<article>Prema podacima Eurostata, Grčka je i bez šestog dana, lider u Evropskoj uniji - prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39). U Srbiji je broj takozvanih "stvarnih radnih sati“ <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-srbiji-prosecna-radna-nedelja-duza-nego-u-eu">za 15 odsto veći od proseka EU</a>, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno"Zemlje Zapadnog Balkana, <a href="https://insajder.net/prenosimo/evrostat-bugarska-grcka-i-letonija-imaju-najnizi-bdp-po-glavi-stanovnika-u-eu">bivšeg SSSR-a i istočnog bloka</a> su tehnološki u zaostatku za zapadnim državama, pa za isti proizvod, našem radniku treba više vremena. Države koje tehnološki zaostaju, kako budu hvatale korak u proizvodnji sa zapadnim državama, tako i trebaju da smanjuju radne časove. Danas na Zapadu imamo slučaj da užurbane robotizacije privrede, veštačka inteligencija povećava proizvodnju, pa samim tim ne pada standard, količina usluga i proizvedenih dobara. Samim tim, radnicima može da se smanji broj časova na poslu“, za Insajder navodi profesor Milojko Arsić. Najkraću prosečnu radnu nedelju imaju oni bogatiji - Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34).<h2>Poslodavci: Iza odluke o produženju radne nedelje stoji analiza</h2>Šestodnevna radna nedelja se odnosi samo na privatna preduzeća u Grčkoj koja pružaju usluge 24 sata dnevno. A na ovu odluku vlada u Atini se odlučila zbog smanjenja broja stanovnika i nedostataka kvalifikovanih radnika u Grčkoj. Procenjuje se da je oko 500.000 mladih obrazovanih Grka napustilo zemlju od početka dužničke krize koja je izbila krajem 2009. godine. Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije, veruje da je zvanična Atina shvatila da im je produktivnost niska i smatraju da će na ovaj način doprineti rastu BDP-a."Mislim da je ona pritisnuta malo i od strane Evropske Unije, pošto je njena ekonomija jedna od najloših ekonomija. Shvatili su da moraju nešto da promene. Verujem da imaju otpor među zaposlenima i sindikatima. U okviru ovih mera, donet je i poseban propis, u kome se navodi da ova mera može i da se ukine za izvesno vreme ako se pokaže da je neproduktivno“, navodi Budimčević.Sagovornica Insajdera navodi, da je Grčka, pre donošenja ove mere, napravila neko istraživanje i da nisu tek tako doneli zakon."Shvatili da moraju da učine neke veće napore da bi na kraju mogli da dostignu rast kojim je zacrtala Evropska unija. Kada ste članica Evropske unije imate određeni deo svoje sopstvene politike, ali morate i da se usklađujete sa politikom Brisela“, navodi Budimčević. Ona dodaje, da na različite načine funkcioniše javni i privatni sektor. <h2>Sindikati: Zbog ovakvih odluka iz Grčke odlazi radna snaga </h2>Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda, navodi da samo zadovoljan radnik može da da neki svoj maksimum. "Mi na našem primeru imamo situaciju da je prosečno radno vreme u Srbiji među najvećim u Evropi. A produktivnost nam je među najslabijim. Što se tiče Grčke, oni pokušavaju nekim ad-hok merama da reše problem. Od početka dužničke krize je otišlo oko 500.000 mladih. I umesto da razmišljaju šta bi to moglo da promene, da zadrže te mlade ljude, oni se okreću da uvozu jeftinu radne snage iz Nepala, Šri Lanke, Indije... “, kaže Todorović.Prema njegovim rečima, to kratkoročno donosi neki profit i ekonomski rast države, ali je pitanje šta će se dogoditi u budućnosti, ako ih napusti njihovo mlado, školovano stanovništvo. <h2>Iskustva skraćene radne nedelje</h2>U februaru prošle godine zaposleni u Belgiji dobili su pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade. <figure><amp-img width="1500" height="951" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220510150512_8e6e5d7688301490b3b46c1288574033cfec12d7de38dc688e1b58bcbadb4e19.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption></figure>Širom Evrope, prethodnih godina, u pojedinim sektorima, sproveden je eksperiment sa skraćenim radnim vremenom. Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao "izuzetno uspešan". Na malom uzorku, eksperiment je sproveden u Španiji, Danskoj, Švedskoj, Portugaliji, Nemačkoj, a svoju analizu najavile su SAD i Kanada. Izvor: Insajder</article>

Prema podacima Eurostata, Grčka je i bez šestog dana, lider u Evropskoj uniji - prosečan stanovnik Evropske unije starosti od 20 do 64 godina je lane na radnom mestu provodio 36,1 sat nedeljno. Najduže radne nedelje zabeležene su u Grčkoj (39,8 sati), Rumuniji (39,5), Poljskoj (39,3) i Bugarskoj (39).&nbsp; U Srbiji je broj takozvanih "stvarnih radnih sati“ <a href="https://insajder.net/prenosimo/u-srbiji-prosecna-radna-nedelja-duza-nego-u-eu">za 15 odsto veći od proseka EU</a>, pa su domaći radnici na poslu provodili čak 41,7 sati nedeljno "Zemlje Zapadnog Balkana, <a href="https://insajder.net/prenosimo/evrostat-bugarska-grcka-i-letonija-imaju-najnizi-bdp-po-glavi-stanovnika-u-eu">bivšeg SSSR-a i istočnog bloka</a> su tehnološki u zaostatku za zapadnim državama, pa za isti proizvod, našem radniku treba više vremena. Države koje tehnološki zaostaju, kako budu hvatale korak u proizvodnji sa zapadnim državama, tako i trebaju da smanjuju radne časove. Danas na Zapadu imamo slučaj da užurbane robotizacije privrede, veštačka inteligencija povećava proizvodnju, pa samim tim ne pada standard, količina usluga i proizvedenih dobara. Samim tim, radnicima može da se smanji broj časova na poslu“, za Insajder navodi profesor Milojko Arsić.&nbsp; Najkraću prosečnu radnu nedelju imaju oni bogatiji - Holandija (32,2 sata), a slede Austrija (33,6) i Nemačka (34). <h2>Poslodavci: Iza odluke o produženju radne nedelje stoji analiza</h2> Šestodnevna radna nedelja se odnosi samo na privatna preduzeća u Grčkoj koja pružaju usluge 24 sata dnevno. A na ovu odluku vlada u Atini se odlučila zbog smanjenja broja stanovnika i nedostataka kvalifikovanih radnika u Grčkoj. Procenjuje se da je oko 500.000 mladih obrazovanih Grka napustilo zemlju od početka dužničke krize koja je izbila krajem 2009. godine.&nbsp; Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije, veruje da je zvanična Atina shvatila da im je produktivnost niska i smatraju da će na ovaj način doprineti rastu BDP-a. "Mislim da je ona pritisnuta malo i od strane Evropske Unije, pošto je njena ekonomija jedna od najloših ekonomija. Shvatili su da moraju nešto da promene. Verujem da imaju otpor među zaposlenima i sindikatima. U okviru ovih mera, donet je i poseban propis, u kome se navodi da ova mera može i da se ukine za izvesno vreme ako se pokaže da je neproduktivno“, navodi Budimčević. Sagovornica Insajdera navodi, da je Grčka, pre donošenja ove mere, napravila neko istraživanje i da nisu tek tako doneli zakon. "Shvatili da moraju da učine neke veće napore da bi na kraju mogli da dostignu rast kojim je zacrtala Evropska unija. Kada ste članica Evropske unije imate određeni deo svoje sopstvene politike, ali morate i da se usklađujete sa politikom Brisela“, navodi Budimčević.&nbsp; Ona dodaje, da na različite načine funkcioniše javni i privatni sektor.&nbsp; <h2>Sindikati: Zbog ovakvih odluka iz Grčke odlazi radna snaga&nbsp;</h2> Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda, navodi da samo zadovoljan radnik može da da neki svoj maksimum.&nbsp; "Mi na našem primeru imamo situaciju da je prosečno radno vreme u Srbiji među najvećim u Evropi. A produktivnost nam je među najslabijim. Što se tiče Grčke, oni pokušavaju nekim ad-hok merama da reše problem. Od početka dužničke krize je otišlo oko 500.000 mladih. I umesto da razmišljaju šta bi to moglo da promene, da zadrže te mlade ljude, oni se okreću da uvozu jeftinu radne snage iz Nepala, Šri Lanke, Indije... “, kaže Todorović. Prema njegovim rečima, to kratkoročno donosi neki profit i ekonomski rast države, ali je pitanje šta će se dogoditi u budućnosti, ako ih napusti njihovo mlado, školovano stanovništvo.&nbsp; <h2>Iskustva skraćene radne nedelje</h2> U februaru prošle godine zaposleni u Belgiji dobili su pravo da rade četiri dana nedeljno umesto uobičajenih pet, bez gubljenja procenta zarade.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20220510150512_8e6e5d7688301490b3b46c1288574033cfec12d7de38dc688e1b58bcbadb4e19.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20220510150512_8e6e5d7688301490b3b46c1288574033cfec12d7de38dc688e1b58bcbadb4e19" data-rendition-name="original" width="1500" height="951" loading="lazy" alt="radnici na gradilištu"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Širom Evrope, prethodnih godina, u pojedinim sektorima, sproveden je eksperiment sa skraćenim radnim vremenom. Kompanije u Velikoj Britaniji koje su sprovele šestomesečnu probnu radnu nedelju od četiri dana sada planiraju da kraću radnu nedelju učine trajnom, nakon što je eksperiment ocenjen kao "izuzetno uspešan".&nbsp; Na malom uzorku, eksperiment je sproveden u Španiji, Danskoj, Švedskoj, Portugaliji, Nemačkoj, a svoju analizu najavile su SAD i Kanada.&nbsp; Izvor: Insajder

Teme

Radnici, ilustracija, foto: Christina Hawkins/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Grčka

ekonomija

Sindikati

Više od vesti

Ko je produktivniji? Bogate države što skraćuju radno vreme ili Grčka koja za neke uvodi šestodnevnu radnu nedelju

Ko je produktivniji? Bogate države što skraćuju radno vreme ili Grčka koja za neke uvodi šestodnevnu radnu nedelju

Tagovi: