Kakvi su efekti bojkota marketa u regionu (VIDEO)

Prošlog petka bojkot trgovačkih lanaca u Srbiji za rezultat je imao pad prometa za oko trećinu, u Severnoj Makedoniji za gotovo 50 procenata, dok su u Republici Srpskoj saopštili da je bojkot propao i da je promet čak bio veći.

Mehmedović navodi da je teško proceniti kakav je bio procenat bojkota u Federaciji BiH, jer je on organizovan 31. januara, kada se zaključuju poslovanja i izdaju fakture.

"Jedan od većih problema koje imamo u celoj BiH su ti agregatni podaci. Dakle, mi nemamo dovoljno tačnih podataka koji nam pokazuju zaista kakva je situacija bila konkretno u maloprodajnim ugostiteljskim objektima koji su bili predmet bojkota. Dobili smo podatke o maloprodaji, veleprodaji, izvozu. Međutim, bojkot je bio u vrlo nesrećno izabranom datumu. Pored toga što je bio petak, to je bio 31. januar kada se zaključuju poslovanja, kada se izdaju fakture, kada se prave ugovori za celu narednu godinu. Tako da te podatke uzimamo sa velikom rezervom i pitamo se da li verujemo svojim očima ili podacima koje smo dobili. Prodavnice su prošlog petka bile zaista prazne", navodi Mehmedović.

Prema njenim rečima, ni ovaj petak i subota nisu baš bili dobri dani za bojkot marketa.

"Počeo je dvodnevni bojkot, ali u Federaciji Bosne i Hercegovine je odnedavno nedelja neradni dan. Tako da se stanovništvo još nije naviklo na taj tempo. Sada treba da se organizujete tako da bojkotujete u petak i subotu, a u nedelju nastupa neradni dan. Splet srećnih i nesrećnih okolnosti – srećnih sa druge strane što su potrošači, da kažem, prvi put pokazali jedno jedinstvo i onako dali neki svoj glas. Vrlo ih je teško naterati, jer su inertni. Pa će možda sada videti svoju moć kada ona počne da daje neke efekte", navodi sagovornica Insajdera.

Zamrzavanje cena

Vlada Federacije BiH najavljuje zamrzavanje cena za pedesetak proizvoda, dok je vlada u Banjaluci najavila pojačan inspekcijski nadzor, a pojedini trgovinski lanci u Severnoj Makedoniji zamrzavaju cene stotinak proizvoda. 

Koliko ovi, za sada kratkotrajni, bojkoti zapravo mogu da dovedu do dugoročnih promena na tržištu?

"U Severnoj Makedoniji mi već drugi petak zaredom imamo bojkot širom države. Rezultati koje ste i Vi pomenuli bili su prilično obećavajući prošlog petka – skoro polovina uobičajenog dnevnog prihoda supermarketa je izgubljena. Nešto od toga je nadoknađeno sutradan. Ali, pretpostavlja se da su veliki trgovinski lanci izgubili oko 20–30 odsto svog uobičajenog prihoda tog dana. Danas je bojkot i dalje u toku, tako da naravno nemamo brojke o tome. Ali u svakom slučaju, razlog za ovu situaciju sada su bile određene informacije koje su procurele u javnost, a koje pokazuju da su supermarketi prošle godine ostvarili ogromne profitne marže. Pričalo se da su pojedini supermarketi imali skoro dvocifrene procente profita", govori Fidanovski o situaciji u Severnoj Makedoniji.

Prema njegovim rečima, to je za supermarkete zaista zapanjujuće, jer to odgovara ekonomskoj margini koja bi se mogla ostvariti u prodavnici luksuzne robe, a ne u supermarketu koji bi trebalo da ostvaruje profit masovnom prodajom.

