Javni dug Srbije porastao za milijardu evra; kakve su posledice ako pređe 60% BDP-a? (VIDEO)

Kamen temeljac Evropske unije – Mastriški ugovor - predviđa da udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu jedne zemlje ne bi trebalo da prelazi 60%.

Iako nije obavezujući čak ni za sve članice Unije, vlasti u Srbiji često se pozivaju na taj ugovor, ističući da je javni dug zemlje i dalje u propisanim granicama. 

Najzaduženija zemlja Evropske unije je Grčka, sa javnim dugom od 178% BDP-a. Prate je Italija, Španija i Francuska, čiji je javni dug takođe premašio 100% BDP-a. Javni dug Srbije iznosi oko 33 milijarde evra, odnosno 55% BDP-a. 

Međutim, savetnik Fiskalnog saveta Slobodan Minić ističe da kriterijumi ne mogu da budu isti, jer zemlje Evropske unije imaju snažnije ekonomije.  

„Kod nas se koristi i dalje to 60%, iako bi u suštini trebalo da bude upravo zbog tog dela da smo mi manje razvijeni, i samim tim investitori imaju manje poverenja da ćemo mi moći da servisiramo visok dug. Ima zemalja u Evropi kao što je Belgija ili Francuska koja je na oko 110% BDP-a, ali oni za kamate izdvajaju isto kao mi sa 55%, i tu je ta ključna razlika zašto ne može tek tako da se porede. Naš dug je mnogo skuplji i samim tim niži nivo duga, predstavlja veće opterećenje za naše javne finansije“, objasnio je Minić. 

Najniži javni dug, prema podacima Ministarstva finansija, Srbija je imala 2008. godine, kada je iznosio 26,8%. Najviše smo se zadužili 2015. kada je učešće javnog duga u BDP-u dostiglo 70%, posle čega su usledili fiskalna konsolidacija i reforme - kako bi se izbegla fiskalna kriza. 

Prošle godine usvojene su Izmene zakona o budžetskom sistemu, kojima je propisano koliki sme da bude manjak u kasi u odnosu na zaduženost zemlje. Taj zakon, kao i Mastriški ugovor, postavlja gornju granicu duga - ali definiše i šta je optimalna zaduženost.

„Od prošle godine imamo  novo fiskalno pravilo, koje je takođe za apsolutno maksimalni nivo zaduženosti postavila 60 odsto. Preko toga vlada je u obavezi da predloži budžet koji je izbalansiran, znači da nema deficita. Neki ravnotežni nivo duga po tom novom fiskalnom pravilu, kako je Vlada postavila, je između 45 i 55% BDP-a, i to je nešto gde Vlada vidi da je adekvatno za Srbiju. Što znači da iako se stalno pozivamo na tih 60%, u našim zakonima‚ je i Vlada stavila da je to 45-55% BDP-a kao nešto optimalno za nas i to je načelno u redu“, rekao je Minić. 

Viši javni dug ne mora nužno da bude loš, ali je zato važno zbog čega pozajmljujemo novac, upozoravaju ekonomisti. Kada su javne investicije glavni razlog zaduživanja, to dovodi do većeg privrednog rasta, pa samim tim i lakšeg vraćanja dugova. 

 Izvor: Insajder