slanje humanitarne pomoći Ukrajini vredne 400 miliona dolara.

Nekoliko dana kasnije u stranim medijima objavljeno je da će srpska fabrika naoružanja poslati 3.500 projektila za MLR Grad (Višecevni raketni bacači). Ministar odbrane Miloš Vučević negirao je ove tvrdnje, ali nije izostavio mogućnost da treća strana proda srpsko oružje Ukrajini.

Mart 2023.

Bahmut je ostao glavni fokus obeju strana, s obzirom na to da nikakvih velikih promena na drugim frontovima nije bilo. Vagner je grad opkolio sa tri strane i nastavlja sa napredovanjem u samom gradu zbog čega su ukrajinski vojnici morali da se povuku iz istočnog dela grada preko reke Bahmutovke uništivši sve mostove na samoj reci. Situacija oko Bahmuta takođe nije povoljno za Ukrajince jer Vagner grupa nastavlja sa napadima i osvajanjima gradova oko samog grada sa ciljem da opkole sam grad i odseku ukrajinske vojnike od ostatka vojske. Do kraja meseca Vagner će preći reku i doći do centra Bahmuta i nastaviti sa osvajanjem grada.

Zvaničnici ukrajinske vojske, među kojima je i Zalužni, tvrde da je Vagner ojačan zahvaljujući ruskim vojnicima kako bi završili osvajanje ovog grada i to pokazali kao veliku pobedu Rusije. BBC navodi da su Ruski gubici u ljudstvu prešli 211.500 ubijenih i ranjenih, dok gubici sa ukrajinske strane nisu poznati, ali određeni generali NATO-a navode cifru od oko 100.000 ljudi.

Bombardovanje ukrajinskih gradova se nastavlja, a ono što izdvaja ovaj mesec od drugih jeste upotreba hipersonične rakete od strane Rusije, prve od početka rata, koju Ukrajinci nisu imali čime da obore.

Dodatne tenzije su se desile na Crnomorskom moru 14. marta kada je Ruski lovački avion Su-27 oborio američku bespilotnu letelicu MQ-9 Reaper. Ovaj icident nije imao veće posledice imajući u vidu opasnost od nuklearnog rata.

Najveća vest ovog meseca jeste nalog Međunarodnog krivičnog suda 17. marta za hapšenje Vladimira Putina zbog navodnih ratnih zločina u vezi sa nasilnom deportacijom ukrajinske dece u Rusiju. To znači da su 123. zemlje sveta, koje su ratifikovale Rimski status Međunarodnog krivičnog suda, dužne da uhapse Putina ako on stupi na njihovu teritoriju.

Kineski predsednik Si Đinping sastao se 20. i 21. marta sa Vladimirom Putinom u Moskvi. Glavni rezultat sastanka jesu produbljivanje prijateljstva između dve zemlje, pojačana ekonomska saradnja i poziv na multipolaran svetski poredak. Prema pojedinim medijima, Putin se nadao kineskoj vojnoj pomoći, ali od nje nije bilo ništa jer Si nije želeo da se meša u konflikt i ugrozi svoj položaj medijatora.

Prema pisanju Špigla, EU planira povećanje proizvodnje municije za koju je izdvojeno milijardu evra i dodatna sredstava za Ukrajinu, a SAD su 3. marta najavile 33. po redu paket vojne pomoći Ukrajini vredan 350 miliona dolara. Špigl takođe navodi da Nemačka priprema da poveća svoju vojnu podršku Ukrajini sa tri milijarde evra na 15 milijardi evra.

Krajem meseca Ukrajina i MMF dogovorili su se oko paketa kredita vrednog 15,6 milijardi dolara koji Ukrajina neće morati da kreće da otplačuje sve do 2027. godine. Takođe, EU je poslala finansijsku pomoć Ukrajini vrednu 1,5 milijardi evra.

April 2023.

Od početka meseca ruska strana kontroliše oko 80 odsto grada Bahmuta. Tokom sredine i kraja meseca zauzeće veći deo grada, osim zapadnih periferija. Predsednik Zelenski je 24. aprila ponovio da "Ukrajina neće napustiti Bahmut bez borbe, jer bi gubitak ovog grada omogućilo Rusima da osvoje druge gradove u regionu".

Borbe unutar Rusije se nastavljaju nakon što je lider Vagnera Prigožin izjavio da je spreman da povuče svoje ljude iz Bahmuta ukoliko mu Ministarstvo dobrane tj. Šojgu ne dostavi potrebnu municiju. Njegove izjave su postale sve češće i kritičnije prema Šojguu što ukazuje na jasna sukob između njih dvoje.

Početkom meseca desio se atentat na ruskog pro-ratnog blogera Maksima Formina koji je poginuo u Sankt Peterburgu u eksploziji koja se desila u kafiću koji pripada Prigožinu.

