<article><p>Kako je rekla Helena Ivanov, ukoliko bi Brisel zaista želeo da se Zapadni Balkan sutra priključi EU, naravno da bi to - uprkos mnogim nedostacima i neispunjenim reformama - moglo da bude moguće. Ipak, navela je da je to malo verovatno, jer postoje tri ključna problema, pogotovo kada je Srbija u pitanju, a u neku ruku i celi Zapadni Balkan.</p><p>"Prvi problem, koji važi za sve zemlje Zapadnog Balkana, jeste činjenica da ključne reforme na kojima EU insistira i dalje nisu implementirane. Dokle god se one ne implementiraju verujem da će one predstavljati veliki problem da ove zemlje pristupe Uniji. Drugi veliki problem, koji se konkrentno tiče Srbije, jeste naravno proces normalizacije sa Kosovom, koji trenutno ne napreduje onako kako bi trebalo. I dokle god se i to pitanje ne bude rešilo verujem da će za Srbiju to biti ozbiljna prepreka da se pristupi EU. Ali, treća i ključna stvar jeste upravo činjenica da vrlo verovatno EU trenutno baš i ne želi da se širi. EU trenutno ima puno sopstvenih kriza koje mora da reši - porast desnice, pad vlasti u Nemačkoj, imigrantska kriza, ruska invazija u Ukrajini, rat na Bliskom istoku i, naposletku, izbor Donalda Trampa, koji postavlja veliko pitanje - šta dalje sa EU. Dok se ta pitanja u samoj EU ne budu rešila, mislim da je jako mala verovatnoća da će se EU proširiti", navela je Helena Ivanov.</p><h2><b>Srbija bez posledica zbog odnosa prema Rusiji</b></h2><p>Kada je reč o Srbiji, kao jedno od velikih pitanja je navela i neuvođenje sankcija Rusiji.</p><p>"Možemo da vidimo da, stalno kada se pominje pristupanje EU, činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da i dalje održava relativno prisan odnos sa Moskvom, jeste nešto što je problematično. Naravno da će se od Srbije očekivati da se te sankcije uvedu ako bi se zaista na sto ozbiljno stavila opcija ulaska u EU. Ali, mislim da treba pomenuti i da Srbija nije toliko snosila posledice za to neuvođenje sankcija. U početku su - makar kada je Srbija odlučila da neće uvesti sankcije - svi očekivali da je to kraj, da će EU ozbiljno sankcionisati Srbiju zbog ovakve odluke... Međutim, skoro tri godine kasnije, Srbija i dalje nastavlja pregovore sa EU, a sa druge strane ne uvodi sankcije Rusiji", kazala je Ivanov.</p><p>Upitana da li pobeda Donalda Trampa može da utiče na promenu kursa EU prema Zapadnom Balkanu, odgovara da može da utiče indirektno.</p><p>"Kao što sam već pomenula, postoji više stvari zbog kojih EU u ovom trenutku možda i nije nužno zainteresovana za širenje iako to, naravno, ne govore javno na tako eksplicitan način. U tom smislu, pobeda Donalda Trampa komplikuje stvari. Trampova politika da Amerika ide na prvo mesto je svima jako poznata. Trampovo nezadovoljstvo činjenicom da Amerikanci najviše doprinose odbrani, da najviše doprinose NATO-u, da EU iz njegove perspektive radi jako malo – sve to će, naravno, dodatno zakomplikovati EU. Videli smo, između ostalog, da su se lideri Evrope već sada zapitali šta ćemo mi raditi naredne četiri godine i kako ćemo se mi snaći tokom mandata Donalda Trampa. Tako da u tom smislu verujem da je ponovni dolazak Trampa na vlast samo još jedno veliko pitanje koje EU mora da reguliše i nađe način kako da reši, pre nego što se zaista pozabavi pitanjem širenja na Zapadni Balkan", dodala je sagovornica "Markera".</p><h2><b>Mnogo oblasti za popraviti</b></h2><p>Evropska komisija je usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim je planirano šest milijardi evra podrške u periodu 2024 - 2027. Da li će zemlje i ostvariti pravo na ta sredstva zavisi od njihove spremnosti da sprovedu neophodne reforme.