"Supermarketi su objekti koje pre svega posećuju siromašne porodice, za koje znamo da mnogo veći procenat svojih prihoda troše na hranu. Moramo imati u vidu da je u Makedoniji inflacija bila ogromna poslednjih par godina, a cene prehrambenih proizvoda su i dalje jako visoke. I kada uzmemo u obzir socioekonomsku distribuciju, ako su nam siromašna domaćinstva u fokusu, njihova kupovna moć stagnira. Minimalna plata u Severnoj Makedoniji i dalje nije ni 400 evra. Dakle, u Severnoj Makedoniji može da se desi da oba roditelja u domaćinstvu rade puno radno vreme, zarađuju minimalnu platu, a opet ne mogu sebi i svojoj deci da priušte čak ni najosnovnije", navodi Fidanovski.

Prvi talas protesta urodio plodom

Melika Husić Mehmedović ističe da je važno koliko bojkot traje i koliko se često održava.

"Rekla bih da je u Bosni i Hercegovini ovaj prvi talas urodio nekim plodovima, pojačani su inspekcijski nadzori na svim nivoima. Nadležni su počeli ozbiljnije da razmišljaju o tome. Ovaj bojkot se ne tiče samo socijalno ugroženih kategorija stanovništva – ovo se tiče svih nas. Marže u maloprodajnim objektima u Bosni i Hercegovini su više nego u našem regionu, a u našem regionu su znatno više nego u razvijenim evropskim zemljama", navodi Mehmedović.

Na pitanje zašto je hrana na Balkanu toliko skupa, profesorka Mehmedović odgovara:

"Glavni razlog su visoke marže, ali ne samo u maloprodaji. Fokusirali smo se na marže u maloprodaji, koje su duplo veće nego u regionu, a nekoliko puta veće nego u Nemačkoj ili Italiji. Međutim, u Bosni i Hercegovini je problem i nedostatak konkurencije. Mi imamo dva dominantna maloprodajna lanca u celoj BiH. Dakle, tržište nije dovoljno konkurentno da bi samo regulisalo cene."

Zaključavanje cena

"To je kratkoročna mera koja je, evo, napravila neki efekat. Nadležne institucije su se zainteresovale, posvetile su se, čuo se glas potrošača. Sa jedne strane, to je dobro, a sa druge strane to je možda mali i kratkoročni efekat. Cene se zaključavaju tako što se ograničavaju marže. U našem slučaju će se ograničiti maloprodajne i veleprodajne marže, i to na određene kategorije proizvoda. Kada se, na primer, kaže brašno, ne zaključava se cena celokupnog brašna, već samo određenog tipa, tip 500, pakovanje od 5 kilograma. Tako da vi, kao potrošač, ne osetite u tolikoj meri to zaključavanje cena", navodi Mehmedović.

Prema njenim rečima, za dugoročne efekte bile bi potrebne ozbiljnije mere i reforme, kako u BiH, tako i u svakoj zemlji regiona, ali ona ističe da bi ključni korak bio pojačavanje konkurencije.

U Severnoj Makedoniji vlada uvodi ograničenje marži

Kristijan Fidanovski navodi da u Severnoj Makedoniji vlada u Skoplju svakih tri meseca uvodi ograničenja marži.

"To je bilo oko 10 odsto. Razlika između konačne i nabavne cene proizvoda ne sme da iznosi više od 10 odsto za nekih 70-ak osnovnih, pre svega prehrambenih proizvoda. Ali to je poslednji put bilo na snazi u oktobru prošle godine. Sada, više od tri meseca nemamo takve mere", navodi sagovornik Insajdera.

Prema njegovim rečima, definitivno će biti određenih mera, tako da bojkot neće biti uzaludan.

"Vidimo sada da vlada, odnosno premijer, odmah nakon prve faze bojkota prošlog petka, kaže da podržava bojkot, da razume frustracije građana i da se još rade analize kako bi se utvrdilo tačno u kojem delu lanca snabdevanja su profitne margine najveće. Ali, sa druge strane, znajući da su objektivni cenovni pritisci smanjeni i da se globalna makroekonomska situacija poslednjih par meseci normalizovala, realno postoji osnov da građani sumnjaju da upravo supermarketi najviše profitiraju od svega ovoga", navodi Fidanovski.

Sagovornik emisije Svet i mi dodaje da, sa druge strane, kada su bile ograničene marže, one nisu bile najadekvatnije sprovođene, jer je mnogo teže kontrolisati sistem.

Izvor: Insajder