U Rusiji je 11. aprila Duma usvojila zakon o povećavanju efikasnosti vojnog poziva. Po ovom novom zakonu poziv za javljanje vojsci će od sada biti slat digitalnim putem i njima će biti zabranjen izlaz iz zemlje. Ukoliko se građanin ne bi odazvao na poziv u roku od 20 dana usledile bi sankcije kao što su poništavanje vozačke dozvole, blokiranje bankovnih računa i drugih, uključujući gubitak imovinskog prava.

Potpredsenik ukrajinske vlade pozvao je sve civile koji žive na ukrajinskoj teritoriji da se povuku što je pre moguće. Ova izjava je verovatno povezana sa novom ofanzivom koju Ukrajina sprema da pokrene, međutim loše vreme ovo odlaže.

Novi paket vojne pomoći obećan je od strane SAD, čija je vrednost 2,6 milijardi dolara, a uglavnom je uključivao municiju za već postojeće sisteme u Ukrajini kao što su NASAMS i HIMARS raketni sistemi, a 19. aprila još jedan vojni paket će biti poslat Ukrajini vredan 325 miliona dolara.

Jedan od lošijih dana za Ukrajinu desio se 16. aprila kada su Mađarska i Poljska zabranile uvoz ukrajinske pšenice jer njihova cena ugrožava lokalne farmere, a ovoj zabrani će se kasnije pridružiti Slovačka, Rumunija i Bugarska. EU je to osudila, dogovor je brzo postignut i ove zabrane su ukinute.

Sredinom aprila na društvenim mrežama pojavile su se, kako se tvrdi, poverljivi dokumenti iz Pentagona koji se odnose na rat u Ukrajini. U ovim dokumentima spominje se nadolazeća ofanziva Ukrajine kao i planovi kako bi ona trebala da se izvede. Još jedan zanimljivi dokument govori o gubicima obeju strana: Ukrajinske 17.500 KIA (KIA – ubijenih u akciji) i 123.000 do 131.000 ranjenih i ruske strane od 43.500 KIA i 189.500 do 223.000 ranjenih do februaru 2023. godine.

Jedan od procurelih dokumenata govori o sukobu među ruskim elitama i sastanku koji je održao Putin 22. februara između Šojgua i Prigožina kako bi rešio sukob koji postoji između njih.

Maj 2023.

Dosta stvari se promenilo u maju u korist ukrajinske strane, pre svega na frontu kod Hersona na jugozapadu, gde su ukrajinske trupe uspele da osvoje i učvrste odbrambene položaje na nekoliko manjih ostrva na reci Dnjepar. Artiljerija Rusije je poslata na ovaj front kako bi neutralizovala pretnju od proboja fronta.

Promene u korist ukrajinske vojske desili su se i oko grada Bahmuta. Konstantna politika vojne komande Rusije "topovskog mesa" oslabila je ovaj front što su Ukrajinci iskoristili za prodor. Nekoliko dana posle ovih događaja lider Vagnera Prigožin objavio je nekoliko video snimaka u kojima je snažno i vulgarno napado Glavnu vojnu komandu i Šojgua. Procene su da je Ukrajina samo u tri dana povratila oko 20 km2 izgubljenih teritorija oko Bahmuta.

Situacija u samom gradu nije sjajna po ukrajinsku stranu koja nastavlja da se povlači pred grupom Vagner. Prigožin će 20. maja objaviti da je Bahmut osvojen. Ruskim trupama i Vagneru trebalo je više od sedam meseci teških borbi kako bi osvojili ovaj grad.

Zanimljiv detalj nam donosi anketa koja je urađena u Rusiji u ovom periodu, a koja govori o kandidatima za predsedničke izbore koji treba da se održe 2024. godine, a po kojima se Prigožin nalazi na drugom mestu sa 39 odsto, iza Putina sa 42 odsto.

Trećeg maja se desio napad na zgradu Senata Kremlja bespilotnom letelicom. Rusija je odmah opružila Ukrajinu za ovaj napad, što su oni negirali. Kao odgovor na ovaj napad Rusija je sledećeg dana lansirala svoju hipersoničnu raketu Kinžal koju je ukrajinska strana oborila zahvaljujući novo isporučenom sistemu Patriot.

Devetog maja u Rusiji se održala parada povodom obeležavanja Dana pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom. Parada je trebala da podigne moral vojnicima, međutim mediji i analitičari govorili su da je imala potpuno suprotan efekat imajući u vidu da se na paradi, koje su nekada vrvele od ruskog naoružanja, ovog puta pojavio samo jedan tenk T-34 i cela parada je sveukupno trajala 45 minuta.

Istog dana Velika Britanija odobrila je isporuku krstarećih raketa Storm Shadow čiji je domet 250 kilometara što je veliki napredak za Ukrajinu jer će moći da gađa ostale okupirane oblasti u Ukrajini, što sa trenutnim sistemom HIMARS nisu mogli jer je njihov domet 80 kilometara. Ova raketa bi mogla dodatno da oteža komunikaciju i snabdevanje ruskih jedinica. Ovo se pokazalo tačnim krajem maja kada su nekoliko ruskih baza kod Marijupolja i drugih gradova na jugu pogođene ovim raketama.