</p><p>Ivanov objašnjava da<b> </b>se od Srbije očekuje da popravi situaciju kada je u pitanju vladavina prava, demokratija, rad institucija, borba protiv korupcije...</p><p>"Generalno, taj plan rasta ima četiri stuba. Prvi stub se tiče integrisanja u jedinstveno tržište, drugi stub se tiče samog regionalnog tržišta i ekonomske saradnje između zemalja na Zapadnom Balkanu, treći se tiče ovih reforma i četvrti se tiče finansijske pomoći, odnosno tog paketa od šest milijardi, gde su dve milijarde bespovratna pomoć, a četiri milijarde su kredit sa jako povoljnom kamatnom stopom. Da li Srbija ima kapaciteta da ispuni sve što se od nje očekuje? Rekli bih da je taj kapacitet u određenu ruku limitiran. Verujem da će tu ponovo doći do određenih problema koji se tiču usklađivanja sa spoljnom politikom", navodi Helena Ivanov.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8m-H1UQeQKo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, možda čak i iznenađujuće za mnoge, imala prilično pozitivan ton u svojoj poslednjoj poseti Beogradu, kada je rekla da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja na Zapadnom Balkanu kada je reč o primeni reformi i procesu pristupanja.</p><p>"Tako da mislim da će tu ključno biti zapravo kako to EU vidi. Ako EU misli da mi napredujemo, onda verujem da će nam i taj paket postati dostupan. Ali ukoliko EU ne misli da napredujemo ili ako, na primer, problemi sa normalizacijom ili neusklađivanjem spoljne politike budu ključni EU, onda verujem da ćemo se naći u problemu", zaključila je Helena Ivanov, istraẓ̌ivačica Instituta "Henri Dẓ̌ekson".</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Kako je rekla Helena Ivanov, ukoliko bi Brisel zaista želeo da se Zapadni Balkan sutra priključi EU, naravno da bi to - uprkos mnogim nedostacima i neispunjenim reformama - moglo da bude moguće. Ipak, navela je da je to malo verovatno, jer postoje tri ključna problema, pogotovo kada je Srbija u pitanju, a u neku ruku i celi Zapadni Balkan.</p>
<p>"Prvi problem, koji važi za sve zemlje Zapadnog Balkana, jeste činjenica da ključne reforme na kojima EU insistira i dalje nisu implementirane. Dokle god se one ne implementiraju verujem da će one predstavljati veliki problem da ove zemlje pristupe Uniji. Drugi veliki problem, koji se konkrentno tiče Srbije, jeste naravno proces normalizacije sa Kosovom, koji trenutno ne napreduje onako kako bi trebalo. I dokle god se i to pitanje ne bude rešilo verujem da će za Srbiju to biti ozbiljna prepreka da se pristupi EU. Ali, treća i ključna stvar jeste upravo činjenica da vrlo verovatno EU trenutno baš i ne želi da se širi. EU trenutno ima puno sopstvenih kriza koje mora da reši - porast desnice, pad vlasti u Nemačkoj, imigrantska kriza, ruska invazija u Ukrajini, rat na Bliskom istoku i, naposletku, izbor Donalda Trampa, koji postavlja veliko pitanje - šta dalje sa EU. Dok se ta pitanja u samoj EU ne budu rešila, mislim da je jako mala verovatnoća da će se EU proširiti", navela je Helena Ivanov.</p>
<h2><b>Srbija bez posledica zbog odnosa prema Rusiji</b></h2>
<p>Kada je reč o Srbiji, kao jedno od velikih pitanja je navela i neuvođenje sankcija Rusiji.</p>
<p>"Možemo da vidimo da, stalno kada se pominje pristupanje EU, činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da i dalje održava relativno prisan odnos sa Moskvom, jeste nešto što je problematično. Naravno da će se od Srbije očekivati da se te sankcije uvedu ako bi se zaista na sto ozbiljno stavila opcija ulaska u EU. Ali, mislim da treba pomenuti i da Srbija nije toliko snosila posledice za to neuvođenje sankcija. U početku su - makar kada je Srbija odlučila da neće uvesti sankcije - svi očekivali da je to kraj, da će EU ozbiljno sankcionisati Srbiju zbog ovakve odluke... Međutim, skoro tri godine kasnije, Srbija i dalje nastavlja pregovore sa EU, a sa druge strane ne uvodi sankcije Rusiji", kazala je Ivanov.</p>
