Inflacija ne posustaje, NBS očekuje stabilizaciju 2024. godine (VIDEO)
Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosi 14 odsto, a mesečna 1,56 odsto pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U septembru smo, u odnosu na prošli mesec skuplje plaćali stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (3,8 odsto), usluge restorana i hotela (3,7 odsto), hranu i bezalkoholna pića (2,4 odsto). Pad cena zabeležen je samo u oblasti kulture i transporta. Ovo je bila jedna od tema večerašnjeg Markera Insajder televizije.
Da li je inflacija mrtva? Ovo pitanje postavljeno je uz sliku dinosarurusa na naslovnoj strani Blumbergovog biznis časopisa 2019. godine. Da inflacija neće otići u zaborav postalo je jasno ove godine, kada je ona zahvatila ceo svet. Za SAD ovo je najveća kriza još od 2008, a inflacija u Evrozoni trenutno je na najvišem nivou od njenog nastanka.
Fenomen inflacije nije lako razumeti, ali ono što je svima jasno je da predstavlja veliki udarac za džep građana.
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, Nebojša Savić, rekao je za “Insajder intervju” da podatak da su cene za 14 odsto više u odnosu na prošlu godinu znači da smo za 14 odsto siromašniji.
„Inflacija je porez koji svi plaćamo, a ne vidimo ga. Kad se objašnjava fenomen inflacije, mi govorimo o tome da rastu cene, i da ćemo za onoliko koliko porastu cene, ako to dohodak ne prati, biti siromašniji. Ako dohodak prati cene, onda će to biti manje”, objašnjava Savić.
Rast cena za 14 odsto, jasno nam stavlja do znanja da ćemo sada za 1000 dinara u korpu staviti mnogo manje proizvoda nego pre godinu dana.
Prošle godine u ovo vreme litru ulja mogli smo da kupimo za 180 dinara, sada je najjeftinije ulje 190 dinara. Litra mleka nakon ukidanja ograničene cene sada ne može da se nađe ispod 140 dinara. I meso je poskupelo, pa je tako za kilogram piletine umesto 350, sada potrebno da izdvojite 500 dinara.
Šta je sve dovelo do inflacije?
Ekonomista i programski direktor LIBEK-a, Mihailo Gajić, za Marker ističe da je inflacija ubrzana poremećajima na tržištu energenata.
„Energenti se koriste kao input u proizvodnji, dakle ako želite da napravite neki proizvod morate da koristite neku energiju da biste to napravili. Rast cena energenata će uticati u konačnici i na nivo troškova koje neko preduzeće ima i to će se odraziti tako što će povećati cene svojih proizvoda da to nadomesti.”, kaže Gajić.
Rat međutim nije jedini krivac za inflaciju. Posledice poremećaja u lancima snabdevanja, ali i prekomernog štampanja para za vreme korone sada su došle na naplatu.
Gajić ističe da je nezapamćeni monetarni impuls tokokm pandemije korona virusa jedan od glavnih razloga za rast cena.
„Došlo je do povećanja monetarne mase i pumpanja novca u privredu, u iznosu od oko 35 odsto visine prethodne mase, u odnosu na pre samo godinu dana, i to je moralo u nekom trenutku da se završi infacijom, jer imate manje robe u sistemu ali imate više novca nego ranije”, smatra Gajić.
Kada će cene početi da padaju, stručnjaci kažu da je teško predvideti. Sa druge strane, projekcije Narodne Banke Srbije pokazuju da će inflacija usporiti već do kraja godine, kao i da se povratak u okvire pre krize može očekivati 2024. Centralna banka Srbije međutim upozorava da se ova očekivanja zasnivaju na pretpostavci da Evropa neće ostati bez ruskog gasa.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.