Trinaestog maja dva aviona i helikoptera srušili su se na ruskoj teritoriji. Mnogo je teorija za njihov pad - počev od priča o ukrajinskim saboterima, međutim prema jednoj, koju je podržao i Prigožin, ruska odbrana je oborila avione zbog nemogućnosti da ih razlikuje od neprijateljskih ciljeva.

Napad na teritoriju Ruske Federacije desio se 22. maja kada je upala Legija slobode Rusije i zauzela nekoliko naselja u regionu Belgoroda. Napad je izazvao bes u Rusiji, a ruska vojska je uspela da ovu grupu protera tek sledećeg dana, 23. maja. Ukrajinska vlada je negirala umešanost, što je malo verovatno jer je jako teško za takve vojne grupe da poseduju tenkove.

Ukrajinski dronovi 31. maja, njih 25, napali su glavni grad Rusije Moskvu gađajući bogate distrikte. Nekoliko dronova je stiglo do svog cilja što pokazuje da ruska protivvazdušna odbrana nije nedodirljiva.

Nemačka je 14. maja najavila slanje vojne pomoći Ukrajini vredne 2,7 milijardi evra. Trećeg maja Pentagon je poslao svoju pomoć vrednu 300 miliona dolara i još jedan paket 9. maja vredan 1,2 milijarde dolara za nova naoružanja i municije. Istovremeno Pentagon je objavio da su napravili grešku priliko računanja i da sada imaju na raspolaganju dodatne tri milijarde dolara za pomoć Ukrajini, a američka vlada je 20. maja najavila novi paket pomoći vredan 375. miliona dolara. Nekoliko dana kasnije EU je najavila slanje još municije i raketa u Ukrajinu zajedno sa paketom finansijske pomoći od 1,5 milijardi evra.

Negativan događaj u ovom periodu za Ukrajinu odnosi se na pomoć od strane EU koja uporno kasni zbog Mađarske koja konstantno blokira vojnu pomoć ovoj zemlji. Fajnenšel tajms izveštava da će sledećih pet meseci biti ključni za Ukrajinu.

Velika promena stava desila se u američkoj administraciji po pitanju aviona, a kako prenosi CNN SAD nisu spremne da pošalju svoje avione F-16, ali neće sprečavati da njeni saveznici to urade i da se ukrajinski piloti obučavaju u zemljama EU i Americi.

Jun 2023.

Početkom meseca stizali su izveštaji da je ukrajinska strana pokrenula napade na Zaporiškom frontu koji u tom trenutku izgleda kako glavni front ukrajinske ofanzive koja se spremala od zime, ali je više puta bila odlagana zbog lošeg vremena i sporosti saveznika u dostavi naoružanja. Na ovom frontu ukrajinska vojska je napredovala nekoliko kilometara, ali se nisu desile značajno probijanje fronta. Otežavajuća okolnost po Ukrajince je to što je ruska strana uspela da napravi snažne odbrambene položaje duž celog fronta.

Samo nekoliko dana nakon što je proglašena pobeda ruskih trupa u Bahmutu, ukrajinske snage uspele su da povrate kontrolu unutar grada. Prigožin je za ovaj poraz optužio regularne jedinice ruske vojske koje su se po njegovim rečima povukle i time napravili prostor za zauzimanje delova grada. Dodatna napredovanja ukrajinske vojske zabeležena su 5. juna na oko 10 kilometara južno i severno od samog grada.

Velika promena se desila 6. juna na frontu kod Hersona kada je dignuta u vazduh brana na Djenpru. Usledile su međusobne optužbe za uništavanje brane.

Još jedan upad na teritoriju Ruske Federacije desio se istog dana od strane Legije slobodne Rusije prilikom kojeg su osvojili nekoliko pograničnih mesta i zarobili nekoliko ruskih vojnika.

Prigožin je iskoristio ovaj napad za dodatnu promociju sebe istakavši da je spreman da pregovara oko oslobađanja zatvorenika jer to nisu u stanju da urade ljudi iz Ministarstva odbrane. Zbog ovoga, ali i drugih događaja koji su uključivali i mučenje jednog ruskog oficira od strane Vagnera, Ministarstvo odbrane je naredilo da se sve vojne grupe postave pod jednu komandu do 1. jula, na šta je Prigožin oštro reagovao i odbio to.

Govor Prigožina ispraćen je velikim izlivom besa na društvenim mrežama na kojima je govorio kako ovaj rat nema smisla, a da je cilj ovog rata dodatno bogaćenja oligarha i optužio je Šojgua da laže ruski narod o broju žrtava na frontovima. Ovo je takođe ispraćeno videom napada na kamp Vagnerovaca, a po rečima samog Prigožina po nalogu Šojgua.