<p>Upitana da li pobeda Donalda Trampa može da utiče na promenu kursa EU prema Zapadnom Balkanu, odgovara da može da utiče indirektno.</p>
<p>"Kao što sam već pomenula, postoji više stvari zbog kojih EU u ovom trenutku možda i nije nužno zainteresovana za širenje iako to, naravno, ne govore javno na tako eksplicitan način. U tom smislu, pobeda Donalda Trampa komplikuje stvari. Trampova politika da Amerika ide na prvo mesto je svima jako poznata. Trampovo nezadovoljstvo činjenicom da Amerikanci najviše doprinose odbrani, da najviše doprinose NATO-u, da EU iz njegove perspektive radi jako malo – sve to će, naravno, dodatno zakomplikovati EU. Videli smo, između ostalog, da su se lideri Evrope već sada zapitali šta ćemo mi raditi naredne četiri godine i kako ćemo se mi snaći tokom mandata Donalda Trampa. Tako da u tom smislu verujem da je ponovni dolazak Trampa na vlast samo još jedno veliko pitanje koje EU mora da reguliše i nađe način kako da reši, pre nego što se zaista pozabavi pitanjem širenja na Zapadni Balkan", dodala je sagovornica "Markera".</p>
<h2><b>Mnogo oblasti za popraviti</b></h2>
<p>Evropska komisija je usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim je planirano šest milijardi evra podrške u periodu 2024 - 2027. Da li će zemlje i ostvariti pravo na ta sredstva zavisi od njihove spremnosti da sprovedu neophodne reforme.</p>
<p>Ivanov objašnjava da<b> </b>se od Srbije očekuje da popravi situaciju kada je u pitanju vladavina prava, demokratija, rad institucija, borba protiv korupcije...</p>
<p>"Generalno, taj plan rasta ima četiri stuba. Prvi stub se tiče integrisanja u jedinstveno tržište, drugi stub se tiče samog regionalnog tržišta i ekonomske saradnje između zemalja na Zapadnom Balkanu, treći se tiče ovih reforma i četvrti se tiče finansijske pomoći, odnosno tog paketa od šest milijardi, gde su dve milijarde bespovratna pomoć, a četiri milijarde su kredit sa jako povoljnom kamatnom stopom. Da li Srbija ima kapaciteta da ispuni sve što se od nje očekuje? Rekli bih da je taj kapacitet u određenu ruku limitiran. Verujem da će tu ponovo doći do određenih problema koji se tiču usklađivanja sa spoljnom politikom", navodi Helena Ivanov.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F8m-H1UQeQKo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, možda čak i iznenađujuće za mnoge, imala prilično pozitivan ton u svojoj poslednjoj poseti Beogradu, kada je rekla da je Srbija jedna od najnaprednijih zemalja na Zapadnom Balkanu kada je reč o primeni reformi i procesu pristupanja.</p>
<p>"Tako da mislim da će tu ključno biti zapravo kako to EU vidi. Ako EU misli da mi napredujemo, onda verujem da će nam i taj paket postati dostupan. Ali ukoliko EU ne misli da napredujemo ili ako, na primer, problemi sa normalizacijom ili neusklađivanjem spoljne politike budu ključni EU, onda verujem da ćemo se naći u problemu", zaključila je Helena Ivanov, istraẓ̌ivačica Instituta "Henri Dẓ̌ekson".</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Helena Ivanov, istraživačica Instituta "Henri Džekson" Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Donald Tramp

Zapadni Balkan

Više od vesti

Ivanov za Marker: EU sad ne želi da se širi na Zapadni Balkan, Tramp komplikuje stvari u Briselu (VIDEO)

Ivanov za Marker: EU sad ne želi da se širi na Zapadni Balkan, Tramp komplikuje stvari u Briselu (VIDEO)

Tagovi: