Kostić-Šulejić za “Svet i mi” o novom bezbednosnom poretku Evrope: Srbija ne deli istu viziju pretnji kao EU (VIDEO)

Na pitanje zbog čega Srbija nije među državama sa takozvanom sličnom bezbednosnom vizijom Brisela, Kostić-Šulejić napominje da nije navedena ni Bosna i Hercegovina zbog srpskog faktora koji se protivi, pa do sada nije uvela sankcije Rusiji. 

“Ako pogledate taj dokument u celosti, on je pre svega namenjen jačanju evropske vojno-odbrambene industrije, ali pre svega motivisan željom da se na taj način obezbede sredstva za pomoć Ukrajini i sukobu u Ukrajini, pre svega u ukrajinskim oružanim snagama”, ističe ona i dodaje da u tom kontekstu Srbija nije navedena kao zemlja koja deli istu viziju, pre svega zbog toga što ne vidi istu pretnju i ne deli viziju iste pretnje sa ostalim državama Evropske unije.

“Naravno, ovde se isključuje Mađarska koja je jedan od glavnih protivnika i čitavog tog pristupa rešavanju ili pitanju ukrajinskog rata i protivi se generalno sankcijama koje su uvedene Rusiji”, ističe i dodaje da su sada Srbija i Mađarska iz tog razloga na istoj strani. 

“S druge strane, stalno pominjem sukob koji se vodi između liberala i konzervativaca, a to se vidi sada na svetskom nivou i u samom dokumentu imate nešto što se prvi put zove Liga autokratija, što je uvođenje jednog novog momenta u celu priču sukoba u Ukrajini, a to je ideološka priča. Ideološki sukob između liberalizma i konzervativizma, koji na žalost ili na sreću Srbiju svrstava uz Mađarsku, takođe govori da je sukob i nastavak sukoba u Ukrajini sukob između liberalnih vlada, a da se u ovom slučaju Srbija nalazi na konzervativnoj strani, odnosno bliska Viktoru Orbanu i onome što bi možda bila neka revolucionarnija promena u evropskim političkim snagama, odnosno pobeda konzervativnih ili desnih stranaka”, navodi Kostić Šulejić. 

Srbija ima razvijenu namensku industriju. Na pitanje može li na taj način da bude partner i koliko bi zapravo uključivanje u program bilo važno za Srbiju, i iz ugla političkog povezivanja sa Briselom i iz ugla ekonomije, odgovara kako Srbija ima određene kapacitete namenske industrije i  da je čitava evropska priča ponovnog naoružavanja motivisana stvaranjem i podržavanjem evropske vojne industrije i odbrambene baze, i orjentisana je na pomoć odbrambenim industrijama država članica. 

“Srbija ima namensku industriju, ali moram da napomenem to da je ona prezadužena i da možda nije toliko funkcionalna, ali bi svakako učešće u ovim evropskim fondovima, na postojeće modalitete, možda moglo da doprinese tome uz sve ove prepreke koje imamo, a koje sam na početku navela u smislu možda nekog malog prilagođavanja ili pronalaženja prostora da Srbija kao zemlja koja ne deli istu viziju pretnje možda učestvuje u tim fondovima. Srpsku namensku industriju bi trebalo značajno, značajno unaprediti i obnoviti, ali ne u smislu da to izazove pretenzije u regionu”, ističe ona.   

Tirana, Zagreb i Priština udružuju se pod izgovorom pretnje, Na pitanje kako Srbija treba da nastupi kako ne bi bila izolovana, pogotovo ako vidimo da su zapravo okružene potpuno NATO zemljama, odgovara kako su dve stvari ključne za celu priču. 

“Prvo, je to činjenica da i Hrvatska i Albanija hoće da unaprede svoje vojne kapacitete. Dakle, nije svrstavanje protiv Srbije ono što primarno treba da imamo na umu kada razmatramo ovu koaliciju. Oni su se okupili zbog potreba i okupili su se tu da jačaju njihove odbrambene industrije, a ko bude čitao taj plan, on predviđa učešće dve ili više država, članica Evropske unije, koje mogu sarađivati sa nekom drugom državom, koje može biti i među kandidatima, a podsetimo i Hrvatska i Albanija su članice NATO”, ističe Kostić Šulejić. 

Kako dodaje, hrvatski ministar odbrane Anušić je rekao da se u radi o jačanju odbrambene baze i odbrambene industrije Hrvatske, da tu treba videti i moment profita, ali i način da se iskoristi prilika čitavog ovog naoružavanja Evrope, da se Kosovo progura u NATO i da se ojačaju njene vojne snage, koje ne bi smele da poseduje. 

“Kosovo po svim međunarodnim ugovorima ne bi smelo da ima vojne snage, ali se one uveliko formiraju. Ključno pitanje na koje se nadovezujemo jeste takozvano podregionalno kontrolisanje naoružanja, gde imamo zajednički konsultativni organ koji treba da omogućuje razmenu informacija i podataka i generalno sticanje i stvaranje tog poverenja među državama članicama. Tu su Hrvatska i Srbija, pre svega zarad mira u Bosni i Hercegovini, jedni od glavnih nosilaca. Tu je, po raspadu državne zajednice, i Crna Gora. Kosovo nije u tome, znači za Kosovo ne postoje nikakve kontrole, niti notifikacije, niti kontrola, niti inspekcije kao što je to u slučaju između Hrvatske i Srbije, recimo, i Crne Gore, koje bi proveravale šta sve Kosovo ima. Znači mi uopšte ne znamo šta Kosovo ima i prvi korak jeste sazivanje te podregionalne konsultativne komisije”, kaže ona. 

Ističe kao drugi korak Ujedinjene nacije, te da je to ono na čemu sada radi naša država. 

“Na sledećem sastanku u Savetu bezbednosti će se razmatrati ovo pitanje dogovora, ali ono što Srbija može da radi  je da ne podstiče tu podelu i da ne bude ta koja bi bila i služila kao izgovor za eventualno dalje naoružavanje. Prosto da budemo svesni tog saveza i da vidimo gde Srbija može da učestvuje sa smanjenjem susednih kapaciteta”, naglašava ona.. 

Dodaje kako je u inicijatvu pozvana još samo Bugarska zato što Rumunija i Grčka ne priznaju Kosovo, a jedna od središnjih tačaka jeste smanjenje kapaciteta Kosova u vojnom smislu. 

“Naravno naš prvi izbor bi bile. na primer. Rumunija i Grčka, ali moram ponovo da kažem da je ta jednačina malo komplikovana, jer su i Rumunija i Grčka, kao članice Evropske unije, uvele sankcije Rusiji i tu negde se sjedinjuju sa ostalim državama EU”, zaključuje u razgovoru za “Svet i mi” Marina Kostić-Šulejić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu. 

Izvor: Insajder