Mnogi su tvrdili da je ovaj napad izmišljen, ali je on Prigožinu bio dovoljni dokaza da pokrene povlačenje svojih trupa i najavi "Marš pravde na Moskvu" kako bi se obračunao sa Šojguom lično. Vagner je 24. juna prešao granicu i došao do grada Rostov na Donu nad kojim je potpuno preuzeo kontrolu, a njegovi stanovnici su ih dočekali kao heroje. Deo trupa Vagnera je ostao u samom gradu, dok su ostali krenuli u marš, po nekim procenama 4.000 ljudi je krenulo ka Moskvi. Putin se obratio javnosti nazvavši nazvavši ovaj marš vojnom pobunom, a Prigožina i sve učesnike marša izdajnicima. Rusko vazduhoplovstvo je pokušalo da uništi ovu kolonu međutim to nisu uspeli jer je Vagner u svom posedu imao sistem protivvazdušne odbrane "Pancir".

Ruska vojska je napravila odbrambene položaje oko reke Oke, međutim marš je završen sporazumom uz posredstvo predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. Ovaj događaj će dodatno naštetiti imidžu Rusije.

SAD nastavljaju da budu glavni saveznik Ukrajine objavivši da planiraju nove pakete vojne pomoći 9. i 13. juna vredne 2,5 milijardi dolara.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg je 15. juna izjavio da se ukrajinski piloti treniraju za upravljanje F-16 avionima u NATO zemljama. Danska vlada najavila je slanje vojne pomoći Ukrajini vredne 3,2 milijarde evra koja će biti slata u periodu od 2023. do 2028. godine.

Još jedna izveštaj o lošem računanju troškova stiglo je od Pentagona u kome sada tvrde da su precenili cenu troškova vojne pomoći i da imaju dodatnih 6,2 milijarde dolara za vojnu pomoć Ukrajini. Istog dana predsednica Evropske komisije Fon der Lajen najavila je do sada najveći paket pomoći vredan 50 milijardi evra ukrajinskoj infrastrukturi i za isplatu plata radnicima, a istovremeno planirana je dodatna vojna pomoć EU vredna pet milijardi evra.

Jul 2023.

Glavni fokus rata se preneo na Zaporiški front koji se nalazi na liniji gradova Zaporožja i Donjcka. Napadi ukrajinske strane su sve vidljiviji s obzirom da je na ovom frontu planirana njihova kontraofanziva, međutim nama značajnih proboja osim osvajanja malih mesta u tom pojasu, imajući u vidu snažne odbrambene položaje ruske vojske i velike količine minskih polja. Takođe na ovom frontu 11. jula ubijen je general-potpukovnik Oleg Cokova što je najveći gubitak u ruskoj vojnoj hijerarhiji do sada.

Velika promene u vojnoj pomoći Ukrajini stigla je novim paketom SAD koje su odlučile da Ukrajini pošalju kasetne bombe što su mnoge evropske zemlje kritikovale jer mogu imati ozbiljne posledice po civile.

Mediji su u ovom periodu izvestili o sastanku koji se održan 29. juna između Putina i Prigožina, što su oboje potvrdili. Prema Putinovom potparolu Dimitriju Peskovu, Prigožinu i Vagneru su ponuđeni vojni ugovori i da objave svoju podršku Putinu, što je Prigožin odbio. Vagner i ostale vojne grupe koje ratuju u Ukrajini u ovo periodu se rasformirane i priključene ruskoj vojsci.

Ovog meseca odnosno 12. i 13. održan je samit NATO članica u Viljnusu na kome se razgovaralo o vojnoj pomoći i dato je obećanje da će Ukrajina dobiti avione F-16 u prvom kvartalu 2024. godine, dok je zahtev Ukrajine za ulazak u alijansu odbijen.

Novi napad desio se 17. jula kada je ukrajinska vojska značajno oštetila Krimski most koji povezuje Rusku Federaciju i poluostrvo Krim. Fotografije pokazuju da je put teško oštećen, a pruga delimično.

Samit afričkih zemalja i Rusije održao se 27. jula na kojem je Putin obećao da će obrisati 23 milijarde dolara duga ovih zemalja Rusiji i da je Rusija spremna da isporuči više od deset miliona tona pšenice, kao i da će poslati do 50.000 tona pšenice svim zemljama besplatno.

Predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa izjavio je na samitu da "nisu došli da traže bilo kakve poklone za afrički kontinent i zatražio nastavak izvoza pšenice dogovorenog sporazumom između Ukrajine i Rusije" iz koga je Rusija izašla nekoliko dana pre samita zbog navodnih tvrdnji da se taj koridor izvoza koristi za vojne operacije.

Pomoć Ukrajini nastavlja da stiže sa svih strana, a najnovija zemlja koja se uključila u pomoć je i Južna Koreja koja je poslala paket humanitarne pomoći vredan 54 milijardi dolara.

SAD su 19. jula objavile novi vojni paket pomoći Ukrajini vredan 1,3 milijardi dolara i dodatnih 250 miliona dolara za podršku ukrajinske poljoprivrede, a zatim 25. jula novi vojni paket pomoći vredan 400 miliona dolara. Novi paket pomoći ukrajinskoj infrastrukturi objavila je Švedska 22. jula, vrednog oko 520 miliona evra, a nekoliko dana kasnije predsednica EK Fon der Lajen najavila je novi paket finansijske pomoći vredan 1,5 milijardi dolara.

Avgust 2023.

Upotreba dronova je sve više prisutnija kod obe strane. Prvog avgusta desio se novi napad na Moskvu, a 2. avgusta Rusija je uzvratila uništivši više od 40.000 tona pšenice u Odesi. Napadi dronovima su nastavljeni duž celog meseca nanevši gubitke jednoj i drugoj strani.

Promene su se desile i na Zaporiškom frontu gde su ukrajinske trupe dodatno napredovale probivši u jednom delu fronta prvu liniju ruske odbrane i osvojivši grad Robotine. Time su došli do grada Novoprokopivka koja se nalazi na oko 100 kilometara od grada Melitopolja na jugu.

Prema pisanju Forbsa, obe strane dovode nove jedinice na ovaj front i navodi da su gubici u tehnici ukrajinske strane manji od prvobitnih izveštaja koji su dotada bili prikazani javnosti i da iznose pet uništenih Leopard tenkova od trenutnih 71 na ovom frontu i da se još 10 oštećenih popravlja u Poljskoj i Nemačkoj. Suštinski, na frontovima nema drastičnih pomeranja.

Vesti o sukobu među ruskim zvaničnicima takođe su bila vest krajem avgusta. Prema Blumbergu, elite unutar Kremlja zahtevaju smenu Šojgua zajedno sa pokretanjem nove mobilizacije. Prema rečima načelnika glavne uprave za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova Rusija se sprema da mobiliše novih 450.000 ljudi.

Nekoliko dana posle ove objave, 23. avgusta, lider Vagnera Jevgenij Prigožin i nekoliko Vagner komandanata poginulo je u avionskoj nesreći. Preliminarne informacije ukazuju na to da se avion srušio kao rezultat eksplozije bombe.

Administracija predsednika SAD Bajdena zatražila je od Kongresa 13 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini i oko 8,5 milijardi dolara humanitarne pomoći. Vašington poust objavio je istraživanje u kome navodi da su SAD do 6. avgusta 2023. poslale 66,2 milijarde dolara Ukrajini od čega je 65 odsto sredstava za vojnu pomoć. Takođe u tekstu se kritikuje sporost SAD da dostavi moderno oružje kao što su ABRAMS tenkovi, imajući u vidu da su Leopard tenkovi već na bojnom polju.

Švedska nastavlja da se ističe u svojoj pomoći Ukrajini iznevši novi paket pomoći vredan 314 miliona evra, a koji uključuje nekoliko novih vojnih vozila, raketa i protiv minske opreme.

Istovremeno Danska, Holandija i Norveška obećale su da će krajem godine poslati svoje avione F-16 Ukrajini.

Septembar 2023.

Prvih meseca septembra javnost je zainteresovala priča Njujork tajmsa koji je izneo gubitke obe strane u ovom ratu pozivajući se na američke zvaničnike. Podaci navode da je Rusija pretrpela gubitke u vidu 120.000 ubijenih i 180.000 ranjenih, a gubici na ukrajinskoj strani su blizu 70.000 ubijenih i 100.000-120.000 ranjenih.

Kontraofanziva ukrajinskih snaga je nastavljena na Zaporiškom frontu na kome su Ukrajinci proširili svoju teritoriju stigavši do grada Verbove što je napredak od skoro 10 kilometara od prethodnog osvojenog grada od prošlog meseca, Robotine.

Važan događaj za ukrajinsku vojsku desio se 11. septembra, kada su ukrajinske trupe osvojile naftne platforme između Krima i Zmijskog ostrva u Crnom moru, a koje su Rusi oteli od Ukrajinaca prilikom aneksije Krima 2014. godine. Ukrajinska strana tvrdi da su ove platforme korišćene u vojne svrhe kao skladišta i podloga za helikoptere i rakete. Nekoliko dana kasnije napadnuta je luka u Sevastopolju i tom prilikom su oštećeni nekoliko vojnih brodova.

Napadi dronova ni ovog meseca nisu izostali ono što ovaj mesec izdvaja od drugih jeste to da su ostaci jednog ruskog Šahed drona pali na teritoriju Rumunije, što je prvobitno negirano pa posle potvrđeno od rumunske vlade.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un sastali su se 12. septembra u Vladivostoku. Detalji razgovora nisu poznati, ali mediji nagađaju da su se susreli kako bi dogovorili nove isporuke naoružanja Rusiji. Takođe valja naglasiti da Iran i Severna Koreja nastavljaju da budu glavni snabdevači oružja Rusije u ovom periodu.

