Institucije u Srbiji sve zatvorenije za javnost: I dalje nepoznato koliko su plaćene vakcine, spomenik Stefanu Nemanji, škode za MUP (VIDEO)
Danas se obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna. Suprotno ideji kojoj je posvećen današnji dan, institucije u Srbiji sve su zatvorenije, a o njihovom radu i načinu na koji troše javna sredstva, javnost sve manje zna - i sve teže dolazi do podataka.
Koliko je respiratora i vakcina Srbija nabavila tokom pandemije korona virusa i po kojoj ceni? Kako su i za koliko novca nabavljene škode za pripadnike MUP-a? Koliko je plaćen spomenik Stefanu Nemanji? To su samo neka od brojnih pitanja na koja javnost i dalje nema odgovor, iako su u pitanju podaci od javnog značaja.
Izvršna direktora organizacije "Partneri Srbija" Ana Toskić Cvetinović ističe Istraživanja svake godine pokazuju sve veću zatvorenost institucija koje održavaju privid transparentnosti, dok građani ostaju uskraćeni za ključne informacije.
"Nisu javno dostupni planovi trošenja sredstava, negde nisu dostupni planovi javnih nabavki, posebno nisu dostupni ugovori o javnim nabavkama, negde čak na stranicama institucija ne postoje ni zapisnici sa sednica, tu je posebno bitno da ukažemo da takva vrsta transparentnosti ne postoji pre svega kod izvršne vlasti", objašnjava Toskić Cvetinović.
Koliko su institucije zatvorene pokazuje i činjenica da je gotovo 800 državnih organa prekršilo zakon time što nije odgovorilo na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, čak ni nakon što je Poverenik poslao rešenje da podaci moraju da budu dostavljeni. Podatke od javnog značaja najmanje dostavljaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Air Srbija i Telekom - ukupno više od 500 puta nisu dostavili informacije od značaja za javnost.
"Transparentnost je bitna kako bismo mogli da sprovodimo neke druge, pre svega mehanizme kontrole, nad tim kako organi vlasti rade. Ako nema transparentnosti, prostor za korupciju je veći. Ako nema transparentnosti, naša mogućnost i sposobnost da donosimo odluke, uključujući i političke odluke je smanjena", kaže Toskić Cvetinović.Paradoksalno, institucije u Srbiji često su najveća prepreka do dolaska do informacija od javnog značaja.
Izvršna direktorka Fondacije “Slavko Ćuruvija" Ivana Stevanović istie da novinari sve teže dobijaju odgovore na pitanja od nadležnih organa, posebno na lokalnom nivou.
"Lokalni, mali, nezavisni mediji bukvalno više ne mogu da dođu ni do kakvih informacija i to se sada odnosi ne samo na informacije koje bi se ticale nekih ozbiljnih političkih tema, korupcije, ili nekih tema gde vlast ima razlog da nešto sakrije od javnosti, već to počinju da budu zaista trivijalne informacije, počev od onoga kada će doći struja u nekom delu grada, do komunalnih i servisnih informacija. MIslim da je to jedna bahatost, nerazumevanje, u potpunosti se izgubilo razumevanje nosilaca vlasti da oni treba građane da obaveštavaju o bilo čemu“, kaže Stevanović.
Mehanizam prikrivanja određenih podataka jeste i stavljanje oznake tajnosti na dokument. Tako na primer, ni nakon što je Insajder dva puta tužio Vladu Srbije, i dalje nije poznat sadržaj dokumenata Vladine Komisije formirane 2003. godine, koja je utvrđivala propuste u obezbeđenju ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.