Istoričar Šarenac o atentatima na državnike: Uklanjanje jednog čoveka ne menja politički tok zemlje, o slučaju Srbije može da se diskutuje (VIDEO)
Za poslednjih vek i po, u Americi su ubijena četiri predsednika, a dvojica su preživela atentate. Atentat oko kojeg, do danas, postoje brojne teorije, jeste na predsednika Džona Kenedija u Dalasu, dok je prolazio centrom grada u koloni vozila, novembra 1963. Početkom ove godine, predsednik Donald Tramp je odmah po stupanju na dužnost naredio da se sačine planovi za skidanje tajnosti sa dokumenata, koji se tiču ubistva 35. američkog predsednika.
"Možemo reći da deluje isprva da je u pitanju jedan kontinuitet i da politička ubistva imaju određene pravilnosti, ali bih skrenuo pažnju na atentat na Regana osamdesetih godina, gde je čovek koji je pokušao da ubije predsednika to pravdao medijskom pažnjom. Želeo je da skrene pažnju ženske osobe koja mu se dopadala. Tu vidimo novi momenat u zamalo uspelom ubistvu, gde je hteo da na sebe da skrene medijsku pažnju koja je pratila najpoznatijeg čoveka na svetu, koji je obično američki predsednik", kaže za "Svet i mi" istoričar Danilo Šarenac.
Tek što je imenovan za premijera Španije 1973. godine - bilo je to pred kraj Frankove vladavine - Luiz Karero Blanko ubijen je u bombaškom napadu baskijske militantne ekstremističke grupe ETA.
Pet godina kasnije, marta ’78-me, bivšeg premijera i lidera italijanskih demohrišćana Alda Mora - kidnapovali su pripadnici radikalne levičarske grupe Crvene brigade, zahtevajući oslobađanje zatvorenika u zamenu za njegovu slobodu. Dva meseca kasnije, pronađen je mrtav u prtljažniku automobila.
Pred kraj 1984-te, „gvozdenu damu Indije“ ubili su pripadnici njenog obezbeđenja. Indira Gandi, koja je deceniju i po predvodila Vladu Indije bila je i jedna od najistaknutijih ličnosti svetske politike.
Tek pre pet godina, a posle skoro tri i po decenije, zatvoren je slučaj ubistva švedskog premijera Ulofa Palmea 1986-te; saopšteno je da ga je ubio zaposleni u osiguravajućoj kompaniji, za koga se veruje da je još pre četvrt veka izvršio samoubistvo. Ulof Palme je ubijen na ulici dok je sa suprugom izlazio iz bioskopa, samo dan nakon što je saopštio da mu obezbeđenje nije potrebno.
U još jednoj uređenoj zemlji, Japanu, ubijen je premijer, doduše bivši; Šinzo Abe ubijen je u leto 2022. dok je držao govor tokom izborne kampanje.
Godinu dana kasnije, predsednik Haitija Žovanel Moiz je ubijen u oružanom napadu na njegovu privatnu rezidenciju. Za atentat je optužena grupa kolumbijskih plaćenika, Haićana i Amerikanaca, koji su uhapšeni ubrzo posle atentata.
Istog leta, samo mesec dana kasnije, avgusta 2023-će, ubijen je predsednički kandidat na Ekvadoru, Fernando Viljavisensio. Ubijen je na izbornom mitingu, ubrzo nakon što je poručio: „Ovde se demokratija plaća životom".
„Država je jedan mnogo složeniji sistem i vi ne možete suštinski da uklanjanjem jednog čoveka zaista promenite čitav tok političkog delovanja. Naravno, možemo diskutovati o tome u slučaju Srbije, ali opet mislim da su sve moderne države danas mnogo složenije i mnogo stabilnije, nego da bi zavisile samo od jednog čoveka“, navodi istoričar Šarenac.
Životom, srećom, nisu platili brojni državnici koji su bili mete atentata, kojima se ne zna broja. Rekord drži nekadašnji višedecenijski lider Kube Fidel Kastro, sa više stotina atentata.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.