Prema ukrajinskim vojnim obaveštajcima, Rusija na teritoriji Ukrajine trenutno ima 420.000 vojnika, 2.260 tenkova, 5.260 oklopnih vozila, 3.050 artiljerijskih sistema, 360 aviona, 320 helikoptera, 64 broda i pet podmornica. Budanov je ovom prilikom izjavio da Rusija ima finansije sposobnosti da vodi ovaj rat do 2026. godine, što se donekle odgovara izjavi Ministra odbrane Rusije Šojgua koji je 25. septembra izjavio da će "Rusija nastaviti svoju specijalnu vojnu operaciju najmanje do 2025. godine".

Južnokorejski predsednik Jun Sukjul najavio je novi paket humanitarne pomoći Ukrajini vredan 2,5 milijardi dolara.

Tokom svoje posete Kanadi 22. septembra Zelenski je dobio potvrde od premijera Kanade Džastina Trudoa o novoj vojnoj pomoći vrednoj 650 miliona kanadskih dolara. Istog dana nemačka vlada je objavila svoj paket vojne pomoći vrednog 400 miliona evra.

Velike vesti oko vojne pomoći Ukrajini dolaze iz SAD gde javnost sve više postaje nezainteresovana i nezadovoljna ratom, a Republikanska stranka otežava slanje dodatne pomoći. Dodatna vojna pomoć Ukrajini dogovorena je 21. septembra i vredna je 325. miliona dolara.

Oktobar 2023.

Vojni analitičari u ovom periodu govorili su o tome kako ukrajinska kontraofanziva koju je najavljivao predsednik Zelenski i njegovi saradnici nije uspela da ostvari rezultate. Takođe pominjalo se da neće moći da se očekuju bilo kakvi značajniji napreci ukrajinske vojske imajući u vidu da dolazi zima i da je teren blatnjav, što otežava kretanja vozila i tenkova, i da ulazimo u fazu iscrpljivanja obeju strana.

Promene na frontovima skoro da nema. Na frontu kod Hersona obe strane koriste raketne sisteme kako bi napadali jedni druge preko reke, ukrajinski napadi na Zaporiškom frontu kod gradova Novoprokopivka i Polohi se nastavljaju, ali je primetno stagniranje. Na frontovima kod Donbasa i severno od njega nemaju značajne promene sem nekih osvajanja ruske vojske (nekoliko sela u tom pojasu).

Novi zapaženi front ovog meseca bio je oko Donjecka. Ruske trupe pokušale su da osvoje grad Avdejevka koja je snažan odbrambeni položaj ukrajinske vojske još od 2014. goddine kada su ove teritorije proglasile nezavisnost.

Ovaj grad se nalazi oko pet do deset kilometara severno od Donjecka. Ukrajinska strana obaveštava da Rusija koristi istu taktiku koju je imao Vagner u Donbasu odnosno da šalju ljude na front kao "topovsko meso" i da su Rusi već počeli da dovode još ljudi na ovaj front. Ruska strana uspela je da malo napreduje oko samog grada.

Na diplomatskom frontu ovaj mesec nije dobro krenuo po Ukrajince s obzirom na to da je fokus sa rata u Ukrajini prenet na napad Hamasa u Izraelu. Amerika je istog dana poslala svoju pomoć Izraelu što bi moglo da znači da će od sada Ukrajina dobijati manje vojne i novčane pomoći. Ovu tvrdnju potkrepljuju događaji iz Kongresa gde je blokirano usvajanje novog budžeta sve dok se iz njega ne izbaci finansiranje Ukrajine. U ovom periodu Kongres je odobrio slanje 113 miliona dolara, dok je predsednik Bajden zatražio 23 milijarde dolara vojne pomoći. Ukupni iznos američke pomoći ovog meseca iznosiće 200 miliona dolara što je dramatičan pad u odnosu na prethodne.

Nemačka ostaje drugi najvažniji saveznik Ukrajine, u ovom periodu poslala je velike količine naoružanja Ukrajini i ulaže velike napore u popravljaju oštećenih vozila i raketnih sistema, a 24. oktobra najavila je novi paket vojne pomoći vredan 1,4 milijarde evra plus dodatnih 200 miliona finansijske pomoći. Iza nje je Velika Britanija koja je 5. oktobra najavila slanje humanitarnu pomoć Ukrajini vredne 500 miliona funti. Danska vlada takođe je jedan od značajnih saveznik Ukrajine, a 26. oktobra najavili su novi paket vojne pomoći vredan 522 miliona evra.

Novembar 2023.

Glavni sukobi vode se oko grada Avdejevke gde obe strane dobijaju i gube položaje oko samog grada, dok je veličina osvojene teritorije na ruskoj strani, ali su osvajanja svega nekoliko metara do kilometar teritorija. Situacija je ista na ostalim frontovima u Ukrajini.

Promene su se desile na frontu kod Hersona gde su ukrajinske trupe prvi put od početka rata i uništenja brane na Dnjepru prešli na rusku stranu blizu naselja Krinki i tu uspostavili odbrambene položaje i most snabdevanja sa strane koju oni kontrolišu. Ruska strana tvrdi da se u ovom naselju već nalaze oko 300 ukrajinskih vojnika i nekoliko oklopnih vozila, a artiljerijski napadi na ove ukrajinske položaje od strane ruske vojske ne prestaju.

Dok su se borbe na frontu "zamrzle", žestoke borbe se vode na diplomatskom frontu, pogotovu u SAD, najvećim saveznikom Ukrajine. Bajdenova administracija zahteva usvajanje paketa pomoći Ukrajini i Izraelu dok republikanci odbijaju slanje pomoći Ukrajini.

Ukrajina je u ovom periodu iznela podatke da su počeli sa pravljenjem eksplozivnih dronova (slične kao Iranski Šahed) koji će imati radijus od 1.000 kilometara.

Američki ABC News piše da je vojna pomoć Ukrajini - konkretno u snabdevanju artiljerisjkih granata - opala za 30 odsto zbog rata u Izraelu. Takođe, mnogi mediji su izvestili o postojanju velikih nesuglasica između političkih lidera na čelu sa Zelenskim i vojnih komadanata i lidera na čelu sa Valerijem Zalužnjim, glavnim komandantom ukrajinske vojske.

Ipak, pomoć SAD je nastavljena slanjem vojne vredne 425 miliona dolara 3. novembra. Još jedna paket vredan 100 miliona dolara dat je 20. novembra.

Dobre vesti za Ukrajinu stižu iz Nemačke koja je najavila da će povećati svoj vojni budžet za Ukrajinu sa četiri milijarde (2023. godina) na osam milijardi (2024. godina) evra i slanje novog paketa pomoći vrednog 1,3 milijarde dolara. Evropa takođe ostaje veoma važan saveznik Ukrajine - 8. oktobra započeti su pregovori o pridruživanju Ukrajine EU, a 22. novembra Fon der Lajen je najavila novi paket ekonomske pomoći vredan 1,5 milijardi evra, ali paket pomoći vredan 50 milijardi evra se konstantno blokira od strane Mađarske.

Nekoliko izvora je potvrdilo da je Severna Koreja od zadnjeg sastanka Putina i Kim Džong Una u Vladivostoku pa do prve polovine novembra poslala oko milion artiljerijskih granata Rusiji, dok je EU obezbedila svega 300.000-350.000 od obećanih milion do kraja 2023. godine.

Decembar 2023.

Avdejevka ostaje glavni centar sukoba ruske i ukrajinske vojske u ovom periodu. Ruska vojska na ovom frontu ima momentum i uspela je da osvoji nekoliko sela u oblasti severno i južno od Avdejevke. Glavnokomandujući general Zalužnji upozorava da bi pad mogao da se desi u roku od nekoliko meseci ukoliko ne stigne potrebna pomoć

Promene su se desile na Zaporiškom front tačnije u trouglu između gradova Robotine – Novoprokopivka – Verbove kada su se ukrajinske trupe povukle sa svojih položaja za oko dva kilometra nazad na odbrambeno povoljnije položaje.

Raketiranje i bombardovanje ukrajinskih gradova ne prestaje, a Rusija je 29. decembra pokrenula najveći napad do sada kada je lansirala 120 raketa i 36 Šahed dronova od kojih je (po ukrajinskoj strani) oboreno 88 raketa i 27 Šahed dronova. Ukrajinska strana je uzvratila napadima na Brjansk, Orel, Kursku i Moskovsku oblast.

Ukrajinske obaveštajne službe upozoravaju da im je potrebna veća podrška jer imaju informacije da je Rusija nabavila neophodne čipove i opremu od zemalja koje joj nisu uvele sankcije, a da je najviše kupljeno od kineskih kompanija.

Negde u ovom periodu Putin je objavio da se oko 617.000 vojnika nalazi u Ukrajini i da je prihod od prodaje nafte najveći dosad i da je samo u oktobru iznosio 11,3 milijardi dolara.

Američki Kongres i dalje nije uspeo da se dogovori oko finansiranja Ukrajine, a novca za finansiranje ponestaje. Bajden se 12. decembra sastao sa Zelennskim i tom prilikom obećao dodatnu vojnu pomoć u budućnosti i da će SAD ostati čvrst saveznik Ukrajine. Novi paketi vojne pomoći Ukrajini poslati su 6., 12. i 27. decembra sa ukupnom sumom od 625 miliona dolara.

Dan pre sastanka sa Bajdenom, Zelenski je dobio obećanje japanskog premijera Fumio Kušide o finansijskoj i humanitarnoj pomoći vrednoj 4,5 milijardi dolara. Sekretar NATO Stoltenberg izjavio je da situacija neće biti povoljna po Ukrajinu ukoliko saveznici ne ubrzaju i povećaju svoju pomoć.

Na kraju godine izašli su i konačni rezultati ukrajinskih i ruskih osvajanja ove godine i oni iznose 587 km2 za rusku i 523 km2 za ukrajinsku stranu.

Januar 2024.

Obe strane imaju značajne probleme na samim frontovima zbog lošeg vremena koje otežava upotrebu dronova i vozila. Ipak borbe nisu prestale, a situacija kod Avdejevke se promenila u korist Rusije. Ruske trupe krećući se podzemnim cevima uspeli su da osvoje jedno od ukrajinskih utvrđenja u ovom delu fronta i napravili su proboj od oko dva kilometra i time dodatno utvrdili svoj položaj na osvojenoj teritoriji. Na ostalim frontovima skoro da i nema značajnijih promena osim malih osvajanja od strane Rusije.

Primetna je povećana upotreba artiljerije od ruske strane. Mediji se pozivaju na istraživanje Wall street Journal koje govori da Rusija dnevno koristi oko 10.000 artiljerijskih granata što je poprilično smanjeni broj u odnosu na početak rata 2022. kada su koristili 50.000 dnevno.

Ipak ovo je značajan problem po Ukrajinu i mnoge zemlje su najavili da će povećati svoju proizvodnju, uključujući NATO koji je obećao 1,2 milijarde dolara za proizvodnju novih granata.

Nekoliko ukrajinskih medija prenelo je vest o smeni glavnokomandujućeg generala ukrajinske vojske Valerija Zalužnija, međutim ukrajinska vlada je ovo negirala. To bi mogao biti ozbiljan udar na ukrajinski moral jer je on veoma popularan među narodom i zahvaljujući kome je Ukrajina je uspela da se odbrani u prvim danima rata i da uspešno sprovede svoje kontraofanzive u Hersonu i Harkovu.

Promene se nisu desile ni u SAD gde republikanci nastavljaju da blokiraju pomoć Ukrajini, a američka vlada nema više novca koje može da šalje Ukrajini. EU je konačno uspela da se dogovori oko slanja paketa pomoći Ukrajini vrednoj 50 milijardi evra posle dugog blokiranja od strane Mađarske, a Nemačka je objavila vojni paket pomoći vrdan sedam milijardi evra. Velika pomoć Ukrajini stigla je od Estonije koja je najavila paket vojne pomoći vredan 1,2 milijarde evra.

Nekoliko dana posle ovih najava britanski premijer Riši Sunak u svojoj poseti Ukrajini obećao je 2,5 milijardi funti vojne pomoći i sa Zelenskim potpisao bezbednosni sporazum kojim se Britanija obavezuje da će nastaviti da pruža pomoć Ukrajini.

Februar 2024.

Ruska vojska dve godine pokušava da osvoji grad Avdejevku i snažne položaje ukrajinske vojske i konačno to im je pošlo od ruke. Oleksandr Siriski naredio je povlačenje ukrajinskih trupa iz Avdejevke, po njegovim rečima "u cilju očuvanja života i okruženja". Ovaj grad nije dramatičan gubitak u vidu teritorije, ali jeste gubljenje važnih odbrambenih položaja i udar na ukrajinski moral. Pad ovog grada desio se 16. febriuara.

Napadi dronovima nisu prestajali ni ovog meseca sa obe strane, ali zabeležen je značajan napad ukrajinskih dronova na Volgograd i najveće rafinerije na jugu Rusije 3. februara.

Nekoliko dana kasnije 8. februara Komitet Ujedinjenih nacija o pravima deteta pozvao je Rusiju da prekine nasilno prebacivanje dece iz okupiranih teritorija jer je to, kako tvrde, kršenje međunarodnog prava. Ovi navodi su se pojavili još 2022.

Najveća vest ovog meseca objavljena je 8. februara kada je glavnokomandujući general Valerij Zalužnji smenjen, a na njegovo mesto je došao Oleksandr Siriski. Još nekoliko smena se desilo sledećeg dana kada je smenjen načelnik Generalštaba Sergej Šaptalu.

Povodom dvogodišnjice rata u Ukrajini savezničke zemlje Ukrajine obećali su dodatnu pomoć Ukrajini. Francuska je potpisala sporazum o dugoročnoj vojnoj saradnji sa Ukrajinom, a danska premijerka je obećala slanje svih artiljerijskih zaliha koja ova zemlja poseduje.

Početkom meseca Ukrajina je zvanično dobila obećanje od EU po pitanju finansijskih sredstava vrednih 50 milijardi evra koje će biti slate Ukrajini do 2028. godine, a prvi paket pomoći vredan 4,5 milijardi evra trebao bi da bude isplaćen u martu. Američki Kongres je konačno odobrio paket pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu vredan 95,4 milijardi dolara, od kojih Ukrajina treba da dobije 60 milijardi.

Izvor: Insajder